Ličnosti slovačkog pozorišnog života

Ljuboslav Majera

reditelj i profesor
Foto: Hana Majera
Ljuboslav Majera
( 3. novembar 1951 )

Ljuboslav Majera je rođen 3. novembra 1951. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završio je na slovačkom jeziku. Kao stipendista RTV Novi Sad diplomirao je 1975. godine na VŠMU u Bratislavi na Odseku za pozorišnu režiju kod profesora Karola Zahara i Miloša Pietora. Prvih osam godina svog stvaralačkog perioda radio je kao reditelj na Televiziji Novi Sad, a sledećih jedanaest godina na Radiju Novi Sad u redakciji dramskog programa.

Režirao je na desetine dokumentarnih filmova, reportaža, feljtona, više od 100 radio-drama za decu i odrasle emitovanih u programima na više jezika (na srpskom, slovačkom, mađarskom, rumunskom). Njegove radio-drame su više godina uzastopno predstavljale Novosadski radio na Jugoslovenskim danima radija u Portorožu i Ohridu, gde je Ljuboslav Majera osvojio i mnoge nagrade. Takođe je sarađivao i na radiju u Beogradu, Sarajevu, Bratislavi, Berlinu. Svoje stvaralaštvo prezentovao je kako na prostorima bivše Jugoslavije, tako i u inostranstvu.

Dve godine je radio u Narodnom pozorištu Toša Jovanović u Zrenjaninu kao umetnički direktor, gde je režirao Sofoklovu Antigonu (1998). Ova predstava je igrana preko 80 puta, učestvovala je na svim značajnim festivalima u zemlji i regionu a osvojila je i nekoliko nagrada. Danas je Ljuboslav Majera profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i na Katedri za dramaturgiju, režiju i teatrologiju na Fakultetu dramskih umetnosti AU u Banskoj Bistrici, gde je u kratkom periodu (1.3. – 9.12.2008) bio i dekan.

Poslednjih godina režirao je veliki broj pozorišnih predstava kako u profesionalnim, tako i u amaterskim pozorištima u Srbiji (npr. u Pozorištu VHV u Bačkom Petrovcu: A. P. Čehov: Balada o štetnosti duvana (Balada o škodlivosti tabaku) i S. Šepard: Crveni krst (Červený kríž), u Amaterskom pozorištu J. Čeman u Pivnicama: M. Pavlova: Tajna balzama (Tajomstvo balzamu), izvedena na festivalu DIDA 2007., na Scenskoj žetvi 2007. u Martinu i na Danima inostranih Slovaka u Domu umetnosti u Piešćanima 2008. godine). Inscenacija, koju je režirao po tekstu T. Vansove Test savesti (Skúška svedomia), uvrštena je u program smotre Scenska žetva 2009.godine. U NP Toša Jovanović režirao je Gogoljeve Mrtve duše (Mŕtve duše, 2009). U mestu Prešov (Slovačka republika) režirao je inscenaciju D. Kovačevića Radovan III (Radovan III, 1992. u Pozorištu Jonaš Zaborski) i komad mladog srpskog dramskog pisca V. Savića: Čuješ li, mama...(Počuješ, mama..., 2001. u Pozorištu Aleksandar Duhnovič). Godine 2006. režirao je duo dramu N. Romčevića: Krivica (Vina) u koprodukciji Slovačkog kamernog pozorišta u Martinu i Slovačkog vojvođanskog pozorišta u Bačkom Petrovcu. Sa amaterskim pozorišnim ansamblom J. Halupka u Breznu uradio je pet inscenacija.

Veliki uspeh postigle su predstave Greh (Hriech, 1985, obnovljena premijera 1993., 148 repriza) i Sabirni centar (Zberné stredisko, 1989.), koje su više puta nagrađivane (1. mesto na svim kvalifikacionim smotrama počev od okružne pa sve do državne, nagrada za stvaralačko delo godine na Scenskoj žetvi u Martinu (1985. i 1989.), 1. mesto na Državnom takmičenju u Jiraskovom Hronovu (Češka republika)). Inscenacija Greh pobedila je i na Međunarodnom festivalu seniorskog pozorišta u Danskoj (Odesa 1993). Inscenacija Sabirni centar gostovala je u zemlji (1991. i 1992.), Rumuniji i Mađarskoj (1992.), kao i na Međunarodnom festivalu u Mostaru (Jugoslavija, 1991). Inscenacija Sveštenik (Kňaz, 2009, po pripoveci F. Švantnera) osvojila je 1. mesto na smotri Zohova Revuca, 1. mesto na državnoj smotri Palarikova Rakova u mestu Čadca i nominovana je za učešće na festivalu DIDA u Pivnicama (Srbija). Ova predstava je na Državnoj smotri u Tlmačima osvojila nagradu za kolektivno glumačko ostvarenje, na Gorazdovom Močenku osvojila je 3. mesto. Igrana je 2009. godine na Prolećnom festivalu u Bekešskoj Čabi i Sarvašu (Mađarska), zatim 2010. godine u Pitvarošu (MR), Nadlaku (Rumunija), u Pivnicama i u Bačkom Petrovcu (Srbija). Godine 2010. režirao je komad autorke Katarine Mišik Zaboravila sam (Zabudla som).

Ljuboslav Majera je nosilac brojnih priznanja kao što su: Sterijina nagrada (najveće priznanje;Putovanje za Nant/Cesta do Nantu),tri Zlatne maske (Jugoslovenski festival amatera), pet nagrada za najbolju režiju (Festival malih i eksperimentalnih pozorišta u Pančevu), nagrada za najbolju režiju na smotrama u Vršcu, Somboru, Beogradu i Vranju, nagrada Lutkarskog pozorišta u Subotici za režiju drame Srboljuba Stankovića i mnoge druge nagrade za televizijsko, radijsko i pozorišno stvaralaštvo. Takođe je nosilac i nekih društvenih odlikovanja: Oktobarska nagrada grada Kikinde i Bačkog Petrovca, Republičko zlatno odlikovanje Zlatna značka za razvoj kulture i dr.

Povodom životnog jubileja dodeljena mu je Medalja Daniela Gabriela Liharda. Ljuboslav Majera je prvi inostrani Slovak kome je dodeljeno ovo priznanje za delatnost i doprinos u oblasti amaterskog pozorišta u Slovačkoj.

Živi u Bačkom Petrovcu.

 

(Foto: Hana Majera)