Akademski slikar Milan Suđi rođen je 11. juna 1942. godine u Kisaču. Spada među slovačke vojvođanske slikare, koji su pre trideset godina studirali na Visokoj školi likovnih umetnosti u Bratislavi i sedamdesetih godina prošlog veka značajno ojačali našu likovnu scenu. Pavel Pop, Jozef Klaćik, Vijera Fajndović-Suđi, Vladimir Kardeljis (koji je i ostao da živi i stvara u Bratislavi) i, naravno, Milan Suđi čine grupu, koja je nakon završenih studija slikarstva ili grafike u Bratislavi obogatila naš likovni život i postala značajna karika u likovnoj umetnosti vojvođanskih Slovaka. 

Milan Suđi je kao slikar uvek bio i ostao fokusiran na boje. Kao učenik profesora Jana Želibskog u Bratislavi, naučio je da je dominanta slikarskog dela pre svega boja. Već njegove prve samostalne izložbe u Beogradu i Novom Sadu, gde je postao i član Udruženja likovnih umetnika Vojvodine, bile su veoma propraćene i dobile pozitivne likovne kritike. Suđi se na početku svoje karijere predstavio javnosti sa svojim asocijativnim pejzažima. Bio je to ciklus slika - pejzaža nesvakidašnjih kolorističkih dostignuća i kompozicionih ritmova, koji su slikama dali sopstenu pikturalnu autonomiju. 

Foto arhiv: Vladimir Valenćik

Pravi pejzaži – najčešće su to bili motivi sa Fruške Gore – na platnima Milana Suđija bila su redukovana na ritmičnu smenu valera graduisanih obojenih površina. Prikazan motiv je do te mere bio pojednostavljen, da je ove slike bilo moguće razumeti  i kao asocijativni abstraktan umetnički izraz, zahvaljujući postojećem nagoveštaju. Ovi Suđijevi pejzaži, uprkos tamnim tonovima i tmurnoj atmosferi, zahvaljujući svojoj jednostavnoj kompozicionoj ravnoteži, deluju nesvakidašnje skladno. Nekako su teške a ujedno jake. 

Ceo prvi stvaralački period Milana Suđija zasniva se na konceptu tonskog slikarstva  tamne „game“, koji je poprimio još kod profesora Želibskog u Bratislavi. 

Foto arhiv: Vladimir Valenćik

Osim pejzaža, Milan Suđi se bavio i figuralnom kompozicijom, doduše u nekonvencionalnom smislu. Ove Suđijeve slike su harmonično integrisane u sebi, u duhu postmodernizma, sa raznovrsnim pravcima slikarskog izraza, što ukazuje na autorovo poznavanje kompozicije. Suđi na svojim slikama ovog tipa, među koje spadaju i najnovije slike inspirisane scenskom umetnošću – pozorištem i baletom – spaja figuru, koja je prikazana nekad jasno a nekad samo u naznakama, sa abstraktno-ekspresionističkim elementima slike i elementima geometrijske abstrakcije u vidu pravougaonih geometrijskih segmenata. 

Figure i predmeti na slikama Milana Suđija su često predstavljene na granici raspoznatljivog, ali ipak dovoljno jasno. Njegovo umetničko izražavanje oscilira od relativno jasno prikazanih figura pa sve do potpuno nefiguralnih odnosno abstraktnih likovnih kompozicija. 

Milan Suđi u svojim radovima ovog tipa prikazuje svoju zainteresovanost za egzistencijalne sudbine i tajne čoveka. Njegov jedinstveni slikarski rukopis je najlakše prepoznati po načinu nanošenja boja, kao i po pravilnim ritmičkim potezima široke četkice.