Upravni odbor

Upravni odbor ZKVS

2019 - 2023

Pokrajinska vlada na predlog Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine je dana 29. maja 2019.godine donela Odluku o imenovanju predsednika i članova Upravnog odbora ZKVS za mandatni period 2019 - 2023.

Upravni odbor ZKVS čine:

dr Branislav Kulik - predsednik

Mihal Spišiak - član

Miruška Kočiš - članica

Jarmila Hromčik - članica

Mihal Francisti - član

Ana Halaj - članica

Ladislav Čanji- član

Aleksandar Bako - član

Rastislav Grnja - član

Branislav Kulík

Branislav Kulík sa narodil dňa 05.03.1987 roku v Novom Sade v robotníckej rodine Vladimírovi Kulíkovi a Márii, rod. Francistej.

Základnú školu Ľudovíta Štúra ukončil v Kysáči a Strednú ekonomickú školu Svetozára Miletića v Novom Sade. V roku 2006 nastúpil na Evanjelickú bohosloveckú fakultu, ktorú úspešne ukončil v roku 2011 štátnou skúškou a obhajobou diplomovej práce na tému Kristológia v Tranovskom kancionáli (školiteľ Mgr. Ľubomír Batka, PhD.). Promovaný bol dňa 09. 06. 2011 a bol mu udelený akademický titul magister (Mgr.).

Dňa 21. 08. 2011 bol vysvätený za evanjelického kňaza biskupom Mgr. Samuelom Vrbovským v Kysáči.

V Bielom Blate pôsobil ako kaplán a neskôr farár – administrátor takmer tri roky. Okrem náboženského života sa snažil pozdvihnúť a upevniť aj národný. Vo Vojlovici nastúpil 1. mája 2013. Aj vo Vojlovici sa ako farár zapájal aj do národného života najmä cez Maticu Slovenskú a SKOS Detvan. Od ukončenia štúdia nepretržite prednáša aj na základných a stredných školách, najprv v rodnom Kysáči a v Novom Sade, neskôr v Bielom Blate a vo Vojlovici.

Dňa 20. septembra 2014 bol biskup Samuelom Vrbovským sobášený s Alenou rod. Gajanovou. Doteraz majú tri deti: syna Rastislava a dcéry Alžbetu a Katarínu.

Od roku 2014 je predsedom Výboru pre úradné používanie jazyka a písma v Národnostnej rade slovenskej národnostnej menšiny. A od mája 2017 aj podpredsedom Matice slovenskej v Srbsku pre Banát a zástupcom predsedu Matice slovenskej v Srbsku. Členom NRSNM je od roku 2018, kde je aj podpredseda Výkonnej rady NRSNM. Predsedom Správnej rady Ústavu pre kultúru vojvodinských Slovákov.

Dňa 18. januára 2017 úspešne obhájil rigoróznu prácu na tému Vplyv Tranovského kancionála na vojvodinských Slovákov na Filozofickej fakulte Univerzity Konštantína Filozofa v Nitre a bol mu udelený titul Doktor filozofie (PhDr).

V súčasnosti pôsobí vo Vojlovici a naďalej je aj farár – administrátor v Bielom Blate.

Miruška Kočiš

Rođena je 08.04.1970.g. u Staroj Pazovi. Osnovnu školu je završila u rodnom gradu a srednju stručnu u Beogradu, gde je stekla zvanje organizator programa kulturnih aktivnosti.

Studirala je slovački jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, međutim studije prekida zapošljavajući se u lokalnoj radio stanici Stara Pazova kao novinar, nakon nekoliko godina uspešnog saradničkog staža. U tom periodu, pa sve do današnjeg dana u sebi prepoznaje prevodilačke sposobnosti (sa srpskog na slovački i obratno), čemu se još uvek povremeno posvećuje.

Već u osnovnoj školi pokazala je afinititete prema kazivanju lepe reči a slobodno vreme posvećuje i pisanju, slovačkom folkloru kao i dramskoj umetnosti. Kao član SKUD Heroj Janko Čmelik u rodnom gradu postaje i član folklornog ansambla (FA), bila je uključena u aktivni rad literarne sekcije Ljudmila Hurbanova. Kasnije se oprobala i u pedagoškom radu, jedno vreme kao rukovodilac FA kao i dečijeg folklornog ansambla. Poslednjih godina značajne uspehe je ostvarila kao recitatorski pedagog a ovo iskustvo je rezultiralo da je bila član ocenjivačke komisije na recitatorskim takmičenjima.

Kao kulturni poslenik permanentno učestvuje u organizaciji raznih kulturnih događaja i manifestacija blisko sarađujući sa SKUD-om H. J. Čmelik, Centrom za kulturu Stara Pazova, lokalnom samoupravom Stare Pazove, Zavodom za kulturu vojvođanskih Slovaka, Nacionalnim savetom slovačke nacionalne manjine (gde je potpredsednica Odbora za kulturu).

Trenutno je zaposlena u Mesnoj zajednici Stara Pazova kao referent za knjigovodstvene, računovodstvene i blagajničke poslove. Vrednosti porodične harmonije joj daju snagu i motivaciju za svakodnevne životne izazove, kao srećne supruge i majke dve odrasle kćeri.

Jarmila Hromčik

Rođena je u Belom Blatu 1971. godine. Niže razrede osnovne škole je pohađala na slovačkom a više na srpskom jeziku. Školovanje je nastavila u Zrenjaninu, gde je 1989. godine završila gimnaziju. Diplomirala je na Tehnološkom fakultetu, odsek za informatiku, 1994. godine. Posle fakulteta kratko vreme je radila u osnovnoj školi u Aradcu, a zatim se zaposlila u opštinskoj upravi Zrenjanin, gde radi i danas.

U rad Mesnog odbora Matice slovačke se uključila prvo kao blagajnica, a zatim je u periodu 1998.-2001. bila i predsednica MOMS-a. Na ovu funkciju je drugi put izabrana 2009. godine i obavlja je sve do danas. U okviru MOMS-a deluje i folklorna grupa, koju dugi niz godina vodi Jarmila Hromčik i sa kojom je postigla brojne uspehe u zemlji i inostranstvu. Jarmila Hromčik je dugogodišnji dopisnik nedeljnika „Hlas ljudu”, a u lokalnom časopisu „Zrenjanin“ i u mesečniku „Zrenjaninski zavičaj“ je zadužena za priloge na slovačkom jeziku. U Mesnoj zajednici je dva mandata bila član Saveta, sarađuje i sa Udruženjem žena, Vatrogasnim društvom i drugim udruženjima i organizacijama.

