Kulturno-informativni centar Kisač

Kulturno-informativni centar Kisač (KIC) neprekidno deluje od 1987. godine kada su imenovani Upravni i Nadzorni odbor i direktor ustanove. Ustanova se svojom aktivnošću prvenstveno usredsređuje na organizovanje pozorišnih predstava, večeri, raznih izložbi, na rad sa mnogobrojnim sekcijama u oblasti kulturno-umetničke amaterske delatnosti, i to sa folklornom, dramskom, literarnom, likovnom i dr, organizovanje bioskopskih projekcija, a takođe brine o organizaciji i emitovanju informativnog programa posredstvom sopstvenog radija.

Od osnivanja do danas promenila su se četiri upravnika: Jan Lomen, Pavel Filko, Ivan Ferko, a sadašnja direktorka je Ana Hrćanova.

Tragove organizovanog kulturnog života u Kisaču možemo, pak, pratiti od kraja 19. veka. U dostupnim podacima navodi se 1881. godina, kada se izvodila prva pozorišna predstava za decu. U ovom periodu pozorište kao da je predstavljalo beg od svakodnevice i mukotrpnog fizičkog rada, posle kog se na kraju sedmice pozorište posećivalo da bi se pogledalo nešto veselo. Zvanični počeci organizovanog kulturnog života u Kisaču se, dakle, vezuju za pozorišnu aktivnost, koju su uglavnom organizovali učitelji. Osim intelektualne elite, večeri i proslave povremeno su priređivali i poljoprivrednici. Početkom 1908. godine priređeno je veče na kojem su se radnici predstavili pesmama, živom slikom osvetljenom bengalskim plamenom, recitacijom pesme, humorističkim nastupima, a vrhunac večeri činila je pozorišna komedija.

Institucije, koje su bile pokrovitelji kulturnih dešavanja, često su se menjale, ali su njihovu suštinu održavali aktivni amateri. Neposredno pre Prvog svetskog rata osnovano je Čitalačko društvo, koje je u početku imalo udela u organizaciji kulturnih događanja. 1932. godine osnovana je Mesna organizacija Matice slovačke u Kisaču, Društvo čehoslovačkih žena, organizacija Sokolsko jedinstvo, kao i Fudbalski klub Tatra. 1934. godine selo je kupilo kuću koja je dobila ime Narodni dom Kisač, u kojem su se okupljala i svoju delatnost organizovala sva navedena udruženja.

U međuratnom periodu bila je izrazito aktivna organizacija za fizičko vaspitanje Soko, koja je osim sportskih uzela učešće i u organizovanju nekih kulturnih događaja. Tokom Drugog svetskog rata okupatori su dozvoljavali isključivo organizovanje sportskih dešavanja, a bili su zabranjeni drugi oblici okupljanja. Iz škole su isterani srpski učitelji, a kao obavezan je uveden mađarski jezik. Nakon završetka Drugog svetskog rata postepeno se obnavljala i kulturna delatnost. Pošto su se postojeći planovi o potpunoj izgradnji Narodnog doma teško realizovali, određen je adekvatan prostor za društveno-političke i kulturno-umetničke aktivnosti. Bila je to Kisačanima poznata Bičiarova sala, koja je opevana i u narodnim pesmama. Posle rata je u organizovanju kulturnog života najviše učestvovala omladinska organizacija osnovana na političkoj bazi – Ujedinjeni savez antifašističke omladine Jugoslavije. U ovakvim okolnostima umetničke aktivnosti su se razvijale, ali se veći akcenat stavljao na političku propagandu.nego na umetničku stranu dešavanja. To je bila jedna od pobuda zbog kojih se kasnije težište rada prebacilo na Mesni odbor Matice slovačke u Kisaču.

