Olga Garai-Babilon

Olga Garaj-Babilon je rođena 24. aprila 1905. godine u Erdeviku u zanatlijskoj porodici. Četiri razreda nemačke narodne škole (1911 – 1914) i tri razreda srpske gimnazije (1915 – 1918) je završila u Rumi.

Nakon što je maturirala, njena porodica se preselila u Novi Sad, gde je Olga nastavila svoje školovanje. Završila je četvrti razred više srpske devojačke škole i učiteljsku školu (1920 – 1924).

Godine 1925. udala se za inženjera Ivana Garaja (1895 – 1971) iz Bačkog Petrovca (jedan od osnivača petrovačke kudeljare i fabrike "Kooperativa").

Od 1930. godine pa sve do kraja rata predavala je u narodnoj školi u Petrovcu. U periodu od 1946 – 1948. godine studirala je pedagogiju u Višoj pedagoškoj školi u Novom Sadu.

Foto arhiv: Vladimir Valenćik

Od 1946. godine (nakon jedne godine rada u Gajdobri) radila je kao nastavnik u Gimnaziji i Učiteljskoj školi u Bačkom Petrovcu. Predavala je istoriju umetnosti, crtanje, lepo pisanje, srpski, slovački, ruski, nemački i engleski.

Otišla je u penziju 1954. godine, a 1958. god. preselila se sa suprugom u Dubrovnik. Trinaest godine kasnije vratila se u Novi Sad.

Preminula je 2. septembra 1988. godine. Urna sa njenim pepelom stavljena je u porodičnu grobnicu Garajovih na bačkopetrovačkom groblju.

U svom testamentu Olga Garaj-Babilon je svoje slike poklonila svojoj sredini i kulturi vojvođanskih Slovaka. Tako je početkom devedesetih godina, fond slika Galerije Zuzke Medveđove u Bačkom Petrovcu bio obogaćen Olginim umetničkim radovima. Likovni radovi Olge Garaj-Babilon su tako uvršteni među slike K. M. Lehotskog, koga je Olga Garaj jako cenila i od koga je učila, i slike Zuzke Medveđove, sa kojom je Olga sarađivala i družila se.

Učiteljica, urednica, spisateljica i slikarka Olga Garaj-Babilon je istaknuta ličnost kulturne istorije Slovaka u Vojvodini, posebno istorije umetnosti, književnosti i novinarstva.

Likovni talenat je Olga pokazivala još u detinjstvu. Počela je sa slikanjem akvarela. Godine 1924., kao dvetnaestogodišnjakinja, naslikala je svoju prvu sliku i dala joj naziv "Slovačka himna". Sledeće godine je naslikala pejzaž „Iz novosadskog parka“, koji se nalazi u Galeriji Zuzke Medveđove i spada u njene najstarije slike.

Slike Olge Garaj-Babilon, koje se nalaze u Galeriji Zuzke Medveđove, datiraju iz perioda autorkinog ozbiljnijeg bavljenja slikarstvom, a među njima je i veći broj nezavršenih radova. To je osobena zbirka, koja relativno dobro prezentuje likovna interesovanja Olge Garaj-Babilon u njenom stvaralačkom umetničkom periodu dugom preko 60. godina.

Foto arhiv: Vladimir Valenćik

Slikarka Olga Garaj-Babilon interesovala se pre svega za lepotu cveća, koju je u potpunosti predstavila na svojim slikama mrtve prirode. Njena najomiljenija slika od svih koje je naslikala, pod nazivom „Bele ruže“ nastala je 1928. godine i bila je posvećena Olginoj sestri. Osim toga, slikala je i pejzaže. Njena velika ljubav bilo je more, tiho i uzburkano, ostrva (Mljet) i egzotična arhitektura. Na njenim slikama često je prisutan grad Dubrovnik, u kome je živela 13 godina, Bosiljgrad...

Olga Garaj-Babilon je zajedno sa Zuzkom Medveđovom bila na­ša prva ilustratorka. U periodu od 1924. – 26. objavljivala je svoje radove u staropazovačkom časopisu Zornička i u dečijem kutku časopisa Jugoslavšći Čehoslovaci. Godine 1939. počela je saradnju sa redakcijom dečjeg časopisa Naše slniečko u Bačkom Petrovcu, najpre kao ilustratorka a kasnije i kao spisateljica. Samo godinu dana kasnije, 13. novembra 1940. godine, postala je glavna urednica ovog časopisa.

U toku školske 1947/1948 godine, ime ovog dečijeg časopisa promenjeno je u Naši pionieri (Naši pioniri). Olga Garaj-Babilon je i nadalje bila saradnik, objavljujući u časopisu ne samo ilustracije već i priče. Pisala je i za Narodný kalendár, Ľudový kalendár, nedeljnik Hlas ľudu, časopise Nový život i Rozhľady.

Olga je ilustrovala i jednu knjigu za decu na srpskom jeziku Dečije igre, humorističke i druge pesme, autora Vojina Mijatovića. Godine 1985. izašla je njena knjiga Zvieratá sa páčia deťom (Životinje se dopadaju deci) u izdanju „Obzor“-a u Novom Sadu, koju je sama napisala i ilustrovala.

Olga Garaj-Babilon je bila uspešna i kao likovni pedagog. Bila je spona između K. M. Lehotskog, Z. Medveđove i kasnije gene­racije mladih slikara. Pomogla je u ispoljavanju svog umetničkog talenta mnogim našim istaknutim likovnim umetnicima, kao što su: Jaroslav Šimovič, Štefan Lačok, Jan Takač i Milina Vrškova-Ferkova.

Olga Garaj-Babilon je takođe radila i na očuvanju našeg likovnog nasleđa. Godine 1954., u Narodnom muzeju u Petrovcu je orga­nizovala veliku izložbu našeg prvog akademskog slikara Karla Miloslava Lehotskog. Međutim, svoje likovne radove je izlagala isključivo na kolektivnim izložbama. Imala je samostalnu izložbu u Pivnicama. Bila je član Društva likovnih pedagoga Vojvodine.