Trenutno je odgovorna urednica „Beloblatskog biltena“. Nosilac je priznanja za dugogodišnji rad u MOMS-u.

Michal Francisty

Rođen je u Kisaču 14. novembra 1959. godine od oca Pavla i majke Ane, rođene Suđi. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, srednju trgovačku školu u Novom Sadu (1974-1977). Na Ekonomski fakultet se upisao 1977. godine, ali ga nije završio, pošto je studiranje prekinuo na četvrtoj godini. Oženio se Kornelijom Macko iz Pivnica (1986), profesoricom engleskog jezika i književnosti, koja je kasnije završila faskultetsko obrazovanje iz teologije. Iz ovog braka ima tri ćerke, koje takođe imaju univerzitetsku diplomu i žive u Velikoj Britaniji.

Od 1981. do 1983. je radio kao sekretar KUD „Vladimir Mičatek“ u Kisaču, a u periodu od 1984. do 1986. i 1996. do 1999. je honorarno radio u Radiu Novi Sad kao spiker. Od 1985. do 1994. je bio zaposlen u antikvarijatu u Novom Sadu. Svoje iskustvo u vođenju programa i novinartstvu je iskoristio kao izvršni urednik Radija Kisač. U Slovačku se sa porodicom prvi put preselio 1994. godine, ali se u rodno mesto vratio 1996. godine nakon očeve smrti. Godine 2000. se ponovo seli u Slovačku i nastanio se u gradu Piešćani.

Od detinjstva se bavi recitovanjem poezije, a od svoje 12 godine je bio član folklorne sekcije u Kisaču, a kasnisje i SKUD “Šafarik” u Novom Sadu. Radio je i kao koreograf u Kisaču. Pisao je i scenarije i organizovao kulturne programe u Kisaču i u Slovačkoj. U Slovačkoj je bio zaposlen u Diakoniji Evangeličke metodističke crkve kao ekonomista i socijalni radnik za decu bez roditelja i za romsku zajednicu.

Poeziju je objavljivao u časopisima “Vzlet”, “Hlas Ljudu”, “Novi živo, a u Slovačkoj u književnom časopisu “Slovenske pohljadi”. Nakon smrti supruge 2012. godine vratio se u Kisač i odmah se uključio u lokalna kulturna događanja. Postao je član Izvršnog odbora Mesnog odbora Matice slovačke u Kisaču i predsednik KUD “Vladimir Mičatek”.

Anna Halajová

Rođena je 13. decembra 1971. Diplomirala je na Pedagoškoj akademiji u Novom Sadu (1990-1992) i na Učiteljskom fakultetu u Somboru (1998-2000). Radi u osnovnoj školi „Maršal Tito“ u Padini kao učiteljica razredne nastave. Od 2010. godine bavi se koreografskim radom, rukovodi folklorni ansambl u osnovnoj školi u Padini, ali i u okviru Doma kulture.

Godine 2020. postala je predsednica slovačkog kulturnog i umetničkog društva „Slnečnica“, u okviru kojeg rade deca i odrasli. Dečji folklorni ansambl je 2015. godine pod njenim vođstvom postao apsolutni pobednik i osvojio zlatnu plaketu na DFF-u "Zlatna kapija" u Kisaču, 2018 - bronzanu plaketu. i 2019 - srebrnu plaketu.

U osnovnoj školi radi u različitim timovima, posebno kulturno-umetničkom, koji se bavi kulturnim životom u školi i u Padini. Od 2019. godine članica je Upravnog odbora Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka.

Ladislav Čanji

Alexander Bako

Rođen je u Staroj Pazovi 7. oktobra 1969. godine od oca Jana Baka i majke Viere Bakove, rođene Fabianove. Osnovnu, srednju opštu i poslovnu školu završio je u svom rodnom mestu. U Rumi je stekao zvanje poljoprivredni tehničar, a u Novom Sadu je daljinski studirao lutkarsku režiju u školi „ANIMA“ kod profesora Tibora Vajde.

Od 1997. godine radi u „Centru za kulturu Stara Pazova“ kao organizator kulturnih aktivnosti, pre svega slovačkih manifestacija, uglavnom profesionalnih i amaterskih pozorišnih predstava i koncerata. U periodu od 2008. do 2012. godine je bio direktor ove opštinske ustanove, a 2016. i 2017. vršio je funkciju zamenika direktora. Član je uprave SKUD-a „H. Janko Čmelik“ od 1998. godine do danas, a deset godine je bio i predsednik ovog društva. Osam godina je bio potpredsednik Mesnog odbora Matice slovačke Stara Pazova. Bio je član Saveta Mesne zajednice i Opštinskog veća, a 2014., 2015. i 2016. godine bio je potpredsednik Skupštine Opštine Stara Paza.

Što se tiče umetničkih funkcija, Aleksandar Bako je 8 godina bio predsednik slovačkog amaterskog pozorišta VHV u Staroj Pazovi, član Upravnog odbora Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka u Novom Sadu, dugogodišnji predsednik komisije za pozorište NSSNM, a 12 godina je član pokrajinskog scenskog saveta. Osam puta je bio selektor festivala „3xĐ“ i „Pozorišne lovorike“, 14 puta je bio član žirija na pokrajinskim smotrama,, više puta selektor na opštitnskim i sremskim smotrama. Kao glumac i režiser je učestvovao na mnogim festivalima u zemlji i inostranstvu gde je više puta nagrađivan.

2017 - 2019

Pokrajinska vlada na predlog Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine je dana 14. februara 2017.godine donela Odluku o imenovanju predsednika i članova Upravnog odbora ZKVS za mandatni period 2017 - 2021.

