Susret sa prošlošću

“Istorija živom narodu znači isto, što i savest čoveku”, rekao je Ljudovit Štur.

Da bi istorija istrajavala, živela u svesti i negovala osećaj samopoštovanja kod pripadnika slovačke nacionalne manjine, doprinose i knjige Vjere Benkove, naročito Z dávneho Petrovca i Z našej minulosti kojima se priključuje i ova poslednja, Stretnutie s minulosťou. Suština vojvođanskih Slovaka smeštena je ne samo u budućnost, već i u njihovu prošlost, u njihove ulice, zakutke, atare, dela malih i velikih ljudi u daljoj ili bližoj prošlosti.

Knjiga Stretnutie s minulosťou (Susret sa prošlošću), slično kao i ulice, atari, naselja, ima svoju istoriju, sačinjenu od  traganja autorke za podacima, okolnostima i ličnostima slovačke istorije. Ujedno, sve te činjenice autorka iznosi svojim savremenicima, koji bi trebali ne samo da ih usvoje, već i da u tom duhu i tim stopama nastave. Tako bi svo to svrsishodno, promišljeno i istrajno brođenje kroz život bilo korisno kako danas, tako i u budućnosti.

Kada svim čulima doživimo sliku pronicljivih postupaka i svog tog teškog i aktivnog života naših predaka, dolazim do zaključka, da ovdašnji Slovaci nisu bili tako podređen narod, kakvim su ga neki videli i predstavljali. Pretke današnjih Slovaka pre vidim kao istrajne i pametne ljude, koji su uspeli da se održe na vojvođanskoj prostranoj ravnici, koja u periodu naseljavanja Slovaka na ove prostore nije bila tako plodna kao danas, i ne uvek tako dobronamerna prema došljacima.

Autorka, u činjenicama do kojih je došla, traži za nas oslonac i stubove, moralne kriterijume i uzore, tako što rasvetljuje smisao i stvaralačku ulogu pojedinaca u okviru slovačke narodne i kulturne istorije. Primeri požrtvovanosti za narod, odnosno samopožrtvovanosti, nikad nisu izgubili, niti gube duboko ljudsko značenje. Stavljajući ih u prvi plan, autorka ih predstavlja kao primer nama, svojim savremenicima, ali i naslednicima. U svima nama rado bi videla njihove naslednike, za dobrobit svih nas.

U slovačkoj vojvođanskoj književnosti evidentan je sistematski nedostatak književno-istorijskih dela, na čijim osnovama bi Slovaci čvrsto, ponosno i uspravno stajali i u budućnosti i kako bi prošlost nezaboravnih postupaka postala podrška i garancija budućnosti. Zbog toga možemo biti zahvalni autorki, što nas je naoružala dragocenim znanjem o slovačkoj prošlosti u borbi za očuvanje slovačkog identiteta na ovim prostorima i u 21. veku.