Do kraja 40-ih godina MOMS u Kisaču prekinuo je delatnost, ali su njegovi članovi i dalje nastavili sa radom. Oblik organizacije u kojem se ostvarivala njihova aktivnost bilo je Kulturno-prosvetno društvo Dr Janko Gombar. U zapisniku iz ovog razdoblja dramska sekcija se navodi kao najaktivnija – izvela je dvadesetak predstava godišnje. Plesno-folklorna sekcija imala je prosečno oko 10 nastupa godišnje. Broj predavanja se svake godine povećavao, a podjednako se razvijala i biblioteka. 1956. godine Kisačani su najzad obezbedili novi, adekvatan prostor, koji je namenjen za Dom kulture. Inicijator izgradnje sale bio je Narodni odbor opštine Kisač, a završena je uz pomoć Zemljoradničke zadruge Kisač, na čijem zemljištu je ovaj objekat i izgrađen.

Sledeći pomak u kulturnom životu Kisača dogodio se 1957. godine, kada se Kulturno-prosvetno društvo Dr Janko Gombar podelilo i kada su nastale nove organizacije: Amatersko pozorište, Narodna biblioteka, Narodni univerzitet i Uprava doma. U narednih deset godina sve sekcije su kao samostalne ostvarivale uspehe. Neke kulturne komponente doživele su svoju ekspanziju. To su uglavnom bile pesme, večeri narodnih pesama i igara, kao i melodija za ples. U obrnutoj poziciji se nalazilo amatersko pozorište, koje je krajem 60-tih godina zapalo u krizno razdoblje. Kriza je pretežno nastala zbog promena životnog stila i pojave tehnoloških novina kao što su bili televizija, bioskop, radio...

Početkom 70-tih godina došlo je do sledeće smene u organizaciji kulturoloških sekcija. Udruživanjem nekoliko sekcija sa amaterskim pozorištem nastala je nova tvorevina: Kulturno-umetničko društvo Andrej Sladkovič. Prilikom proslavljanja 200 godina od dolaska Slovaka u Kisač, sve kulturološke sekcije su se okupile u zajedničkoj zgradi u centru sela, koja i danas predstavlja središte kulture u Kisaču. 1974. godine iznikla je nova organizacija – Kulturno-informativni centar. Ova institucija obuhvata dramsku, folklornu i literarnu sekciju, osnovala je i Foto-kino sekciju radi evidencije događaja, kao i delatnost dopisničke i televizijske službe. Pod jednim krovom bile su objedinjene sve kulturne i informativne institucije.Ovakvo stanje bilo je samo privremeno i nije trajalo ni deset godina. Početkom 1981. godine, celokupnu delatnost Kulturno-informativnog centra smenilo je i preuzelo Kulturno-umetničko društvo Vladimir Mičatek. Ono se, pak, posvetilo svim sekcijama koje je obuhvatilo, osim dramskoj, koja je postepeno sama morala da se izbori za svoju poziciju. Od 1987. godine stvari se vraćaju u kolosek i sve sekcije ponovo deluju u okviru Kulturno-informativnog centra. Posle nekoliko rekonstukcija i popravki objekta ovakvo stanje zatičemo i danas.

