Pavel Mučaji

Pavel Mučaji je rođen u Bačkom Petrovcu gde je stekao osnovno obrazovanje i završio gimnaziju. Fakultetsko obrazovanje stekao je tokom studija češkog i slovačkog jezika i literature na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Tokom radnog veka ostvario se kao pesnik, prozaik, autor za decu, prevodilac, urednik časopisa Naši pioniri, direktor i profsor slovačke gimnazije u Bačkom Petrovcu, gde je živeo do smrti.

Objavio je zbirke pesama Bojujúce srdce (1952), Slnečné prístrešie (1966), Moja Itaka (1975), Trvanie básnika (1985), Belasé sonety (1990), Visuté záhrady (2001), Večer trojkráľový (2004). Napisao je zbirke stihova za decu i jednu knjigu proze. Autor je brojnih studija iz oblasti kulture ovdašnjih Slovaka.

Prevodio je srpsku, hrvatsku i slovenačku literaturu na slovački jezik, iz rusinskog jezika na slovački je prevodio literaturu za decu a takođe je prevodio dela slovačke literature na srpski jezik. Bio je član Udruženja pesnika Vojvodine i član Društva slovačkih pesnika u Bratislavi. U zadnjem razdoblju svog delovanja u gimnaziji Jan Kolar u Bačkom Petrovcu osnovao je galeriju umetničkih dela slovačkih slikara u Vojvodini, koja nosi naziv Galerija Karola Miloslava Lehotskog.

Literaturom je počeo da se bavi u prvoj polovini 50. godina prošlog veka. Njegovo pesničko stvaralaštvo je u to vreme bitno uticalo na literaturu vojvođanskih Slovaka. Pre svega svojim pesmama objavljenim u antologiji Do nových dní a ne toliko svojom prvom zbirkom pesama Bojujúce srdce (1952), koja je bila prvom individualnom zbirkom pesama u posleratnom periodu, već velikim brojem objavljenih pesama u časopisima i periodičnim publikacijama, koje su objavljivali vojvođanski Slovaci (Nový život, Hlas ľudu, Ľudový kalendár). Pesme objavljene u njegovoj prvoj zbirci karakteriše poetika socijalnog realizma. Pesme iz zbirke Slnečné prístrešie (1966) u velikoj meri nastavljaju prvobitni trend mladog debitanta. Knjiga poezije Moja Itaka (1975) inspirisana je presvega istorijskim revolucionrnim događajima iz drugog svetkog rata. Osamdesetih godina prošlog veka pavel Mučaji izdao je zbirku Trvanie básnika i napisao šest sonetnih ciklusa (Slnečné sonety, 1984; Belasé sonety, 1985; S očami v obilí, 1986; Hymny, 1987; Vymeň ma z kameňa, 1988 a Zelená loď, 1990), koje su izmeđuostalog uvrštene 1990. godine u zbirku Belasé sonety. Poezija, koju je stvarao 90. - ih godina prošlog veka i koju je zatim izdao u zbirci Visuté záhrady (2001) je oslobođena iluzivno-idealističkog balasta iz prethodnih stvaralačkih razdoblja a karakteriše je gorka ponekad i bolna rekapitulacija prethodnog života. Poslednja zbirka, koju je objavio nosi naziv Večer trojkráľový (2004).

Pavel Mučaji je napisao i nekoliko knjiga stihova za decu (Svieť slniečko veselo, 1961; Na vŕbovej píšťalke, 1970; Môj malý svet, 1979 a i.), pesničkih priča (Pavúčik hrdina, 1958; Mušky z gumipušky, 1973; Povrázok, 1991 a i.) i dečije proze Máme bystrého chlapca (1971). U zadnjem stvaralačkom razdoblju predstavio je zbirku stihova za decu Keby som bol vtáčkom (2004) i publikaciju o dečijoj literaturi Podľa duše dieťaťa (2005).

Umro je 12. oktobra 2014 godine u Bačkom Petrovcu.