Intenzivnija kulturna delatnost u Aradcu počinje osnivanjem Čitalačkog društva, u čijim okvirima su počela da se organizuju predavanja, prigodni zabavni programi, ali i pozorišne predstave. Društvo je osnovano 4. januara 1920, a već pet godina kasnije postalo je član Središta čehoslovačkog saveza u Beogradu, kad su ga preimenovali u Čehoslovačku kulturno-prosvetnu organizaciju Abaffy. Jan Petraš u knjizi Slovaci u Aradcu (Slováci v Aradáči), pak, govori da istorija života društva i kasnije amaterskog pozorišta doseže čak do 1918. godine, kada su glumci Ciril Koleni, Jozef Goda, Karolina Viergova, Emilia Demčikova i Alžbeta Svetlikova pod rukovodstvom režisera Jožefa Kolenija uvežbavali Starog zaljubljivog muškarca (Starý zaľúbenec) i prvi put nastupili 26. decembra 1918. Kasnije su ih pripremali Želmira Kutlikova, Adam Šćastni (koji je napisao i pozorišni komad Beg češkog patriote (Zbeh českého vlastenca)), Jan Čeman i Alžbeta Rabotkova. Predstave su se izvodile u privatnim kućama, u prostorijama škole, na improvizovanim pozornicama i u Labatovoj sali.
Iz Narodnog kalendara za 1932. godinu može se zaključiti da su pozorišni radnici Čitalačkog društva, odn. Čehoslovačku kulturno-prosvetnu organizaciju Abaffy zajedno sa članovima Sokolskog jedinstva 06. januara 1932. godine izveli komad Ferda šef (Ferda šéfom). Te iste godine u Aradcu je osnovan i Mesni odbor Matice slovačke, koji preuzima funkciju vodećeg tela na kulturnom i prosvetnom polju.
30. godina 20. veka u Aradcu su počele da se formiraju samostalne muzičke kapele. Jednu takvu sačinjavali su tzv. varjačari (svirali su na varjačama - prime), koji su formirali orkestar po uzoru na srpske tamburaše. Prvi muzičari ove vrste bili su Pavel Mikuš, Juraj Celenga, Kozak i Mraz. Osim toga, Aradčani su svirali i na citrama, usnim harnonikama, kao i na malim harmonikama-dugmetarama (meške) koje su prvenstveno bile namenjene devojkama i devojčicama.
1936. godine u Aradcu је nastao tzv. veliki muški hor, koji je od samog početka brojao čak 40 pevača. Vođa hora bio je učitelj Jan Petraš. Paralelno s njim nastao je i mali hor koji je delovao pri školi.
U tom periodu i dalje je dejstvovala pozorišna grupa sa kojom su sarađivali Štefan Vierg, Jozef i Ciril Koleni, Adam Šćastni, Juraj Hrubik, Pavel Kokavski, Martin Malo i Jan Petraš. Nakon dolaska u Aradac 1936. godine, učitelj Jan Petraš aktivno je sarađivao i sa dečijim pozorištem, čiji počeci sežu još u 1922. godinu. Zajedno su pripremili Cvet iz tatranske doline (Kvet z tatranskej doliny), Malog kotlokrpu (Drotárik), Janošikovu sekiru (Jánošikova valaška), Pepeljugu (Popoluška) i dr.
Sjedinjavanjem Mesnog odbora Matice slovačke i Čehoslovačku kulturno-prosvetnu organizaciju Abaffy, kao i svih njihovih aktivnih ogranaka, 1948. godine nastalo je Kulturno-prosvetno društvo Milan Rastislav Štefanik. U okviru društva delovala je narodnovaspitna sekcija-biblioteka, pozorišna i muzička sekcija, muški i ženski hor, a osnovana je i plesna grupa. Prvi predsednik bio je Juraj Hrubik.Vođa hora ostao je Jan Petraš, pod čijom su dirigentskom palicom pevači nastupili u Belom Blatu, Novom Sadu, Ostojićevu, Zrenjaninu itd. Aktivni su bili i pevači-solisti, a među njima istakao se radijski pevač Jozef Čeh, koji je u Novosadskom radiju snimio gotovo 50 slovačkih narodnih pesama.
