Jubilej – 35. godina pozorišnog istraživanja Miroslava Benke

МАГИЧНИ СЦЕНСКИ КРАСНОПИС У ПОЗОРИШТУ ОРГАНСКОГ ЋУТАЊА МИРОСЛАВА БЕНКЕ

Представом „Песник и жена „ Јана Смрека за коју је радио сценграфију и наступао у главној улози, а изведеној пре 35 година,- 1980. ,у продукцији Словачког позоришта „Владимир Хурбан Владимиров „( ВХВ) из Старе Пазове, са чијим ансамблом ће током три и по деценије достићи врхунац позоришног умећа, Мирослав Бенка ( Ашања, 1956.) је започео своју веома успешну каријеру радећи као писац, редитељ, сценограф и тотал дизајнер у преко 70 сценских остверења препознатљивим по његовом магичном сценском краснопису заступљеном претежно у позоришту органског ћуања.

Елегантан стил изведбе и ивођачка грациознаст красе сва Бенкина сценска сновиђеља од његовог дебија „Песника и жене „ пре три и под деценије, па до „Доктора Маричића и Ане „, у инсценацији Лазине „Швабице „ пре неколико месеци.

Завршио је средњу школу за дизајн и Академију уметности , одсек глуме , у Новом Садду и режију на Факултету драмских ументости у Београду.

Његове инсценације су приказане на значајним позоришним фестивалима и форумима код нас и у инострансвту и доносиле му угледна признања и респектабилне награде: на 21. БИТЕФ –у (Београд), Стеријином поозрју ( Нови Сад ),МЕСС-у ( Сарајево ), ЕX PONTU ( Љубљана ),Њитри (Словачка ),International Fadjr Festival 2006. Teheran ( Гран при за најбоље остварење између 300 позоришних трупа ) ,Kairo Internationale Festival for Experiment Theatre 2007 Kairo ( најбоља сценографоја и номинција за најбољу представу и најбољу режију ),Фестивалу инсценација словачких представа у Прешову и Њитри ( Словачка ), Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу, Вршачакој позоришној јесени, Котор арту,Херцгфесту итд.

Ансамбли са представама играним по Бенкиним сценаријама , у његовој режији и тотал дизајну, гостовали су на позорницама у Аустрији, Хрватској, ,Мађарској ,Румунији, Норвешкој, Финској.

У свом разноврсном редитељском опусу оживљавао је дела српских писаца ( Стерије, Лазе К. Лазаревића, Радоја Домановића, Бранислава Нушића ) , светских класика (Антона Чехова, Славомнира Мрожека ) , сценски је превредновао и савременом гледаоцу приближио богато књижевно наслеђе најплоднијег словачког драмског писца , старопазовачког евангелиситичког фарара Владимира Хурбана Владимрова, ВХВ, ( „Земља,“ , „Сметови „, „ Кад дуну пролећни вихори „) чије име носе три најпознатија позоришта Словака у Војводини: у Бачком Петровцу, Ковачици и Старој Пазови .

Представе ћутања

Ипак је реноме позоришног иноватора магичног сценског кранописа стекао као аутор сопствених пројекта невербалног тетара радећи корео драме „ S.O.S., „и циклус од пет драма покрета под заједничлким називом „Хлеба и игара „ ( Panem et Circenses ) као и две представе изведене у Словачкој ( „Lux in tenebris „ у замку Бојнице и „Меки снови „, у Жилини ).

И управо у ових десетак корео извдеби играним по врхунским захтевима плесног театра, Мирослав је Бенка утемељио и учврстио свој сценски идеал као лик, икону, онако као он сматра да га је Творац замислио.

Доследно и упорно постављајући „представе ћутања“, откривао је и истарживао моћ говора тела и душе у тотал -дизајну који је сам сатворио , а уз пуну подршку једине звучне „супер силе“, саздане на дубини емоција-музике. У својим сценским истраживачким подухватима који трају преко три деценије , покушава да одогвори:како и од чега настаје рађање геста, покрета? Управо рађање, а не ствараље, осмишљавање.

S.O.S. зачетак нове тетарске поетике Мирослва Бенке

Корео -игра „ S.O. S“ je зачетак нове теататсрек поетике Мирослав Бенке , његово најориганалније замишљено, најдоследније спроведено и најсупешније оставрено сценско дело током уметничког искуства које траје ево већ три и по деценије.

Ова представа је у Словачком позоришту ВХВ у Старој Пазови је припремена осам месеци уз анагажовање анасамбла који није имао дотада никаквих плесачких искустава ни умећа, а у коме је доминорао чудесни Златко Кожик, који ће после тог ангажамна постати главни Бенкин ослонац у свим корео пројектима.