Upravni odbor ZKVS u periodu 2017 - 2019 činili su:

Dr. Jarmila Hodolič - predsednica

Dr. Slovenka Benkova Martinkova - član

Dr. Juraj Suđi - član

Dr. Jan Čanji - član

Dr. Gabriela Guba Červeni - član

Miroslava Blažić - član

Svetlana Mihalj - član

Martin Prebuđila - član

Marija Kotvaš Jonaš - član

Jarmila Hodolič (rođ. Ferko) je univerzitetski profesor, književni kritičar i istoričar. Rođena je 27. aprila 1952. godine u Gložanu. Osnovnu školu i gimnaziju je pohađala u Bačkom Petrovcu. Diplomirala je na Katedri za slovački jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 1976 godine. Od 1977. godine radi na Odseku za slovakistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu kao univerzitetski profesor. Doktorsku disertaciju Razvoj slovačke dečije proze u Vojvodini odbranila je 2003. godine na FFUNS. Živi sa porodicom u Novom Sadu. Njeno glavno profesionalno zanimanje je dečija književnost Slovaka u Vojvodini. Predmet Slovačka književnost za decu i omladinu predaje na slovačkom jeziku na Filozofskom fakultetu, na Pedagoškom fakultetu u Bačkom Petrovcu i na Visokoj školi profesionalnih studija za vaspitače u Novom Sadu.

Rezultati njenih naučno-istraživačkih aktivnosti u ovim oblastima sažeti su u više od 90 studija koje je objavila u slovačkim i stranim književnim časopisima i zbirkama. Pomenute studije objavljene su u knjizi Konture slovačke vojvođanske književnosti i kulture (2011). Godine 2005 izdala je knjigu Pregled istorije slovačke vojvođanske proze za decu. Godine 2011 objavljena je takođe Hrestomatija slovačke vojvođanske književnosti za decu „Medenjak“ koju je Hodoličova sastavila. 2017. godine Jarmila Hodolič je u Bratislavi preuzela Veliku medalju „sv. Gorazd“ za životni doprinos razvoju slovačkog nacionalnog obrazovanja u Srbiji, što je najviša nagrada u oblasti obrazovanja u Republici Slovačkoj. Od 2013. godine Jarmila Hodolič je šef Odseka za slovakistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Marija Kotvaš Jonaš je rođena 1957. godine u Kovačici. Diplomirala je na Odseku za slovakistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Kratko je radila u RTV Novi Sad kao reporter i novinar, a u Domu kulture „3. oktobar“ u Kovačici radila je kao organizator kulturnih događaja. Još u ranim godinama bila je poznata kao recitator i glumica, a kasnije u zrelijim godinama posvetila se književnosti. Za svoj performans dobijala je brojne nagrade. Kratko je radila i kao režiser dečijih predstava. Takođe je autor brojnih tekstova objavljenih u slovačkim vojvođanskim časopisima i periodicima. Od 1995. godine objavljuje pripovetke za decu. Već dvadeset godina redovno učestvuje u književnim konkursima na kojima postiže vredne nagrade.1997. godine izašao je njen knjižni debi „Ocko, kedy pôjdeme“ a 2003. godine zbirka pripovetki „Ocko z čokolády“. Nakon toga izašle su knjige „Mať 15 je také ťažké alebo Striptíz“ (2007), „Mama, poď sa hrať“ (2008), „Samí dobrí žiaci“ (2011), „Sú to vážne veci“ (2010) a „Višňový lekvár“ (2013).

Preko trideset godina predaje slovački jezik u Osnovnoj školi „Mlada pokolenja“ u Kovačici. Za svoj rad u školi kao i za zasluge i dostignuća u oblasti obrazovanja, vaspitanja i unapređivanja slovačkog jezika i umetničkog performansa dobila je puno zahvalnica, diploma i priznanja.

Martin Prebuđila rođen je 25. maja 1960. godine u Obrenovcu (Srbija), živi u Staroj Pazovi a radi u Novom Sadu. Gimnaziju je pohađao u Staroj Pazovi (1979) a zatim je studirao slovački jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu (1987). Predavao je slovački jezik i književnost u osnovnoj školi u Novom Sadu (1983-1984), bio je turistički vodič u Beogradu, novinar u nedeljniku „Hlas ljudu“ (1988-1989) u Novom Sadu. Radio je takođe kao urednik rubrike za kulturu u Slovačkoj redakciji Novosadskog radija (1989-2005). Od 2005. godine, radi kao urednik u Slovačkoj redakciji Radija Novi Sad, a od 1. jula 2017. god. kao odgovorni urednik u ovoj redakciji.

Objavio je šest zbirki poezije: „Dážď do tváre“ (1983), „Život na plejbek“ (1987), „Horeznačky“ (1992), „Namiesto kodicilu“ (2001), „Takmer o ničom“ (2010), „Tri bodky v dvoch vytiach...“ (2014), kao i izbor pesama „Nezamkýnaj prázdny dom“ (2010). Predstavnik je srednje generacije slovačkog književnog života u Vojvodini i član Udruženja vojvođanskih pisaca, Udruženja pisaca Srbije, Udruženja slovačkih pisaca i Kluba nezavisnih pisaca u Slovačkoj. Spada u književnu grupu – Generacija X. Izdao je dve knjige pripovetki za decu: „Pozemšťan Milan a Vincent bez ucha“ (1996) kao i „V Anninom sne črieda koní bdie“ (2007). Takođe dva romana koja su objavljena i u prevodu u srpski jezik, odn. u slovački jezik: „Rezervista bez rezervnej kože“ (2000), „Rezervista bez rezervne kože“ (2003), „Ma, daj, nasmeši se...“ (2007), „No, tak, usmej sa...“ (2012).

Objavljena je takođe zbirka kratkih priča „Príbehy z čiernej skrinky“ (2013). Za izdanje je pripremio sledeće monografije: „Život ako veľké divadlo - Juraj Ondrík“ (2007), „Sny a hviezdy profesora Michala Filipa“ (2015) i „MAKAN“ (2015). Prebuđila se bavi prevodilaštvom sa srpskog jezika u slovački jezik i obrnuto. Nosilac je nagrade Novog života za 2010. i 2015. godinu. Od 2002. godine radi kao urednik godišnjaka „Pazovský kalendár“.

