Iako u slovačkim vojvođanskim kulturnim okvirima dominiraju forme narodne muzike, u raznim vremenskim periodima i u raznim društvenim kontekstima nailazimo i na forme umetničkog stvaralaštva, te umetničku i artificijelnu muziku koja je muzičkom i scenskom izvođenju ansambala i pojedinaca davala novu interpretacijsku i vrednosnu ravan. Upravo iz tog razloga smo 13. Muzikološku konferenciju „Slovačka muzika u Vojvodini“, koja je organizovana 25. novembra 2017. u Novom Sadu, posvetili temi „Slovački kompozitori koji su delovali u Vojvodini“. Zahvaljujući ovoj odvažnosti pošlo nam je za rukom da autore motivišemo ka istraživačkoj, dokumentacionoj i stvaralačkoj aktivnosti, a rezultat ove delatnosti predstavlja niz zanimljivih tema i često nedovoljno poznatih činjenica o životu i radu kompozitora koji su bili, odnosno koji jesu, vezani za našu sredinu i naš habitus.

Veliku čast za našu slovačku zajednicu predstavlja i činjenica da je 13. Muzikološkoj konferenciji lično prisustvovao kompozitor Mirko Šouc. Sa svojih divnih 85 godina sa pažnjom je slušao predavanje svoje ćerke, dirigentkinje Vesne Šouc, koja je objasnila slovačko poreklo ove porodice i kulturnu javnost upozorila na to da naša zajednica ima važnu ličnost u Zemunu, te da na to ne treba da zaboravimo. Kompozicije bluza i džeza, koje su kasnije usledile u živom ili reprodukovanom izvođenju oduševile su prisutne i otvorile niz novih mogućnosti saradnje u prezentaciji dela Mirka Šouca kod nas i u inostranstvu. Tekst o Mirku Šoucu objavljujemo na srpskom i na slovačkom jeziku.

Ove godine detaljno smo se posvetili i delu i radu Tibora Andrašovana povodom stogodišnjice rođenja ovog slovačkog kompozitora. Njegov neobično zanimljiv životni put ga je na određeno vreme doveo i u Jugoslaviju u slovačku zajednicu, zahvaljujući čemu smo bogatiji za niz snimaka u Novosadskom radiju. Pažnju smo posvetili i stvaralačkom radu Jana Podhradskog, autora prve himne jugoslovenskih Slovaka „O Bože naroda, stvoritelju naš“, koju je komponovao davne 1929. godine. Tekst ove himne, koji je napisao njegov otac Vladimir Podhradski, ali i notni zapis, sa velikim oduševljenjem objavljujemo upravo u našem zborniku.

Kompozitora Vilijama Figuša Bistrog predstavljamo u svetlu njegovog delovanja u Padini na početku 20. veka; takođe smo se usredsredili i na stvaralaštvo autora iz Selenče Jana Nosala i Juraja Suđija, kao i etnomuzikologa Martina Kmeća. Iako je poznato da je u Bečkereku, današnjem Zrenjaninu, šest meseci boravio slovački kompozitor Mikulaš Šnajder Trnavski, tekst o njegovom stvaralštvu i delovanju u našoj sredini nismo uspeli da obezbedimo. Verujemo da će u nekim budućim izdanjima biti objavljen i rad o ovom značajnom periodu kako bismo se još bolje upoznali sa slovačkom vojvođanskom muzičkom prošlošću.

U zborniku su objavljeni i tekstovi vezani za zastupljenost slovačkih kompozitora u programima koncerata ozbiljne muzike „Prolećne note“ u Bačkom Petrovcu. Zbornik je obogaćen tekstom penzionisanog univerzitetskog profesora Vladimira Valenta u kojem možemo pročitati njegova zapažanja i sećanja na stvaralačku delatnost J. Nosala, M. Kmeća, M. Šouca i J. Suđija.

Svesni smo činjenice da tema 13. konferencije nije iscrpljena, sa druge strane svaki objavljeni tekst shvatamo kao dragoceni doprinos dokumentaciji muzičkog nasleđa, te kao izvor nastanka novih tema i budućih istraživačkih projekata. U vreme koje je brzo i koje nas neretko preplavi suvišnim informacijama moramo raditi na stvaranju uslova za ovakav vid osvrta na prošlost, posvetiti se istorijskim izvorima i staroj literaturi zahvaljujući čemu možemo postati svesni da su davno u mnogo složenijim prilikama naši preci umeli da održe nivo i kvalitet i u oblasti muzike, te da su na taj način oplemenjivali postojeći muzički život, ali i kultivisali muzičke i estetske izraze. Nismo pioniri već nastavljači tradicije, a naše konferencije i zbornici upravo treba da nas podstaknu ka tome da stremimo prema stvarnim vrednostima i da im u današnje vreme udahnemo neki novi život.