Godišnji izveštaji

Izveštaj o radu Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka za 2015. godinu

ИЗВЕШТАЈ

О РАДУ ЗАВОДА ЗА КУЛТУРУ ВОЈВОЂАНСКИХ СЛОВАКА ЗА 2015. ГОДИНУ

УВОД

ОДЕЉЕЊЕ ЗА КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ, СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ У ОБЛАСТИ КУЛТУРЕ И УМЕТНОСТИ СЛОВАКА У ВОЈВОДИНИ

Програм 1: Унапређивање фестивала значајних за целу мањину

Програм 2: Развој културне продукције у мањим срединама

Програм 3: Култура сећања – обележавање и прослава годишњица и јубилеја

Програм 4: Програми стручног усавршавања и образовања у области културе и уметности

РАЗВОЈНО-ИСТРАЖИВАЧКО ОДЕЉЕЊЕ

Програм 5: Издавачка делатност ЗКВС

Програм 6: Конференције и састанци

Програм 7: Креативност у служби развоја словачке културе

ИНФОРМАЦИОНО-ДОКУМЕНТАЦИОНО И КОМУНИКАЦИОНО ОДЕЉЕЊЕ (ИНДОК)

Програм 8: Култура војвођанских Словака ОНЛАЈН

Програм 9: База података о култури војвођанских Словака

МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА

Програм 10: Презентација словачке војвођанске културе у иностранству

ЗАКЉУЧАК

УВОД

Завод за културу војвођанских Словака (у даљем тексту „ЗКВС“) је и у 2015. години реализовао програме и пројекте усмерене на очување и унапређење културног наслеђа као и на подршку савременом културном стваралаштву Словака у Србији. У складу са компетенцијама и у складу са Статутом и Одлукама оснивача ЗКВС је своје активности реализовао путем перманентне информационо-документационе, развојно-истраживачке, презентационе и образовне делатности.

Извештај о раду за 2015. годину је у складу са Планом и програмом рада за 2015. годину и Финансијским планом за 2015. годину. Оба документа су позитивно оцењена и усвојена на седници Управног одбора ЗКВС као и на седницама оснивача, Националног савета словачке националне мањине и Покрајинске владе.

У Извештају о раду за 2015. годину се констатује да су све активности планиране у 2015. години и реализоване.

Програм 1: Унапређивање фестивала значајних за целу мањину

На основу одлука донешених на 6. седници Националног савета словачке националне мањине (у даљем тексту: „НССНМ“) од 24. јуна 2011.г. о фестивалима од значаја за целу мањину и Одлуке НССНМ од 4. марта 2013.г. о обавези Завода за културу војвођанских Словака (у даљем тексту: „ЗКВС“) да организационо обезбеђује манифестације од посебног значаја, а такође у складу са правилима фестивала, која су усвојена 27. маја 2014.г. на Одбору за културу НССНМ и усвојена 23. јуна 2014.г. на седници НССНМ, као и у складу са Планом и програмом рада ЗКВС за 2015.г. и потписаним уговорима, ЗКВС је организационо обезбедио и финансијски помогао следеће фестивале од значаја за целу мањину:

• 17. Фестивал популарне музике за децу: „Letí pieseň, letí“/ Лети песма, лети;

• 22. Смотру дечијег позоришног стваралаштва – „3xĎ“/ 3xЂ;

• 22. Дечији фолклорни фестивал „Zlatá brána“ /Златна капија;

• 35. Фестивал словачке популарне музике „Zlatý kľúč“/ Златни кључ;

• 45. Фолклорни фестивал „Таncuj, tancuj...“/ Плеши, плеши...;

• 46. Смотру словачког аматерског позоришног стваралаштва – „Divadelný vavrín“/ Позоришни ловор;

• 50. Фестивал аутентичне словачке песме „Stretnutie v pivnickom poli“ /Сусрет у пивничком пољу .

45. Фолклорни фестивал „Таncuj, tancuj...“/ Плеши, плеши...

