ZAVOD ZA KULTURU VOJVOĐANSKIH SLOVAKA

Misija:

Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka je profesionalna ustanova osnovana 2008. godine od strane Skupštine AP Vojvodine i Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine radi očuvanja, unapređenja i razvoja kulture vojvođanskih Slovaka.

Vizija:

Vizija Zavoda je tradicionalna i nova umetnost i kultura vojvođanskih Slovaka prepoznatljiva u najširim okvirima, čiju osobenost i izvrsnost profesionalno afirmiše Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka.

Ciljeve postižemo:

- razvojno-istraživačkim delatnostima, proučavajući kulturnu infrastrukturu vojvođanskih Slovaka sa ciljem projektovanja njenog razvoja;

- informaciono-dokumentacionom i komunikacijskom delatnošću, obrazujući dokumentacionu građu iz svih oblasti života, kulture i umetnosti vojvođanskih Slovaka;

- permanentnom i sistemskom delatnošću na poboljšanju kvaliteta kulturnih i umetničkih manifestacija, konstantnim stručnim usavršavanjem i obrazovanjem u kulturi i stručnim radom na uključivanju slovačke kulture u kontekst srpske kulture odnosno širi evropski kontekst. 

Zavod se bavi sledećim delatnostima koje obuhvataju promovisanje, podsticanje, čuvanje, razvijanje i organizovanje:

- kulture, nauke i jezika slovačke nacionalne zajednice u AP Vojvodini;

- vrhunskog stvaralaštva slovačke nacionalne zajednice u AP Vojvodine;

- multikulturalnosti i interkulturalnosti na području Vojvodine;

- saradnje sa ustanovama i organizacijama kulture, nauke i umetnosti u Republici Srbiji;

- uspostavljanja veza i saradnje ustanova kulture, organizacija i pojedinaca u AP Vojvodini

sa međunarodnim ustanovama i organizacijama (Savetom Evrope, Paktom za stabilnost

Jugoistočne Evrope, Evropskom unijom, UNESKO-m, i dr.);

- promovisanja jednakosti između državnih, privatnih i građanskih inicijativa u oblasti kulture i umetnosti;

- normativne delatnosti u oblasti kulture i umetnosti i usklađivanje sa evropskim standardima;

- tržišne orijentacije radi poboljšanja uslova za rad i delatnost kulturnih subjekata;

- amaterizma slovačke nacionalne zajednice u AP Vojvodini;

- umetničkog stvaralaštva mladih talenata;

- stručno usavršavanje i obrazovanje, organizovanjem seminara, radionica i kampova;

- razvijanje turizma u kulturi;

- informaciono-dokumentacione delatnosti u oblasti kulture i umetnosti.

Međunarodna saradnja:

Radi unapređivanja i razvijanja kulturne saradnje u oblasti nauke, kulture i umetnosti vojvođanskih Slovaka sarađujemo sa manjinskim, većinskim i inostranim stručnim licima, organizacijama, ustanovama i institucijama u smislu razmene kulturnih produkata i stručnih znanja i iskustava iz oblasti kulture.

Finansiranje Zavoda:

Finansiranje redovne delatnosti Zavoda prema osnivačkom aktu vrši se iz sredstava Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Vojvodine dok se dodatna sredstva za realizaciju određenih planova i programa obezbeđuju kod donatora – domaćih i stranih fondova namenjenih finansiranju kulture.

Strateško polazište:

U Vojvodini živi veliki broj različitih zajednica, čije specifičnosti određuju različiti jezici, konfesije ili etnička pripadnost, stoga se može reći da ova regija poseduje veliko bogatstvo kultura, koje se na njenom prostoru vekovima prožimaju i međusobno obogaćuju. Iako je tako, kulturno izražavanje i organizovanje manjinskih zajednica često je na marginama ukupnih društvenih događaja i kao takvo često se svodi na prezentovanje vlastite kulture samo pripadnicima svoje zajednice.

Budućnost je ipak u otvorenom dijalogu, povezivanju, razmeni i stvaranju zajedničkih kulturnih vrednosti, dakle svemu onome što podrazumevamo pod pojmom interkulturalnost. Kako ljudi ne bi samo živeli jedni kraj drugih stvarajući nevidljive barijere, potrebno je aktivnim delovanjem stvoriti svest da je društvo, kojem bi trebali da težimo, zasnovano upravo na interkulturalnosti.

Simbolično je i osnivanje Zavoda u godini koju je Evropska komisija proglasila godinom interkulturnog dijaloga. Na taj način osnivači Zavoda – Autonomna Pokrajina Vojvodina i Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine potvrđuju da je interkulturni dijalog, kao veoma važna tema u poslednjoj deceniji u Evropskoj uniji, nešto što je ovom regionu vekovima veoma blisko te da su uspeli da se pronađu mehanizmi i instrumenti kako da se pripadnicima manjinskih kultura omogući profesionalni rad na očuvanju i razvoju svojih kultura.

Evropska godina interkulturnog dijaloga prepoznaje da velika kulturna raznolikost u Evropi predstavlja jedinstvenu prednost. Identičnu prednost prepoznaje i Vojvodina, koja kroz vekove podstiče sve one koji žive u njoj da istražuju dobrobiti kulturnog bogatstva i mogućnosti da se uči iz različitih kulturnih tradicija. Negovanje poštovanja prema različitosti kao i poštovanje prema zajedničkim ljudskim vrednostima doprinosi kreativnosti, što povećava ekonomsku produktivnost i socijalnu koheziju.

Da bismo došli do željenog i jasno izraženog poštovanja kulturnih različitosti i usvajanja kultrunog diverziteta, kao mogućnosti da što svestranije izrazimo sopstvenu ličnost i potencijal zajednice sa određenim osobenostima, neophodno je da Zavod neprestano deluje na polju uključivanja slovačke kulture u celokupni kulturni milje, kojega je ravnopravni deo. To je moguće postići osmišljenom kulturnom politikom i strategijama njenog razvoja, što smatramo prioritetnim zadatkom Zavoda.

Milina Sklabinski