Dramska sekcija

Kisačani aktivno učestvuju i na polju pozorišne umetnosti. Kisački amateri nastupaju na tri pozorišne scene: lutkarskoj, dečijoj i u dramskom pozorištu. Kisačko amatersko pozorište ima tradiciju dugu preko 100 godina. Za osnivača može se smatrati porodica Mičatek koja je u mestu bila veoma aktivna. Već 1881. godine učitelj Jan Mičatek uvežbao je prvu dečiju predstavu. Kisačani su učestvovali i na zabavama organizovanim u Novom Sadu, o čemu svedoči beleška iz 1900. godine. Prvo pokladno veče sa pesmom, veselim nastupima i amaterskim pozorištem bilo je 1905. godine na Obuhovoj čardi u Kisaču. Iz celog programa provejavala je slovenska misao, u čemu se uočava uticaj porodice Mičatek i mesnih učitelja: naizmenično su se pevale slovačke, češke, slovenačke i srpske pesme. Intenzivnije su počeli da deluju tek kasnije, te su npr. 1910. godine na igranci uoči poklada bile izvedene dve pozorišne predstave, a 1913. jednočinka On je gluv (On je hluchý), a posle godinu dana i pozorišni komad Veštica iz luga (Strídža spod hája) autora Fera Urbaneka. Kasnije su se smenjivale mnoge druge pozorišne predstave: Kubo (Kubo), Komedija bez zaljubljivanja (Komédia bez zaľúbenia), Dvoboj zbog piva (Súboj na pivo), Grob ljubavi (Hrob lásky), Posed-nered (Statky-zmätky), Smetovi (Záveje), Zemlja (Zem) i dr. Osim na domaćoj sceni, nastupali su i na pozornici Slovačkog narodnog pozorišta u Bratislavi, Trenčinu, Piešćanima, Trenčianskim Teplicama i u Galanti. 1937. godine održalo se prvo takmičenje pozorišta koje je organizovao Odbor za pozorište pri Matici slovačkoj u Jugoslaviji. Kisačani su se pred publikom predstavili pozorišnim komadom Zemlja Vladimira Hurbana Vladimirova i osvojili prvo mesto. U tom periodu su se promenili mnogi režiseri. Režisersku delatnost je započeo Jan Mičatek, a nastavili su je Jan Podhradski, Jan Ededi, Zlata Porupska-Jesenska, Emil Klobušicki i Zuzana Kardelisova. Nakon Drugog svetskog rata kisački amateri su ostvarili sve značajnije uspehe. Njihove interpretacije i scenska rešenja su dostigla vrhunac svojim kvalitetom, što im je omogućilo da osvoje i prva mesta na smotrama. Osim slovačkih i čeških autora, u pozorišnim predstavama bili su zastupljeni i srpski autori: Branislav Nušić, Milovan Glišić, Petar Kočić, Jovan Sterija Popović i drugi.

Mnogo je značajnih ličnosti u kisačkom amaterskom pozorištu. Iz starije grupe nemoguće je ne spomenuti Zuzanu Kardelisovu, Jana Suđija, Jana Saba, Vierku Porubsku, Zuzanu Kulikovu-Majtanovu, Pavla Kulika, Pavla Gombara i druge, a danas su to: Juraj Madacki, Jan Kohut, Jan Privizer, Mihal Đurovka, Ana Hrćanova, Jan Jambrih i dr.

Danas dramska sekcija uspešno deluje u okviru KIC-a i svrstava se među istaknute slovačke vojvođanske pozorišne ansamble. Od 2004. godine ova sekcija organizuje Festival Zuzane Kardelisove.

Folklorna sekcija

Folklorni ansambl Kulturno-informativnog centra u Kisaču osnovan je 1973. god, a od 1980. godine dejstvuje pod imenom Vreteno. To je omladinski ansambl, koji danas broji više od 40 članova. Njihov repertoar se sastoji od izvornih i stilizovanih slovačkih igara i pesama. Ansambl ima iza sebe više od 300 nastupa, kako u Srbiji, tako i u Slovačkoj, Mađarskoj, Ukrajini, Rumuniji, Hrvatskoj i Makedoniji. Plesna grupa folklornog ansambla Vreteno doživela je najveći uspeh od polovine 80. do polovine 90. godina, kada je dobijala samo najviše ocene. Za ove uspehe zaslužan je koreograf i tadašnji rukovodilac ansambla Jan Slavik, koji je uvežbavao folklorne grupe, ali i obnovio aktivnost folklorne grupe veterana, uvežbavao decu u OŠ Ljudevit Štur u Kisaču, a pri KIC-u osnovao i nove dečije ansamble. U ovom periodu kisački folklor se smatrao za jedan od najboljih slovačkih amaterskih ansambala u Vojvodini. Danas u Kisaču aktivno deluju četiri sekcije folklornog ansambla. To su Dečiji folklorni ansambl Koračić(Krôčik), Dečiji folklorni ansambl Sunašce (Slniečko), Dečiji folklorni ansambl Venčić (Vienok) i Folklorni ansambl Vreteno, čiji je rukovodilac i koreograf Vladimir Medveđ.