“Играна је и дорађивана две године, иако сам од самог почетка имао прецизну идеју „, сећа се данас редитељ поводом свог јубилеја .

Представа S.O. S. је добила позиве за приказивање на 11 фестивала код нас и у иностранству,а поред учешћа на 25.БИТЕФ-у ( 1991) , и 31. МЕСС –у ( 1991 које му је донело две награде: за најбољег младог редитеља „Јурислав Коренић „ и награду за најуспешнији експерименат у савременом театру ) изведена је на форумима у Норвешкој, Финској , Словачкој.

Пет корео драма у циклусу „Хлеба и игара „ , а у продукцији властитог Арт центра са истим називом

Са ослонцем на глумачко-играчки ансамбл Словачког позоришта ВХВ , Бенка је је у продукцији властитите агенције „Арт центра „ основаног 2007. реализовао у перидоу од 2004. до 2011 .своје истраживање нвербалног позоришта у које спадају трилогија под називом „ Панонија између неба и земље „ коју чине три корео драме :“Хлеба и игара ( 2004,) „, „Осликано ињем „( „позориште снова у 12 слика“, копродукцији са Мадленианумом из Земуна, 2008.) и „Слике мога света „ ( 2009.)

Већ наредне године након завршетка трилогоије, Беннка наставља невербални циклус са још две представе: „На крилима снова „( 2010) и „Обитавалиште „ ( 2011).

Моћ говора тела човековог у позоришту органског ћутања

У свом плесном театру Бенка усмерава сценску игру тела у таква стања душе у којима оно постаје сценско оваплоћење духовног и емотивног потенцијала човека. Игра тако престаје да буде пуко лутање тела .Тај инструменат изражајности у сопственој сценској иконографији са музиком као трећом димензијом духовности и емоција ,Бенка користи у својим корео поставкама да истражи како се телом, и то само телом ,тим немуштим језиком душе, сценским тајнописом универзума, може казати много , од најприземнијег до најпродуховљенијег , о потиснутим инстиктима, као и о сложеном унутрашњем свету савременог човека.

Тако та моћ говора тела човековог у Бенкином позоришту органског ћутања , постаје начин његовог филсофског осмишљавања света,концентрисани израз ритма човекове игре телом.

Aнгажовање у Словачкој

Као Словак из Војводине, Бенка је често сарађује са позориштима у Словачкој Републици. У тој активности посебно је била успешна 1994. година кад по сопстевним сценаријама постаља два ауторска пројекта.

Lux in tenebris у замку Бојнце

Мултимедијални пројекат „Lux in tenebris „ , који је привукао велико интересовање домаће и иностарaне културне јавности , реализовао је у изузетном амбијенту дворца Бојнице у Словачкој Републици.

„Спектакл који се бавио пресеком драматичне историје замка са свим његовим митовима и легендама , успонима и падовима, постављен је у простору другог дворишта.У писању сценариа помагао ми је Јан Лапко, директор замка, иначе историчар уемтности, а за сараднике сам анагажовао и Миодрага Табачког и Ангелину Атлагић из Београда.

Колико је ова представа , која је укупно трајала 60 минута , привукла пажњу медија , може се видети по томе што су је пратиле камере тридесесетак угеледних светскх тв мрежа ,међу којима и RTL, CNN, Rojters,BBC ...“, сећа се данас Бенка.

На сцену Градског позоришта у Жилинама поставио је исте године по сопственом сценарију корео- драму „Меки снови „ ( Soft Dreams ) за коју је добио Државну награду коју му је доделило Удружење драмских уметника Словачке.

Визуелна димензија

Као аутор тотал -дизајна у безмало свим својим инсцемацијама , Бенка је представљао своја визуелна решења сцене и костима на више иложби: „Quadrienalle „ и „Ous“ у Прагу, затим у“Прогресу „ и Музеју уметности и занатства у Београду где је уечствовао на Бијеналу сценског дизајна „Yustat „, на Тријеналу позоришне сценографије и костимогрфије у Новом Саду.

Године 2011. у свечаном холу Владе Војводине отворена му је изложба под називом“ Мирослав Бенка и пријатељи. Слике давно заборављених предака „на којој је представљена 21. фотогрфија великог формата које је урадио заједно с уметничким фотогафима Миралемом Чаушевићем и Браниславом Покорацким. Ова експозиција обишла је уемтничке галерије у Братислави, Мартину, Варшави, Сегедину, Ријеци...

„Дани од снова Ајншатнових „ је назив представе које је 2012.г. у продукцији свог Арт центра Бенка поставио на сцену, а крајем 2014. године премиејерно је извевдена његова драматизације „Швабице „ Лазе К. Лазаревића играна у копродукцији Арт центра и Културног центра Новог Сада „Без назива. Б&Б( Берлин-Београд ) преко Лајпцига „.