Gabriela Guba Červeni

Lični podaci:

Ime: Gabriela Guba Červeni

Datum i mesto rođenja: 6.02.1976, Bačka Palanka, Srbija

Nacionalna pripradnost: Slovačka

Državljanstvo: Srpsko

Bračni status: Udata

Trenutno zaposlenje: Nastavnik istorije

od 1.10.2006. – Osnovna škola „15. oktobar“ Pivnice, Srbija

1.09.2014. - Osnovna škola „Braća Novakov“, Despotovo

Visoko obrazovanje i kvalifikacija:

1995 – 2000: Univerzitet Komenskog u Bratislavi, Filozofski fakultet, sticanje diplome iz istorije i slovačkog jezika i književnosti sa titulom "magistar" (Mgr.)

Tema diplomskog rada: Pivnica 1850 - 1914

Studije u inostranstvu:

2004 – 2007: Univerzitet Komenskog u Bratislavi, Filozofski fakultet, Odsek opšte istorije

Jun 2010: Odbrana disertacije na FFUK u Bratislavi, Slovačka republika

Tema disertacije: Slovačka manjina u kontekstu političkih dešavanja u Kraljevini SHS 1918 – 1929.

Konferencije i seminari:

Avgust 2002.: Učešće na konferenciji posvećenoj životu i stvaralaštvu Mihala Godre u organizciji Udruženja vojvođanskih slovakista, Kulpin

Septembar 2001.: Asocijacija slovačkih pedagoga: Problematika nastave slovačkog jezika i istorije u slovačkim školama u Srbiji, Bački Petrovac

Jun 2001.: SAS – Specijalističke akademske studije, Prva letnja škola multikulturna škola „Interkulturni dijalog“ Bački Petrovac

2001/2002: SAS – Specijalističke akademske studije, Slovačka nacionalna zajednica u multikulturnom regionu, Novi Sad

Februar 2008.: Agencija Duga, Podrška nastavi istorije, Novi Sad, br. 112

Februar 2009.: Razredni nastavnik u modernoj školi, Pivnice, k.br. 465

Septembar 2010.: Kreativne dramske radionice „Pišeš? Pišem!“, Pivnice, rukovodilac: Mgr.art. Katarina Mišikova

Februar 2010.: Seminar za slovakiste, organizator Odbor za obrazovanje NSSNM, Pivnice

April 2010.: Seminar za slovakiste, organizator Odbor za obrazovanje NSSNM i ASP, Selenča

Oktobar 2010.: Seminar za nastavnike istorije. ASP i Centar za obrazovanje Univerziteta Komenskog u Bratislavi, organizator Odbor za obrazovanje NSSNM, B. Petrovac

10.10.2009 - 6.02.2010 – Slovački jezik od tradicije do sadašnjosti 2, Pivnice, kt. br. 838

2011.: Jačanje kapaciteta nacionalnih manjinskih saveta: Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine. Beogradski fond za političku izuzetnost.

Stručno usavršavanje: Obrazovanje za sve na meternjem jeziku, Selenča, kt. br. 867, NSSNM

16. - 17.11.2013 Seminar: Dislekcija, disgrafija, diskalkulija, smetnje intelekta i vida – kat. br. 389, Pivnice

10.03.2013 - Pojačan vaspitni rad sa učenicima u osnovnoj školi, ZUOV, br. 75

Angažman:

2011-2014: Član Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine, Odbor za obrazovanje i predsednica komisije za učbenike.

2015 – Predsednica Aktiva istoričara, Asocijacija slovačkih pedagoga

Jezici:

slovački

engleski

srpski

Juraj Suđi (1968) rođen je u Baču. Živi i radi u Selenči. Apsolvirao je sviranje na harmonici i solfeđo u OMŠ „Stevan Hristić“ u Bačkoj Palanci. Posle osnovne škole upisao je Srednju muzičku školu, odsek Teorija muzike u Zrenjaninu, gde je pored redovnih predmeta pohađao časove sviranja fagote. Kasnije je upisao Akademiju umetnosti u Novom Sadu, odsek Teorija muzike koju je uspešno apsolvirao. Bio je suosnivač i član vokalno-instrumentalnog trija „Vox humana“, sa kojim je započeo pionirske aktivnosti u cilju predstavljanja verske i umetničke muzike u slovačkim crkvama u Vojvodini i na taj način približio običnim ljudima. Trio je objavio magnetofonsku ploču s naslovom "Raduj sa a plesaj". Zaposlio se 1992. godine u OŠ u Selenči kao predavač muzičke kulture. U maju 1993. godine osnovao je Kamerni hor „Zvona“, sa kojim kontinuirano radi na unapređenju kulturnog muzičkog života u Selenči, u Baču kao i na teritoriji čitave slovačke enklave u Vojvodini. Snimio je pet CD-a: „Otcova roľa“, „Vianočný koncert Komorného zboru Zvony“, „Dolná zem“, „Moja“ i „Poklad“.

Učestvovao je u osnivanju Srednje poljoprivredne škole u Baču, gde je tri godine predavao Muzičko vaspitanje. Od 1991. godine bavi se podučavanjem mladih muzičara na klaviru, orguljama, u pevanju i od nedavno, i na cimbalu, violončelu, gitari i violini. Njegovi učenici često postaju studenti muzike i apsolviraju visoku muzičku školu. Istovremeno je rukovodilac četiri pevačka hora. Od 2000. godine radi kao kantor - organista Evangeličke a.v. crkve u Selenči i takođe kao sinodalni kantor za SEAVC u Srbiji.

Ima na desetine snimaka slovačkih narodnih pesama u slovačkom radiju u Novom Sadu kao izvođač i urednik narodnog orkestra. U okviru Asocijacije slovačkih pedagoga Vojvodine, zajedno sa Anom Medveđovom, izdali su tri CD-a i Priručnik za nastavnike muzičke kulture. Od 1980. godine bavi se kompozitorskom delatnošću, piše pesme za decu, narodne pesme i plesne kompozicije.

U januaru 2005. godine na Pedagoškom fakultetu Univerzitetu „Matej Bela“ odbranio je doktorsku diserzaciju i stekao titulu PaedDr. (doktor pedagogije). Nosilac je značajne vojvođanske nagrade „Iskra kulture 2004“. Nosilac je takođe Zlatne plakete NSSNM za oblast kulture za 2016. godinu.

U avgustu 2016. godine odbranio je doktorsku disertaciju na temu "Aktivnost i uticaj slovačke horske kulture na razvoj i širenje interkulturalnosti u Vojvodini". Marta 2017. godine promovisan je na Univerzitetu u Novom Sadu kao doktor nauka iz interdisciplinarne oblasti Muzičke umetnosti, Sociologija i Pedagogija.

