Sedam godina Moderne galerije CZK Stara Pazova

Od kako je pre sedam godina formirana, Moderna galerija Centra za kuturu Stara Pazova u nevelikom, ali lepo uređenom likovnom prostoru priredila je stotinak izložbi, mahom akademskih skikara i vajara iz svih krajeva Srbije i inostrantva. Jedan od najmarkantnijih događaja u životu ne samo Galerije, nego i ovog kraja, bila je bez sumnje nedavno priređena reprezentativna postavka Slovačke naive iz Kovačice.

Nežni, iskreni i vedri likovni igrokazi iz narodnog života

U Modernoj galeriji Centra za kulturu čiji je umetnički rukovodilac magistar umetnosti i akademski slikar Marjan Karavla, otvorena je reprezentativna izložba slika 20 naivnih slikara iz Kovačice, pozajmljenih iz Galerije naive iz tog banatskog sela naseljenog slovačkim življem koje već pola veka zadivljuje svet svojom umetnošću, a posebno slikarstvom.

Izložbu je otvorio Aleksander Bako, direktor Centra za kulturu, a o fenomenu kovačičke naive govorila je, pozivajući se na stavove Ota Bihaljija Merina o umetnosti naive, direktorka Galerije Marija Raspir.

Među 20 slikara zastupljena su i dva najpoznatija člana kovačičke škole naive Zuzana Halupova (1925-2001) i Martin Jonaš (1924-1996).

Ljubiteljima likovne umetnosti iz ovog kraja pružena je mogućnost da uživaju u slikama snažnog kolorita, napadno živih boja 20 slikara naivaca koji se međusobno razlikuju po autentičnosti motiva i originalnom slikarskom izrazu. Bogatstvo bajkovito – fantastičnih predela i naseobina očinjem vidu likovne publike prepustili su se na ovoj izložbi slikari slovačke naive iz Kovačice : pored dva najpozntija koja smo već pomenuli i : Pavel Hajko, Nada Korenj, Alžbeta Čižik, Ana Knjazović, Katarina Karlječik, Jan Bačur, Zuzana Vereski, Desa Petrov Morar, Pavel Cicka, Drago Terzić, Jozef Hajvar, Martin Markov, Jan Žolnaj, Jan Gložik, Eva Husarik, Ana Lenhart i Marija Varga.

Seoski motivi poetsko-realistične inspiracije

Na slikama ovih autora predstavljeni su seoski motivi na poetsko-realističan način, očaravajući prizori iz detinjstva i mladosti, to su vesele freske slovačkih običaja i praznovanja, scene sa setve, žetve, berbe, veridbe, udaje i ženidbe, čija su mesta radnje u dubokim tradicijama folklora vojvođanskih Slovaka, kao i savremenoj svakidašnjici.

Prvi slikari naive u Kovačici, banatskon selu naseljenom slovačkim življem su bili Martin Paluška (1913- 1984), Jan Soko (1909-1982.) i Mihal Bireš (1913-1984), dok je prva kovačička galerija naive osnovana 1955. g. koja je istvoremno bila i prva slikarska galerija ovog žanra likovne umetnosti u tadašnjoj Jugoslaviji, imala je 37 članova, a danas ih ima 19.

Deca Zuzane Halupove "pitomci" UNICEF-a

Najznamenitija slikarka Kovačice Zuzana Halupova, najčešće je slikala decu u igri, bila je član UNICEF-a koji je u milionskom tiražu štampao i širom sveta distribuirao razglednice i novogodišnje čestitke sa motivima njenih slika sa decom. Slikar reprezent kovačičke škole naive Martin Jonaš slikao je ljude sa džinovskim rukama i divovskim nogama, a majušnim glavama, objašnjavajući da još uvek te ekstremitete gleda iz svoje dečje, to jeste žablje perspektive koja mu je ostala od detinjstva kad je sakriven ispod stola takođe sa velikim nogarima posmatrao roditelje čije su noge i ruke izgledale tako krupne, a glave - vrlo, vrlo, sićušne. Za te svoje "spodobe" na platnu maestro iz Kovačice je 1978.g. u Italiji dobio zlatnu medalju, baš kao i Salvador Dali čije su se slike našle na istoj izložbi.

Galerija naive u Kovačici-likovno svetilište Srbije

Galerija naive u Kovačici postala je odavno likovno svetilište u Srbiji pa su u nju svraćali da se poklone svetski poznate veličine kao što je posada Apola 11, Grupa Rolling Stones, Sofija Loren, Alen Delon,.. da ih više na nabrajamo, a kroz galeriju godišnje prođe 5-6 hiljada poklonika naive.

Slike izložene u Modernoj galeriji u Staroj Pazovi odlikuju se svim osobinama karakterističnim za naivnu umetnost, a pre svega čudnim odnosom prema formalnim osobinama slikanja i veština da teškoće u slikanju, a naročito savladavanju perspektive nadomeštaju šarmantnim, neobičnim, i često svežim vizijama, nedovoljnom kritičnošću prema upotrebi šablona, nedovršenim bojama.

Zajedničko im je i to da su pre jednostavne nego spontane. Oštro se razlikuju od radova tzv. amatera slikara, pripadnika pseudo-naive (pseudo naive, ili faux naive), čije likovne pokušaje karakterišu raznoliki imitativni stilovi, više imitatorski nego samosvojni, originalni.

Slike bogatog kolorita i uspešno rešene kompozicije

U izboru za staropazovačku Modernu galeriju našle su se one slike kovačičkih naivaca koje privlače originalnim, koloritom bogatim i upešno kompoziciono rešenim motivima među kojima preovlađuju seoki krajolici i žanr slike iz narodnog života i običija dolnjozemskih, u prvom redu Vojvođanskih, ili preciznije, banatskih Slovaka.

