Srednjoročni planovi rada Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka

Srednjoročni plan rada Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka za period 2012 – 2016.

I Uvod

Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka je profesionalna ustanova kulture, koju su 2008. godine osnovali Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine i Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine u Srbiji, radi očuvanja, unapređenja i razvoja kulture vojvođanskih Slovaka. Tokom četvorogodišnjeg razdoblja ovaj cilj je postepeno dosegnut, putem realizacije projekata i programa, koji su uvršteni u jedinice: informaciono-dokumentacionu i komunikacionu jedinicu (INDOK), razvojno-istraživačku jedinicu, u jedinicu prezentacije slovačke vojvođanske kulture i u jedinicu međunarodne saradnje.

Delatnost Zavoda u prvom četvorogodišnjem periodu karakterišu atributi kao što su: stručnost, afirmativni pristup, transparentnost, reprezentativnost i doslednost.

Stručnost znači sposobnost da se prodre u suštinu određene oblasti koristeći pri tome saznanja i iskustva dobijena dosadašnjim kvalitetnim rešavanjem zadataka i izazova. U radu Zavoda možemo je sagledati kroz najmanje dva aspekta. Pre svega treba istaći funkcionalnost u delovanju institucije, jer je obezbeđen odgovarajući reprezentativni prostor za svakodnevni rad, zatim donošenje svih neophodnih pravnih akata i sprovođenje propisa u svakodnevnoj delatnosti, kao i u stvaranju ljudskih potencijala, te razvijanju odnosa sa javnošću i javnim zastupanjem Zavoda. Zahvaljujući delatnosti i marljivosti tima Zavoda, takođe zahvaljujući spoljnim saradnicima, izgrađene su kvalitetne osnove za rad Zavoda. Stručnošću su se odlikovali i svi projekti, kratkoročni ili dugoročni, koji su u Zavodu realizovani. U timove za realizaciju pozivani su takvi stručnjaci koji su zajedno sa zaposlenima u Zavodu permanentno i sistematski podizali kvalitet postojećih oblika kulturnog izražavanja ili stvarali potpuno nove kulturne forme.

Afirmativni pristup je svakako nadgradnja stručnosti, koja se u velikoj meri ispoljava kroz interesovanje zaposlenog za rešavanje svakodnevnih problema, kao i kroz entuzijazam koji pomaže pri rešavanju zadataka i prevazilaženju prepreka. Afirmativni pristup znači videti u određenoj pojavi više pozitivnih nego negativnih strana i znati ih približiti najširoj javnosti posredstvom kvalitetnih projekata. To je reprezentovanje onih kvaliteta koje želimo da približimo široj javnosti. Istovremeno, to je borba protiv stereotipa i predrasuda i stvaranje novog imidža moderne i razvijene zajednice. Afirmativni pristup u Zavodu verovatno je najviše došao do izražaja prilikom pripremanja publikacije Slovaci u Srbiji s aspekta kulture (Slováci v Srbsku z aspektu kultúry), kada su se utvrđivale specifičnosti trideset i četiri sredine u kojima su Slovaci imali ili imaju organizovan kulturni život, i kada se vizuelno i sadržinski skretala pažnja na događaje i mesta koje bi turisti mogli da posete. Afirmativni pristup je bio, pak, prisutan i u svim aktivnostima i dešavanjima koje su se odvijale bilo direktno u Zavodu za kulturu vojvođanskih Slovaka ili u drugim sredinama u kojima je Zavod preuzimao organizaciju. Pomenimo samo neke: Vašar Slovaka iz Donje zemlje (Dolnozemský jarmok), na kom su se u Petrovcu 2008. godine predstavljali stari zanati, gastronomski specijaliteti i duhovna kultura Slovaka iz Srbije, Mađarske i Rumunije; 30. i 31. Festival popularne muzike Zlatni ključ (Zlatý kľúč) u Selenči i profesionalna produkcija dvaju CD-ova sa oba festivala; CD pesama za decu sa festivala Leti, pesma leti (Letí, pieseň letí) u Kovačici, koji obuhvata izbor sa dvadesetak festivala, reprezentativni program otvaranja 51. slovačkih narodnih svečanosti pod nazivom Otvorena knjiga plemenita (Otvorená kniha šľachetná) i mnoge druge...

Transparentnost u radu predstavlja elementarnu dužnost svih institucija koje se finansiraju iz javnih budžetskih izvora. Trebalo bi da se dosledno primenjuje u svim sferama javne delatnosti. U doba elektronske tehnologije transparentnost može da se realizuje posredstvom globalne mreže. Zahvaljujući njoj institucija može brzo i pouzdano da informiše široku javnost o svojoj delatnosti. U tom smislu Zavod već tri godine održava u radu kompleksni portal, koji informiše javnost o kompletnoj infrastrukturi slovačke vojvođanske kulture. Kvalitet portala počiva na tome što se osim na slovačkom, u njemu pojedine teme predstavljaju i na srpskom jeziku, dakle za većinsko stanovništvo Srbije, a neki članci su dostupni i na engleskom jeziku. U isto vreme, Zavod je publikovao tri godišnjaka pod nazivom Maják (Svetionik), u kojima je kompleksno i konkretno ocenio delatnost Zavoda, dakle, informisao o rezultatima, programima odn. projektima. I oni su dvojezični – na slovačkom i na srpskom jeziku.

Reprezentativnost u radu garantuje da se razmatrana problematika – u našem slučaju slovačka vojvođanska kultura – u potpunosti savladava i da je na osnovu ovih saznanja moguće stvarati reprezentativne forme njene prezentacije. Na početku smo stvorili hijerarhijsku bazu podataka koja sadrži četiri osnovne grupe: savremeno stvaralaštvo (produktivnu kulturu), kulturno nasleđe, kulturu u medijima i kulturu u odnosima prema široj javnosti. Zahvaljujući brojnim istraživačkim i dokumentacionim projektima bilo je moguće organizovati aktivnosti, u kojima su bile predstavljene razne ličnosti i događaji od odlučujućeg značaja za razvoj kulture ovdašnjih Slovaka. Reprezentativnost je mogućnost da se preduprede niski standardi i kriterijumi u kulturnoj delatnosti, kao i preferiranje subkulturnih pojava.

