Dve nagrade sa festivala u Nadlaku

U istorjiu najpoznatijeg folklornog događaja Slovaka u Rumuniji pod nazivom "Cez Nadlak je..." upisan je još jedan uspešan (14.- ti po redu) festival, koji okuplja ljubitelje narodne muzike iz Mađarske, Rumunije i Srbije. I ove godine, posetioci festivala imali su prilike da čuju bogat repertoar autentičnih pesama sa pomenutih prostora, da uživaju u lepoti slovačke narodne nošnje i u dobroj festivalskoj atmosferi. Učesnici su bogatiji za nova iskustva, prijateljstva, a neki od njih i za nova priznanja i nagrade.

Učesnici iz Srbije osvojili su dve prve nagrade – u kategoriji od 13. do 18. godina, prvu nagradu stručnog žirija osvojila je Anita Petrak iz Kovačice a u kategoriji odraslih Renata Lovas iz Gložana. Od najmlađih izvođača slovačkih narodnih pesama, na žiri je najveći utisak ostavila osmogodišnja Andreja Irena Fabri iz Nadlaka,  koja je takođe osvojila prvu nagradu.

Pored toga, stručni žiri je u dečijoj kategoriji 3. nagradu dodelio Zlatku Klinovskom iz Selenče, a u kategoriji do 18. godina 3. nagradu Mihaeli Marko iz Kovačice a 2. nagradu Ani Beređi iz Selenče (predstavnica Gimnazije "Jan Kolar" iz Bačkog Petrovca). Specijanu nagradu stručni žiri dodelio je Katarini Mosnak iz Janošika. Jan Francisti iz Kisača dobio je priznanje kao najstariji učesnik a Ivan Slavik iz Novog Sada osvojio je nagradu poslanika Demokratskog saveza Slovaka i Čeha u Rumuniji. 

Ništa manje kvalitetan nastup nisu imali ni ostali učesnici iz Srbije, među kojima su: Margarita Benkova (Gimnazija "Jan Kolar" iz Bačkog Petrovca), Silvija Grnja i Vladimira Sabo iz Bačkog Petrovca, Silvester Kolar iz Luga, Danijela Đukić iz Kisača, Vladimir i Jaroslav Kriška iz Gložana, Maja Milošević iz Janošika, Marijan Častvan iz Selenče i Danijela Greksa iz Dobanovaca.

Na finalnoj večeri festivala, u nedelju 30. septembra, publiku je zabavljao Folklorni ansambl "Klasje" iz Stare Pazove, koji se predstavio sa staropazovačkim folklornim igrama i pesmama. 

Iz svega ovoga možemo zaključiti, da je interesovanje iz Srbije za učešće na festivalu "Cez Nadlak je..." iz godine u godinu sve veći. Ova činjenica ne iznenađuje, s obzirom da se ovaj festival konstantno unapređuje i iz godine u godinu je sve kvalitetniji. Napomenućemo samo da se radi o smotri, koja je osnovana 1999. godine po principu našeg tradicionalnog festivala "Susret u pivničom polju" u Pivnicama (osnovan još davne 1966. godine) i koju često nazivamo mlađom sestrom pivničkog festivala. Mlađom sestrom, od koje organizatori "Susreta u pivničkom polju" mogu mnogo toga naučiti. Naročito u načinu povezivanja tradicionalnog i savremenog. 

Jedna od novina na ovogodišnjoj smotri "Cez Nadlak je..."  je web stranica, koja internet korisnicima pruža korisne informacije o festivalu i čini dostupnim foto i video materijal pojedinih izdanja što ujedno znači, da se sav taj muzički materijal obrađuje, digitalizuje i arhivira. Na ovakav način gradi se osnova za neke nove buduće projekte vezane za smotru "Cez Nadlak je...."

Prepoznatljiv element smotre je kvalitetan festivalski orkestar pod dirigentskom palicom Jozefa Vladimira Zifčaka, koji pre nastupa temeljno vežba sa solo izvođačima i  posvećuje im veliku pažnju. Takođe treba istaći, da je i sama organizacija festivala, na čelu sa direktorom smotre Ondrejom Kresanom i Organizacionim odborom pod vodstvom Pavela Hlasnjika, bila na visokom nivou

Unapređenje smotre "Cez Nadlak je..." moguće je zahvaljujući čvrsto definisanoj koncepciji, statutu i pravilima. Naravno, smotra ima spretan organizacioni tim a verovatno i dobru finansijsku podršku, za razliku od našeg pivničkog festivala. To naravno ne znači da ova smotra ne može biti još bolja. Npr. čudna je činjenica, da članovi žirija mogu biti i mentori nekih od učesnika smotre ili to, su diskusije između učesnika i žirija bile minimalno posećene. Našim vojvođanskim festivalima se to još uvek ne dešava i ukoliko je to u manjinskoj praksi moguće, izbegava se svaki sukob interesa. 

Možda bi bilo najbolje da pri organizaciji ovakvih festivala učimo jedni od drugih i da sve ono što je dobro, primenjujemo na domaćem terenu. Jer svi zajedno bi trebalo da imamo jedan isti cilj a to je, da očuvamo svoju kulturu i identitet i putem kvalitetnih i reprezentativnih manifestacija i festivala.

Foto: Milan Kelo