OSVRT NA 49. SUSRETE AMATERSKIH POZORIŠNIH DRUŠTAVA VOJVODINE

Ako je po onoj narodnoj da kvantitet donosi kvalitet, onda posle osam odgledanih predstava možemo s pravom konstatovati da je i dalje visok nivo teatarske kulture amatera Vojvodine, a ova smotra se izdvaja kao jedna od najkvalitetnijih. Sedam predstava je odigrano na srpskom i jedna na slovačkom jeziku. Dramski repertoar se formirao u odabiru proverenih, klasičnih dramskih tekstova (Don žuan se vraća iz rata, Krčma na glavnom drumu, Zla žena, Pseći valcer, Ženski orkestar) i savremenog dramaturškog prosedea (Ler, Instant seksualno vaspitanje i Dnevnik jednog gledaoca). Prikazane predstave su se kretale uglavnom u realističnom ključu bez mnogo eksperimetisanja i žanrom poigravanja sa. Sigurno je da ove predstave pored kvalitetnih literarnih predložaka dobijaju najviše na značaju i kako ih koji od reditelja uobličava, tumači i postavlja na scenu. Pored nekoliko nemuštih i blago rečeno amaterskih postavki, kojima se ovom prilikom ne bih bavio, viideli smo i dve nadahnute režije: Benkinu "Krčmu na glavnom drumu" i Ostojićevu "Zlu ženu" a svakako treba pohvaliti i Grujićevo "Instant seksualno vaspitanje", koje je ipak ostalo u okvirima svoje standardne zanatske dopadljivosti i umešnosti.

Sveopšta besparica je uticala i na sam izgled predstava što je rezultiralo skromnim ulaganjima na principima "siromašnog pozorišta", ali se ipak uspevalo scenogrfskim znakom i kostimom iz fundusa dočarati epoha i uticati na koliko-toliko prijemčivu likovnost predstava.

Što se tiče samog festivala, on je protekao na najbolji mogući način u prisnoj i domaćinskoj atmosferi. Postavilo se još jednom pitanja opravdanosti učestvovanja žirija u razgovorima posle odgledanih predstava, jer su "dbrambene" metode pojedinih reditelja i ansambala pretili da se pretvore u žučne rasprave. Neuvažavanje dobronamernih primedbi i saveta struke dovodilo je često razgovore u ćorsokak i stvaralo nepotrebnu tenziju u takmičarskoj groznici i trci za nagradama. Organizaciono, festival funkcioniše besprekorno, jer ga radi već godinama ista ekipa saradnika Milan Dudić, Aleksandar Bako na čelu sa Petrom Nerandžićem i Vladimirom Risom, uvek raspoloženim i otvorenim domaćinima.

O biltenu i propratnom materijalu susreta (video bim sa slikama iz predstava, razgovorima posle predstava, itd.) Gotovo da i ne treba trošiti reči jer pored izvanrednog grafičkog i likovnog rešenja sadržinski su zanimljivi i pregledni tako da je to očigledno postao zaštitini znak Susreta.

Publika je u velikom broju sa priličnim interesovanjem i rafiniranim pozorišnim ukusom pratila sve predstave. Pogotovo me je obradovala činjenica da se slovačaka predstava simultano prevodi što još jednom ukazuje sa kakvom se ozbiljnošću pristupa organizaciji jednog ovakvog festivala.

Ocenjevička komisija je donela jednoglasnu odluku da se na Republički festival dramskih amatera u Kuli za učestvovanje predlože tri predstave i to rangirajući ih po kvalitetu:

1) AP "VHV" Stara Pazova

"Krčma na starom drumu" A P. Čehov.

Režija: Miroslav Benka

Ovo je jedna od onih predstava koju dok gledate, sve vas više i više opčinjava, uvlačeći vas u svoju atmosferu tako da saosećate sa sudbinama malih ljudi od kojih svako ima neku svoju muku, koje želi da se reši, sakrije ili podeli sa drugim. Reditelj Miroslav Benka je lukavo smestio ovu "krčmu" nasred scene, među publiku, tako da smo i mi kao direktni saučesnici, tj. voajeri celokupnog zbivanja. U zaista impresivnoj glumačkoj nadgradnji čehovljevih likova, gde gotovo nema slabog mesta, ponekad je za nijansu glumački izraz delovao preekspresivno u ovoj takozvanoj "sobnoj glumi" ali to svakako ne umanjuje celukupni emotivni naboj koji je isijavao iz svake replike. Visok domet predstava dostiže i u likovnom smislu, odličan kostim Jelene Zlatković-Veličković kao i funkcionalna scenografija Miroslava Benke. Zanimljivo je i dramaturško rešenje sa promenom lika Save u lik bake i dopisanog lika Jegoruške uzetog iz čehovljevih pripovedaka "Stepa", "Vanjka", a sve u efektnom tumačenju mlađanog Ivora Pokorickog. Prava je retkost na amaterskim scenama videti da se i o svetlu u predstavi podjednakao vodilo računa i ostaće još dugo u svesti poslednja slika glumaca sa uperenim rukama ka nebu vapijući za mogućim spasenjem koji je u vertikalnom snopu reflektorskog svetla budio raznolike likovne i teatarske asocijacije na Žerikov »Splav meduza" ili Šumanovićevu "Pijanu lađu".