Doslednost obezbeđuje spremnost da se pri ispunjavanju zadataka istraje i simbolizuje odgovoran pristup pri traganju za odgovarajućim rešenjima. Bez doslednosti bi mnoge dobre ideje ostale samo u domenu imaginacije. U slučaju manjinskih zajednica svaka neiskorišćena mogućnost predstavlja nepovratni gubitak. Odlagati probleme za „bolja vremena“ predstavlja rizik da možda neće imati ko da ih reši. Zbog toga je prilikom realizacije zadataka Zavod bio dosledan i to se ispoljilo na mnogim konferencijama, savetovanjima, književnim večerima, izložbama, debatama, kastinzima, obukama, treninzima, konkursima, festivalima, manifestacijama, prezentacijama mesnog, regionalnog i međunarodnog karaktera. Sve to svedoči o sposobnosti organizovanja, o snazi i vitalnosti kulture ovdašnjih Slovaka.

I kada je reč o određenom introspektivnom pogledu, dakle, o vrednovanju četvorogodišnje delatnosti unutar institucije, svaka od ovih tvrdnji može biti predmet javne analize i debate, a sve u cilju dostizanja pozitivne promene. Ono što su pre četiri godine bili ustanovljeni ciljevi, planovi i zadaci, nakon četiri godine trebali bi da budu uspešno realizovani projekti sa konkretnim rezultatima. Ovaj uvod, kao i predlog srednjoročnog plana, formulisan je tako da bi iz aktuelnog stanja mogli proizaći realni planovi, čije se ispunjenje očekuje za četiri godine. Činjenica da se tokom četvorogodišnjeg perioda razrešio niz problema i uspostavio održivi sistem koji se ogleda u napretku u svakom segmentu kulture, uliva čoveku sigurnost da je njegov rad imao smisla i da ostavlja za sobom vidljive tragove. A ako su uslovi bili otežani, postignuti rezultati su utoliko dragoceniji i vredniji.

II Preduslovi za realizaciju plana

Suština delatnosti ZKVS u nastupajućem četvorogodišnjem periodu trebalo bi da se zasniva na preuzimanju ingerencija nad većim, kompleksnijim i zahtevnijim projektima očuvanja, unapređivanja i razvoja kulture vojvođanskih Slovaka. Na dobro postavljenim temeljima prvog mandatnog perioda potrebno je u potpunosti predstaviti rezultate dosadašnje delatnosti, održavati postignute standarde i našiniti korak dalje ka prezentaciji i punom afirmisanju kulturnih vrednosti u širim međunarodnim okvirima.

Da bi se funkcionisanje kulturnog života moglo obeležiti kao progresivno i razvojno, treba insistirati:

1.na izgradnji funkcionalnog sistema kulturnih ustanova, koji podrazumeva stabilno legislativno zaleđe, stabilne finansijske izvore i stručnu delatnost u skladu sa standardima propisanim u datoj oblasti kulture, koja će uspeti da obezbedi njegovu održivost;

2.na implementaciji propisa i kriterijuma koji definišu funkcionisanje kulturnog sistema (ustanove ili mnifestacije od posebnog značaja za kulturu vojvođanskih Slovaka, ali i mnoge druge mere i preporuke, koje je usvojio Odbor za kulturu NSSNM);

3.na punoj sinergiji u smislu zajedničkog delovanja i saradnje svih subjekata, koji učestvuju u oblikovanju kulture vojvođanskih Slovaka. To znači veću međusektorsku saradnju, koja treba da se pretvori u podizanje kvaliteta kulturnog produkta;

Za uspešnost daljeg kulturnog razvoja istovremeno su od izuzetnog značaja veliki investicioni projekti koji su u procesu realizacije, i u tom smislu se treba zalagati za završetak kapitalne investicije kao što je Slovački vojvođanski muzej, zahvaljujući kome bi bili stvoreni uslovi za sakupljanje, zaštitu, skladištenje, dokumentovanje i prezentaciju mnogih artefakata iz prošlosti slovačke zajednice. U tom smislu treba istrajavati u osnivanju dokumentacionog centra, koji bi funkcionisao kao stručni radni prostor Zavoda.

U tom smislu u širem društveno-kulturnom kontekstu biće uspešna i delatnost ZKVS. Kulturnim institucijama Zavod će biti odgovarajući partner pri:

pripremi programa dokumentacije, restauracije, revitalizacije i zaštite kulturnog nasleđa;

pripremi programa kvalitetne prezentacije slovačke vojvođanske kulture na narodnom i međunarodnom nivou;

pružanju logističke podrške razvoju kulturne produkcije na lokalnom nivou (podrška pozorišnoj delatnosti, negovanje muzičko-plesnih žanrova, obrazovanje i edukacije u oblasti kulturnog stvaralaštva);

pružanju logističke podrške i podizanju kvaliteta prilikom prezentacije savremenog stvaralaštva na festivalima i dešavanjima manjinskog karaktera;

svestranoj istraživačkoj delatnosti koja će se pretvoriti u izložbenu, publicističku i realizaciju druge vrste.

