Jan Kvačala

Jan Kvačala je rođen u Bačkom Petrovcu u učiteljskoj porodici. Njegovi roditelji su bili poreklom iz Slovačke, otac iz Beckova a majka iz porodice Godra. Terezija Godra je bila ćerka Jozefa Godre iz Bohunjica, koji je od 1830. god. punih 42. godine radio kao učitelj i kantor – levita u slovačkoj evangelističkoj a.v. crkvenoj opštini u Laliću. Bio je brat poznatih pisaca i narodnih aktivista Samuela Godre, evangelističkog sveštenika u Srednjim Plahćincima i Mihala Godre, profesora u nižoj evangelističkoj crkvenoj gimnaziji u Novom Vrbasu.

Nakon završene osnovne škole u rodnom mestu pohađao je Gimnaziju u Sarvašu. Kasnije je svoje doživljaje iz ovog perioda opisao u članku „Iz gimnazije na fakultete“.

Nakon mature počeo je u septembru 1880. god. da studira na Teološkoj akademiji u Bratislavi, dok je filološke studije završio na Kraljevskoj akademiji. Šestosemestralne teološke studije je završio odbranom filozofskog rada, koji je izdat na mađarskom jeziku. Od 1883. god. nastavio je studije teologije u Lajpcigu. Za vreme studija je učestvovao na svečanosti povodom 400. godišnjice rođenja Martina Lutera, inspirisan događajima, opisao ih je na slovačkom i na mađarskom jeziku. Nakon završena četiri semestra i na osnovu disertacije sa temom, koja ga je praktično pratila celog života „Über J. Comenius Philosophie, insbesondere dessen Physik“ stekao je doktorat iz filozofije. Kvačala već u mladosti postaje naučnik šire specijalnosti, što je potvrđivao i za vreme svojih studija u Saksoniji. Iz tog perioda publikovan je njegov putopis „Nekoliko reči o Lužičkim Srbima“ (Niekoľko slov o Lužických Srboch).

Kao evangelistički teolog prof. Kvačala je svoju pažnju posvetio širokoj problematici: od polemike sa katolicima do razmene shvatanja sa češkim kritičarima realistima i na kraju sa slovačkim liberalima („Prúdy“). Zbog svog karaktera, naročito nakon povratka u Slovačku, često dolazi u kontraverzne situacije sa okolinom. Prilikom odlučivanja o njegovom uključivanju u pedagošku delatnost na Univerzitetu Komenskog u Bratislavi, nisu bili presudni samo politički razlozi, ponudu je odbio iz ličnih razloga. Živeo je sam a iz njegovih izkaza saznajemo da je njegova jedina ljubav postala kaluđerica.

Kvačala je bio priznat i u oblasti istorije pedagogije, ali i kao istaknuti poznavalac istorije evropske reformacije. Govorio je nekoliko jezika. Svoje radove je objavljivao u raznim naučnim časopisima, naročito u inostranstvu. U Slovačkoj je posebno bio poznat u evangelističkoj sredini. Istorijske činjenice pak potvrđuju, da u to vreme njegov rad nije bio dovoljno cenjen. Profesor Jan Kvačala je preminuo 9. juna 1934. god. za vreme svog studijskog putovanja u Beč, slovačka javnost tada nije bila svesna da je izgubila naučnika od evropskog značaja. Sahranjen je na evangelističkom groblju u Bratislavi. Među desetinama ožalošćenih bilo je troje evangelističkih biskupa, rektor UK u Bratislavi i dekan Teološke visoke škole i nekoliko profesora, kao i poljski konzul i predstavnici univerziteta iz Varšave i iz Rige.

Delo Jana Kvačale:

U Bratislavi je pored stručnih predmeta, latinskog, grčkog, mađarskog i nemačkog predavao i slovački. Pedagoški rad je očigledno prouzrokovao, da tema njegove doktorske disertacije postane samo prva karika u velikom lancu spisa, članaka i radova posvećenih J. A. Komenskom. Veliki doprinos ima njegova bibliografija novije književnosti Komenskog koju je sastavio i publikovao na češkom, nemačkom i mađarskom. Za vreme njegovog tadašnjeg delovanja u Bratislavi, u ostalim radovima je proučavao odnose Komenskog sa značajnim ličnostima kao što je bio filozof F. Bejkon, Rakocijevi i vizionar Mikulaš Drabik. Često se u svom naučnom stvaralaštvu vraćao Komenskom. Može se reći, da je bio najznačajniji slovački komeniolog. Napisao je „Pojedinosti o zavičaju i mladosti Komenskog“ (Drobnosti o rodisku a mladosti Komenského). Prilikom proslave 300. godišnjice njegovog rođenja u Evangelikus egyház és iskola u tekstu „Comenius“ informisao je o osnivanju međunarodnog društva „Comenius“. U godini spomenutog jubileja (1892) napisao je svoj najveći rad o Komenskom "Johann Amos Comenius, sein Leben und seine Schriften", koji je stručna javnost pozitivno ocenila. Ovo delo je postalo prekretnica za istraživanje o Komenskom. Na nemačkom je napisao i rad „D. J. Jablonsky und Grosspolen“ čiji sastav čine dodaci korespodencije Komenskog. Izdanje prepiske Komenskog izašlo je u nekoliko tomova u godinama 1897 – 1901. Godine 1897. počinje sa izdavanjem dokumenta o J. A. Komenskom. Prvi tom sačinjava prepiska. Iste godine je u Petrogradu imao predavanje o Komenskom i Rusu (dvojica bitnih ljudi u istoriji vaspitanja), koje je štampano na nemačkom, češkom i slovačkom. U Monumenta Germaniae Paed. (tom 26, 44 s. i tom. 32, 395 s.) publikovao je svoj rad, čiji je izvorni naziv bio: “ Die paedagogische Reform des Comenius in Deutschland bis zum Ausgange des XVII. Jahrhunderts“. Za vreme svog delovanja u Rusiji nastavio je sa izdavanjem radova o Komenskom. U Aktima jurjevskog univerziteta je 1909. god. izdao „Analecta Comeniana“ (178 s.). Godine 1910. je započeo projekat izdavanja sabranih spisa Komenskog i svih izvora tog razdoblja. Kvačala je postao glavni urednik i saradnik ovog izdanja. U periodu 1910 – 1920. god. je izdato 13 svesaka sabranih spisa na slovačkom jeziku.