Andrej Privratski rođen je 1. avgusta 1931. godine u Izbištu. Još kao mali odlazio je na predstave seoskog cirkusa i imitirao „pajace“, a potom je posetio i prvu posleratnu pozorišnu predstavu u Kovačici. Opereta Mihala Parnjickog je na Privratskog takođe ostavila tragove pozorišne orijentacije, i sa uživanjem je pratio svog direktora kao glumca i reditelja i on mu je bio uzor. Bili su to njegovi prvi kontakti sa pozorištem i početni koraci koji su ga uveli u tajne pozorišta, kojem je Andrej Privratski prilagodio ceo svoj život.

U Bački Petrovac se doselio sa ciljem da se školuje za učitelja. U to vreme je u gimnaziji radio profesor Mihal Filip, jedan od pozorišnih entuzijasta u Petrovcu, koji je kod Andreja prepoznao glumačku nadarenost. Tako je Andrej u Gogoljevoj „Prosidbi“ zaigrao svoju prvu ulogu. Tako je počelo. Sledile su predstave Ivana Majere „Planina zove“, te „Operacija“, „Okrutan život“ i „Šarena lopta“ Pavela Bartoka i druge. Privratski se afirmisao kao dobar glumac i u potpunosti se angažovao u toj oblasti. Dospeo je među najznačajnije ličnosti tadašnjeg pozorišnog života u Petrovcu. Osim kao glumac, oprobao se kao scenski likovni umetnik, scenograf, kostimograf i šminker.

Nakon završene učiteljske škole bio je učitelj u Osnovnoj školi u Petrovcu, a uskoro i reditelj petrovačkog amaterskog pozorišta. Njegov prvi komad bio je „Lutkarska prodavnica“. Podstaknut uspehom uvežbao je „Pepeljugu“, a za proslavu godišnjice hora „Slikarku“, prvu predstavu sa odraslima. Privratski je angažovao mnogo novih glumaca koji se prvi put sreću sa pozorištem. To je karakteristika njegove celokupne rediteljske karijere. Sledile su predstave „Stric Major“, „Mirandolina“, „Kula vavilonska“ i dr. Privratski je u pozorišnom amaterstvu, kao reditelj i scenograf, manje-više sve pozorišne predstave režirao u scensko-likovnom klasičnom obliku. Tako su radili i njegovi prethodnici, a od njih je i učio. Ekperimentisao je i sa modernijom pozorišnom formom („Zypa Cupak“, „Pravo na greh“), ali se zadržao samo na pokušajima. Oduševljavao se klasikom, isto tako kao i publika, koju je odnegovao po svom ukusu. Najaktivniji i najuspešniji pozorišni period Privratskog je u godinama između 1960. i 1980. U to vreme on je radio, pre svega, kao direktor Doma kulture. Na sceni Pozorišta VHV sledile su predstave „Gospođa ministarka“, „Sumnjivo lice“, „Greh Miroslave Amari“, „Običan događaj“, „Kubo“, „Dom Bernarde Albe“ i druge. Tokom više od pedeset godina karijere, uvežbao je preko trideset predstava i time postao naš najproduktivniji reditelj. Sedamdesetih godina radio je kao reditelj na radiju i televiziji u slovačkoj redakciji Televizije Novi Sad.

Prvi aplauz za rediteljsko ostvarenje u profesionalnom pozorištu dobio je u sali Slovačkog vojvođanskog pozorišta u Petrovcu, 29. decembra 2007. godine, nakon predstave na slovačkom „Staklena menažerija“ autora Tenesi Vilijamsa. Bila je to njegova poslednja predstava. Andrej Privratsk umro je 28. oktobra 2009. godine u Bačkom Petrovcu.