III Platforma za realizaciju plana

U skladu sa članom 10 Pravilnika ZKVS, Zavod obavlja delatnosti koje obuhvataju prezentaciju, podršku, zaštitu, razvijanje i organizovanje kulture, nauke i slovačkog jezika slovačke nacionalne zajednice u AP Vojvodini; vrhunsko stvaralaštvo slovačke nacionalne zajednice u AP Vojvodini; multikulturalnost i interkulturalnost na području AP Vojvodine; saradnju sa institucijama i organizacijama kulture, nauke i umetnosti u Republici Srbiji; uspostavljanje kontakata i saradnje između državnih, privatnih i građanskih inicijativa u oblasti kulture i umetnosti; praćenje normativne delatnosti u oblasti kulture i umetnosti i usklađivanje sa evropskim normama; tržišnu orijentaciju sa ciljem obezbeđivanja uslova rada i delatnosti subjekata kulture; amaterske aktivnosti slovačke nacionalne zajednice u AP Vojvodini; umetničko stvaralaštvo mladih talenata; stručno usavršavanje i obrazovanje, organizaciju seminara, radionica i kampova; razvoj turizma u kulturi i informaciono-dokumentacionu delatnost u oblasti kulture i umetnosti.

U tom smislu, Zavod obavlja delatnost na osnovu sopstvenih programa i planova, odluka i zaključaka u svim formama delatnosti (organa, radnih tela, sektora), organizuje forume i uključuje u rad sve kompetentne i interesne organizacije i ustanove, predstavnike republičkih, pokrajinskih i opštinskih organa i pojedinaca iz kulture, prosvete i obrazovanja, umetnosti i stvaralaštva.

U kompetenciju Zavoda ubraja se i izrađivanje razvojnih projekata u oblasti nauke, kulture i umetnosti vojvođanskih Slovaka za potrebe pokrajinskog organa za kulturnu delatnost, takođe za potrebe Vlade, Skupštine AP Vojvodine i Nacionalnog saveta.

Kako bi se ovi ciljevi ispunili, u Zavodu postoje sledeća organizaciona odeljenja koja uzajamno sarađuju:

razvojno-istraživačko odeljenje,

informaciono-dokumentaciono i komunikaciono odeljenje,

odeljenje za kulturno-umetnička dešavanja, stručno usavršavanje i obrazovanje u kulturi i umetnosti slovačke nacionalne zajednice.

Značajni aspekt delatnosti rada ovih odeljenja su njihove međunarodne dimenzije.

III 1. Razvojno-istraživačko odeljenje

Razvojno-istraživačko odeljenje se bavi naučnim i stručnim istraživanjem života slovačke manjine, kulture i umetnosti ove nacionalne zajednice u AP Vojvodini u najširem smislu reči. Pre svega se usmerava na analizu kulturne infrastrukture i na iznalaženje modela poboljšavanja njenog funkcionisanja. Kulturna infrastruktura vojvođanskih Slovaka veoma je razgranata kako u raznovrsnosti sadržaja, tako i nivoa na kojem se ostvaruju pojedini programi. Njeno funkcionisanje garantuju legislativni, institucionalni i stručni okviri, kao i subjekti u oblasti kulture. Upravo zbog toga bi Zavod trebao da se u nastupajućem četvorogodišnjem periodu usredsredi na to čime se kao zajednica nismo bavili, odn. čemu smo se posvećivali samo fragmentarno. Treba proučavati „neproučeno“, a rezultate objavljivati u kvalitetnim književnim izdanjima.

ZKVS je već u prvom mandatnom periodu predstavio književno delo utemeljeno na modelu prezentacije trideset i četiri sredine, u kojima postoje različite forme slovačke kulture u Srbiji. Time je potvrdio usredsređenost naših programa na slovačku nacionalnu manjinu. I u narednom periodu prema ovom modelu treba pripremiti teme iz oblasti materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa (arhitektura, narodna kultura, običaji i obredi i sl.), kao i teme povezane sa produktivnom kulturom (muzika, slikarstvo, pozorišna umetnost i sl.). Radilo bi se o delima koja se i sadržinski i vizuelno nadovezuju na polazno književno delo Slovaci u Srbiji s aspekta kulture (Slovaci v Srbsku z aspektu kultúry), ali bi trebalo dublje da obuhvate pojedine teme i da tako postanu značajan dokument jednog doba.

Književno delo Slovaci u Srbiji s aspekta kulture izazvalo je veliku pažnju, a prema istraživanjima javnog mnjenja ovu knjigu treba objaviti i u srpskoj i engleskoj verziji. Računa se i na reediciju prvog izdanja, koje će biti dopunjeno dragocenim foto i sadržinskim prilozima.

U cilju sticanja što većeg broja relevantnih informacija, Zavod će i u nastupajućem periodu organizovati književna savetovanja, muzikološke konferencije, a takođe će se aktivno uključiti u organizaciju likovnog savetovanja. Kao i dosad, takođe će organizovati seminare, okrugle stolove i mnoge druge obuke u oblasti kulture i umetnosti. Postala je tradicija, da se tekstovi interpretirani na književnom savetovanju objavljuju u časopisu za nauku i kulturu Nový život. 2012. godine Zavod je nad ovom značajnom i prestižnom periodikom preuzeo pokroviteljstvo i finansira je. Time se svrstao i među pokrovitelje elitnih pojava naše kulture. Rezultat muzikoloških konferencija su i zbornici radova sa muzikoloških konferencija, koje Zavod priprema i objavljuje od svog osnivanja, dakle, od 2008. godine, kada je preuzeo na sebe organizovanje ovih konferencija i publikovanje zbornika. Slično treba postupati i u slučaju likovnih savetovanja, a stručne priloge sa njih publikovati u zbornicima.