На 45. Фолклорном фестивалу „Таncuj, tancuj...“ u Гложану наступило је 26 фолклорних ансамбала, 25 певачких група и 3 народна оркестра. Гложан је тог дана угостио око 1300 посетилаца из наше државе и иностранства. Фестивал је одржан 30. маја 2015. године. Све планиране манифестације су биле и реализоване. Два фолклорна концерта су одржана у амфитеатру, док је концерт певачких група и оркестара био у Дому културе. Једнако успешни били су и пратећи кутурни догађаји – Школа плеса, у којој су презентоване народне игре пореклом из Хајдучице, етно изложба у Дому културе и продајна изложба традиционалних занатлијских предмета и гастрономских специјалитета одржана у ареалу амфитеатра.

Стручни жири за оцењивање оркестара и певачких група у саставу: Јурај Ферик, Јармила Јуриц-Ступавски и Словенка Бенко-Мартинко прву награду доделио је девојачкој певачкој групи „КПД Једнота“ из Гложана, 2. награду Женској певачкој групи „КИЦ Кисач“, 3. награду девојачкој певачкој групи „СКУД Јаношик“ из Јаношика. У категорији народних оркетара, 1. награду добио је „СКПД Ђетван“ из Војловице, 2. награду народни оркестар „СКЦ П.Ј.Шафарик“ из Новог Сада а 3. награда је припала народном оркестру Дому културе „Михал Бабинка“ из Падине. Овај жири одлучио је да додели и две специалне награде: женској певачкој групи „СКПД Ђетван“ из Војловице и девојачкој певачкој групи „СКЦ П.Ј.Шафарик“ из Новог Сада за дугорочан успешан рад на „ФФ Плеши, плеши...“

Кореографије је оцењивао жири у саставу: Милорад Лонић, Маријан Павлов и Татијана Кривак-Амиџић. Наградио је следеће фолклорне ансамле: 1. награда – млађа фолклорна група „КПД Једнота“ из Гложана, 2. награда – фолклорни ансамбл „Класи СКУД хероја Јанка Чмелика“ из Старе Пазове и 3. награда – фолклорни ансамбл „СКУД Јаношик“ из Јаношика. Многобројну публику у финалном делу фестивала забављали су ансамбли из Словачке (ФА „Бажаличка“, „Прибелце-Плахтинце“), из Чешке (ФА „Пучик Брно“), из Србије (ФС „Вила“) и из Хрватске (ФА „Младост“, Самобор“).

Фестивал су организовали НССНМ, Месна заједница Гложан, КПД „Једнота“ Гложан, Општина Бачки Петровац и Завод за културу војвођанских Словака. Координаторка фестивала је била Ивана Светлик, сценарио је написала Моника Нецпал а модератори су били Елена Вршка, Ана Фунћик и Растислав Зорњан. ЗКВС је обезбедио рекламни материјал фестивала и испунио је уговорне обавезе које се односе на функцију координатора фестивала. Извештаје о фестивалу, пре свега извештаје стручног жирија које садрже и препоруку за побољшање фестивала, као и фотографије и видео документацију можете видети на интернет порталу ЗКВС: www.slovackizavod. оrg.rs.

