Scena Pozorišta VHV u Kovačici

Iz istorije pozorišta u Kovačici

Prva slovačka pozorišna predstava u Kovačici odigrana je 22. februara 1914. godine, kada su se domaći amateri predstavili pozorišnim komadom Jozefa Holija „Kubo“. Pre toga su pozorišne predstave igrane samo na mađarskom jeziku. Bio je to tada za Kovačičane značajan događaj. Amateri su uverljivom igrom udovoljili, razveselili, čak i obrazovali publiku u prepunoj sali.

Sledeći podaci o pozorišnim predstavama u Kovačici su iz dvadesetih i tridesetih godine 20. veka, u vreme kada se društveni život razvijao na tradicionalnim zabavama koje su organizovala sva društva, a nisu nedostajale ni kraće pozorišne predstave. U oktobru 1925. godine pozorišni amateri su kovačičkoj publici predstavili slovačku ruralnost kroz muzičko-scensku koprodukciju nekoliko slovačkih mesta – operetu „Lepa nova slikana kolevka“ kompozitora Jana Podhradskog, učitelja iz Kovačice, komponovanu na libreto dramskog pisca Vladimira Hurbana Vladimirova. Predstave su najčešće izvođene u organizaciji Čitalačkog i obrazovnog društva „Napredak“, predstave kao što su „Drotar“ Jana Palarika, „Koferče gospodina poslanika“, „Svetluša“, „Prosidba“ i dr.

Foto arhiv: Danka Hriešik

U to vreme, pozorišne predstave bile su deo društvenih zabava, najčešće priređivanih povodom raznih crkvenih ili državnih praznika. U tridesetim godinama Sokolsko jedinstvo postavilo je predstave „Ukleta kneginja“, komediju „Dvoboj“, „Ta naša Marča“, „Kazna za greh“. Čitalačko i obrazovno društvo „Napredak“ postavilo je predstave „Đavolče ispod gaja“, „Rasejan“, „Veno“, „Inat za inat“ ili „Vračke i magije“. Žensko društvo izvelo je predstave „Protiv tuberkoloze“, „Siromašna porodica“ i druge. Pozorišne predstave bile su izvođene i u organizaciji zanatlija („Naš Joško“, „Grešnik“, „Strava“), kao i vatrogasaca („Jozefko iz male kafanice“) i sportskog kluba „Slavija“ („Analfabet“). U Kovačici je organizovano pozorišno takmičenje, na kojem su učestvovali ansambli iz Aradca, Padine i Kovačice.

Za taj period značajne su autorka i organizatorka pozorišnih predstava Elena Kralovska, kao i učiteljica, glumica i vešta rediteljka Marta Cickova, koja je suvereno vladala kovačičkom pozornicom u četrdesetim i pedesetim godinama.

Pozorište u Kovačici četrdesetih godina izvodilo je predstave u bivšim predratnim kafanama i u Omladinskom domu, u veoma teškim uslovima. Bolji uslovi stvoreni su kada je 1948. godine otvoren Zadružni dom, a zatim i Dom kulture. Kovačički pozorišni amateri gostovali su u gotovo svim slovačkim sredinama u Vojvodini. O živom pozorišnom životu svedoči i podatak da su, na primer, 1950. godine Kovačičani izveli 20 predstava („Planina zove“, „Kad se opanak popapuči“, „Teški trenuci“, „Zmajeva kandža“, „Smetovi“ i druge). U Kovačici su gostovali i drugi ansambli, od Padine, Belog Blata, Crepaje, čak do ljubljanske opere. Redovno su u Kovačici gostovala profesionalna pozorišta iz Beograda, Pančeva, Novog Sada, Vršca i Zrenjanina. Značajne režiserske ličnosti bili su Emilija Karlečikova (kasnije Farkašova), Andrej Mihalj, Karol Hrćan i Jozef Benka, koji je napisao i dramu u tri čina „Kriza“. Jan Cicka je inscenirao nekoliko izvornih jednočinki pod zajedničkim nazivom „Šangh-Jaj“. Pozorišne predstave izvodili su i učenici osnovne škole i učenici gimnazije. Krajem šezdesetih godina razvija se intenzivna saradnja sa ansamblima iz Slovačke.

