Biblioteka Matice srpske

Biblioteka Matice srpske najstarija je srpska biblioteka od nacionalnog značaja i prva javna srpska naučna ustanova. Nastala je 1826. u Pešti osnivanjem Matice srpske. Biblioteka je za javnost bila otvorena 1838. u Tekelijanumu, tadašnjem zavodu za pomoć Srbima na školovanju u Pešti, osnivača Save Tekelije. U Novi Sad je zajedno sa Maticom preseljena 1864. godine gde je nastavila svoj uspešan razvoj. Biblioteku je u periodu od 1842-1843 stručno uredio Jovan Subotić, koji je u Letopisu Matice Srpske objavljivao srpsku bibliografiju (1842-1847).

U bazi podataka Biblioteke Matice Srpske nalazi se 8807 kataloških zapisa publikacija na slovačkom jeziku: knjiga, udžbenika, kataloga, zbornika, časopisa, rečnika i članaka. Od tog broja 6002 su knjige a 2625 su članci. Ostalih 180 zapisa odnosi se na specijalne dokumente (kataloge, plakate, dokumente). Među najstarije i najvrednije knjige spada na pr. Novem puncta examinis, hungarica, slavica, germanica iz 18. veka, Rasledugice Leporadnosti: wagu zahubene byti; gakozto iz 18. veka, Publikacija Schlowakishe Grammatik autora Antona Bernolaka iz 1817. godine kao i stihovi Ivana Kraska iz 1912 i monoge druge.

U fondu Biblioteke Matice srpske nalaze se i naslovi slovačkih časopisa: Slavica Slovaca (od 1966 g.), Slovačko pozorište (od 1958), Slovačka numizmatika (od 1970), Slovačka reč (od 1932) itd. Među najstarije časopise se ubraja Kalendar u slikama Prijatelj vojnika iz 1912, dok su najnovija izdanja slovačkih časopisa takođe evidentirana u ovom bogatom fondu. Uredno su evidentirane i publikacije koje se bave temom Slovaka, takvih je 347. Među najstarije spada publikacija Putopis drugi i sećanja na mlade godine Jana Kolara izdate u Pragu 1863. godine. Treba napomenuti da slovačke knjige izdate u Vojvodini se redovno dodaju u fond biblioteke u vidu obaveznog primerka i da na taj način imamo garantovan stručan pristup ovom bogatom literarnom fondu.