PRÍHOVOR PRI PRÍLEŽITOSTI OTVORENIA VÝSTAVY MIRY BRTKOVEJ

Dame i gospodo, dragi prijatelji,

dobro veče, pozdravljam vas u ime Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka i zaista mi je velika čast što mogu biti deo programa otvaranja izložbe Radovi sa vezom umetnice Mire Brtke. Zahvaljujem se gospođi Vesni Latinović na toj mogućnosti, jer kada to kažem to nije kurtoazija već jedno duboko i iskreno osećanje poštovanja i divljenja prema našoj umetnici.

Dakle, ja dolazim u ime Zavoda za kulturu vojvodjanskih Slovaka, pokrajinske ustanove kulture, osnovane pre četiri godine kako bi se bavila očuvanjem, unapređenjem i razvojem kulture Slovaka, zajednice, koja na ovim prostorima živi i stvara gotovo 270 godina. Naša ustanova kulture danas ne bi imala tako veliki značaj, da davno pre nas temelje kulture na ovim prostorima nisu postavljale ličnosti poput Kutljika, Harminca, Hurbana, Lehotskog i mnogih drugih ali isto tako, naša ustanova ne bi danas mogla da se bavi programima savremenog stvaralaštva da nemamo umetnike poput naše Mire Brtke.

Mi se sa ovom umetnicom s pravom ponosimo, jer njena široka umetnička duša koja opaža a zatim vizualizuje one najskrivenije izvrsnosti i najdublje vrednosti svega onoga što je okružuje dodala je neku novu vrednost i samoj slovačkoj kulturi. U toj nesputanoj imaginaciji elementi slovačke kulturne tradicije, osobito oni tipični za Staru Pazovu, dobijaju svoje novo lice. Dospevši tako do modnih pisti ili galerija oni nastavljaju da još jasnije i izraženije svedoče o jednom kulturnom kodu koji iako izmešten u nove okvire uporno odoleva, neposustaje i nikad ne prekida vezu sa onim izvornim i iskonskim porivom nadahnuća i stvaranja. Sve to ne dešava se slučajno, već izričito zahvaljujući beskrajnoj senzualnosti Mire Brtke koja priznaje potencijal osobenosti i specifičnosti jedne manjinske kulture i koja je spremna da u svakom novom kontekstu istražuje njen DNK.

Iskreno, šta je danas najpotrebnije jednoj manjinskoj zajednici, odnosno šta je danas najpotrebnije kulturnoj eliti ove zajednice koja se ne samo poznaje već i prepoznaje?Potrebne su upravo kosmopolitske ličnosti poput Mire Brtke, koja nas svakim svojim delom podseti da umetnost kao i život uostalom ne poznaju granice i da je poznavanje i uvažavanje vlastite tradicije samo preduslov da osluškujemo potrebe svoje okoline i otvaramo se prema drugima. A to je tako svuda, na svim nivoima, ne samo u odnosu manjina versus većina, već uopše, u fenomenu ljudskog postojanja.

Volela bih da možemo da joj se odužimo, bar u maloj meri u odnosu na to koliko je ona zadužila nas. Da bi se to desilo, trebali bismo biti malo manje skeptičniji prema okolini a više kritičniji prema sebi. Takođe, volela bih i da njena dela ali i dela mnogih sjajnih umetnika izađu iz galerija i promene tako, neretko sivu i bezličnu gradsku svakodnevicu, u istinski praznik.

Dok se to ne desi, trebali bismo svi da učimo od Mire Brtke. Pre svega da krenemo od onog srdačnog osmeha koji je rezultat jednog krajnje pozitivnog stava prema životu i koji je pokretač te neverovatne energije i želje za stvaranjem. Kao drugo, trebali bismo da usvojimo načine na koje se umetnica ophodi prema vlastitim korenima - podstičući kreativno razmišljanje i pokretačku snagu kod vezilja u Pazovi ona daje priliku i običnim ženama da realizuju svoje vlastite darove i talente. Kao treće – njeno globalno razmišljanje koje ne poznaje granice ljudskih sujeta i malosti, već velikim i hrabrim koracima osvaja svetove. Da, one svetove, koji sa istim pravom pripadaju svima nama. Ne zaboravimo na to, jer ličnosti poput nje, u ovim turbulentnim vremenima, na žalost nema mnogo.

Uz najiskrenije želje, da ova izložba Radova sa vezom od današnjeg dana živi jedan novi život i svedoči o vitalnosti i snazi kulturne raznolikosti,

proglašavam ovu izložbu otvorenom.

Milina Sklabinski

direktorka

Zavoda za kulturu vojvodjanskih Slovaka