Osim ovih tematski usmerenih istraživanja, Zavod bi i dalje proučavao i analizirao mrežu kulturnih institucija, organizacija i kulturnih udruženja vojvođanskih Slovaka i njihove potrebe i funkcionisanje. Takođe bi nadzirao normativnu delatnost u manjinskoj kulturi i razmatrao finansijsku politiku i ekonomiju kulture, kao i izvore finansija. Sva istraživanja te vrste bi se kao i do sada objavljivala u godišnjaku Maják (Svetionik), koji Zavod izdaje od prve godine postojanja. Maják je specifični informator o tome čime smo se u Zavodu bavili, a posebno odslikava kvalitativni pomak koji smo napravili u okviru dugogodišnjeg planiranja u određenoj godini. Transparentnost je važna i za izvesno „samovrednovanje“, jer samokritično možemo da vrednujemo vrline i mane realizovanih projekata i na njihovim osnovama svrsishodnije definišemo buduće planove.

I u budućnosti treba podržavati delatnost istraživačkog tima sa Katedre za menadžment kulture Filozofskog fakulteta u Nitri. Njegova delatnost rezultovala je stručnim monografijama o Erdeviku, Pivnicama, Boljevcima, a u najnovije vreme se uz podršku Zavoda priprema etnografska monografija o Silbašu. Timu je potrebno obezbediti boravak i publikovanje takvih monografija prvenstveno o selima koja nemaju dovoljno kapaciteta za njihovo objavljivanje. Zahvaljujući predusretljivosti i posvećenosti ovog stručnog tima, i Zavod dobija brojne dokumentacione materijale, prvenstveno iz crkvenih i privatnih arhiva pojedinih sela.

Da bi i dalje podržavao izdavačku delatnost, Zavod će i ubuduće da podstiče izdavanje publikacija koje se ubrajaju u edicije, koje su osnovane zajedno sa Slovačkim izdavačkim centrom – Doktorske disertacije i Bibliografije. Zavod prema svojim mogućnostima takođe podržava izdavačku delatnost Slovačkog izdavačkog centra, i to prvenstveno ona izdanja koja su u vezi sa ciljevima koje je Zavod sebi postavio.

Kao i do sada, u skladu sa prioritetima Zavoda a u vezi sa podrškom muzičkim i pozorišnim projektima koji će biti istaknuti u godišnjim planovima, Zavod izdavati muzičke CD-ove odn. DVD sa kvalitetnom muzičkom ili dokumentacionom produkcijom.

III 2. Informaciono-dokumentaciono i komunikaciono odeljenje (INDOK)

Informaciono-dokumentaciono odeljenje i odeljenje za komunikaciju (INDOK) ima za cilj da prikuplja dokumentacionu građu iz svih oblasti života, kulture i umetnosti vojvođanskih Slovaka na klasičan način i elektronski – digitalizacijom. Zavod već realizuje dva projekta koji su u vezi sa digitalnom obradom podataka, njihovim čuvanjem i prezentovanjem. Reč je o Portalu kulture vojvođanskih Slovaka (www.slovackizavod.org.rs) i Bazi podataka kulture vojvođanskih Slovaka (ima interni karakter).

Portal je tokom tri godine postojanja postao medij na globalnoj mreži koji informiše široku javnost o mnogim aspektima kulture vojvođanskih Slovaka. Sadrži dinamične i statične delove, koji su međusobno povezani i dokumentovani tekstualnim, foto, zvučnim i video materijalima, svedočeći o kulturnom nasleđu i savremenim formama kulturnog stvaralaštva vojvođanskih Slovaka. Frekvencija posećenosti portala ističe njegovu opravdanost, i zbog toga treba ovaj uspešan projekat i dalje usavršavati i razvijati. Portal je realizovan na slovačkom, srpskom, a delimično i na engleskom jeziku, a razvijanje jezičkih mutacija ovog sadržaja spada u prioritetne ciljeve ovog projekta u nastupajućem periodu.

Baza podataka kulture vojvođanskih Slovaka, gradi se od 2010. godine, danas čuva brojne fotografije, zvučne zapise, video materijale, skenirane stranice stare štampe i razne druge dokumente. Predstavlja izuzetno mesto, na kome sa prikupljaju elektronska svedočanstva o kulturnom nasleđu i savremenom kulturnom stvaralaštvu ovdašnjih Slovaka. Baza podataka je jedinstvena i ne postoje slični projekti u drugim istraživačkim ustanovama ni kod nas, ni u inostranstvu. Podatke iz baze podataka Zavod svakodnevno upotrebljava u razne svrhe: kako za istraživačke projekte, tako za prigodne prezentacije, pripremu brošura i drugih štampanih materijala, za potrebe portala i sl. Reč je o dugoročnom projektu čiji će rezultati biti u potpunosti vidljivi kako se baza podataka bude vremenom razvijala. U nastupajućem periodu treba digitalizovati i u bazu podataka uneti brojne dragocene materijale kao što su najstariji dokumenti iz crkvenih i privatnih arhiva, narodni kalendari počev od najstarijih izdanja, Dolnozemský Slovák (period od 1902. do 1919. god), skeniranje najstarijih fotografija, video i zvučnih materijala u dogovoru sa Radio-televizijom Vojvodine i drugim medijima, i mnogo drugih dragocenih dokumenata iz naše kulturne prošlosti.

Zavod bi trebao da nastavi sa izgradnjom priručne biblioteke, koja danas ima više od tri hiljade jedinica (knjiga, časopisa, kataloga, brošura i sl.). Prema tipologiji to je specijalna biblioteka čiji je cilj da obezbedi izvore za potrebe zaposlenih u Zavodu, kulturnih radnika čije je polje nadležnosti negovanje kulture vojvođanskih Slovaka, kao i naučnih radnika koji se bave proučavanjem života i kulture Slovaka u Vojvodini. Osim toga, ova specijalna biblioteka ima za cilj da zaštiti, obradi i očuva na jednom mestu sve relevantne pisane izvore i druge nosioce informacija, koje se tiču vojvođanskih Slovaka. Brojno stanje biblioteke treba povećavati kvalitetnim štampanim izdanjima.

