Nova predstava Miroslava Benke Slike moga sveta

Fotografija: Art centar Hleba i igara

Nakon premijera ove predstave u Sarvašu ali i u Radošinskom pozorištu u Bratislavi, Slike mojega sveta režisera Miroslava Benke premijerno su izvedene i u Staroj Pazovi u petak 11. decembra. Težnja Miroslava Benke, autora scenarija, režije i total dizajna, za pronalaženjem ličnog teatra, koje je u skladu sa njegovom ličnošću i stvaralaštvom, ogleda se u trećem delu trilogije Slike mojega sveta, u originalnoj snenoj priči asocijativnog neverbalnog pozorišta.

Fotografija: Art centar Hleba i igara

Ova predstava možda pripada mitskom narodu i njegovoj tradiciji, vihoru strasti, ljubavi i neverstvu, pobožnosti i pokornosti, radostima i tugama. U posvećenom prostoru glumac stvara magiju životnih osećaja i veza, koje upravljaju ljudima – odžačar donoseći sreću, čisti naše odžake i našu savest, snagator je uvek na pročelju stola, i u kafani, i u polju i kod žena, podanik je u čudu a mladoženja svojom dobrotom osvaja nevestu. Osnovna ideja mogla bi biti: kako nemoral i pad vrednosti negativno utiče na civilizacijska dostignuća. Posredstvom govora ljudskog tela, priznao je autor u katalogu, u kojem je nagomilana vekovna energija istorije, priziva etnos  i dotiče mit, kako bi se odbranio od rastuće globalizacije sveta. Ovom delu trilogije dinamiku dodaje muzika argentinskog kompozitora Astora Piazzollu. Atmosfera koju donosi argentinski tango korespondira sa garavim kulisama starih kafana u kojima se ugovaraju poslovi i komentarišu događaji. Ali i jačanju strasti i afektima.

Fotografija: Art centar Hleba i igara

U Slikama mojega sveta dominiraju biblijski motivi. Simboli grešnog života ovozemaljskog sa jedne strane a zatim kajanje uz stihove psalama i pesme iz pesmarice. Stilizovane stihove iz biblije pevaju meškarke. Crne somotske marame u jednoj od zadnjih scena nagoveštava nestanak tradicionalnog seoskog života i njegovih navika, pozdrava i daj bože dobar dan, koji evocira i Marija Mijavcova. Predstavaje globalna metafora – iskupljenje naših loših ljudskih navika prema planeti. Peti element u pridržavanju principa enviromentalistike.

Ne samo posetioce, već in a poznavaoce pozorišta oduševiće glumački afiniteti ne samo već proverenog Miroslava Kožika, već i debitanata: Stevana Ercega, Marka Čipkara, Milana Mutića i Mihaele Kočišove i Andreje Stanišić, gipkost tela u funkciji efemernosti života.

Fotografija: Art centar Hleba i igara

Tim režisera Miroslava Benke se ne menja a čine ga architekta Mirjana Gegenbauer i Dejan Mitov, koji je izradio makete kuća.

Prilikom slovačke premijere u Radošinskom amaterskom pozorištu u Bratislavi režiser Stanislav Štepka je ovu predstavu proglasio događajem godine. Tvrdimo isto. I već sada smo radoznali na Benkino viđenje Šekspira u pozorištu pokreta, koje je najavio za sledeću sezonu.