Kulturno-umetnički centar Zvolen, Kulpin

Prvi tragovi o osnivanju kulturno-umetničkog društva koje je nazvano SKPD Zvolen u Kulpinu, dosežu čak do početka avgusta 1948. godine. Njegov prvi predsednik bio je Mihal Hlavač. Ličnosti tadašnjeg života društva, koje su ustalasale aktivnost na polju kulture, bili su učiteljica Maria Vadnalova i Jan Valenćik. Delatnost društva je, pak, s godinama jenjavala, da bi na kraju, 60-tih godina i zamrla. Obnovljena je 1972. godine i to zahvaljujući Janu Kopčoku-Uči, koji je zajedno sa suprugom Emilijom ponovo pokrenuo delatnost. Značajnu ulogu u unapređivanju rada društva u ovom periodu odigrali su i Samuel Pucovski, Ondrej Maglovski, Mihal Babiak i drugi. Najaktivnije su bile i do danas ostale tri sekcije: folklorna, pozorišna i pevačka. Sve tri postižu zapažene rezultate i učestvuju na festivalima, takmičenjima i programima, ne samo kod kuće već i u inostranstvu.

Kao što je već pomenuto, 05. februara 1972. godine, reaktiviran je KUD Zvolen. U cilju da se obezbede bilo kakvi uslovi za delatnost budućeg društva, 26. decembra 1971. održan je prvi celovečernji program sa pesmama, igrama i pozorišnom jednočinkom pod nazivom Ta kulpinska kula (Tá kulpínska vež).

Odmah na početku svoju delatnost su pokrenule uglavnom najbitnije sekcije, kao što su: folklorna, dramska, pevačka i recitatorska. Prvi koreograf bio je Samuel Liptak, rukovodilac pevačke grupe bio je Jan Kopčok, dramske Vladislav Medovarski i Jan Čelovski, kasnije i Jan Kopčok. Recitatorsku sekciju vodila je Emilia Kopčokova, koja je odmah na početku imala najbolji učinak, budući da su se njeni recitatori plasirali čak na Republičko takmičenje.

Delatnost se postepeno u potpunosti razvila a sve sekcije postigle zapažene rezultate, i sa pripremljenim programima posetile ne samo slovačke sredine, već i gostovale u Beogradu, Dimitovgradu, Malom Crniću; u Makedoniji (u Jegunovcima i u Tetovu) su igrale i pevale na sceni, gostovale u Čehoslovačkoj (u Breclavu, Stražnici, Bratislavi, u Turanima, Hrinjovoj, Očovoj u Detvi, u Zvolenu, na Mijavi...), predstavili su se i u TV-emisiji Znanje-imanje (Vedomosti-bohatstvo), koja se 1982. godine snimala u Kulpinu.

Kada je reč o muzici, o njoj su najčešće vodili računa Ondrej Maglovski, kasnije Pavel Gaža i danas Jan Andrašik, sva trojica Kulpinčani, đaci nekadašnje Šimove škole. Oni su svirali i na folklornim probama. Ostali članovi orkestra najčešće su bili iz drugih mesta i zbog toga je društvo sa orkestrom uvek imalo izvesnih problema, koje će verovatno imati i u budućnosti. Nakon obnavljanja aktivnosti društva predsednici KPD Zvolen bili su: Mihal Labat, Pavel Koruniak, Jan Kopčok, Vladislav Medovarski, Mihal Trpinski, Jan Čelovski, Jan Trpinski, Jan Činčurak, Vlasta Zelenakova, Jan Lačok, Pavel Štrba, Mihal Miškar, Mihal Dovičin, Maria Koruniakova, Pavel Gaža, Vladislav Medovarski i Mihal Čiliak.

1985. godine KUD-u Zvolen je za njegovu delatnost dodeljena Oktobarska nagrada opštine Bački Petrovac.

Folklorna grupa

U društvu se promenilo nekoliko koreografa i to: Samuel Liptak, Maria Miškovicova, Mišo Reljin, Pavel Častvan, Maria Petrašova, Jan Slavik, Tatiana Krivakova-Amidžićova i Mihal Čiliak. Folkloristi su ostvarili lepe rezultate, a folklorna kao i pevačka grupa 1989. god. u Detvi bila je najbolje ocenjena, o čemu svedoče i video-snimci iz tog perioda.

Društvo poseduje razne nošnje i to: kašmerinke, kartunke, hajdučku nošnju, srpsku nošnju i suknje iz istočnoslovačkog kraja, slovenačke i banatske nošnje.

Od 1991. godine, koreograf je Mihal Čiliak. Pod njegovim vođstvom kulpinski folkloristi godišnje uvežbaju prosečno 3 koreografije, odnosno od njegovog dolaska na ovo mesto ukupno je bilo uvežbanih pedesetak različitih koreografija. Njegova najuspešnija koreografija je iz 2001. godine, kada su kulpinski folkloristi pobedili na festivalu Tancuj, tancuj u Lugu, a 2002. godine ponovo su predstavljali našu zemlju na Međunarodnom folklornom festivalu u Detvi u Slovačkoj. Kulpinska folklorna grupa mnogo godina na repertoaru čuva koreografiju Verbung, kojom žanje najveće aplauze publike i kojom se prikazuje vrbovanje u vojsku.