Slovenka Benkova Martinkova

- rođena 16.03.1981. godine u Novom Sadu, Srbija

- apsolvirala je doktorske studije na MPF VUŠ, odsek teorija muzike i dirigovanje, odbranom doktorske disertacije (10.03.2008) na temu „Dramaturška funkcija horova u operama slovačkih autora 20. veka“ i umetničkog projekta – radijske emisije na temu „Ideja nacionalne opere u stvaralaštvu Eugena Suhonje“.

- 2006. godine apsolvirala je bakalarske studije, odsek dirigovanje orkestra

- 1999 – 2004: studirala je na MPF VUŠ, odsek dirigovanje hora - osvojila je titulu magistar umetnosti

- pored toga studirala je na Konzervatorijumu u Bratislavi, odsek dirigovanje

- srednjoškolske studije uspešno je apsolvirala u Srednjoj muzičkoj školi u Novom Sadu, odsek teorija muzike, pevanje

- muzikom se bavi od svoje devete godine – sviranje na violini u Osnovnoj umetničkoj školi „Isidor Bajić“ u Novom Sadu, Srbija

- pevanjem se bavi od svoje šeste godine i dan danas se u pevanju usavršava

Profesionalna praksa:

- član omladinskog hora „Echo“, asistent dirigenta Bratislavskog dečijeg hora (1999-2006);

- član pevačkog hora „Soozvuk“ (fokusiranje na savremeno stvaralaštvo 2004 - 2006);

- dirigovanje mešanog pevačkog hora „Tempus“ (2004-2005) i omladinskog orkestra „Orfeus“ u Bratislavi (2004-2006);

- saradnja sa OLJUN-om, Slovački radio (pevanje – snimanje slovačkih narodnih pesama, dirigovanje orhestra)

- brojni nastupi, pre svega u oblasti klasične, narodne, popolarne i džez muzike (pevanje i dirigovanje, sviranje na violini i klaviru), mnogo snimaka za Radio Novi Sad i televiziju, Srbija (pevanje);

- učešće na brojnim muzičkim festivalima i takmičenjima, prvenstveno u rodnoj Srbiji – pevanje;

- učešće u organizaciji i realizaciji brojnih muzičkih manifestacija (studentski koncerti klasične muzike, Melos Étos, koncerti u organizaciji udruženja „Soozvuk“...);

- urednica radijskih i relevizijskih emitovanja na slovačkom jeziku (Novi Sad, Srbija), član redakcije omladinskog časopisa „Vzlet“ (Srbija).

- Privatni časovi (muzička teorija, pevanje i sviranje na klaviru – početnici);

- U okviru doktorskih studija predavala je na MPF VUŠ – predmet solfeđo i analiza sluha – od 2004-2006. god.

- Delatnost u saradnji sa „Irsnet Slovensko“ (tiketing agentura) – 2003 – 2006

- zaposlenje u IBM Slovačka – odeljenje Order Management, Business Partner Support Organization, koordinator za Srbiju, Hrvatsku, Makedoniju, Albaniju, Rumuniju, Bosnu i Hercegovinu – 1.4.2003 – 10.4.2007. god.

- Muzički urednik RTV od 2008. god.

- Član stručnog žirija na festivalu „Tancuj, tancuj“, „Zlatni ključ“, „Leti pesma, leti“

- učesnica muzikološke konferencije u organizaciji Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka na temu Horska muzika i Martin Kmeć – etnomuzikolog (2011, 2016)

- Dirigent u kamernoj operskoj grupi, uvođenje kamerne opere Alberta Lortzinga „Skúška pre operu“ 2012

- učešće u pripremi CD-a sa festivala dečijih pesama „Leti pesma, leti 2012“ – obuka glasa i uvežbavanje dece, izvođača

- učešće na seminaru za unapređenje nastave muzičke kulture u osnovnim školama – „Možeš biti ono što želiš 2012“

- pedagoško iskustvo – predavanje predmeta Muzička kultura u osnovnim školama u Gložanu, Kulpinu i Pivnicama – 2009-2011

- Stalni radni odnos u Srednjoj muzičkoj školi „Isidor Bajić“ u Novom Sadu – profesor dirigovanja orkestra, dečijeg orkestra, teorija muzike

- Umetnički direktor festivala „Zlatni ključ“ 2015, 2016, 2017

- Saradnja sa grupama Polemic, Bratislava Hot Serenaders, Fats Jazz Band, klaviristom Josipom Lorbekom, klaviristom i producentom Aleksandrom Banjcem, grupama Industrijski kombinat, Euro band, kantautorima Ladislavom Čanjim, Samuelom Kovačom, pevačicom Jarmilom Bohušovom itd.

- priprema autorskih CD-ova u cilju unapređenja muzičke produkcije vojvođanskih Slovaka, donacija iz Kancelarije za Slovake u dijaspori, podržan projekat od strane institucija u Srbji, 2015

- Izdanje CD-ova: „NOVA“ – popularna muzika, u saradnji sa Aleksandrom Banjcem i „TAK, AKO KEDYSI“ – slovačke evergreen kompozicije u originalnom aranžmanu i stilskoj izvedbi

- član organizacionog odbora uvodnog programa SNS 2016, član Upravnog odbora ZKVS od 2017. godine

Jan Čanji (11.02.1971, Novi Sad) je diplomirani pozorišni režiser (VŠMU-1995, Akademija dramskih umetnosti, Beograd - 2000) i doktor dramske umetnosti (Visoka škola dramske umetnosti u Bratislavi – 2004, Univerzitet u Novom Sadu – 2010). Radi u profesionalnom pozorištu (Bratislava, Kragujevac i Bački Petrovac) kao i u amaterskom pozoričtu (Brezno, Lapovo, Kovačica, Erdevik, Gložan i Bački Petrovac). Učestvuje u profesionalnim pozorišnim festivalima u Beogradu, Kragujevcu, Kruševcu, Pirotu, Dimitrovgradu, Zrenjaninu, Kotoru, Azerbajdžanu... kao i u prestižnim amaterskim pozorišnim festivalima u Martinu, Prijepolju, Pančevu, Kuli, Staroj Pazovi, Bečeju...