U informaciono-dokumentacionoj oblasti neophodno je i u budućem četvorogodišnjem razdoblju uspostavljati saradnju sa sličnim istraživačkim, obrazovnim, informacionim i dokumentacionim središtima u našoj zemlji i u inostranstvu, prvenstveno sa institucijama u Republici Slovačkoj i u susednim zemljama. Sve se to radi u cilju razmene knjiga, brošura, časopisa i drugih medijalnih formi kulturne politike, informacije o menadžmentu i turizmu u kulturi, kao i kulturne produkcije kod nas i u inostranstvu, pogotovo u Republici Slovačkoj.

Zahvaljujući ovim programima moći će da se govori o funkcionalnoj elektronskoj arhivi i bazi podataka, koje čuvaju informacije o institucijama iz oblasti kulture i umetnosti, o kulturnim programima, festivalima, smotrama i svetkovinama u znak sećanja, kulturno-umetničkim društvima i udruženjima, nagradama, bibliografskim podacima o eminentnim stručnjacima u pojedinim oblastima kulture i umetnosti, o izdavačkim kućama i bibliotekama, o filmova, distribuciji i prikazivanju umetničkih i dokumentarnih filmova, o profesionalnim i amaterskim pozorištima, muzičkim ansamblima i orkestrima, galerijama, likovnom stvaralaštvu i izložbama, umetničkim kolonijama, o nepokretnim kulturnim vrednostima i njihovom čuvanju, o arhivima i muzejima, i o međunarodnoj saradnji u kulturi i umetnosti.

III 3. Odeljenje za kulturno-umetničke programe, stručno usavršavanje i obrazovanje u kulturi i umetnosti

Odeljenje za kulturno-umetničke programe, stručno usavršavanje i obrazovanje u kulturi i umetnosti ima za cilj da podrži, koordinira i realizuje programe i aktivnosti najznačajnijih dešavanja, koja doprinose razvoju kulture i umetnosti vojvođanskih Slovaka, pri tome sarađuje sa predstavnicima lokalnih samouprava, Nacionalnog saveta i Vlade APV. U tom smislu govorimo o dešavanjima koje je NSSNM proglasio za manifestacije od posebnog značaja za slovačku manjinu u Srbiji. Ovde spadaju: Slovačke narodne svečanosti – praznik Slovaka u Srbiji, Festival slovačkih tradicionalnih pesama Susret u pivničkom polju (Stretnutie v pivnickom poli), Smotra slovačkih pozorišnih ansambala Pozorišni lovor 2011 (Divadelný vavrín 2011), Festival pozorišnih inscenacija autora iz Donje zemlje DIDA, Folklorni festival Tancuj, tancuj... Dečiji folklorni festival Zlatna kapija (Zlatá brána), Festival slovačkih lirskih pesama, Festival slovačkog muzičkog stvaralaštva Zlatni ključ (Zlatý kľúč), Dečija pozorišna smotra 3XĐ, Dečiji festival slovačkih zabavnih pesama Leti pesma, leti (Letí pieseň, letí), Bienale slovačkih likovnih umetnika u Srbiji. U skladu sa kulturnom politikom NSSNM i dalje treba nastaviti sa logističkom i finansijskom podrškom pojedinih dešavanja i na taj način postaviti standarde u realizaciji ovih događaja. Zavod je na razne načine učestvovao u pripremi ovih dešavanja, naročito su se, pak, rezultati iskazali u sadržaju događaja – u muzičkoj i pozorišnoj produkciji kao i u kvalitetu promotivnog materijala, organizacije i ukupne vizuelne strane dešavanja.

S obzirom na to da ove manifestacije imaju karakter prezentacije celogodišnje delatnosti i da je njihov cilj da javnosti predstave novo stvaralaštvo u pozorišnoj umetnosti, muzici, likovnoj umetnosti i književnom stvaralaštvu, akcenat treba staviti i na samu produkciju. Praksa pokazuje da je pomoć potrebna pre svega malim zajednicama i zbog toga treba insistirati na obezbeđivanju stručne pomoći, prvenstveno pozorišnoj i muzičkoj produkciji. Zavod bi trebao da angažuje spoljne saradnike, koji će u pojedinim sredinama da ožive pomenute amaterske aktivnosti. ZKVS uzima učešće i na manifestacijama koje su posvećene jubilejima i godišnjicama. Pri ovakvim prilikama instaliraju se spomen-ploče, organizuju se programi, a Zavod deluje svuda tamo gde je stručna pomoć pri unapređivanju slovačke kulture dobrodošla i neophodna. Sa ovim tendencijama će delatnost Zavoda biti nastavljena i u narednom periodu, kada će se ovdašnji Slovaci takođe prisetiti brojnih godišnjica i jubileja. Mnogi od njih će biti organizovani upravo u Zavodu, gde se javnosti mogu predstaviti izložbe umetničkih dela naših jubilanata, organizovati za njih književne večeri i prezentacije svih formi umetničkog stvaralaštva.

III 4. Odeljenje za međunarodnu saradnju

Dok se dosadašnja međunarodna saradnja usredsređivala na stvaranje stabilnih kontakata s kulturnim institucijama i subjektima iz Republike Slovačke, takođe iz regiona (Mađarska, Rumunija, Češka i Hrvatska), u drugom mandatnom periodu saradnja ćce biti usmerena na institucije Evropske unije, čije je sedište u Briselu. Ovaj cilj je neophodan za jače isticanje posebnosti i specifičnosti slovačke vojvođanske kulture, a time i za stvaranje puteva za njeno podržavanje i finansiranje iz fondova Evropska unije. S obzirom na to da je naš osnivač AP Vojvodina već preduzela razne korake za stvaranje intenzivnije saradnje sa institucijama EU otvaranjem Fonda za evropske delatnosti, kao i kancelarije ovog Fonda čije je sedište u Briselu, potrebno je iskoristiti do sada izgrađene kapacitete i finansijske izvore.