Folklorna grupa Koračić okuplja decu starosti od 6 do 8 godina. Broji dvadesetak članova, i u ovoj grupi se deca upoznaju sa osnovnim plesnim koracima i savlađuju ih. Malo stariji ansambl Sunašce objedinjuje decu starosti od 9 do 10 godina. Grupa ima takođe oko 25 članova. Budući da su malo stariji, njihov repertoar se sastoji od nešto zahtevnijih igara tj. u njihovim nastupima preovlađuju dečije igre i plesovi, koji su prilagođeni njihovom uzrastu. Rukovodilac obe grupe je Maria Piksiadesova i upravo njenom zaslugom grupe svake godine nastupaju na festivalu Zlatna kapija (Zlatá brána), ali i na ostalim dešavanjima.

Dečiji folklorni ansambl Venčić postoji već 27 godina. Ansambl svake godine predstavlja Kisač na zonskim i pokrajinskim smotrama, a dvaput se plasirao i na Republičko takmičenje. Ansambl se u poslednje vreme predstavio i na festivalima u Rumuniji, Ukrajini, Mađarskoj i Slovačkoj.

U okviru ansambla dejstvuju i tri pevačke grupe: devojačka, ženska i muška, a pored njih aktivni su i pevači-solisti. Sve tri pevačke grupe imaju bogatu i dugu tradiciju. Osim na domaćem tlu više puta su se predstavljale i javnosti u Slovačkoj, pre svega na Folklornom festivalu u Detvi i na Matičnom svetskom festivalu slovačke omladine u Martinu, takođe na festivalu u Terhovi, u Slovenskom Komloši i drugde. Sve tri grupe svake godine učestvuju na folklornom festivalu Tancuj, tancuj i na Susretu u pivničkom polju. Na festivalu Susret u pivničkom polju se do 2009. godine za prvu nagradu izborila samo jedna predstavnica Kisača. To je bilo 1983. godine, a pobednica festivala je bila Slavica Tadić. Kisačani su redovno učestvovali i bili uspešni, ali pobednici na festivalu nisu predstavljali svoje mesto. Tako je npr. 1976. i 1977. godine pobedila Kisačanka Jarmila Zimova ali kao predstavnica petrovačke Gimnazije, a 2008. godine pesmom je izvojevao pobedu Kisačanin Ivan Slavik, ali kao predstavnik novosadskog SKUD-a P.J. Šafarik. 2009. godine na 44. festivalu predstavnici Kisača Ivani Vozarovoj je ipak pošlo za rukom da pobedi.

Aktivnost ovih sekcija prati i javnost obaveštava Radio Kisač, koji dejstvuje od 1. maja 1965. Svoju delatnost je započeo kao Omladinska radio stanica Kisač i u to vreme je bio prva lokalna radio stanica u Vojvodini. Inicijator osnivanja bio je Jan Lomen. Prvi glavni urednik bio je Pavel Grnja, spiker je bio Milan Suđi, a tehničar Vladimr Kardelis. Program se na slovačkom jeziku emitovao utorkom, četvrtkom, subotom i nedeljom. Radio je imao i studio za snimanje pesama. Dana, radio ima dnevnu shemu koja je počela da se primenjuje 01. januara 2001. Na njegovom unapređivanju radi mnogobrojna redakcija, upravnica KIC Kisač i glavna urednica Ana Hrćanova, urednik dnevnog programa Mihal Đurovka i brojni novinari, spikeri i voditelji.