22. Смотра дечијег позоришног стваралаштва „3xĎ“/3xЂ

На смотри 3xЂ одржаној у периоду од 5. до 7. јуна 2015. године у Старој Пазови учествовали су позоришни ансамбли из следећих места: Пивница, Бачког Петровца, Старе Пазове, Селенче, Новог Сада, Ковачице, Падине, Белог Блата, Бољеваца, Кисача, Кулпина, Панчева-Војловице, Шида, Бингуле, Арадца и Пухова. Након завршетка позоришних представа сви су нестрпљиво чекали извођење приповетки у дворишту позоришта– у форми едута – у изведби Монике Нецпал, Владимира Вереша и Ранке Лепшановић. Стручни жири у саставу: Зузана Тарноци, Мирослав Фабри и Александар Бако се усагласио да бронзану плакету уручи представи „Cesta k šťastiu“ (Пут ка срећи) ОШ „х. Јанко Чмелик“ из Ст. Пазове у режији Ањичке Балажове и Ивана Јечмена, сребрну плакету доделио je Словачком војвођанском позорипшту за представу „Кde bolo, tam bolo“ у режији Даниеле Легињ Сабо а носилац златне плакете као и награде НССНМ је позоришна група АП „Јанко Чеман“ и ОШ „15. октобар“ из Пивница за представу „Pes Jeana Labadeho“ у режији Петра Худака.

Организатори смотре били су НССНМ, ЗКВС, Општина Стара Пазова и КУД „х. Јанко Чмелик“ из Старе Пазове. ЗКВС је финансијски подржао дизајн рекламног материјала и уметничке едуте. Због ребаланса а на основу захтева оснивача финанскијска средства за реализацију овог фестивала била су умањена (види Финансијски извештај).

22. Дечији фолклорни фестивал „Zlatá brána“ /„Zlatá brána“ /Златна капија

На 22. Дечијем фолклорном фестивалу Златна капија у Кисачу, одржаном у периоду од 19. до 21. јуна 2015. године, титулу победника освојио је ДФА „Holubička“/Голубица ДК „Михал Бабинка“ из Падиеи за извођење дечијих игара „Na hajšovkách“. Аутор кореографије и уметнички руководилац била је Ана Халај а руководилац оркестра Владимир Халај. Другу награду освојио је ДФА КУД „Petrovská družina“ (мл. група) из Б.Петровца са „Игром о хлебу“ ауторке Даниеле Легињ Сабо. Трећу награду добио je ДФА СКPД „Шафарик“ из Добановца активан у оквиру Словачког народног дома (старија група) са стилизованом игром „Добановци“ аутора и руководиоца Владимира Радоњића. Оркестар је водио Маријан Шајбен. У оквиру фестивала наступали су дечији ансамбли из Бољеваца, Добановаца, Лалића, Љубе, Ердевика, Гложана, Шида, Бачког Петровца, Луга, Пивница, Бингуле, Кулпина, Војловице-Панчева, Ковачице, Селенче, Падине, Арадца, Кисача, Старе Пазове, као и из Степановићева, Илока (Хрватска), Беча (Аустрија) и Хонћианских Немица (Словачка република). Учествовало је укупно 44 фолклорних ансамбала.

Организатор ове манифестације је Установа за културу, информисање и образовање Културно-информативни центар Кисач а финансијски су је подржали Град Нови Сад, Национални савет словачке националне мањине, Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање, Канцеларија за Словаке у дијаспори и Завод за културу војвођанских Словака.

46. Смотра словачког аматерског позоришног стваралаштва – „Divadelný vavrín“/Позоришни ловор

На 46. Смотри словачког аматерског позоришног стваралаштва „Divadelný vavrín“, одржаној у Старој Пазови у периоду од 6. до 15. новембра 2015. године било је изведено десет такмичарских позоришних представа. Стручни жири је трећу награду доделио представи Нове сцене из Падине под називом „Čooo?“ у ауторској режији Павла Брезњика, другу награду представи „Čarodejník“ у извођењу АП СКПД „Ђетван“ из Војловице у режији Терезе Вебер Оравец а прву награду освојила је представа „Ad infinitum“ СП „ВХВ“ СКУД-а „х. Јанко Чемлик“ из Старе Пазове у режији Мирослава Кожика.

Због ребаланса a на основу захтева оснивача ЗКВСније допринео целом планираном сумом предвиђеном за овај фестивал али је организационо своје обавезе испунио. Поред расписивања позива на учешће, слања позивница, ЗКВС је био задужен за припрему садржаја рекламног материјала и ангажовање кооординатора а организовао је и пратећу манифестацију – свечано отварање изложбе портрета културних стваралаца из редова војвођанских Словака аутора Павела Попа и Павела Чањија. Координатор фестивала био је Мирослав Кожик. Обимна документација и извештаји стручног жирија су архивирани у ЗКВС, као и на порталу www.slovackizavod.org.rs.