Ove životopisne slike rađene su ovlašnim potezima kičice sa jasno izraženim osećanjem za boje prirode tako da su u njima postignuti skladni koloristički odnosi sa izuzetnim, naglašenim osećanjem za prostor i svetlost.

Na njima su osećajno, poetično i veoma uspešno dočarani svi seoski poslovi kovačičkih paora počevši od mukotrpne obrade konoplje (Alžbeta Čižik) pa sve do simboličnih predstava iz narodnog života, običaja iz tradicije dolnjozemskih Slovaka.

Nežni, iskreni i vedri igrokazi iz narodnog života

Kovačička reprezentacija naivaca na slikama u staropazovačkoj Modernoj galeriji donosi nežne, iskrene, duhovite, vedre, a često i sa slojevima fantastičnog, izvorne igrokaze, verne likovne tumače sela banatskog i slovačkog, nekada i sada.

Tajanstvenost i fantastičnost plejade naivnih slikara iz Kovačice verno je okaraktrisao slavni srpski sineasta Aleksandar Saša Patrović rečima : "Dodir sa irealnim, to je slovačka melanholija". On nije slučajno izabrao baš slovačku evangelističku crkvu u Staroj Pazovi za snimanje scena venčanja u svojim proslavljenim "Skupljačima perja".

Plove sjajni oblaci zračne tišine

Sjajni oblaci zračnog ćutanja i zračne tišine plove kao u košmaru iznad Trga Martina Jonaša koji je skoro sve kuće kovačičke sabrao na jedno zborno mesto u jednoj svojoj slici. Ti Jonaševi oblaci koračaju po vazduhu oslanjajući se na Sunčev zrak kao na svetlosni štap.

I oblaci iznad lovaca Štefana Varge, negde u polju, u poznu jesen Vojislava Ilića, na predahu između kamara kukuruzovine, u vremena ona, kada su klipovi brani ručno, jezde li, jezde, po vazdušnom snegu, po vlastitoj kori, na skijama prohujalih vremena, kad su Slovaci još pre tri stoleća naselili trskama obrasle banatske močvare u kojima su ih iznedrile ravničarske pustolovine.

I na platnima Nade Korenj i Jozefa Havjara, glavni drumovi za hodanje po vazduhu za nebeske pešake zaobilaze banatske puteve kako bi se prečice stiglo do ledina prolazeći iznad osa niskih potleuša i "koleba", kako bi namamili munju u svoje klupko, i tu je, onemoćalu, porazili.

Slike radenika na polju odevenih vetrom

Rasprostrte idilične slike rada i radenika u njemu, odevenih vetrom, odmaraju ispred kuća, zasađenih kao rasad po šorovima, i to po raznim uglovima u vazduhu, nepouzdane kao ptice selice, rugalice i zloslutnice. Slikaju Jan Žolnaj, onda još jedan Jan, Gložik, pa Martin Markov, a ni Pavel Hajko nije rad da izostane, paore, radenike, što su u poslovima svojim poput bogova smirenih misli, utisnute iznad oblaka banatske ravnice, slovačke razglednice. Je li to možda nagoveštaj tuge nadolazeće panonskog kopna siromašnog morem?

Pesak melanholije zasipa sećanja paorskih slikara

Pesak melanholije, slovačke i panonske, zasipa sećanja paorskih slikara koji se na platnima svojim ispovedaju kao pred dinom peska baš tog inspirativnog trenutka pristigloj i zanesenoj u specijalnoj misiji sa obližnje Deliblatske peščare.

Misli sa mirisom razbuktalih želja u cvatu

Na razgovor su spremne tek pronikle misli sa mirisom razbuktalih želja u cvatu. Dok romore cvetni buketi Zuzane Vereski, razgranali su se u njima čudesni, neviđeni plameni cvetovi što nikad ne venu.

Rasađene misli, obavijene razumom kao čaršavom, okrenute da ih obasja, i u toplini i u sjaju svom onemoćala zvezda od kostiju.

Dve druge fruštukuju u pauzi u voćnjaku na platnu Jana Bačura divaneći o tome hoće li se i ove jeseni prepuniti vreća sreće plodovima kao darovima i dobrotom dobrog Sunca.

Jestivi dim divne glave munje neba

Izvanredni jestivi dim divne glave munje neba na svim slikama i tihe zvezde što usamljeno razgovaraju sa tim plavim dimom.

Na telima ovih naseobina sa nepočin polja koja su se razdanila na slikama kovačičke naive plavičasti sumrak bori se sa mlečnom belinom . Sluti li to on, taj sumrak, boje plavičaste, nacionalne slovačke boje da će se neko od tih divnih tela, na nekom drugom platnu tek rastegnutom na štafelaju, osloboditi tamnice odeće.

Probuđena usnula duša hleba i mesa banatskih oranica

Kovaćički slikari izabrani za ovu staropazovačku izložbu probudili su na svojim platnima usnulu dušu hleba i mesa banatskih oranica i ledina.

Je li to možda futuristički neki protest ili kajanje zato što je čovek oduzeo mudroj zajednici zveri i rastinja njihovu parcelu na zemljinoj kugli, pa se zato toliko osamio u praznom spokoju neživota u kome nema ni igre, ni oplodnje.

Ponovo osviće zemlja jestiva u Kovačici

Na ovim slikama zemlja u Kovačici ponovo osviće jestiva jer su ispod svake kuće u svim šorovima, posred njive, u hladovini usamljenog bresta, u senovitom zastoru od ispregnutih zaprega u polju, postavljeni stolovi sa obiljem plodova i vina. Zverima i biljkama je oslikana indulgenacija , oprost grehova zbog prava na život, najlepši dar neba i zemlje.