Mihal Godra

Stihoklepac, lingvista i gimnazijski profesor Mihal Godra rođen je 25. januara 1801. god. u Bohunjicama (Slovačka). Njegov otac Mihal (1770 – 1815) bio je evangelistički sveštenik a majka Marija (rođ. Maroti), domaćica. Imao je osmoro braće i sestara, od kojih je Samuel (1806-1803) bio pesnik i učitelj.

Mihal je osnovnu školu pohađao u Bohunjicama i Banskoj Šćiavnjici, školovao se u Modri (1871 – 1818) i na evangelističkom liceju u Bratislavi (1821 – 1822). Teologiju je završio u Beču (1825 – 1827).

U godinama 1828 – 1831 bio je nastavnik kod Toše Stratimirovića u Kulpinu, u periodu od 1832 – 1834 kod Jana Gottlieba Steinleina von Saalenstein u honćianskim Višim Semerovicama, i u godinama 1834 – 1836 je pomagao u Pešti Janu Kolaru i Martinu Hamuljaku u uređivanju almanaha „Zora“ u Društvu ljubitelja slovačke književnosti (Spolok milovníkov literatúry slovenskej) i na kraju, 27. septembra 1836. god. postao je profesor i direktor seniorske niže slovačko-nemačke gimnazije u Novom Vrbasu, gde je ostao do 2. novembra 1868. god. Na odlazak je bio primoran.

Zajedno sa Pavelom Jozefom Šafarikom i Jurajom Rohonjom su 1829. god. u Gložanu osnovali čitalačko društvo „Sociatas slavica“. Nakon smrti Rohonja, odlaska Godre u Peštu i odlaska Šafarika u Prag društvo je obustavilo svoju delatnost.

Godra se nije ženio a zadnje godine života je proveo u parohiji kod evengelističkog sveštenika Juraja Mrve u Bačkom Petrovcu, gde je umro 1. marta 1874. god. (Na istom spratu je u godinama 1870 – 1874 stanovao i književnik Feliks Kutljik, na njega je Godra imao priličan uticaj.) Godrin grob na petrovačkom groblju je u šezdesetim godinama prošlog veka bio uništen.

Mihalov brat Jozef, učitelj u Laliću, je bio deda komeniologa Jana Kvačale (1862 – 1934) i pradeda Mariene Czoczekove-Ejhardtove (1892 – 1972), dok je Mihalov sinovac, Jozefov sin Bartolomej Godra (1832 – 1874) bio lekar i etnograf.

Mihal Godra je na latinskom izdao pesnička bibliofilska izdanja: Ode, qua [...] Danieli Kanka[...] (1819), Ode [...] Samueli Zsigmondy [...] (1821), Vota Dno Danieli Stanislaides [...] (1822) i Carmen Pastoriam [...], a na češkom Znělky Jeho Dvojictíhodnosti a Vysoceučenosti, Jánu Kollárovi[...] (1835). Njegovi češki i latinski stihovi se čuvaju u Literarnoj arhivi Matice slovačke u Martinu.