Juraj Rohonj

Pesnik i evangelistički sveštenik Juraj Rohonj rođen je 15. avgusta 1773. god. u turčjanskom Gornjem Kalnjiku, u blizini Martina u Slovačkoj. Poreklom je iz zemljoradničke porodice Juraja Rohonja i Zuzane, rođ. Madaz. Osnovnu crkvenu školu verovatno je pohađao u Gornjem Jasenu ili Donjem Kalnjiku, dok je prvi razred evangelističke artikularne gimnazije završiu u Njecpalima. Godine 1786. je otišao na školovanje u Bansku Šćiavnjicu, gde je završio gramatiku, sintaksu i retoriku.

Uz preporuke profesora Mihala Jarošija (posvetio mu je 1791. i 1798. god. svoju po redu drugu i treću pesničku bibliofiliju) i kisačkog sveštenika Franćiška Jesenskog, u avgustu 1795. god. dolazi u Bački Petrovac, gde je u porodici tamošnjeg sveštenika Ondreja Sćehle bio vaspitač njegovog sina Jana (koji se kasnije oženio njegovom sestrom). 17. septembra 1796. god. odlazi u Kulpin i do 16. juna 1801. god. radi kao učitelj u slovačkoj narodnoj školi. Tamo je vršio i mnoge crkvene dužnosti, bio je računovođa kod barona Josipa Brnjakovića, koji je imao pod zakupom tamošnje imanje Stratimirovića. Pripravnički ispit je položio 20. juna 1801. god. u Zvolenu, i postao evangelistički sveštenik. 12. jula 1801. god. je dobio svešteničku službu u Gložanu. Tamo je 1827. god. postao senior bačko-sremskog seniorata, i zajedno sa Mihalom Godrom i Pavelom Jozefom Šafarikom 1829. god. osnovao čitalačko društvo „Sociatas slavica“. Nakon Rohonjove smrti, odlaska Godre u Peštu (27. oktobra 1831. god.) i odlaska Šafarika u Prag (6. aprila 1833. god.) društvo je prekinulo svoju delatnost.

Rohonj je umro od kolere 22. oktobra 1831. god. u Gložanu. Bio je oženjen, imao sinove Juraja, učitelja (umro je 1838. god.), i Jana, evang. sveštenika, i ćerku Karolinu (kasnije udatu za Daniela Abafija, majka je pisca Leopolda Branislava Abafija). Rohonjov unuk (Jurajov sin) Ferdinand (1823-1884) bio je pisac religioznih dela, kompozitor i učitelj, dok je njegov praunuk (Ferdinandov sin) Jozef Viktor Rohonj (1845 - 1923) bio preteča slovačkog vojvođanskog amaterskog pozorišta, kasnije lekar, paleontolog i univerzitetski profesor na Karlovom univerzitetu u Pragu. Rohonjov praunuk Jan Bohuslav Abafi (1855 – 1905) bio je publicista i evangelistički sveštenik a Rohonjova praunuka Jarmila Abafi (1858 – 1932) bila je udata za pisca i publicistu Mihala Bođickog (1852 – 1935). Rohonjovi prapraunuci Branko i Janko Abafi (sinovi Dr Cirila Abafija) poginuli su u drugom svetskom ratu kao istaknuti srpski revolucionari.

Juraj Rohonj je izdao u stihovima sledeća dela: „Chvála Slováků“ (1791), „Ode in honorem“ [...] „Michaeli Járossy“ (Pesma u čast rođendana Mihala Jarošija..., 1791), „Když školy evanjelické šťávnické P. Rektor Mich. Járossy památku jména svého sobě pripomínal“ (1798), „Kratochvílné zpěvy, pro mládež rolníckou“ (1829) i „Lessus quo Spect. condam Dnae Josephae natae Tököly [...]“ [Kako je oplakivana 1815. god. prevremena smrt Jozefine, rođene Tököly, udate za Stratimirovića u Kulpinu] (1815).

Poslednjih godina 18. veka sastavio je prvu hrestomatiju slovačke vojvođanske proze, čiji je naziv „Kratke pesme za privrednu omladinu“ (Kratochvílne písně pro hospodárskou mládež), sačuvana je u rukopisu u zaostavštiti Juraja Ribaja. Rohonjovu pesmu „Chvála Slovaků“ 1822. god. Jan Čaplovič je uvrstio u knjigu „Slovački stihovi“ (Slovenské verše). Deset tekstova iz Rohonjove rukopisne zbirke slovačkih narodnih pesama „Starodávne zpěvy lidu slovenského v Uhrách“ Jan Kolar je uvrstio u svoje „Národné zpievanky“ (dobio ju je od Rohonja 1827. god.; u ovoj zbirci je bilo i nekoliko originalnih Rohonjovih pesama). Za izdavanje njegove odbrane u stihovima (napisana u elegijskom distihu još 1795. god. kao odgovor na roman „Etelka Karjelben Andrasa Dugonitsa“) „Palma, quam Dugonics similisque Magyari Slaviae eripere attentarunt, vidicata“ [Odbranjene zasluge, koje su Slovenima hteli da ukinu Dugonics i njemu slični Mađari] 1832. god. u Zagrebu, postarao se Ljudevit Gaj a izdao Fran Zupan (1834. god., a 1848. god. je bila uvrštena u knjigu „Der Magyarismus in Ungarn Matije Šuhajde“; na slovački je bila prevedena samo kao proza tek u zbirkama narodnih odbrana „Za reč i narod Jana V. Ormisa“ 1973. god.). Rohonjova „Pesma G.G. 1797. pevana prilikom osvećenja i G.G. 1897. povodom obeležavanja stote godišnjice osvećenja kisačkog hrama“ (Píseň R. P. 1797. pri posvěcení a R. P. 1897 pri storoční památce posvěcení chrámu kysáčského zpívaná) do sada je izdata četiri puta (1897, bez navedene godine, 1910. i 1997.).

Godine 1993. u skromnim sveskama izlaze njegovi „Sabrani spisi“ (Zobrané spisy) do sada je izašla 1. sveska („Hvala Slovaka“ (Chvála Slováků, 1993), 12. sveska („Probuzení národu slovanského v Uhřích k srdnatému uchopění zbraně proti Francouzům“, 1996. god.) i 4. sveska ( „Pesma prilikom osvećenja hrama božijeg u Gložanu i Petrovcu“ (Píseň ku posvěcení chrámů božích v Hložanoch a Petrovci, 1997. god.). Rohonjove prigodne crkvene pesme i drugi spisi sačuvani su u crkevnim hronikama u evangelističkoj parohiji u Gložanu.