Saradnja sa Fondom za evropske delatnosti trebala bi da se razvija i u obrnutom pravcu, odn. od evropskih institucija ka našim subjektima kulture, i to priređivanjem konferencija i skupova koji bi nam pokazali kakve su mogućnosti korišćenja sredstava iz EU. Zato treba angažovati i subjekte kulture iz Slovačke koji imaju iskustva i već su uspešno realizovali više kulturnih projekata zahvaljujući finansijskoj podršci evropskih fondova. Na ovakvoj konferenciji trebalo bi da učestvuju delegati iz matičnih zemalja četiri zavoda kulture osnovanih u AP Vojvodini (Mađarska, Rumunija, Hrvatska i Slovačka), da bismo dobili jaču podršku i stekli više mogućnosti za realizaciju većih evropskih sredstava, koji predstavljaju značajan izvor finansiranja kulturnih aktivnosti i manjinskih zajednica u budućnosti.

Ne treba zaboraviti ni to da će glavni grad evropske kulture 2013. godine biti Košice u Republici Slovačkoj. Tamo će se ukazati velika mogućnost da se afirmiše naša vojvođanska slovačka kultura i u okviru velikih međunarodnih događaja, koji su uvek prilika za nove kontakte i još značajnije projekte. Stoga, Košice, kao i druge gradove u Slovačkoj i u Evropi, treba iskoristiti za prezentaciju naše publikacije Slovaci u Srbiji s aspekta kulture, koju u budućem četvorogodišnjem periodu planiramo da štampamo i u engleskoj verziji.

IV Zaključak

Naša država – Republika Srbija – potpisala je mnogo međunarodnih dokumenata, koji se odnose na zaštitu ljudskih prava u oblasti ostvarivanja kulturnih različitosti. Srbija je u tom smislu potpisala Univerzalnu deklaraciju UNESKO o kulturnoj raznolikosti (2001), Konvenciju o zaštiti i promociji raznolikosti kulturnih izraza (2005), Okvirnu konvenciju Saveta Evrope o vrednosti kulturnog nasleđa za društvo (2005), Okvirnu konvenciju o zaštiti manjinskih prava (2001) i Evropsku povelju o regionalnim i manjinskim jezicima (2006). Naša zemlja je istovremeno potpisala i bilateralne sporazume o saradnji na polju kulture i obrazovanja, između ostalog i sa Republikom Slovačkom.

Ujedno, Srbija je donela i niz zakonskih propisa koji garantuju prava pripadnika nacionalnih manjina u oblasti kulture. Pomenimo one najznačajnije: Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina (2002), Zakon o Nacionalnim savetima (2009), Zakon o kulturi (2009), kao i niz drugih podzakonskih akata i propisa. U skladu sa ovim zakonskim propisima deluje i Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine (2003), najviša predstavnička legalna i legitimna institucija ovdašnjih Slovaka, koja je jedan od osnivača našeg Zavoda.

Zavodi za kulturu pet nacionalnih manjina u Srbiji – Mađara, Hrvata, Rumuna, Rusina i Slovaka (2008) tekovina su mnogih težnji i procesa, koji su se u našoj zemlji odesili od 2000. godine. Država nam je dala legislativne, institucionalne i finansijske okvire kako bismo štitili, unapređivali i razvijali našu kulturu, i zato su utoliko veće dužnosti onih koji ove mogućnosti treba da implementiraju u praksi.

Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka je danas lider među manjinskim zavodima a našu delatnost zahvaljujući brojnim programu poznaju u Srbiji, Slovačkoj, i u inostranstvu. Sada, kada smo izgradili čvrste osnove, letvicu treba podizati što više i stremiti ka višim ciljevima. Kvalitetnim, reprezentativnim i uspešnim radom pokazujemo ne samo svoju snagu i vitalnost manjinske zajednice, već ističemo i dostignuća demokratije putem tolerancije i uzajamnog poštovanja različitih naroda i kultura u Srbiji. Našim kvalitetnim radom može da se ponosi i naš region AP Vojvodina, čija Vlada nas je osnovala, naša država – Republika Srbija, koja nas posredstvom budžeta AP Vojvodine finansira, naša matična zemlja – Republika Slovačka koja nas takođe moralno i posredstvom grant sistema finansijski podržava.

Kvalitetnom i uspešnom delatnošću Zavoda najviše, pak, može da se ponosi svaki pripadnik slovačke manjine u Srbiji, jer promovišući osobenosti i specifičnosti slovačke kulture, dajemo počast onima koji su ovde, davno pre nas postavljali temelje naše kulture ali i otvaramo vrata ka budućnosti onima, koji će postati nosioci ove kulture.

Milina Sklabinski,

direktorka

Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka (2008-2016)

Srednjoročni plan rada Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka za period 2016 – 2019.

1. permanentná spolupráca s Národnostnou radou slovenskej národnostnej menšiny, čiže s Výborom pre kultúru

Na základe rozhodnutia NRSNM o festivaloch celomenšinového významu a rozhodnutia NRSNM o poverení ÚKVS organizačným zabezpečením podujatí osobitného významu, v súlade s pravidlami festivalov a podpísanými zmluvami, ÚKVS organizačne zabezpečuje a finančne podporuje festivaly celomenšinového významu:

1. folklórny festival Tancuj, tancuj...

