Vera Fajndović-Sudi je rođena 12. avgusta 1948. godine u Bačkom Petrovcu. Završila je studije monumentalnog slikarstva na Visokoj školi likovnih umetnosti u Bratislavi. Član je Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije u Beogradu. Radi kao samostalan slikar.

Početni period stvaralaštva akademske slikarke Vere Fajndović-Suđi obeležen je studijama monumentalnog slikarstva u Bratislavi na Visokoj školi likovnih umetnosti kod poznatog slovačkog umetnika Františeka Gajdoša a kasnije, pred kraj studija i kod profesora Castiglionea.

Veliki broj njenih projekata i predloga za monumentalne radove karakteriše osobena dekorativna stilizacija i estetski funkcionalno pojednostavljivanje prikazanih figura i motiva. Autorka je pri svakom predlogu odnosno crtežu isprobala nekoliko mogućih varijanti kolorisanja. Najviše predloga za monumentalne projekte izradila je na temu: prijateljstvo naroda. Jedan od ovakvih predloga je i realizovan tehnikom mozaika i nalazi se u Bratislavi.

Foto arhiv: Vladimir Valenćik

Nakon iskustva sa monumentalnim slikama, Vera Fajndović-Suđi je počela intezivno da se bavi klasičnim slikarstvom, naročito pastelom. Čarobna kosmička tematika postala je glavna i osnovna sfera njenih stvaralačkih interesovanja.

Svemirske figuralne kompozicije nadahnute onirizmom otkrivaju bogatu fantaziju Fajndovićeve. Ovi fantastični, futuristički a u suštini romantični likovni prizori otkrivaju autorkino vizionarsko interesovanje za čoveka i njegovu kosmičku sudbinu i zavičaj.

Sem svemirskih figuralnih kompozicija Vera Fajndović-Suđi naslikala je čitav niz portreta kosmičke Madone sa detetom, što predstavlja jednu novu i originalnu umetničku interpretaciju starog i, u istoriji umetnosti, često korišćenog likovnog motiva.

Sledeća faza stvaralaštva Fajndovićeve je u umetničkom izrazu još finija i liričnija. Na potrete Madone nadovezuje se ciklus portreta privlačnih žena, nekih božanskih nevesti i princeza. Njihova renesansna lica, rafaelovske vanvremenske privlačnosti i lepote, okružena su bogato stilizovanim šarenim vencem, odnosno partom (venac mlade neveste u slovačkoj narodnoj nošnji), na kojoj se zapaža autorkin intuitivni gest prilikom njenog uobličavanja.

Foto arhiv: Vladimir Valenćik

Nežna lica nalaze svoj harmonični kontrast u reljefnoj fakturi venaca, koji ih okružuju. Na ovim radovima Fajndovićeve su dakle, osim uticaja renesanse, prisutni i uticajii modernih likovnih pravaca kao što je npr. akciono slikarstvo, iako je najveći uticaj u njenom umetničkom stvaralaštvu imao duh nadrealizma.

Postnadrealistička orijentacija Fajndovićeve vidljiva je i u njenim ciklusima radova pod nazivom: „Apokalipsa“ i „Čarobne šume“. Na ovim slikama Vera Fajndović-Suđi predstavila je svoj suptilno priželjkivan simbolično-alegorijski likovni svet, koji nastaje na granici stvarnosti i sna. Dopunjavajući šarolikost slika obilnim korišćenjem zlatnog pigmenta, autorka svojim umetničkim izrazima dodaje još više bajkovitosti.

Figurativna fantastika odnosno imaginativan realizam Vere Fajndović-Suđi, koji koristi fragmente iz ljudskog i životinjskog sveta, i njihovo svrstavanje u apstraktno ekspresionistički prikaz prostora slike, obično odaje utisak harmonije i sklada.