Od 1947. do 1948. godine pozorišna grupa uvežbala je četiri pozorišne predstave, a sa jednom od njih, sa predstavom Šuma zove (Hora volá) učestvovala je na pozorišnoj smotri ansambala iz Zrenjanina, Hajdučice i Janošika. U tom periodu o plesnoj grupi se starao Juraj Hrubik, a pod njegovim vođstvom folkloristi iz Aradca predstavili su se kod kuće i u okolnim selima. 1949. godine Aradačani su izgradili novu pozornicu za izvođenje kulturno-umetničkih programa. Međutim, u društvu Štefanik verovatno je bila najpopularnija muzička sekcija, koju je činilo 10 muzičara, bez kojih se nije održao nijedan kulturni ili društveni događaj u selu. Ali, društvo je organizovalo i izlete u susedna mesta i nastupilo i na SNS u Bačkom Petrovcu i u Novosadskom radiju.
U drugoj polovini 50. godina prošlog veka delatnost društva je iz različitih razloga oslabila. 60-tih godina delatnost na polju kulture preuzimaju osnovna škola i Omladinska organizacija. Situacija se stabilizovala 1968. godine, i s nastankom Kulturno-prosvetnog društva Mladost stvorili su se i povoljni uslovi za nesmetanu delatnost radnika.
U to vreme, zahvaljujući vodećim ličnostima kakve su predsednik i sekretar društva Branislav Vierg i vođa pozorišne i folklorne sekcije Alžbeta Totova i Samuel Kovač, Kulturno-prosvetno društvo Mladost iz Aradca postaje jedno od vrhunskih slovačkih društava u Vojvodini. Njegova prednost bila je u tome što je imao veliku podršku Kulturno-prosvetnog društva iz Zrenjanina, ali i što su Aradčani strastveno i predano pristupili amaterskoj aktivnosti. U okviru društva bile su aktivne sledeće sekcije: folklorna, muzička, pozorišna i literarna, koja je kasnije prešla u ruke Mesnog društva u Aradcu. Osim literarne, sve sekcije u društvu su manje-više aktivne do danas. Vremenom su im se pridružili i žensko i muško pevačko društvo.
Već u godini osnivanja društva folklorna sekcija ostvarila je svoje prve turneje u inostranstvo. Amateri iz Aradca nastupali su u Očovi, Hontianskim Nemcima, na Sliaču, u Krupini i u Martinu, gde su se predstavili spletom igara i pesama pod nazivom Aradačko široko polje. Folkloristi su redovno igrali na opštinskim smotrama, ali su povremeno učestvovali i na Smotri vojvođanskih amaterskih ansambala u Novom Knjaževcu i na Susretu kulturno- umetničkih društava Srbije, koje se održavalo u Valjevu. 1972. godine članovi društva su ostvarili putovanje u inostranstvo a ovog puta to je bila Rumunija, gradići Arad i Nadlak. Godinu dana kasnije osmislili su koreografiju Aradačka svadba (Aradácka svadba), koja je privukla pažnju i Televizije Beograd, pa je u režiji Miće Uzelca KUD Mladost snimilo dvadesetminutni dokumentarni film.