2. prehliadku detskej divadelnej tvorivosti – 3xĎ

3. detský folklórny festival Zlatá brána

4. festival slovenskej populárnej hudby Zlatý kľúč

5. prehliadku slovenskej ochotníckej divadelnej tvorby – Divadelný vavrín

6. festival autentickej slovenskej piesne Stretnutie v pivnickom poli

7. festival populárnej hudby pre deti Letí pieseň

Ústav bude operacionalizovať stratégiu NRSNM a spolu s Výborom pre kultúru a všetkými komisiami výboru podporovať profesionalizáciu týchto siedmich festivalov. Systémovo treba zabezpečiť nielen pevnú organizačnú a finančnú štruktúru, ale aj zvyšovanie ich kvality. Ústav sa v koordinácii s NRSNM v nadchádzajúcom období zapojí do vypracovania návrhu strategického dokumentu v oblasti kultúry, ktorým sa definuje rozvoj kultúry Slovákov v Srbsku. Ústav bude plánovať a realizovať zaplánované aktivity v súlade vypracovaným strategickým dokumentom.

Festivaly bude ústav organizovať spolu s podpisovateľmi zmlúv, teda so spolkami, lokálnymi samosprávami a NRSNM. Po ukončení festivalu a evaluácii, treba sa venovať prípravám ďalšieho ročníka festivalu.

Potrebné je zamestnať odborného spolupracovníka, ktorý v spolupráci so všetkými organizátormi, organizačno – správnou radou a programovou radou bude zabezpečovať realizáciu festivalov celomenšinového významu.

Ústav pre kultúru vojvodinských Slovákov, Národnostná rada slovenskej národnostnej menšiny a Výbor pre kultúru NRSNM majú rovnaký cieľ: zachovávanie, zveľaďovanie a zviditeľnenie tradičnej a súčasnej kultúry vojvodinských Slovákov. Spoločným plánovaním, ale aj spoločnou realizáciou ako krátkodobých, strednodobých, tak dlhodobých plánov s inštitúciami osobitného významu: Slovenským vydavateľským centrom, Múzeom vojvodinských Slovákov s galériou Zuzky Medveďovej, Slovenským vojvodinským divadlom, Galériou insitného umenia s Pamätným domom Martina Jónaša v Kovačici, Knižnicou Štefana Homolu v Petrovci,. Obecnou knižnicou v Kovačici, knižnicou Dositeja Obradovića v St. Pazove Maticou slovenskou v Srbsku určite jednoduchšie dosiahneme želané výsledky. Spolupráca ústavu so všetkými komisiami v rámci Výboru pre kultúru je predpokladom, že sa vyhneme favorizácii, čiže ignorovaniu jednotlivých zložiek kultúry a umenia.

Ústav bude podporovať a vyvíjať literárnu, hudobno-folklórnu, vydavateľskú, divadelnú, audiovizuálnu, knižničnú a výtvarnú tvorivosť a v rámci uvedeného podporovať rozvoj súčasných foriem kultúrnej tvorby Slovákov v Srbsku.

Organizácia a podpora hudobných festivalov:

festival slovenskej populárnej hudby Zlatý kľúč

festival autentickej slovenskej piesne Stretnutie v pivnickom poli

festival populárnej hudby pre deti Letí pieseň

folklórnych festivalov:

Tancuj, tancuj a Zlatá brána a

divadelných festivalov: pre deti - 3XĎ a pre dospelých – Divadený vavrín. Podpora hudobnej, folklórnej a divadelnej produkcie. Pre deti a dospelých. Organizovanie seminárov a okrúhlych stolov.

Do každej akcii sa zapojí ústav a kontinuitne bude sledovať, skúmať, zaznamenávať, dokumentovať, archivovať nielen v ročenke Maják a na portály, ale sústavnou prácou priprávať materiály pre obsiahlejšie projekty, ako je napríklad nahrávanie dokumentárnych filmov o hudobnej, literárnej, výtvarnej, folklórnej, divadelnej tvorbe Slovákov v Srbsku.

V roku 2016 zaznamenávame 150 výročie divadelnej tvorby v B. Petrovci, vo Vojvodine.

Ústav sa postupne zapojil do usporadúvania literárnych snemovaní. Spolu so Slovenským vydavateľským centrom založil edície – Doktorské dizertácie a Bibliografie. Ďalej, samostatne založené edície: Bibliofílie a Slovart. Je to príkladom dobrej spolupráce, a dobrej praxe.

S bežnými, zachodenými aktivitami treba pokračovať:

- usporadúvanie muzikologických konferencií, a vydanie zborníka,

- podporovanie organizovania výtvarníckeho snemovania,

- usporadúvanie seminárov, okrúhlych stolov a rôznych druhov školení v oblasti kultúry a umenia,

- uverejňovanie mesačníka pre vedu a kultúru Nový život, ročenky Maják - informátor o aktivitach ústavu v konkrétnom roku

- zveľaďovanie inštitúcií osobitného významu pre slovenskú menšinu v Srbsku

- zaznamenávanie jubileí našich významných osobností, inštitúcií, spolkov a združení

- knižné dielo Slováci v Srbsku z aspektu kultúry podľa zverejnených plánov a výskumov verejnej mienky treba vydať aj v srbskej a v anglickej jazykovej mutácii. Tiež, na základe informácií z portálu ,počíta sa aj s reedíciou prvého vydania, ktoré bude doplnené o vzácne fotografické a obsahové prílohy, čo tiež treba zrealizovať.

2. zintenzívniť a prehĺbiť komunikáciu so všetkými subjektmi kultúry (jednotlivcami, spolkami, ustanovizňami kultúry, združeniami) a vôbec prostrediami kde žijú Slováci a zapájať ich do činnosti ÚPKVS

Pomôcť prostrediam, v ktorých cítiť úpadok,čiže nedostatok kultúrnej činnosti. Nielen prostredníctvom súbehov, zabezpečením jednorázových prostriedkov na jednu sezónu, jednu choreografiu, jeden projekt.

Každé prostredie je potrebné navštíviť. Na tvári miesta sa o aktuálnej situácii zmieniť a na základe toho vyhľadávať riešenie. Treba hľadať odpovede na otázky, ako aktivovať mladých ľudí, záujemcov v teréne? Zvlášť ak sú pasívni, bez iniciatívy.

