MEĐUNARODNI DAN MATERNJEG JEZIKA 2011

Judita Rajhenberg, direktorka UNICEF-a u Srbiji
21. februar 2011

MEĐUNARODNI DAN MATERNJEG JEZIKA 2011

Kovačica, 19. februar 2011

Uvaženi gosti,

Dobar dan, Dobri den, Yoh napout, Buna ziua, Mer dita, Lačo dives, i tako bih mogla da nastavim jer je Srbija je dobar primer jezičke raznolikosti. U zemlji se pored srpskog govori još preko 20 jezika. Neki od njih su zvanični, kao na primer slovački, rusinski, mađarski, rumunski, hrvatski, albanski i bugarski - na kojima se izvodi nastava u školama u Srbiji, a za neke druge - kao na primer bosanski, bunjevački i romski - još se pripremaju materijali da bi se nastava i na tim jezicima mogla izvoditi.

Svako dete započinje prvu komunikaciju u životu na maternjem jeziku. I baš preko jezika, dete formira svoja mišljenja i razumevanje sveta u kojem živi i uči uspostavljanje društvenih i emocionalnih odnosa. Istraživanja pokazuju da dete koje nije dovoljno savladalo svoj materinji jezik može da ima teškoće u učenju. Istraživanja su takođe pokazala da su deca, koja su u ranom detinjstvu izložena većem broju jezika zapravo u prednosti, jer bilingvizam ili trilingvizam ima pozitivne efekte na jezički i ukupni intelektualni razvoj deteta.

Formalno učenje maternjeg jezika, posebno u osnovnoškolskom razdoblju, od presudnog je značaja za razvoj identiteta deteta i njegovog mišljenja. Zato je potrebno da učenje maternjeg jezika i na maternjem jeziku ima institucionalnu podršku - da se neguje u školama, u medijima, u zajednici. Neformalno učenje maternjeg jezika, odnosno učenje jezika u porodici i socijalnom okruženju, od suštinske je važnosti, ali nije dovoljno, jer samo strukurisano znanje jezika, koje uključuje i svu stručnu terminologiju, omogućava aktivno uključivanje u obrazovni sistem pa i u život društvene zajednice. Zbog toga je od velike važnosti da nastava na maternjem jeziku obuhvati sve predmete - od matematike do društvenih nauka. Bez mogućnosti školovanja na jeziku koji potpuno razume, detetu se ograničavaju mogućnosti da razvije sve svoje potencijale, i ono je izloženo riziku da se oseća kao osoba koja nije potpuno društveno prihvaćena.

Zadovoljstvo mi je, stoga, što mogu da istaknem da i novi srpski zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja obezbeđuje da se održi što viši nivo prava dece pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji da se školuju i uče na svom maternjem jeziku.

Tema ovogodišnjeg, dvanaestog po redu, Međunarodnog dana maternjeg jezika je uloga informacionih tehnologija u očuvanju i promovisanju jezika i jezičke raznovrsnosti. Nove informacione tehnologija, koje su nam u poslednjih 20 godina značajno promenile život, istovremeno su postale i veoma važno lingvističko sredstvo. Zato je od izuzetne važnosti da se i na Internetu, na primer, kontinuirano i uporno promoviše lingvistička raznovrsnost i pristup svim jezicima i pismima.

Ujedinjene nacije vec godinama rade na širenju svesti o važnosti i lepoti multi-jezičnosti. UNESCO je, na primer, upotrebio informacionu tehnologiju da napravi Atlas svih jezika na svetu ( ima ih oko 6500) – pa se tako mogu pratiti i načini upotrebe svakog jezika, kako bi se blagovremeno identifikovali i zaštitili oni jezici koji su u opasnosti da se izgube. U svetu se svake dve nedelje ugasi po jedan jezik. A kada se to i dogodi, svako od nas je na gubitku, jer smo svi mi izgubili jedan deo globalne kulturne baštine.

U globalizovanom svetu podeljena su mišljenja oko važnosti očuvanja svih maternjih jezika. Istina je da globalna uvezanost ekonomija, tržišta i znanja traži jednostavne i što otvorenije načine komunikacije, i da je od velikog značaja otvaranje mostova za što lakšu komunikaciju među različitim narodima i lingvstičkim grupama. Ali je isto tako važno sačuvati kompleksnu jezičku i kulturnu tapiseriju od koje je satkana istorija sveta, jer svaka kultura doprinosi nešto posebno i vredno celokupnom znanju i čovečanstvu.

Informacione tehnologije zapravo mogu biti od velike pomoći u povezivanju svih kutaka sveta i istovremeno pružiti mogućnosti da se registruju, zašite i promovišu one kulturne vrednosti koje obogaćuju svet. Zaštita jezika kao čuvara nematerijalnog kulturnog nasleđa i pomovisanje maternjeg jezika kao instrumenta za dešifrovanje sveta u kojem živimo predstavlja istovremeno i direktan put ka otkrivanju i obogaćivanju univerzalnih vrednosti. I ja sam sigurna da nam je svima stalo da zajedno idemo takvim putem.

Čestitam vam ovaj važan Dan i zahvaljujem se slovačkom narodu u Srbiji na čuvanju svoje kulturne baštine, čiji deo je i ova izuzetna izložba umetničkih dela.

Hvala.

 

Govor direktorke UNICEF-a u Srbiji Judite Rajhenberg, povodom obeležavanja Međunarodnog dana maternjeg jezika u Galeriji Babka u Kovačici.