50. Фестивал аутентичне словачке песме „Stretnutie v pivnickom poli“ /Сусрет у пивничком пољу

Јубиларни 50. Фестивал аутентичне словачке песме „Stretnutie v pivnickom poli“ одржан је у периоду од 22. до 24. маја 2015. године у Пивницама. За успешан догађај заслужни су организатори и оснивачи: СКУД "Пивнице" и НССНМ, ЗКВС и Општина Бачка Паланка. СКУД "Пивнице" на челу са председником Валентином Михајлом Грњом приредио је на овој манифестацији несвакидашњи музички викенд. ЗКВС је фестивал подржао финансијски у складу са уговореним обавезама.

Стручни жири у саставу: диригент Јурај Ферик, Јармила Јуриц Ступавски и Марија Здравковић је доделио следеће награде: две истоважеће награде за аутентичност песама је доделио Јармили Колар из Бачког Петровца за песму „Čia to labuď“ и Андреи Ломен из Кисача за песму „Sedela Anička“, две треће награде добили су Властимир Поволни из Падине, који је представљао СКЦ „П.Ј.Шафарик“ из Новог Сада и Катарина Калмар из СКPД „Ђетван“ из Панчева, другу награду за интерпретацију освојила је Марина Захорец из Гложана а победница јубиларног 50. Фестивала „Сустрета у пивничком пољу“ је Ирена Носаљ која је представљала ДК „Михал Бабинка“ из Падине. Жири публике је свој хлас дао Пивничанкама: Сари Валенћик и Сандри Грњи. Специалну награду освојио је Роберт Зграблић, представник Матице словачке из Осијека. Аутентичност народних ношњи је на фестивалу оцењивала етнолошкиња Власта Винкович која је награде доделила Даниели Ђукић из Кисача и Сари Валенћик из Пивница. Солисте је музички спроводио оркестар под руководством Валентина Михајла Грње. Осим такмичарских концерата оркестар је извео и композиције које су обележиле 50. годишњицу фестивала.

35. Фестивал словачке популарне музике „Златý кľúч“/Златни кључ

35. по реду фестивал словачке популарне музике „Злати кључ“ се одржао 18. октобра 2015.г. у Дому културе у Селенчи. За златни кључ и титулу победника такмичило се дванаест нових словачких популарних композиција. Стручни жири у саставу Јован Адамов, Тања Бањанин и Ервин Малина изабрао је победничку композицију „Надеј“ ауторке Теодоре Шимо, која је компоновала на текст Елене Хложан. Награђену песму је извела Ана Беређи из Селенче. Публика се сложила са стручним жиријем а награду је такође доделила песми „Надеј“. Другу награду је освојила композиторка Милина Склабински која је компоновала на текст Катарине Моснак-Багљаш „Следуј своје срдце“. Песму су извели Марија Туранска, Татијана Јашко и Иван Славик. Трећа награда припала је Ивани Илић за компоновање на основу текста „Коминарске шťастие биеле“ ауторке Монике Нецпал. Песму је отпевала Андреа Лачок. Ова песма се највише допала и публици која је гласала СМС гласањем. Награду за интерпретацију освојила је Рената Ловас. Извела је композицију Зарета Говорчина „Луна“ за коју је текст написала Словенка Бенко Мартинко. Награду за текст „Нестала сталица“, за који је композицију направио Мирослав Звара освојила је Катарина Моснак-Багљаш. Уметничка директорица 35. Фестивала била је Словенка Бенко Мартинко а координатор је био Јозеф Гашпаровски. ЗКВС је финансијски допринео за музички ангажман композиција.