Scena Pozorišta VHV u Kovačici

Tokom sedamdesetih godina značajna ličnost kovačičkog pozorišta bio je reditelj (producent i organizator predstave) Jan Čeh, koji je tada pokrenuo pozorišni život. Pozvao je poznatog stručnjaka za amaterske ansamble u Vojvodini, Mihajla Vasiljevića iz Novog Sada. U to vreme se pozorište u Kovačici usavršilo i beležilo trijumfe na svim poljima, tako da polovinom sedamdesetih godina nastaje jedna od tri scene Pozorišta VHV – poluprofesionalnog pozorišta Slovaka u Vojvodini. Godine 1980. rodila se (pored glavne grupe pozorišnih amatera i stalne dečje scene koja sarađuje sa osnovnom školom) omladinska scena koju je vodio Tomaš Hriešik-Maško. Iste godine glumce preuzima diplomirani režiser Ljuboslav Majera u Kraljikovoj drami „Divna nepoznata.“

Foto arhiv: Danka Hriešik

Osamdesete godine bile su veoma uspešne za kovačički pozorišni život. Sve pozorišne predstave kovačičkog Doma kulture bile su visoko ocenjene i nagrađivane. Najvećim uspehom smatra se treće mesto koje su zauzeli na Festivalu amaterskih pozorišta Jugoslavije u Trebinju 1984. godine sa predstavom „Slučaj Jelisavete B“ (u režiji Tomaša Hriešika). Pored Tomaša Hriešika-Maška i Ljuboslava Majere, krajem osamdesetih godina, pojavljuje se još jedan značajan reditelj Fedor Popov, zahvaljujući kojem se razvila uspešna saradnja kovačičke scene VHV sa pozorišnim ogrankom Doma kulture Mihala Babinke u Padini.

Tomaš Hriešik je pripremio i pozorišni eksperiment „Citatum“, što je, u stvari, bilo i prvo eksperimentalno pozorište vojvođanskih Slovaka. Kovačičko pozorište je bilo avangardno, dinamično, najčešće komično i u opoziciji sa tradicionalizmom. Eksperimenti sa Harmsom, Vajsom i Tajovskim su uspeli, zahvaljujući pre svega izvanrednom glumačkom potencijalu i dobroj režiji.

Foto arhiv: Danka Hriešik

Foto arhiv: Jan Źolnaj

Početkom devedesetih godina vodeća ličnost kovačičkog pozorišta bio je Tomaš Hriešik-Maško. Njegova zadnja pozorišna predstava bila je „Mrtve duše“ u režiji Stanislava Sladečeka, u kojoj je igrao glavnu ulogu Čičikova. Posle njegove tragične smrti, u Kovačicu dolazi reditelj Jan Makan, a režijski debi zabeležio je mladi ali iskusni glumac Martin Zloh (dramatizacija Ćimravine pripovetke „Kod Kanatovih“). Kao reditelji su se osvedočili i Miljan Matijević, Marija Kotvašova, Jan Sladeček, Mirjana Vladisavljev. U kovačičkom pozorištu režirao je i mladi reditelj iz Petrovca Jano Čanji. Već dugi niz godina za kovačičko amaterstvo su karakteristični humoristički oblici poznatih vrhunskih komičara Pavla Kožika-Arkaška, Zuzane Vereski, Martina Zloha.

Foto arhiv: Danka Hriešik

Foto arhiv: Danka Hriešik

Krajem januara 1994. godine u Kovačici su prvi put organizovani pozorišni dani Tomaša Hriešika-Maška, koji su postali tradicija i na njima gostuju glumci sa tri scene Pozorišta VHV iz Padine ili Vojlovice. Nakon smrti Tomaša Hriešika, koji je bio ne samo u pozorištu, nego i u kovačičkom kulturnom životu vodeća ličnost, rukovodioci pozorišta bili su Zlatko Kotvaš, Pavel Jonaš i Goran Bobić.

 Pozorište VHV ima tesnu saradnju i sa osnovnom školom i sa gimnazijom u Kovačici, tako da njihovu dečiju, odnosno omladinsku scenu, smatra svojim podružnicama. U prošlosti su i jedna i druga scena imale više predstava koje su bile visoko ocenjenivane.

Foto arhiv: Danka Hriešik

Povodom devedesetogodišnjice pozorišne aktivnosti, 2004. godine održana je 35. smotra slovačkih pozorišnih ansambala. Smotra će se pamtiti po tome, što je učestvovalo čak 15 pozorišnih ansambala. Kovačičani su učestvovali sa čak tri predstave: „Igrači“ (scena VHV), „Vycuc Dablin“ (omladinska scena) i „Nikolo i Navuhodonozor“ (dečija scena).

Godine 2005. kovačički amateri su gostovali u zemlji i u inostranstvu (u Slovačkoj i Hrvatskoj) sa predstavom „Brodolomci“ za koju su dobili više nagrada. Omladinska scena je 2006. godine uvežbala pozorišnu predstavu „Pepeljuga“ u režiji Danke Hriešikove, sa kojom su se predstavili na 37. smotri slovačkih pozorišnih scena, gde su dobili sedam nagrada.

Foto arhiv: Danka Hriešik

Pozorište u Kovačici će uskoro zaključiti jedan vek svoje aktivnosti. I danas na pozorišnoj sceni VHV u Kovačici radi preko 20 amatera pod upravom Pavla Jonaša.