70-tih i 80-tih godina 20. veka stub društva a naročito njegove muzičke i folklorne komponente bio je Samuel Kovač. Korepetitor na probama plesa bio je Jan Zvara-Moco, koji je od 1982. godine postao vođa orkestra i ovu funkciju obavlja do danas. Do polovine 90-tih godina prošlog veka bio je i rukovodilac folklorne sekcije. Koreografije su uglavnom sastavljali rođeni Aradačani, ali postoji i zapis da je koreografiju Deverska igra (Družbový tanec) osmislio Kovačičanin Juraj Nemček. 1990. godine u društvo se vratila Alžbeta Đurčokova (Totova), koja je zajedno sa koreografom Janom Slavikom obnovila ples Aradačka svadba. Kasnije, veliki broj koreografija a među njima i koreografije Prelo (Priadky) i Pod prozorčićem trešnjica (Pod oblôčkom čerešnička) potpisuje Jan Zvara. 1998. godine Jan Zvara postaje i predsednik društva, i pod njegovim vođstvom folklorni ansambl i u njegovim okvirima pevači-solisti nastupaju na svim domaćim folklornim dešavanjima, smotrama i festivalima: FF Tancuj, tancuj.., Banatski festival u Padini, Kovačički oktobar, Slovačke narodne svečanosti u Bačkom Petrovcu, U pivničkom polju, itd. Od 1999. godine angažuju honorarne saradnike i to Jana Slavika i Tatijanu Krivakovu-Amidžićovu.
2002. godine članovi društva su se posle mnogo vremena ponovo predstavili u inostranstvu. Ovog puta je to bila Hontianska parada u Hrušovu u Slovačkoj, a zatim i u Donjoj Strehovi, sa kojom se KUD Mladost pobratimio. Godinu dana kasnije folklorna grupa je zajedno sa harmonikašicama bila predstavnik vojvođanskih Slovaka na Podpolianskim svečanostima u Đetvi.
U okviru folklorne komponente sarađivalo se i sa interpretatorima narodnih pesama, koji su društvu donosili značajna priznanja. Tako je 2000. godine Miroslav Zvara osvojio drugu nagradu na festivalu U pivničkom polju, a 2003. godine, prvi put u istoriji ovog festivala prvu nagradu je osvojila Aradačanka Zuzana Zelenakova. Miluška Bolehradska je na pivničkom festivalu osvojila treću nagradu stručnog žirija, kao i nagradu publike. Zuzana Zelenakova i Miroslav Zvara predstavili su Aradac i na festivalu u Rumuniji – Kroz Nadlak je... gde je M. Zvara osvojio drugu nagradu.
2003. godine folkloristi su se predstavili u Pragu spletom srpskih banatskih igara i pesama autora Tome Đurina, gde se društvo pobratimilo sa slovačkim ansamblom Limbora. Usledio je Festival svatovskih običaja u Čorvašu u Mađarskoj (2004), a zatim i Janošikov dukat u Rožnjavi pod Radhoštem u Češkoj (2005). 2005. godine kao koreografkinja angažovana je Zdenka Bobačekova iz Bačkog Petrovca, koja je osmislila igru pod nazivom Volju nemam (Vôľu nemám).
Zanimljivo je da su se 2006. godine, prilikom obeležavanja 220. godina od dolaska Slovaka u Aradac, pri društvu posle duže pauze, okupili i veterani, koji su svoj vrhunac na folklornom polju dostigli 80-tih godina. Uvežbavao ih je Jan Slavik, a plesne segmente u okviru kulturno-umetničkog programa pripremili su Vierka Godova i Jan Benčik.
2009. godine sa društvom je počeo da sarađuje i koreograf Mihal Čiliak iz Kulpina. Vođe folklorne sekcije od 2002. godine bili su Saša Tot, zatim Maria Ljavroškova, Igor Abelovski, a danas su to Marina Malova i Ivan Zvara. 2009. godine na FF Tancuj, tancuj osvojili su srebrno odlikovanje za učinak u plesu, a 2010. godine predstavili su se na Matičnom svetskom festivalu slovačke omladine u Nitri.
Posle osnivanja KUD Mladost muzičku komponentu činila je kapela pod nazivom Veseli momci (Veselí chlapci), koja je delovala u sastavu: Jan Benčik – harmonika, Pavel Goda – bubnjevi, Mihal Goda – gitara, Janko Tot – violina, klarinet, Jan Čapelja – harmonika. Grupa je pratila igrače, nastupala i samostalno, te prvenstveno svirala na plesnim zabavama. Značajnu ulogu za razvoj muzičkog života Aradčana imao je učitelj muzičke kulture Samuel Kovač, kasnije muzički urednik Novosadskog radija.. Njegovom zaslugom 1975. godine osnovan je raritetni ženski narodni orkestar Aradačke harmonikašice (Aradáčske meškárky), koji deluje do danas.
