Juraj Ribaj

Stihoklepac, lingvista, etnograf i publicista Juraj Ribaj rođen je 27. marta 1754. u Banovcima nad Bebravom – Donje Ozorovce u Slovačkoj. Njegov otac je bio krojač i gostioničar Pavol Ribaj (1719 –1789) a majka Barbara, rod. Fleischer (umrla je 1770. god.), bila je domaćica. Imao je dve sestre. Osnovnu školu je pohađao u Gornjim Ozorovcima i (nakon njenog zatvaranja) u Uhrovcu (1763 – 1766). Zatim je studirao na evangelističkom liceju u Banskoj Šćiavnjici (1766 – 1769) i u Modri (1769– 1771), studije teologije je završio u Šopronu (1773 – 1776) u Erlangenu (1779) i u Jeni (1780 – 1782).

Pred odlazak u Šopron je kratko vreme bio učitelj u Nemescsó, zatim je bio privatni učitelj na gazdinstvu A. Karacsaya u Egyházas Radocz, pa orguljaš i pomoćni učitelj u Modri (1776 – 1779). Prilikom povratka iz Jene, posetio je Prag i upoznao se sa predstavnicima češke narodne obnove. Nakon povratka u Ugarsku bio je privatni učitelj Lj. Ostroluckog, kasnije je bio sveštenik u Pribovcima (1783 – 1784) i Bohunjicama (1784 – 1785), gde se 13. juna 1785. god. oženio sa Marijom Elizabetom Ruprecht (ćerka ondašnjeg evengelističkog sveštenika Jana Teoi la Ruprechta), imali su dva sina i jednu kćer. Kasnije je bio sveštenik u Cinkoti (1785 – 1796), zatim bibliotekar, korektor i radnik u antikvarnicama u Pešti (1796 – 1798) i na kraju – od godine 1799 – sveštenik u Torži (danas Savino Selo), gde je radio u nemačkoj parohiji.

Preminuo je 31. decembra 1812. god. u Savinom Selu. Osamdesetih godina 19. veka Feliks Kutljik nije mogao da pronađe njegov grob na tamošnjem groblju. Ribaj je izdao pesničku bibliofiliju „Bolji je udovac nego mladić“ (Lepší vdovec než mládenec, 1791. god.), koju je posvetio venčanju Petra Zaborskog i Rebeke Blažković; ne znamo pak, da li su i njegove latinske bibliofilije iz godina 1780. i 1784. napisane u stihovima. Za vreme života je izdao još tri brošure i dva knjiška prevoda. Nakon njegove smrti izašla je korespodencija sa Josefom Dobrovskim (1913.). Njegov opširni rad u oblasti sastavljanja rečnika je ostao u rukopisu a veći deo se čuva u biblioteci Széchényi u Budimpešti.