Jan Čanji je od 1999. godine zaposlen u RTV Vojvodina gde radi kao režiser. U periodu 2005-2006 bio je direktor Slovačkog vojvođanskog pozorišta.

Njegov najveći interes u profesiji je pozorište za decu. Kako u teorijskom polju (tema doktorske disertacije: Svet igara – sredstva izražavanja pozorišne režije u pozorištu od strane dece u postmodernizmu), tako i u praktičnom polju (režiser, dramski pisac i scenski dizajner festivalski nagređenih predstava Bajkamo bajku, Gusari, Priča puna duhova, Pirati i Alica u zemlji čuda).

Predstave za odrasle: Murlin Murlo, Oni niotkuda, Sex noci svätojanskej, Kolobežka... imaju festivalsku biografiju.

Režiser je mnogih radijskih i televizijskih projekata kako za decu (festivalski projekti: Bartolomeo Kolumbo u Erdeviku, Naša škola, Stredosvedčania, Ako rástol Igorko...) tako i za odrasle (festivalski projekti: Osud sálašov a sálašanov, Hold jedlám zašlých čias, Petrovská zabíjačka u Rybovičov, Sedliacka pec...).

Njegove organizacione preferencije su međunarodni projekti koprodukcije na relaciji Novi Sad-Bratislava (Sterijino pozorje), Kragujevac-Martin (Joakim fest), Martin, Bratislava-Bački Petrovac (Nova drama, Petrovački pozorišni dani)... Naslovi studija predstavljenih na raznim sastancima (Prag, Bratislava, Martin, Kragujevac, Novi Sad ...) uglavnom se odnose na fenomen produkcije manjinskih marginalnih pozorišta, kako u dečijem tako i u pozorištu za odrasle (na primer, publikacija Pátos národných prísah ispituje direktive prvih pozorišnih stručnjaka Donje zemlje u Austro-ugarskoj u periodu 1848-1918).

Jan Čanji je nosilac nagrade za odličan doprinos razvoju i popularizaciji Dječijeg pozorišta u Vojvodini.

Miroslava Blažić

Rođena je u Bečeju, 25. septembra 1971. godine

Osnovnu školu je završila u Novom Sadu a zatim kulturološki smer u Gimnaziji "Jan Kolar" u Bačkom Petrovcu. Studirala je etnologiju i antropologiju na Fakultetu umetnosti u Beogradu.

Od 1999. do 2004. godine sarađuje sa Poljoprivrednim muzejom u Kulpinu. 2004. godine počela je saradnju sa Narodnim muzejom u Bačkom Petrovcu (sada Muzej vojvođanskih Slovaka). Od 2006. do 2008. godine, kroz projekte javno-korisnih radova, angažovana je u Slovačkom vojvođanskom pozorištu.

Od septembra 2008. godine radi kao organizator - koordinator u Slovačkom vojvođanskom pozorištu u Bačkom Petrovcu.

Autor je nekoliko etnografskih izložbi na temu rituala migracije i tradicionalne odeće Slovaka u Vojvodini (tradicionalne frizure i pokrivanje glave, dečija nošnja itd.).

Živi u Kulpinu.

Svetlana Mihalj rođena je 8. marta 1976. godine u Novom Sadu. Od 1999. do 2011. godine Svetlana je živela i studirala u Slovačkoj, tačnije, od 2000. do 2005. godine na Pedagoškom fakultetu Univerzitetu „Matej Bel“ u Banskoj Bistrici, smer slovački jezik i književnost i likovno vaspitanje (Mgr). Od 2005. do 2011. godine studirala je slikarstvo i digitalnu umetnost na Akademiji umetnosti u Banskoj Bistrici a studije intermedijalnog stvaralaštva završila je diplomskim radom „Granice“ (2011) i dobila titulu magistra umetnosti.

Tokom života je stvorila čitav niz radova koji su nastali crtanjem, slikanjem, kao i instalacijom, performansom i videom. Svoju prvu samostalnu izložbu Svetlana je realizovala u Galeriji u Njitri u Slovačkoj 2012. godine sa video-instalacijom „Granice“. Svetlana je svedok ekonomske krize, rata 90. - ih i NATO bombardovanja, a ovi politički događaji takođe su uticali na njeno stvaralaštvo, što se može videti u performaciji „Granice“. Drugu samostalnu izložbu realizovala je u Kisaču, u Galeriji SND 2017. godine.

Do sada je učestvovala na preko trideset grupnih izložbi širom sveta i kod kuće. Mihaljova je najviše izlagala u Slovačkoj, ali njen rad se mogao videti izvan Srbije, kao i u Poljskoj, Engleskoj i Holandiji.

Još kao dete je pisala i objavljivala poeziju, ali najviše je crtala. Godine 2003. Mihaljova je osvojila nagradu na studentskom takmičenju za slikarstvo i grafiku. Na veliki deo njenih radova uticao je i nekolikonedeljni boravk u New Yorku. Učestvovala je u umetničkoj radionici W3 u Medzilabornicama 2009. godine. U Brightonu u Engleskoj je završila osnove kursa za prirodnu konstrukciju sa slamom i prirodnim materijalima. U Indiji je uspešno završila kurs Joge- Instruktora. Svetlana je takođe učestvovala u volonterskim događajima u prirodnoj gradnji i permakulturi u Engleskoj i Španiji, gde je usavršila znanje iz različitih kurseva. Krajem 2014. godine vratila se u Srbiju, a od 2015. godine aktivno radi kao instruktor joge.

2012 - 2016

Vlada Autonomne pokrajine Vojvodine je na svojoj 176. sednici dana 10. jula 2012. godine, na predlog Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine donela Odluku o imenovanju predsednika i članova Upravnog odbora Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka.

Upravni odbor Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka u periodu od 2012 - 2016 čine:

Vladimir Valenćik, predsednik

dr Samuel Čelovski, član

Jarmila Ćendić, član

mr Ana Seč-Pinćir,član

Ana Medveđova, član

mr Miroslav Benka, član

Jan Makan, član

Vjera Benkova, član

Maria Raspirova, član

Do svoje smrti 2013 godine, član Upravnog odbora bio je i dr Mihal Tir a do 2015. godine član UO bio je i Samuel Boldocki, koji je preminuo 25. aprila 2015.