17. Фестивал популарне музике за децу „Летí пиесеň, летí“/Лети песма лети

Дана 13. децембра 2015.г. се у Ковачици одржао 17. Фестивал популарне музике за децу „Лети пиесеň лети 2015“. За организацију фестивала побринули су се Дом културе „3. октобар“ и Основна школа „Младих поколени“ из Ковачице. Суорганизатори били су Национални савет словачке националне мањине и Завод за културу војвођанских Словака. Извођење солиста спроводио је оркестар од шест чланова у саставу Јан Петрович, Ервин Малина, Ђорђе Петришко, Иштван Чик, Карољ Бечеји под руководством Јана Петровича из Падине. Солисте је пратио хор Основне школе „Младих поколени“ из Ковачице под руководством наставника музичке културе Павла Томаша ст.

Програм 2: Развој културне продукције у мањим срединама

С обзиром да је буџет ЗКВС у току године био смањен за 200.000 динара на основу одлуке Покрајинског секретаријата за културу из 9. септембра 2015. године, били смо принуђени укинути реализацију програма под бројем 2. Међутим, неке од реализованих акција можемо сврстати у област подршке мањих средина.

ЗКВС је финансијски подржао манифестацију „В липовом цхлáдку а медовом слáдку“ која је одржана у Лугу. КУД „Младост“ је 11. јула 2015. г. организовао акцију посвећену меду, производима од меда, као и пчелама и пчеларима. У сеоском парку су организовали изложбу меда и других пчелињих производа. Своје производе су презентовали и продавали пчелари из Луга и других села. Удружења жена су представиле своје стваралаштво. Манифестацију су увеличали домаћи фолклористи као и гости из СКОД Ердевик, КУД „Једнота“ из Шида као и фолклористи из КУД „Бриле“ из Беочина.

Програм 3: Културно памћење – обележавање и прослава годишњица и јубилеја

6. годишњица ЗКВС

Дана 18. јануара 2015.г. Завод за културу војвођанских Словака је прославио 6. годишњицу постојања. Том приликом је била организована књижевна премијера „Библиографија Виере Бенкове“. Дан 6. годишњице завода био је конципован као шетња кроз богато стваралаштво списатељице Виере Бенкове а пре свега и као прилика за испраћај њене библиографије на пут у нашу културну јавност. Библиографију је сачинила Божена Бажик а издао ју је ЗКВС у едицији „Библиографије“ као други део. Стихови Виере Бенкове су рецитовали Кармена Зорњан, Милан Клинко и Милушка Мајера. Овај водитељски трио је приближио стваралаштво прве даме словачке „долноземске“ књижевности кроз одломке из књижевно-научних чланака, занимљивих дела из њених разговора као и разматрања и рефлексија. Њена обимна дугогодишње стваралаштво (58 година) је забележена дакле и у Библиографији. Књига има 437 страна и 2199 библиографских јединица. Обухвата стваралаштво Виере Бенкове, књижевност о њој и регистар. Из разговора између Кармене Зорňан и ауторке библиографије Божене Бажик су многобројни гости сазнали начин припреме ове књиге. Библиографију је припремала четири године а податке је црпила из библиотеке Матице српсле, такође са интернета и база података словенске и хрватске библиотеке а много информација јој је пружила и Виера Бенкова. Књижевне одломке је уметничким извођењем изнела солисткиња Опере Српског народног позоришта у Новом Саду – Јарослава Бенко Влчек, која је уз клавирску пратњу Маје Грујић извела композиције из стваралаштва народног уметника Микулаша Сцхнеидера-Трнавског. На крају је наступила Ема Ступавски, власница златних медаља са више такмичења у џез балету.

