Jan Čajak

Jan Čajak (pseud. Aliquis, Jan Drienčanski, Mihal Kopanjicki, Nihil, Pozorovatelj, Stričko Jan) rođen je 19. decembra 1863. god. u Ljiptovskom Janu. Osnovno obrazovanje je stekao od očuha P. Dobšinskog a od 1875. god. je pohađao gimnazije u Martinu (1875-78), Rimavskoj Suboti (1881-82), Kežmarku (1878-79), učiteljsku pripremnu školu u Lučencu (1879-81), odakle je bio isključen zbog aktivnosti u nacionalnim pitanjima, zatim je pohađao gimnaziju u Banskoj Šćiavnjici i evangelistički teološki fakultet u Bratislavi.

U godinama 1885-86. je radio u advokatskoj kancelariji Petra Jamnjickog u Pezinku, zatim je do 1888. god. bio učitelj u Kokavi i u Rajcu a kasnije i u Kraljevoj Ljehoti. U godinama 1893-99. je bio učitelj u Selenči a od 1899. god. u Bačkom Petrovcu.

U tom periodu Jan Čajak je bio vodeća ličnost kulturne i prosvetne aktivnosti Slovaka sa Donje zemlje. Takođe i značajan predstavnik ovdašnjeg književnog stvaralaštva. Početkom 1. svetskog rata bio je u zatvoru u Kamenici i Subotici. Nakon rata je učestvovao u osnivanju Jugoslovenskog izdavačkog društva u Bačkom Petrovcu, gde je podstakao izdavanje nedeljnika „Narodna jednota“ i bio odgovorni urednik lista u godinama 1920-22.

Godine 1919. je bio jedan od članova osnivačke skupštine slovačke gimnazije u Bačkom Petrovcu. Bio je predsednik književnog i etnografskog odbora MS u Jugoslaviji a u godinama 1933-38. je uređivao mesečnik za književnost i kulturu „Naš život“. Posvetio se i kulturno-organizatorskoj delatnosti, posebno je značajno njegovo zalaganje za osnivanje kulturnih institucija vojvođanskih Slovaka.

Svoje prvo književno delo je objavio 1903. god. u „Narodnim novinama“ a u narednoj deceniji se uvrstio među najplodnije autore, predstavnike realizma u književnosti vojvođanskih Slovaka. U pripovetkama „Pred Oltárom“ (1903) i „Z povinnosti“ (1905) javljaju se zavičajni motivi. O sećanjima na Slovačku piše nadovezujući na realističku liniju slovačke proze, ali i pod uticajem književnog sentimentalizma, koji je delimično obeležio njegove kraće epske forme, anegdote, žanrovske i karakterne epizode. Odličje didaktizma prisutno je i u prozama sa tematikom Donje zemlje ( „Vysťahovalec“, „Obyčajná história“, „Báťa Kalinský“, „Suchoty“ i dr..), u kojima govori o osnovnim društvenim problemima. Pripovetka „Únos“ (1907) naginje ka društvenoj problematici Donje zemlje, gde je prikazano prožimanje elemenata srpske kulture sa životom vojvođanskih Slovaka. Sa pripovetkama „Vohľady“ (1908), „Ecce homo“ (1913) i „Cholera“ (otprilike 1914) se uvrstio u drugi talas realizma i podstakao dalji razvoj književnog stvaralaštva vojvođanskih Slovaka. 1909. god. je objavio svoj jedini roman „Rodina Rovesných“, koji prikazuje prodiranje nemoralnih elemenata u slovačko društvo. Uticaj misaonog apriorizma i didaktizma doprineo nastanku ovog tzv. dela u tezama.

Osim proznog stvaralaštva, posvetio se i publicistici. U novinama je objavljivao članke o društvenim i kulturnim odnosima na Donjoj zemlji, ispoljavao je književno-istorijske ambicije što potvrđuje izdanje Pregleda savremene slovačke književnosti (Letopis Matice srpske, 1906. god.) i popularne Istorije Slovaka (1914 - 29. 5. 1944. god., Bački Petrovac, SFRJ).

U dokumentarnoj prozi „Zápisky z rukojemstva“ (1923) opisao je doživljaje iz zatvoreništva a o ratnim dešavanjima pisao je i u kratkim prozama („Návrat“, „Tridsaťpáť dekagramov“, „Fuksi“). Kvalitetu predratnih proza slovačkih pisaca sa Donje zemlje uspeva da se približi samo u dramskoj sceni „Len pekne“ (1929) i u žanrovskoj slici „Búrka“ (1931).

Preminuo je 29. maja 1944. godine u Bačkom Petrovcu.