Treba zabezpečiť interaktívnu komunikáciu, plánovanie a spoluprácu:

- zabezpečiť komunikáciu medzi spolkami, ich vzájomnú, ale aj komunikáciu so zodpovedajúcimi orgánmi národnostnej rady,

- všetkých zapojiť do projektov odborného zdokonaľovania a vzdelávania v oblasti kultúry a umenia, edukovať na tému aplikovania na súbehy – zabezpečovania prostriedkov na činnosť, ale aj na investičné aktivity, u nás a v rámci EU,

- plánovať a organizovať spoločné akcie, mobilného rázu, zastrešované ústavom a ponúknuté každému prostrediu,

- podporovať rozvoj kultúrnej produkcie v menších prostrediach, ale produkciu menších prostredí prezentovať aj v ústave.

- zintenzívniť komunikáciu s podobnými výskumnými, vzdelávacími, informačnými a dokumentačnými strediskami: Ústavom pre kultúru Vojvodiny a ústavmi všetkých národnostných menšín, tiež s Oddelením slovenského jazyka a literatúry Filozofickej fakulty Univerzity v Novom Sade, múzeami, archívmi.

Na základe uvedeného potrebné je, v tejto zložke činnosti ústavu, zamestnať dvoch, najmenej jedného odborného spolupracovníka, ktorý sa venuje tejto problematike.

3. komunikácia so zahraničnými subjektmi kultúry (jednotlivcami, spolkami, združeniami, ustanovizňami…), medzinárodná a regionálna spolupráca

Ústav bude komunikovať a spolupracovať so subjektmi kultúry (tvorcami artefaktov, organizátormi a financiérmi kultúrnych podujatí) zo Slovenskej republiky, tiež z regiónu Maďarsko, Rumunsko, Česko a Chorvátsko.

Komunikovať, znamená:

- robiť výskumy všetkých druhov,

- získavať informácie a transfer informácií,

- navrhovať a participovať v spoločných projektoch na medzinárodnej úrovni

Fond “Európske práce” AP Vojvodiny organizuje rozličné semináre a okrúhle stoly na tému zvýšenia kvality a prípravu projektov na súbeh programu Kreatívna Európa. Základným cieľom je zvýšenie programovo – organizačných kapacít ustanovizní a združení zo Srbska, podpora komunikácie, spolupráce a výmena informácií medzi subjektmi kultúry. Treba sledovať termíny seminárov, sprostredkovať informácie a zúčastňovať sa na týchto a podobných akciách.

Na základe uvedeného potrebné je, v tejto zložke činnosti ústavu, zamestnať dvoch, najmenej jedného odborného spolupracovníka, ktorý sa venuje tejto problematike.

4.  rozvojovo – výskumná činnosť a informačno - dokumentačná a komunikačná činnosť

sú organizačné oddelenia ústavu, ktoré sa na dobre vybudovaných základoch úspešne zaoberajú vedeckým a odborným výskumom menšinového života, kultúry a umenia slovenského národného spoločenstva v AP Vojvodine.

a) Rozvojovo-výskumné oddelenie sa dôsledne a zodpovedne zaoberá vedeckým a odborným výskumom menšinového života, kultúry a umenia slovenského národného spoločenstva v Srbsku. Skúma a analyzuje sieť kultúrnych ustanovizní, organizácií a kultúrnych združení vojvodinských Slovákov a ich potreby a fungovanie; sleduje normatívnu činnosť v menšinovej kultúre; skúma finančnú politiku a ekonomiku kultúry, ako i zdroje financovania (rozpočtové financovanie, donácie, sponzorovanie a pod.) Analyzujúc kultúrnu infraštruktúru vyhľadáva modely na zlepšenie jej fungovania. Kultúrna infraštruktúra vojvodinských Slovákov je veľmi rozvetvená čo do rôznorodosti obsahov ako aj úrovne, na ktorej sa uskutočňujú jednotlivé programy. Ústav v nastávajúcom štvorročnom období sústrediť najmä na to, čím sme sa ako komunita doteraz nezaoberali, resp. čomu sme sa venovali iba fragmentárne. Treba skúmať „nepreskúmané“ a výsledky uverejňovať v kvalitných knižných vydaniach.

b) Informačno-dokumentačné oddelenie a oddelenie komunikácie (INDOK) má za cieľ zhromažďovať dokumentačný materiál zo všetkých oblastí života, kultúry a umenia vojvodinských Slovákov klasickým spôsobom a elektronicky – digitalizáciou. Ústav už realizuje dva projekty súvisiace s digitálnym spracovaním dokladov, ich uchovávaním a prezentovaním. Ide o Portál kultúry vojvodinských Slovákov (www.slovackizavod.org.rs) a Databázu kultúry vojvodinských Slovákov (má interný charakter). Spolupracuje s miestnymi samosprávami a ustanovizňami kultúry, s vedeckými ustanovizňami a združeniami občanov v oblasti kultúry, ako i s jednotlivcami v krajine a zahraničí; skúma ich kultúrny rozvoj, zvlášť rozvoj kultúrnych ustanovizní vo Vojvodine. Vydáva knihy, brožúry, časopisy, noviny, kompaktdisky a iné publikácie.

V oblasti rozvojovo – výskumnej a informačno - dokumentačnej a komunikačnej činnosti ústavu je tiež potrebné zamestnať dvoch, najmenej jedného odborného spolupracovníka.

Permanentnou spoluprácou, interaktívnou komunikáciou, plánovaním a realizáciou určite ľahšie dosiahneme stanovené ciele a nevystanú ani výsledky.

Potrebné je urobiť program práce Ústavu pre kultúru vojvodinských Slovákov január – december 2016, spolu so spolupracovníkmi.

Anna Chrťanová Leskovac

riaditeľka

Ústavu pre kultúru vojvodinských Slovákov (2016)