Kvetoslava Benkova

Kvetoslava Benkova je bila jedna od vodećih slovačkih muzičkih ličnosti. Ona je kao muzikolog, kompozitor, muzički urednik, pevač, predsednica i umetnički vođa folklornog društva KUD Petrovska družina, svrstana u enciklopediju biografija značajnih ličnosti u Slovačkoj „Who is Who“ i  autorka je četiri toma ciklusa Od Petrovca do Malinca. Godine 2008. je dobila prestižnu nagradu Opštine Bački Petrovac za postignute izvanredne rezultate u umetničkom radu sa amaterskim glumcima.

Rođena je u Bačkom Petrovcu dana 28. jula 1951. godine. Gimnaziju je završila u svom rodnom kraju a na Muzičkom fakultetu VŠMU u Bratislavi je stekla diplomu i titulu magistra umetnosti. Kada je na HF VŠMU u Bratislavi završila muzičku teoriju, odmah se vratila u svoj rodni kraj, gde se zaposlila kao muzički dramaturg, urednik na RTV Novi Sad, gde je dugo bila aktivna na relacijama muzičkih programa radija i televizije. Sarađivala je sa kulturno-umetničkim društvima i umetničkim telima kao muzički pedagog, autorka i režiserka muzičkih programa. BIla je članica mnogih stručnih žirija kod nas i u Slovačkoj. Svrstana je među vodeće pevače slovačkih narodnih i folklornih pesama u Vojvodini i u Slovačkoj.

Autorka je mnogih nagrađenih novih lirskih, folklornih i dečijih pesama, kao i dečijih opera Zajko chvastúň (1997) i Vrabčiaci (1999), muzičkih priča za decu, snimljenih na CD – u, na slovačkom, srpskom, mađarskom i rumunskom jeziku - Káčatko prváčatko i Lacík Macík Slobodana Vujačića (1999). Pripremila je na stotine slovačkih narodnih pesama namenjenih narodnim muzičkim grupama i profesionalnim muzičkim telima, sa kojima je često nastupala na koncertima i snimanju na Radiu Novi Sad i Radiu Bratislava. Nastupala je sa narodnim i džez orkestrima Radia Novi Sad, sa OLUN-om i Big Bandom Radia Bratislava, sa Narodnim orkestrom SLUK-u, sa grupama M. Dudjika, Ignaca Schona, Jaroslava Stranavskog, Štefana Molotu i sa Datelinkom Ondreja Molotu, kao i sa mnogobrojnim istaknutim kompozitorima i dirigentima kao što su Tibor Andrašovan, Vojtech Tatoš, Jovan Adamov, Stevan Radosavljević i drugi.

Snimila je dve porodične audiokasete, kojima je obuhvatila razvoj sopstvene muzičke karijere, muziku i pevanje svog oca Pavela Čanji, supruga Martina Benku i svojih ćerki Slovenke i Margarete, sa kojima je nastupala i snimala u studiju Novi Sad i Bratislava. Dobila je brojne nagrade za interpretaciju i kompozicije. Dodeljena su joj brojna priznanja i diplome na mnogim folklornim poduhvatima (Matica slovačka, FF Tancuj, tancuj, Dom inostranih Slovaka u Bratislavi, Kancelarija za Slovake u inostranstvu, Prix de musique folklorique de radio Bratislava, Susreti u pivničkom polju, FFPP Đetva, počasni građanin grada Đetva i dr.). Godine 2005. je na sedmom međunarodnom festivalu televizijskih i radijskih programa u Užgorodu dobila nagradu za najbolju muzičku relaciju.

Zahvaljujući porodičnoj pozadini su joj slovačke narodne pesme bile jako blizke već od ranog detinjstva. Skoro 40 godina se aktivno bavila kolekcionarstvom.  Sakupila je na hiljade slovačkih narodnih pesama u Vojvodini, takođe iz slovačkog Maljinca i okoline. Svoje interesovanje je posvetila ovim pesmama, sa ciljem da se prenose generacijama. Prva knjiga Kvetoslave Benkove je izdata kao prvi deo toma, ciklusa Od Petrovca do Maljinca, Svadba, I.deo, 2005. godine, u izdanju AST Kultura Bački Petrovac, zatim je sledio drugi i treći deo istog ciklusa, Priadky a páračky u rečima i pesmi, II deo, 2006. godine, Balade, III deo 2008. godine, u sopstvenom izdanju, i Výročné zvyky u rečima i pesmi, IV deo, koje je objavilo Izdavaštvo Hlas ljudu, Novi Sad 2009. godine, Tiha noć, sveta noć, Božićne pesme i kolede u sopstvenom izdanju 2009. godine.

Posle duge i teške bolesti je umrla 09. juna 2014.