Danas u KUD Zvolen dejstvuju dve dečije folklorne grupe, prva okuplja decu od 7 do 9 godina starosti, a druga od 9 do 14 godina. Ukupno je oko 50-oro dece. U omladinskoj grupi aktivno je 8 parova.

Žitelj Kulpina Mihal Čiliak, koreograf, igrač, glumac i muzičar, osnovao je 2008. godine i Slovački umetnički ansambl Krajan – Vojvodina, koji čine najbolji mladi igrači i pevači iz raznih naših sredina i koji u poslednje vreme često reprezentuje vojvođanske Slovake, ne samo kod kuće, već i u inostranstvu. Pomenimo npr. Međunarodni akademski festival folklornih ansambala XXXVI Akademska Nitra 2008, na kojem su zajedno učestvovali kulpinski folkloristi, folklorni ansambl Krajan - Vojvodina, kao i Vojlovičani, koje takođe uvežbava Mihal Čiliak.

Pevačka grupa i pevači solisti 

Sa pevačkim grupama najuspešnije su radili Jan Kopčok, Samuel Pucovski, Ondrej Maglovski i Samuel Kovač ml. Od 1978. godine počela je sa radom ženska pevačka grupa. Grupu je uvežbavao Jan Kopčok.

Od 1982. godine, pa sve do 1987. delovao je i hor koji je predvodio Samuel Pucovski, koji ga je uvežbavao zajedno sa Janom Kopčokom. Najveći uspeh ovih grupa predstavljaju mnogobrojni snimci pesama u Novosadskom i Bratislavskom radiju i plasman na Pokrajinsku folklornu smotru u Vršcu. U Studiju M Novosadskog radija 1996. godine, sa orkestrom RTV Novi Sad, muška i ženska pevačka grupa snimile su i audio-kasetu Kulpin je malo selo (Kulpín je malá dedinka). Na njoj je 12 pesama, od kojih je 3 komponovao i za njih napisao i tekst Jan Kopčok – Uča. To su pesme: Kulpin je malo selo (Kulpín je malá dedinka), U zvezdanim noćimai (Po hviezdnatých nociach) i Kulpin će živeti večno (Kulpín bude večne žiť). Pevače je na harmonici pratio Jan Andrašik.

Pevačka grupa koja je do 1995. godine delovala pod imenom KUD Zvolen, kasnije se priključila Mesnoj organizaciji penzionera i još uvek je aktivna, ali nažalost, sa sve manjim brojem članova.  

Kasnije je u KPC Zvolen osnovana gotovo u potpunosti nova ženska pevačka grupa pod rukovodstvom Ondreja Maglovskog. Sa grupom je nastavio da radi Samuel Kovač ml, sa kojom je 2003. godine objavio CD Iznad Kulpina (Nad Kulpínom). Na njemu je 14 pesama.

Kada je reč o pevačima, još treba pomenuti sledeće renomirane soliste:

- Jarmila Zimova (rođ. Kozova), koja je na festivalu U pivničkom polju pobedila 1976. i 1977. godine, a godinu dana kasnije nastupala u revijalnom delu, takođe kao voditeljka programa. U Novosadskom radiju snimila oko 100 pesama.

- Mihal Vida, najviše aktivan kao muzičar, glumac i pevač, na festivalu U pivničkom polju 1978. godine osvojio je Nagradu publike. U Novosadskom radiju snimio je 12 pesama.

- Andrea Koruniakova je pevačica mlađe generacije. U Pivnicama na festivalu zahvaljujući svojoj pesmi osvojila je drugu nagradu stručnog žirija.

Dramska sekcija

Pozorišna umetnost u Kulpinu ima dugu tradiciju. Sto godina scenskog postojanja u ovom mestu sabrano je u knjizi autora dr sc Jana Babiaka Kulpinčani na krilima Talije (Kulpínčania na krídlach Tálie). Knjigu je objavio Mesni odbor Matice slovačke 2007. godine, a u njoj se na gotovo 500 strana dokumentaristički opisuje pozorišni život u ovoj sredini. Autor piše da publikaciju „posvećujem kulpinskoj plejadi pozorišnih pregalaca, a pre svega petorici kulturnih aktivista: Kontariku, Cesnaku, Valenćiku, Babiaku i Hlpki, kao i jednoj dami: M. Vadnalovoj, koja se godinama starala o tome da pozorišni podmladak i ovde pusti korene...“

Zavesa se u Kulpinu podigla 1904. godine. Sa decom se radilo kao i sa odraslim glumcima. Pored već pomenute učiteljice Marie Vadnalove, kasnije je polaznike pozorištanca uvežbavao uglavnom Jan Kopčok-Uča, kao i Vladislav Medovarski.

