TOMAŠ HRIEŠIK MAŠKO - VELIKAN ALTERNATIVNE POZORIŠNE SCENE U SRBIJI

Tragično i prerano preminuli svestrani i višestruko nadareni pozorišni stvralac iz Kovačice, Tomaš Hriešik Maško, glumac, reditelj , scenograf, kostimograf, organizator scenskih aktivnosti ,obeležio je jedan period ne samo u razvoju svog pozorišta, nego i vojvođanskog dramskog amaterizma, pa i alternativnog pozorišta u Srbiji u celini .

Stalno razmišljao o postavljanju Kišove “Grobnice za Borisa Davidoviča“

Nakon nekih svojih predstava prikazanih na Slovačkoj pozorišnoj smotri održanoj u Staroj Pazovi kao i na Susretima APDV, dao je inetervju ovom autoru, objavljen u Biletnu 22. Susreta APDV , 27.maja 1981.g. Na molbu hroničara da kaže nešto o svojim stvaralačkim planovima, popularni i govorljivi Maško je rekao :“Stalno razmišljam o “Grobnici za Borisa Davidoviča„ Danila Kiša koja me zaokuplja. Žarko bih želeo da uradim dramatizaciju ove pripovetke koja, na žalost, još uvek nije prevedena na slovački ( 1981. prim. Hroničara ). Nadam se da ću po povratku iz JNA moći toga da se prihvatim, pošto će do tada verovatno biti prevedena na slovački i Kišova dramatizacija. Tako bi ovo znamenito delo još znamenitijeg evropskog pisca počelo svoj scenski život i u slovačkom pozorištu u Kovačici.“

Mrtve duše, zajednički projekat pozorišta iz Padine i Kovačice

Na 33. Susretu APDV održanom u Kikindi 1992. god. (čije pozorište još nije bilo steklo status profesionalnog), prikazan je zajednički projekat pozorišta iz Padine i Kovačice, Gogoljeve „Mrtve duše„ a publika je Tomaša Hriješika izabrala za najboljeg glumca u predstavi. Tim povodom je Maško dao intervju kikindskom uredniku Biltena 33. Susreta APDV.

Svi smo hteli da pomognemo mladom reditelju

“Ako je publika zadovoljna, i ja sam.Uloga se teško igrala jer ovde ima dosta inteteresantnih replika.Večeras mi je smetala jezička barijera pošto su uređaji za simultano prevođenje bili dosta rogobatni i više su smetali publici i predstavi nego što su im koristili. Ansabl je dobar i sa njim dugo i uspešno sarađujem i svi smo hteli da pomognemo mladom reditelju Sladečeku ,koji je prošle godine završio filmsku režiju u Pragu pa se potrudio da u našu predstavu unese neke nove ideje”.

O organizaciji pozorišnog života u Kovačici Hriješik kaže:

“U ovom vremenu moramo tražiti neke nove puteve organizovanja i samoorganizovanja scenske kulture i kulturnog života uopšte. I sama plodotvorna i duga kulturna tradicija Slovaka u Kovačici nas obavezuje da se okrenemo važnim tremama i da ih obradimo na savremen način.Organizovali smo poteru za korenima svih ovih naših ludosti. Ko je taj đavo koji nas stalno tera u neke zaumne avanture, možda je on sakriven u nekom čarobnom ogledalu vidljivom samo za publiku koja za razliku od nas u svakom trenutku zna šta se to s nama ispodešavalo na sceni i naslućuje šta će se još desiti, a da mi o tome pojma nemamo.Za sada pozorište u Kovačici, na sreću, nekako istrajava, pa ćemo videti šta će dalje biti”.

O podmlađivanju ansambla:

”Naša tardicija je da neprestano podmlađujemo ansambl anagažovanjem mladih članova. Da ne ispadne neskromno, ali mnogi uviđaju da sam i sam tome doprineo pošto sam radeći moderne i ineteresantne predstave uspeo da privučem mlađe dramske amatere da u njima zaigraju. Sve počinje od dečje scene koju brižljivo negujemo decenijama, i tu se kale i prekaljuju budući “prvotomci” za veliku scenu i velike poduhvate. Jer ne zaboravimo, u dečjim scenama “predvojničku pozorišnu obuku” uvežbavaju ne samo budući glumci, nego i pozorišni gledaoci u najavi”, rekao je Tomaš Hriješik u intervjuu za Bilten 33. Susreta APDV u Kikndi 1992. g.nakon predstave Mrtve duše, zajedničkog projekta pozorišta iz Kovačice i Padine.

NAJEVEĆI USPEH KOJI JE IKAD POSTIGAO NEKI AMATERSKI ANSAMBL NA JUGOSLOVENSKOM FESTIVALU U TREBINJU

Tomaš Hriješik je svojom predstavom „Slučaj Elizabete B.“ Danijela Harmsa prikazanoj van konkurencije (kao mala scena ) na 28. Festivalu dramskih amatera Jugoslavije u Trebinju 1984. postigao najveći uspeh koji može da doživi jedan amaterski ansambl. Stručni žiri je dodelio sve Zlatne maske ovoj predstavi koja je prikazana van konkurecije (za predstsvu u celini, režiju, mušku ulogu, žensku ulogu). U svojoj monografiji “Sanjalište teatra“ Miloš Jeftić, bez sumnje najpouzdaniji svedok o zbivanjima na amaterskoj pozorišnoj sceni u drugoj plovini XX. veka ne samo u Srbiji nego i na celom prostoru bivše SFRJ, u osvrtu na predstavu Tomaša Hriješika prikazanu na 28.FEDRAJU je zabeležio: ”Amatresko pozorište “Vladimir Hurban Vladimirov” Kovačica, Danijel Harms: Slučaj Elizabete B.: Izbor, dramatizacija ,režija , kostimi, scena: Tomaš Hriješik. Izvođači: Martin Strakušek, Želimir Bartoš, Zlatko Kotvaš, Samuel Mravik, Ana Tomanova, Marija Kotvaš, Jarosalv Poljak, Kveta Šifel, Vjera Sladeček, Štefan Žonlaj, Tomaš Hriješik, Miljan Matijević, Jan Mizerak, Stanislav Sladeček, Jan Šipicki. Tehnički saradnici: Adam Svetlik,Lidija Siracki, Anka Kraškova.

Ovo je jedna od najznačajnijih predstava viđenih poslednjih godina na Festivalu dramskih amatera Jugoslavije. To značenje se ogleda pre svega u predstavljanju jednog važnog, iako u našoj sredni manje pozatog pisca. Takođe značajan je i u susretu sa jednim darovitim i svestranim pozorišnim amterom –Tomašom Hriješikom. Ustvari, pravi autor ovog pozorišnog događaja bio je Tomaš Hriješik, koji je u ovom izvođenju uspešno obavio veliki broj zaduženja – izabrao je Harmsove proze, dramatizovao ih ,režirao, igrao i uradio uz sve to i scenu i kostime. Glumački ansambl, veoma nadaren, dosledno je sledio njegova uputstva. I rezultat nije izostao.Pored doista izvanrednog Tomaša Hriješika, iz razigrane glumačke trupe treba izdvojiti i sugestivnu Anu Tomanovu i Jaroslava Poljaka.Ovo je predstava koja je na svoj način označila jedan novi, ali, nažalost, zvanično manje podržavani tok našeg pozorišnog amaterizma.Otuda nije slučajno veliko zanimanje i stručnjaka i publike za ovu znamenitu predstavu. Sve u svemu, ova predstava je bila, jednostavno, festivalski hit!