ŠIKOVNÝM RUKÁM VĎAKA, JARMOK UMENIA V BÁČSKOM PETROVCI

U okviru 50. jubilarnih Slovačkh narodnih svečanosti koje se od pre nekoliko godina slave kao nacionalni praznik Slovaka u Srbiji, održanih od 1. do 7. avgusta u Bačkom Petrovcu, pored tridesetak likovnih, folklornih, muzičkih, pozorišnih, književnih i sportskih manfestacija, organizovan je i tradcionalni vašar umetnosti. Od ranih jutarnjih časova u Glavnoj ulici sa obe strane bilo je postavljeno nekoliko desetina štandova na kojima su dela svojih vrednih ruku izlagali i nudili na probu ili prodaju mahom Slovakinje i to iz svih mesta u Vojvodini nastanjenih pripadnicima ove nacionalne manjine, kao i njihovi sunarodnici iz matice, Slovačke, Mađarske i Rumunije. Hiljade posetilaca ove umetničke sajamske priredbe razgledali su i divili se masjtorstvu izrade umetničkih predmeta domaće radinosti po modelima iz kulturne baštine, koloritu slovačke narodne nošnje koja se u hiljadu nijansi presijavala na avgustovskom suncu, a posebno stasu, uzrastu , šarmu, blagosti i lepoti Slovakinja i Slovaka.

1. Zuzana Đurjanki iz Selenče blistala je je nekom unutrašnjom lepotom „tek mladošću došlom“ koja je srasla sa sjajem, kolorom i ornamentima tardicionalne slovačke devojačke nošnje za prela, svadbe i udadbe.

2.Lepotica Monika Kohešnjikova stigla je iz delekog grada Ružomberka, iz Slovačke, da noseći celim svojim bićem mobilnu lepotu tog dela matice, tajanstvenim pismom svog narodnog veza kao da je svojim sunarodnicima u Donjoj zemlji prenela žubor postojbine koji je „čitliv“ svojim nostalgičnim sricanjem svakom ljudskom biću u rasejanju, bez obzira koliko ono traje, vekovima ili danima.

3. Iz Dedvianske Hule, iz Slovačke, stigao je maestro Jano Trebula, i to ne praznih ruku, niti pak sa jednom fujarom u njima, a mogao je, nego je svojim sunarodnicima doneo ceo naramak ovih tradicionalnih, pastirskih instrumenata. Za one kojima je ovo znano, podsećanja radi, a onim neupućenima da predočimo kako je fujara velika sofisticirana narodna pastirska frula, jedintvenog dizajna, tehnički kontrabas, čija se veličina kreće u rasponu od 150 do 170 santimetara. Ovaj instrument netipičnog dizajna, stvara dubok, meditativni tembr. Tradicionalno fujaru su koristili pastiri za rekreaciju. Danas se fujara preselila sa pastirskih ispaša na scene folkornih narodnih igara i pesama, osobito u slovačkim gradovima Vihodnom i Detvi. Odavno je prešla granice Slovačke i „emigrirala“ među ljubitelje domaćih flauta u zemlje Evrope i Amerike. Da dodamo još i to kako je fujara najčešće solo instrument, ali se svira i u ansamblu od dva ili tri insturmenta, i da je 2005. stavljen na listu remek-dela usmene i nematerijalne baštine UNESKA, a od 2008. je upisan u listu UNESKA nematerijalne kuturne baštine čovečanstva.

4. Najveću pažnju posetilaca ne samo vašara umentosti nego i Slovačkih narodnih svetkovina u celini, privukao je proslavljeni kavrtet mamički iz Aradca, koji već decenijama razveseljava publiku u mnogim krajevima sveta svirajući na dijatonskim harmonikama, tako zavnim meškama, slovačkom narodnom instrumentu na kojemu su svirale i još uvek sviraju samo žene, koje su uveseljavale porodične proslave, krštenja, svinjokolje (slovačke zabijačke), prela, prevoz opreme devojke udavače, itd. Gde god da se pojave vremešne Erža Janošikova (77. godina) i nešto mlađe joj druge Zuzana Zelenakova, Erža Jančo i Ana Puderka, deluju kao gradonosni oblaci oduševljenja iz kojih se na nazočnu čeljad izlije preobilje uzbuđenja. Ove mamičke, harmonikašice iz Aradca, u mnogome podsećaju na već kultne „Buranovske babuške„ rok grupu starica iz Udmurtije, na podnožju Urala koje su se proslavile učešćem na ruskim kvalifikacijama za Evroviziju 2010. i zauzele treće mesto i postavši tako svetska muzička senzacija. Samo za razliku od naših mamički, „meškarki„ iz Aradca koje i sviraju i pevaju, ruske „Buranovske babuške„ samo pevaju, istina rok.