2) Kulturni centar Kula

Jovan Sterija Popović "Zla žena"

Režija: Dragan Ostojić

Komedija "Zla žena" spada u red najizvođenijih Sterijinih dela na amaterskim scenama, i pored toga što nema baš neki inventivan i složen zaplet, a najviše zbog toga što na slikovat način prikazuje naličje dva braka: jednog grofovskog, a drugog zanatlijskog. Pošto se radi o klasičnoj zameni ličnosti: Sultana postane Pela i obrnuto, veoma je važno imati u podeli podjednako dobre glumice koje uz to moraju bar približno da liče jedna na drugu zbog verodostojnosti same situacije. Reditelj Ostojić je upravo igrao na ovu dobitnu kombinaciju. Sultana u odličnom tumačenju Ksenije Vukorep imala je dostojnu podršku u igri i izgledu mlađane Miljane Ninić - lik Pele kao i celog poletnog kulskog ansambla. Veoma je zanimljivo i efektno rešena promena ambijanta, kad je grofoski stan onda su to bela krzna, sa stolicama od kovanog gvožđa, dok je u čizmarevoj kući scenografski znak, sirove, neštavljene kože, postavljene na pokretnom ramu. Upravo kroz taj ram sa asocijacijom na paukovu mrežu, odvija se ceolokupna komunikacija ka spoljnom svetu uz veoma razigran i jasan mizanscenski crtež. Prava je šteta što lik grofa Trivića nije više pomeren ka farsi, već je on ostao prilično racionalan i malo po strani, kao iz neke druge predstave. Možda je moglo više potencirati njegovu seksualnu nemoć, a time i opravdati Sultanin bes i nezadovoljstvo tretmanom u braku, voajerskim odnosom prema ljubavnom zanosu svojih slugu.

Treba pohvaliti i odlično izabranu muziku koja je davala atmosferu i pulsirala u promenama kao i tačan kostim u duhu bidermajer epohe.

3) Centar za kulturu Kovin

Đorđe Milosavljević "Instant seksualno vaspitanje"

Režija: Jovan Grujić

Danas, kada je skoro sve na brzinu, jer vremena gotovo nema ni za šta, roditelji su u neprestanoj borbi da obezbede golu egzistenciju, dok su im deca prepuštena sebi, društvu ili ulici. Zato se u ovoj predstavi roditelji i ne pojavljuju, a od odraslih samo je tu lik profesora pedofila koji ima opsesivnu potrebu da "pomaže" nevinim učenicama. U takvoj jednoj pesimističkoj i zabrinjavajućoj atmosferi odvija se i predstava koja uspeva da bude otrežnjuća, edukativna ali i provokativna u svojoj osnovnoj nameri.

Reditelj Grujić dobro je pročitao tekst i bez preterane namere da šokira, crnohumornim sredstvima uspeo je da ispriča priču o potrazi za instant seksualnim iskustvom dvoje mladih kroz koju posredno ulazimo u svet prostitutki, makroa, dilera i pedofila. Odlično rediteljsko rešenje je živa muzika na sceni, jer se tako dramaturški objašnjava pozadina starijeg brata kao rokera i lečenog narkomana. Bend sve vreme u vidu muzičkih akcenata ili podloge prati zbivanja na sceni, međutim u pojedinim trenucima smeta što su muzičari često privatni, gledaju u publiku, domunđavju se, prebiraju po instrumentima i tako nepotrebno odvlače pažnju od glavnog toka zbivanja, a pritom sem sviranja nisu uključeni bilo kakvim rekacijama u radnju samog komada. Možda je rešenje da im se da neka konkretna radnja u vidu štimovanja, brisanja instrumenata, makar da sede a ne sve vreme da stoje, ili ih prosto u nekim trenucima skloniti sa scene.

Scenski prostor je dobro organizovan u vidu punktova i filmskom brzinom se prelazi iz eksterijera (ulica, auto put, školsko dvorište) u enterijer (mladalačke sobe, dilerova gajba, garaža itd) pre svega postavkom planova i samim mizanscenom, ali ostaje žal što se različiti prostori nisu potencirali i adekvatnim svetlosnim štimungom. Ipak najveća vrednost predstave je u ujednačenoj kolektivnoj igra svih pojedinaca gde treba i posebno istaći Iliju Mrakovića za odlično odigrane uloge Čeve i transvestita Pileta i Dejana Mladenovića kao makroa Šuge. U svakom slučaju predstva koja zavređuje pažnju teatarskih sladokusaca.