Dešavanja

Zlatna kapija (Zlatá brána)

Kao najznačajniju manifestaciju, koju organizuje Kulturno-informativni centar Kisač, možemo navesti Dečiji folklorni festival Zlatna kapija, koja se svake godine održava krajem juna. Festival je osnovan 1993. godine, kada je mesto proslavljalo 220. godišnjicu od dolaska Slovaka u selo. Od tada je na kisačkom bajkovitom zamku zaigralo oko 15 hiljada malih plesača i to ne samo iz svih vojvođanskih slovačkih mesta, nego i iz Slovačke, uglavnom iz Bratislave, Banske Bistrice, Liptovskog Mikulaša, Trenčina, kao i iz Rumunije, Mađarske, Ukrajine i Izraela. Od 1997. godine kod festivalskog zamka održavaju se razni kulturni događaji tokom celog vikenda. Program uvek obogaćuju domaća i gostujuća pozorišta, i to prevashodno iz Bačke Palanke, Bačkog Petrovca, Stare Pazove, ali i iz inostranstva. Osim toga, organizovane su i mnoge izložbe akademskih i kisačkih slikara i razne izložbe ručnih radova.

Festival Zuzane Kardelisove

Pozorišni festival Zuzane Kardelisove prvi put je organizovan 2004. godine na inicijativu učitelja Mihala Gombara. Tema festivala je položaj žene u porodici i u društvu, kao i u Slovačkoj u Novom Mestu nad Vahom, odakle je i došla ideja i podstrek učitelju Gombaru da organizuje nešto slično i u Kisaču. Festival nosi ime Zuzane Kardelisove, poznate kisačke učiteljice i članice amaterskog pozorišta. Pobednik festivala učestvuje na festivalu u Novom Mestu nad Vahom odakle jedan ansambl može da bude predložen za završno takmičenje amaterske pozorišne umetnosti u Martinu, na Scensku žetvu.

Kisačka pesmarica (Kysáčsky spevník)

Krajem oktobra ili početkom novembra u Kisaču se već 15 godina održava Kisačka pesmarica. Na celovečernjem muzičkom programu nastupaju pevači-solisti, koji se takmiče za učešće na festivalu Susret u pivničkom polju. Program se sastoji iz četiri dela: Nade I (nastupaju učenici nižih razreda osnovne škole), Nade II (nastupaju učenici viših razreda), Takmičari (pevači starosti od 16 godina), Revijalni deo (nastupaju već iskusni pevači ili gosti iz okolnih mesta). Celokupnu interpretaciju ocenjuje tročlani žiri i publika, a dvoje najuspešnijih pevača predstavljaju KIC Kisač na pomenutom festivalu.

Novogodišnja estrada (Novoročná estráda)

Svake godine se pred Novu godinu organizuje celovečernji koncert Novogodišnja estrada. Tokom cele godine članovi svih sekcija KIC Kisač vredno vežbaju, a rezultate tog napornog rada predstavljaju na navedenom koncertu. Nastupaju pevači-solisti, koji su se predstavili na festivalu Susret u pivničkom polju. Folklorne grupe koje su nastupale na FF Tancuj, tancuj a takođe i mali igrači, koji su svojim nastupom učinili živopisnijim program na Zlatnojj kapiji. Na koncertu ne nedostaje ni humor, za koji se uvek pobrinu glumci-amateri.

Veče humora (Večer humoru)

Već nekoliko godina grupica glumaca u okviru dramske sekcije KIC Kisač neguje i usavršava kratke šaljive prizore tzv. skečeve. Grupica je najpre nastupala u okviru manifestacije Novogodišnja estrada, a samo Veče humora osnovano je na inicijativu Janka Hrćana 1998. godine. Osim Kisačana, na večeri učestvuju i amateri iz Kovačice, Stare Pazove, Petrovca, a prisutni su i kulpinski glumci-amateri. Svi zajedno svojim šaljivim pesmama i skečevima, u kojima obrađuju glavne lokalne teme, oživljavaju pozitivno raspoloženje u publici.