2008 - 2012

Izvršno veće AP Vojvodine je na sednici održanoj 29. aprila 2008, na predlog Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine donelo Odluku o imenovanju predsednika i članova Upravnog odbora Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka.

Upravni odbor Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka u periodu od 2008 - 2012 činili su:

Vladimir Valenćik, predsednik

dr Samuel Čelovski, član

dr Mihal Tir, član

Samuel Boldocki, član

Jarmila Ćendić, član

mr Ana Seč-Pinćir,član

Ana Medveđova, član

mr Miroslav Benka, član

Eva Nađ, član

Vladimír Valenćik

Studirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu od 1978. - 1982. godine a paralelno od 1980. godine i Istoriju umetnosti. Radio je u Redakciji programa na slovačkom jeziku Radija Novi Sad (1983 - 1986), zatim kao profesor filozofije, logike i sociologije u Gimnaziji Jan Kolar u Bačkom Petrovcu (1988-1990) kao i profesor likovne kulture u školskoj godini 1993-1994. Bio je organizator kulturnih manifestacija i kustos Galerije Zuske Medveđove. Od 1995. do 2003. bio je direktor Doma kulture u Bačkom Petrovcu. Jedan je od osnivača Slovačkog vojvođanskog pozorišta (2003.) i prvi direktor ove ustanove. Zatim je bio direktor izdavaštva AD Štamparija Kultura a od 2007. godine je direktor Slovačkog izdavačkog centra. Autor je brojnih tekstova i monografija iz istorije likovne umetnosti vojvođanskih Slovaka, kao i studija i kritika savremenih likovnih umetnika u Srbiji, Mađarskoj, Rumuniji, Francuskoj i u Slovačkoj. Dobitnik je nagrade Iskra kulture Zavoda za kulturu Vojvodine 2007. godine Jedan je od osnivača Galerije K. M. Lehotskog, organizator Bieanala slovačkih likovnih umetnika u Srbiji (od 1991. godine) i autor brojnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Živi i radi u Bačkom Petrovcu.

dr Samuel Čelovski

Akademska karijera
◦ 1997. godine - Izbor u zvanje - redovni profesor, Filozofski fakultet, Novi Sad
Oblast: Istorija
◦ 1979. godine - Doktorat, Filozofski fakultet, Bratislava
Oblast: Istorija
◦ 1975. godine - Specijalizacija, Filozofski fakultet, Bratislava
Oblast: Istorija
◦ 1975. godine - Diploma, Filozofski fakultet, Bratislava
Oblast: Istorija

Jarmila Ćendić

Jarmila Ćendić je rođena 1961 u Beogradu. Diplomirala je na filozofskom fakultetu 1984. godine na Odseku istorije umetnosti. Radi kao načelnica za društvene delatnosti u Opštini Kovačica.

Ana Seč-Pinćir

Ana Seč - Pinćir rođena je 06. juna 1978. godine. Studirala je etnologiju i kulturologiju na Filozofskom fakultetu u Njitri u Slovačkoj republici. Tokom studija učestvovala je u terenskim etnološkim istraživanjima u Slovačkoj republici. Nostrifikaciju diplome izvršila je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 2004. godine radi u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu.

Kao članica raznih stručnih komisija sarađuje sa festivalima i ustanovama Slovaka u Srbiji. Članica je Društva muzeologa Srbije i aktivno učestvuje na seminarima posvećenim ovoj problematici. Autorka je stručnih tekstova koje objavljuje u nedeljniku Hlas ljudu i drugim stručnim časopisima.

Anna Medveđova

Ana Medveđova rođena je 18. jula 1958. godine u Gložanu. Završila je Akademiju umetnosti u Novom Sadu na Odseku za muzičku pedagogiju. Dalje usavršavanje nastavila je na Univerzitetu Matej Bel u banskoj Bistrici u Slovačkoj republici.

Profesionalni angažman vezan je za Gimnaziju Jan Kolar u kojoj predaje muzičku kulturu. Rukovodi horom slovačkih pedagoga a od 2005. godine organizatorka je Letnjeg dirigentskog kampa, koji se svake godine održava u Bačkom Petrovcu.

Nosilac je priznanja Matice slovačke u Srbiji za zasluge i uspehe na polju obrazovanja kao i unapređenja slovačkog jezika i narodnih tradicija.

mr Miroslav Benka

Miroslav Benka rođen je 22. aprila 1956. godine u Ašanji. Režirao je preko 60 inscenacija klasičnog i savremenog dramskog repertoara; kao reditelj potpisao je i dokumentarni film, televizijska emitovanja, muzičke spotove, radio igre i multimedija – kao što je projekat „Lux in tenebris“ u okolini Bojnjickog zamka. Njegove inscenacije uvrštene su u program čuvenih pozorišnih festivala - BITEF-a, Sterijinog pozorja u Novom Sadu, festivala MESS u Sarajevu, EX PONTO u Ljubljani, zagrebačkog festivala Nedelja plesa, Jugoslovenskog pozorišnog festivala u Užicama, festivala u Prešovu, Njitri, kao i ostalim festivalima u Austriji, Egiptu, Finskoj, Iranu, Rumuniji, u Slovačkoj, u Jugoslaviji i dr.

Izraziti znak njegove poetike je i fizičko pozorište („S.O.S.“, „Meki snovi“ – Soft Dreams, Panem et Circenses „Hleba i igara“) – u ovim inscenacijama pokazao se kao autor likovnog rešenja. Predstavio se i na svetskoj izložbi scenografije i kostimografije „Quadrienalle“ u Pragu. Osim toga, imao je izložbu u galeriji „Ours“ u Pragu, Galeriji „Progres“ u Beogradu, „Yustat“ – Bijenale scenskog dizajna, u Muzeju umetnosti i zanata u Beogradu i na Trijenalu pozorišne scenografije i kostimografije u Novom Sadu.

Jan Makan

Jan Makan je rođen 03. decembra 1955. godine u Bačkom Petrovcu. Studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu završio je 1983. godine. Autor je brojnih scenarija, režiser brojnih pozorišnih predstava i filmova. U periodu od 2005 - 2007 sarađivao je sa Akademijom umetnosti u Novom Sadu na edukaciji mladih glumaca u Slovačkom vojvođanskom pozorištu, sarađivao je na projektu Verbalna komunikacija sa elementima dramskog vaspitanja.

