Pesnik i lekar dr Andrej Ferko rođen je 22. novembra 1925. god. u Kisaču. Osnovnu školu je pohađao u rodnom mestu (1932 – 1936), pet razreda gimnazije u Bačkom Petrovcu (1936 – 1941) a šesti razred gimnazije u Novom Sadu (1941 – 1942). U Novom Sadu je postao ilegalni član narodnooslobodilačkog pokreta, zbog čega su ga okupatori u novembru 1942. god. priveli u zatvor u Pešti, gde je bio do maja 1943. god. Pošto su mu okupatori zabranili studiranje, godinu dana provodi u Kisaču, gde nastavlja sa ilegalnim radom, kao jedan od organizatora omladinskog pokreta ovog mesta. Bio je u kontaktu sa Novosadskim partizanskim odredom (priključio se u leto 1944. god.). U jednom sukobu sa mađarskim žandarima bio je (u noći između 31. jula i 1. avgusta 1944. god.) ranjen, zatvoren u Segedinu i osuđen na smrt. Ova presuda nije mogla da se realizuje po mađarskim zakonima (pošto Ferko u to vreme nije bio punoletan) tako da se ovaj pesnik iz koncentracionog logora Szombathely u aprilu 1945. god. vratio kući. Nastavio je da pohađa gimnaziju u Bačkom Petrovcu, gde je 1946. god. maturirao. Medicinu je završio 1954. god. na Beogradskom univezitetu. Od 1956. god. pa sve do odlaska u penziju (1985) radio je kao lekar u Bačkom Petrovcu. Umro je 20. jula 2011. godine.
Izdao je sledeće knjige:
Poezija
Okovaná krv (1954).
Krídla na zemi (1985). Sastavio je Vićazoslav Hronjec.
Večný kruh (1985). Dvojezična slovačko-srpska bibliofilija. Na srpski jezik su preveli Vićazoslav Hronjec i Branka Roma.
Vodopád (2005). Sastavio je Vićazoslav Hronjec.
Publicistika
„Od prózy k básňam“ (2010). Sastavio Vićazoslav Hronjec.
Bibliografija Andreja Ferku (2010). Sastavio Vićazoslav Hronjec.
Zastupljenost u antologijama i izborima tekstova
Andrej Fekete: „Do nových dní“ (1950).
Miroslav Antić: „Rovina spieva – Raspevana ravnica“ (1962).
Vićazoslav Hronjec: „Poezija vojvođanskih Slovaka“ (Poézia vojvodinských Slovákov, 1974).
Pero Zubac: „Romor ravnice“ (1974).
Vićazoslav Hronjec: „Slovo po koži“ (1975).
Mihal Harpanj: „Rodisko hmiel“ (Bratislava 1983).
Vićazoslav Hronjec: „Mélyföld“ (1981).
Miroslav Dudok: „Lásky bez ohlasu“ (1983).
Jovan Delić, Janoš Banjai, Mihajlo Harpanj, Julijan Tamaš, Petru
Krdu: Savremena poezija Vojvodine (Bijelo Poljе – Titograd 1984).
Вићазослав Хроњец: „Заједничко око“ (Spoločné oko) (1985).
Peter Andruška: „Antológia slovenskej krajanskej poézie“ (Topoľčianky 2001).
Risto Vasilevski: „Svetlosti značenja“ (2003).
Adam Svetljik: „Príliv drene – Plima srži“ (2003).
Ladislav Čanji, Adam Svetljik, Ondrej Štefanko: „Nikam a späť“ (Bratislava 2005).
Vićazoslav Hronjec: „Antologija slovačke vojvođanske poezije“ (Antológia slovenskej vojvodinskej poézie, 2007).
Anton Balaž: „Medzi dvoma domovmi 1, antológia slovenskej poézie v zahraničí“ (Bratislava [2008]).
Risto Vasilevski: „Trajnik 3“ (2009).
Vićazoslav Hronjec: „Chrestomatia slovenskej vojvodinskej poézie“ (2010).
Godine 1963. dobio je Nagradu Izdavaštva „Obzor“ za knjigu „Okovaná krv“, godine 1985. Oktobarsku nagradu opštine Bački Petrovac a godine 1995. Nagradu Društva vojvođanskih slovakista „za izvanredan doprinos u razvoju slovakističke delatnoti“. Bio je član Društva književnika Vojvodine i počasni član Matice slovačke u Srbiji. U godinama 1969 – 1973 je bio poslanik u socijalno zdravstvenom savetu Skupštine Srbije.