Takođe je formirao i orkestar citarista, koji je bio aktivan do polovine 90-tih godina prošlog veka i koji se pored ostalog predstavio i na folklornoj smotri u Srbobranu. 80-tih godina Samuel Kovač i Branislav Vierg osnovali su i žensku i mušku pevačku grupu, koje su zajedno sa harmonikašicama nastupile na Međunarodnom festivalu amaterskih ansambala u Zagrebu. Svoje selo, ali i Slovake koji su živeli u tadašnjoj Jugoslaviji harmonikašice su uspešno predstavile i na Balkanskom festivalu u Ohridu, gde su imale čast da slovačkom pesmom i otvore priredbu. Nakon kratke pauze, 2002. godine harmonikašice su obnovile svoju delatnost i od tada aktivno učestvuju u različitim programima i priredbama kod kuće i u inostranstvu. Osim toga što su aktivne u KUD Mladost, svojom muzikom takođe prate i dečiju folklornu grupu, koja uspešno deluje pri osnovnoj školi u Aradcu.
Danas muzičku, ali se može reći i muzičko-pevačku komponentu društva čini orkestar pod vođstvom Jana Zvara-Moca a takođe i muška i ženska pevačka grupa, koja poslednjih godina osvaja značajna priznanja. Tako se 2009. godine muška pevačka grupa sa Opštinske smotre u Zrenjaninu plasirala na Pokrajinsku u Vrbas.
Pokretačka snaga u pozorišnoj delatnosti novoobrazovanog društva bila je Alžbeta Totova, koja je pre toga uvežbavala dečije predstave. Ona je režirala predstave kao što su Pošteni čobanin (Statočný valach), Đavolak (Škriatok), Samo lepo (Len pekne), Ženski zakon (Ženský zákon), Kubo (Kubo), Verona (Verona) i dr . Kasnije su se ovog posla latili Zuzana Janovska, Helena Dišpiterova i Juraj Nemčok, koji su pre svega radili sa omladinom. Osim toga, pri osnovnoj školi deluje i dečija pozorišna grupa, koja se uspešno predstavlja na 3 x Đ u Staroj Pazovi.
Nova istorija pozorišne umetnosti u Aradcu počinje krajem 90-tih godina prošlog veka dolaskom Jana Hrubika, koji osim toga što je bio režiser, takođe se bavio i scenografijom, predlagao kostime i zvučne efekte. Ono što je zanimljivo i veoma značajno za Aradac i aradske amatere je to što je Jan Hrubik režirao sopstvene dramske tekstove. Tako su ljubitelji pozorišne umetnosti na Smotri slovačkih pozorišnih ansambala i na pivničkom festivalu DIDA mogli da uživaju u novim komadima kao što su Tango miliardo (Tango miliardo) (1999), Cunami (Tsunami) (2000), Ištvan ide u Koronkaičku (Ištvan tajde do Koronkaički) (2001), Lanac za ribe (Reťaz na ryby) (2002), Drug X (Súdruh X) (2003) i Bik je navalio (Byko sa pustil) (2004). Osim nagrada za novi tekst koje su se autoru ne jednom našle u rukama, značajna priznanja za glumački učinak pripala su mnogim Aradčanima, ali na smotrama nisu ostali nazapaženi ni tonci i radnici na osvetljenju.
Danas KUD Mladost karakterišu marljivost, pasioniranost i originalnost plesnog i pevačkog izraza, svojevrsna melodija harmonika-dugmetara i živopisnost nošnji, koje sa ponosom predstavljaju na mnogim festivalima i priredbama kako kod kuće, tako i u inostranstvu. Predsednica društva je Marina Malova, koja zajedno sa Janom Zvarom-Mocom obavlja i funkciju rukovodioca plesnih i pevačkih grupa.