Član je Odbora za kulturu NSSNM. Radi kao režiser u TV Vojvodina u Novom Sadu.

Vjera Benkova

Vjera Benkova, pesnik, prozni pisac, pisac za decu, publicist, rođena je 23. aprila 1939. godine u Bačkom Petrovcu. Osnovnu školu i gimnaziju završila je u zavičaju, a studije na grupi za slovački i češki jezik i književnost u Beograd na Filološkom fakultetu. Član je Udruženja književnika Srbije od 1966. godine, a od 1973. god. Društva književnika Vojvodine. Živela je u Beogradu od 1975. do 1981. kao slobodni umetnik, a od 1981. do 1994. god. radila je u radio stanici Novi Sad, u slovačkoj redakciji. U Društvu književnika Vojvodine je niz godina bila član uprave, te u upravi književnih susreta Brankovog kola, Fruškogorskih oktobarskih susreta, jedan je od osnivača oktobarskih Susreta pesnikinja na Dositejevim danima, član Kulturno-prosvetne zajednice Vojvodine.

Prevođena je na srpski, makedonski, turski, albanski, slovenački, hrvatski, švedski, italijanski, engleski, esperanto, poljski, rumunski, mađarski, češki, holandski, turski... Zastupljena je u značajnijim jugoslovenskim antologijama Od 1990. god. je član Udruženja književnika Slovačke. Živi u Bačkom Petrovcu.

dr Mihal Tir (1942 - 2013)

Mihal Tir je rođen 26. oktobra 1942. godine u Pivnicama. Univerzitetske studije slovačkog jezika završio je na Filološkom fakultetu u Beogradu 1967. godine. Na ovom fakultetu je 1973. godine odbranio magisterski rad Glasovni sistem slovačkog govora Bačkog Petrovca (Hláskoslovná sústava petrovského nárečia), napisan na srpsko - hrvatskom jeziku. Godine 1987. stekao je doktorat filoloških nauka za disertaciju Brojevi u slovačkom i srpskohrvatskom jeziku (Číslovky v slovenčine a srbochorvatčine).

Školske 1963/64. godine radio je u Osnovnoj školi Jozef Marčok-Dragutin u Gložanu a od 1967. do 1969. godine je bio zaposlen u izdavaštvu Obzor. Od 1969. do 1975. godine radio je u Zavodu za objavljivanje udžbenika u Novom Sadu, odakle je prešao na Institut slovakistike Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde je kao redovan profesor radio do odlaska u penziju. Školske 1971/72. godine bio je gostujući predavač na Filozofskom fakultetu UK u Bratislavi a od 1989. do 1994. godine vršio je funkciju prodekana Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Pored toga, predavao je slovački jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu i na Pedagoškom fakultetu u Somboru (istureno odeljenje u Bačkom Petrovcu).

U vojvođanskom pedagoškom okruženju, Mihal Tir je poznat kao autor udžbenika slovačkog jezika za osnovne škole. Njegova oblast zanimanja su bile jezičke nauke a pored velikog broja naučnih radova izdao je i dve knjige (Čislovky v spisovnej slovenčine a v spisovnej srbochorvatčine, Novi Sad – Bratislava , Obzor – Bratislava, 1991, 120 s.; Slovenčina v praxi, Študie z konfrontačnej a aplikovanej lingvistiky, Novi Sad, Futura publikacije 2004, 116 s).

Mihal Tir je bio član nekoliko udruženja: obnovljeno Slovakističko vojvođansko društvo – naslednik Društva vojvođanskih slovakista, Društvo za primenjenu lingvistiku Vojvodine, Slavističko društvo Srbije, Društvo jezičkih nauka (Bratislava).

Za svoj rad je nagrađen nekoliko puta. Dobitnik je sledećih nagrada: Cena Spolku vojvodinskych slovakistov v oblasti slovakistiky (1990. godine), Zahvalnica za rad u Skupštini AP Vojvodine u Komisiji za autentičnost prevoda akata i propisa sa srpskog na slovački jezik, Povelja Jugoslovenskog društva za primenjenu lingvistiku (septembar 2003. godina, Budva), Nagrada Kulturno-prosvetne zajednice Srbije (Zlatna značka, 2001. godine), Pamätná medaila Univerzity Komenského za prínos v oblasti slovakistiky a jej propagácie vo svete (2004. godine).

Umro je 5. oktobra 2013. godine u Novom Sadu.

Samuel Boldocki (1943 - 2015)

Samuel Boldocki, profesor, književni kritičar, autor i prevodilac udžbenika i slovakista rođen je 25. aprila 1943. godine u Bačkom Petrovcu. Nakon osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja u Bačkom Petrovcu završava Filozofski fakultet u Novom Sadu - Odsek za južnoslovenske jezike i jugoslovensku literaturu. Od 1967 do odlaska u penziju 2006. godine bio je profesor srpskog jezika u Gimnaziji Jan Kolar u Bačkom Petrovcu.

Tekstove iz oblasti lingvistike i književne kritike objavljivao je u brojnim slovačkim i srpskim časopisima. Autor je štampanih izdanja (Prehodnocovanie hodnôt, Podnetnosť literatúry, Podnety a úskalia slovenskej literatúry v Juhoslávii a Literárne reflexie), udžbenika slovačkog jezika, urednik zbornika Petrovac 1745 - 1995, brojnih scenarija. Za svoj rad često je nagrađivan. 1993. godine dobio je nagradu časopisa Novi život a 1996. godine Oktobarsku nagradu Opštine Bački Petrovac za izuzetan doprinos literarnom stvaralaštvu i prosvetnoj delatnosti Slovaka u Jugoslaviji.

2008. godine nagrađen je za tekst Boh človeka Nagradom časopisa Novi život a 2015. godine je u Nadlaku (Rumunija) nagrađen za izuzetan doprinos razvuju i propagaciji slovačke literature Nagradom Ondrej Šćefanko.

Prof. Samuel Boldocki bio je član Upravnog odbora Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka od njegovog osnivanja 2008. godine i svojim delovanjem je dao bitan doprinos podizanju kvaliteta programa ove ustanove kulture.

Preminuo je 25. aprila 2015. godine u Bačkom Petrovcu.