1983. godina je u kulpinskoj pozorišnoj umetnosti bila prelomna. Tada je na scenu došao Mihal Babiak koji je najpre pripremio dečiji pozorišni komad Pesmica za princezu (Pesnička pre princeznú) a zatim okupio i dotadašnje glumce, doveo i neke nove i prihvatio se posla. Njegova delatnost usmerena isključivo na pozorište, bila je izuzetno uspešna, jer je njegovom režijom pozorišnih predstava Ćapakovci (Ťapákovci), Đura Danden (Ďuro Danden), Očuh (Otčim), Sablast (Mátoha), Nevesta pašnjaka (Nevesta hôľ) i radio-drame Katka (Katka) Miroslava Krivaka, bila zadovoljna ne samo publika već i istaknuti pozorišni stručnjaci, i stoga ne iznenađuje što je ovoj grupi pošlo za rukom da osvoji prvo mesto od svih amaterskih ansambala u Vojvodini i uzme učešće na Republičkoj smotri u Malom Crniću.

Odlaskom Mihala Babiaka u Slovačku, pozorišni život u mestu se ugasio. Svetla na pozornici ponovo su zasijala zahvaljujući Janu Halupki, koji je 1996. godine uspešno debitovao sa Pomoćnikom (Pomocník) a sledeće godine se sasvim dobro snašao sa Svadbom pod Kohutom (Svadba pod Kohútom). Sa Timravinim tekstom Smrt Palja Ročke ( Skon Paľa Ročku) beleži nove uspehe. Slede i putovanja u Slovačku, na festivale u Spišsku Novu Ves i Polarikovu Rakovu.

Nakon odlaska Jana Halupke u Slovačku, na kulpinskoj sceni ponovo nastaje zatišje. Ali, ovoga puta to je bilo „zatišje pred buru“, koje je nastalo angažovanjem Fedora Popova, koji je sa već afirmisanom kulpinskom glumačkom postavom pripremio predstavu Ćelava pevačica (Plešivá speváčka). S ovim komadom Kulpinčani su na 46. republičkom festivalu amaterskih ansambala Srbije u Kuli 2004. godine osvojili bronzanu plaketu, na 15. FEDRAS-u u Jaši Tomiću od deset nagrada osvojili su šest, na 33. FEDRAS-u u Malom Crniću osvojili su srebrnu plaketu... Posle ovog velikog uspeha usledio je naredni, kada su se u jubilarnoj godini obeležavanja stogodišnjice pozorišne delatnosti u ovom mestu, 2004. godine Kulpinčani bravurozno predstavili sa inscenacijom Gospođa Rafikova i oni ostali (Pani Rafiková a tí druhí), čiju je režiju potpisao Mihal Babiak, a u dramaturgiji Jana Halupke.

Foto: Mihal Đurovka

2007. godine usledila je predstava I sekira će da ustreba (Aj sekera bude treba) u režiji Jana Halupke. 2009. godine, osvajanjem drugog mesta na Zonskoj pozorišnoj smotri u Crvenki, članovi društva Zvolen plasirali su se na Pokrajinsku smotru amaterskih ansambala u Staru Pazovu. Iako ansambl nije uspeo da se plasira na Republičko takmičenje, ipak zaslužuje duboko poštovanje. Priznanja i visoke ocene odnosili su posle svakog predstavljanja. Dokazali su da se ubrajaju među vrhunske pozorišne umetnike-amatere u Vojvodini. Sa najnovijom predstavom Rupni ključ (Dierková kľúča) koju je takođe režirao Jan Halupka gostovali su u Novom Mestu nad Vahom u Republici Slovačkoj gde im je uručena nagrada Matice Slovačke za širenje slovačke kulture u inostranstvu. I tamo su se predstavili u lepom svetlu i požnjeli uspehe. Tome su doprineli i afirmisani glumci: Maria Koruniakova, Katarina Kolarova, Jarmila Halupkova, Ana Halupkova, Zdenka Halupkova, Želmira Zelenakova, Danijela Moravec, Ana Triaškova, Tatiana Petrašova, Daniel Gaža, Miroslav Gaža, Jan Trpinski, Branislav Cesnak, Pavel Štrba, Mihal Čiliak, Jan Halupka, Darko Halupka, Aleksandar Rafailović, Miroslav Benka, Branislav Pašić, Jan Kolar, Tatiana Mitićova, Maria Hegedušova, Viera Dorčova-Babiakova, Vladimir Petraš, Miroslava Blažićova-Petrašova i dr.

Kada je reč o pozorištu za decu u Kulpinu, ono je, nažalost, u poslednje vreme potpuno zanemareno. Poslednji pokušaj oživljavanja dečije pozorišne scene učinio je Vladislav Medovarski, koji je za 13. dečiju pozorišnu smotru 3XD u Staroj Pazovi priredio Trnovu Ružicu (Šipová Ruženka). Stručni žiri je nagradu za najbolju žensku ulogu dodelio Kulpinčanki Mihaeli Čiliakovoj za interpretaciju Šaške, a nagrada za priređeni tekst dospela je takođe u Kulpin – režiseru predstave Vladislavu Medovarskom.