Viliam Figuš-Bistri

Viliam Figuš-Bistri rođen je 28. februara 1875. god. u Banskoj Bistrici. Bio je poznat muzički kompozitor i pregalac slovačke narodne muzike. Autor je prve slovačke opere „Đetvan“. Muzikolozi su ga uvrstili među predstavnike novog razvojnog pravca slovačke muzike. Tokom svog plodnog stvaralačkog perioda, od 1903 – 1907. godine radio je kao učitelj u banatskom mestu Padina u današnjoj Srbiji.

Pohađao je gimnaziju u Banskoj Bistrici (1885-1889), studirao u Učiteljskom zavodu u Banskoj Šćijavnjici (1889-1893) a državni ispit položio je na Muzičkoj akademiji u Budimpešti 1914. godine. Već za vreme studija u Banskoj Šćijavnjici nastupao je na javnim koncertima i bio dirigent studentskog hora. Nakon mature posvetio se stvaralaštvu salonske muzike, pisao je aranžmane za mađarske narodne pesme uz pratnju klavira, "kurucke pesme" i balade za solo glas i hor uz pratnju klavira.

Radio je kao učitelj u Pilišu (Mađarska), u Ostroj Luci (1893-1895), u Zvolenskoj Slatini (1895-1902), u Padini (1903-1907) a od 1907. godine u Banskoj Bistrici. Svojim radom značajno je unapredio muzičku kulturu grada Banka Bistrica, osnovao je evangelistički crkveni hor,  u kome je bio dirigent i korepetitor, komponovao je kamernu muziku. Od 1921. godine bio je profesor u Učiteljskom zavodu i u Muzičkoj školi u Zvolenu. U mestima, u kojima je radio i sarađivao, sakupljao je slovačke narodne pesme, za koje je pisao aranžmane i izdavao ih („Slovačke narodne pesme iz Velike Slatine“, „Slovačke narodne pesme – koračnice“, „Hiljadu slovačkih narodnih pesama“, „Puhovske pesme“, „Hajdučke pesme“, „Narodne balade“...). Njegov doprinos kao kompozitora sadržan je u novom poimanju aranžiranja narodnih pesama, naročito onih iz regiona srednje Slovačke.

Na njegovo kompozitorsko stvaralaštvo uticala je kako narodna muzika, tako i klasična i muzika ranog romantizma. Autor je velikog broja kompozicija, uglavnom manjih muzičkih formi: za klavir u okviru raznih ciklusa (napr. „Stranice spomenara“ (Lístky do pamätníka, 1916-22), „Šarene stranice“ (Pestré lístky, 1921-33), „Muzičke minijature“ (Hudobné miniatúry, 1932-33), „Slovačka sonata za klavir“ (Slovenská sonáta pre klavír,1935)), zatim tri sonatine za violinu i klavir, dva gudačka trija, klavirska trija, klavirski kvartet, dve svite za orkestar, solo pesme (od kojih se posebno ističe ciklus „Snovi“ (Sny, 1903-20, 1925, 1928, 1933), „Mati moja“ (Mati moja, 1929-32), „Po poljima i livadama“ (Po poliach a lúkach, 1920, 1929-35), „Čežnje“ (Túžby, 1926), „Tuge i radosti“ (Žiale a radosti, 1934-37)). Takođe je pisao i kompozicije na stihove slovačkih pesnika za muške i mešovite horove. Na sličan način nastala je i kantata „Slovačka pesma“ (Slovenská pieseň,1913) na tekst P.O. Hviezdoslava. U periodu od 1922. -1924. godine stvarao je operu „Đetvan“ na tekst Andreja Sladkoviča, koja je premijerno prikazana 1928. god. u Slovačkom narodnom pozorištu u Bratislavi. Ovo delo smatra se prvom slovačkom operom.

Viliam Figuš-Bistri je autor i nekoliko kompozicija duhovne muzike. Svojim radom doprineo je razvoju slovačke solo pesme, razvoju kompozicija za orgulje. Bio je jedan od osnivača Društva slovačkih umetnika a 1925. godine i njegov predsednik.

Preminuo je 11. maja 1937. godine u Banskoj Bistrici.