Осамдесетогодишњица диригента Јураја Ферика

Дана 19. маја 2015.г. у заводу је била прослава поводом 80. рођендана Јураја Ферика – првог професионалног диригента војвођанских Словака, композитора, редитеља, верног члана стручних жирија и учесника професионалних музиколошких сусрета. У уметничком програму Катарине Моснак Багљаш гости су били информисани у вези стваралаштва и личности Јураја Ферика од његових почетних корака све до данас. Измењали су се аудиоснимци из Радија Нови Сад, видео записи Словачке редакције Телевизије Војводина, PowerPoint презентација са фотографијама Јураја Ферика као и живе демонстрације из његовог музичког стваралаштва. Уметничким извођењем Ферикових ауторских композиција и уредби народних песама јубиланту су честитали музичари Радија Нови Сад: Ондреј Магловски (хармоника), Владимир Станковић (флаута), Никола Вучковић (прва виолина), Томислав Димић (друга виолина), Мирослав Пап (гитара) и Ервин Малина (контрабас). Песме су извели Марија Туранска, Иван Славик и девојачка певачка група „СКЦ П.Ј.Шафарик“ из Новог Сада. Завршна дирљива тачка је припала народној песми „Червенé јабĺчко“ у извођењу Јураја Ферика и његове унуке Еме Иванович. Уручењем цвећа са жељом доброг здравља, стваралачке снаге и радости због талентованих унучића и целе породице честитала је јубиланту у име ЗКВС Милина Склабински. Између осталог је истакла: „Постати личност значи имати таленат, склоност, стручно образовање и стваралаштво које је остварењем овог талента. Међутим, постати личност значи пре свега бити човек, који дели свој таленат, који прати развој културе и увек се труди са саветима и добронамерним идејама овај култури живот унапреди. И један и други аспект г. Ферик има и то је нешто, чему се сви дивимо и због чега радо са њим сарађујемо.“ Лично је Јурају Ферику рођендан честитала и председница Матице словачке у Србији Катарина Мелег Мељих, свештеник Словачке ев. цркве у Новом Саду Владимир Обшуст, председник МОМС Кисач Растислав Сурови са супругом, председница МОМС Нови Сад Јармила Струхар и многи други.

200. годишњица од рођења Људевита Штура

Дана 22. априла 2015. год. је словачка војвођанска јавност имала прилику да саслуша предавање Јулиане Бењове из Позоришног завода у Братислави на тему „Људевит Штур“. Позоришни завод као и друге установе за културу у Словачкој републици обележили су 200. година од рођења кодификатора словачког књижевног језика, политичара и историчара Људевита Штура. Позоришни завод је овом приликом истражио сопствену архиву и дошао до занимљивих сазнања које је г. Бењова представила речима као и богатим видео записима. „Разни социолошки прегледи су нам више пута потврдили да већина Словака управо Штура сматра за најзначанију личност у словачкој историји. Постао је легенда, у многим градовима има постављене споменике а именовали су по њему и улице, књижевно-језичка такмичења... Међутим, за сада нико у својим истраживањима или разматрањима овог интелектуала, новинара, кодификатора језика а коначно и политичара није гледао из угла позоришног“, истакла је Ј. Бењова. Предавање је потврдило да постоји добра сарадња између Позоришног завода у Братислави и ЗКВС која се одности на размену архивског материјала али и на грађење електронских база података у вези културе војвођанских Словака. Суорганизатором је била Катедра словакистике ФФУНС.

Дана 19. новембра 2015. г. завод је емитовао филм „ТРУЕ ШТÚР“. Црно-бели филм као нека врста детективног филма са идејом да се нађе потенциални убица или име особе која би могла бити одговорна за смрт Људевита Штура, привукао је у ЗКВС пре свега студенте словакистике ФФУНС. Сазнати нове информације о једном од кодификатора словачког језика, обогатити своје знање за друге аспекте живота и стваталаштва овог националисте на основу филма који је био награђен од стране РТВС, била је јединствена прилика коју студенти нису пропустили. После емитовања филма следио је разговор лекторке словачког језика на Катедри словакистике проф. Пхдр. Марте Соучкове, Пхд., са режисером Михалом Балажом о настанку филма, о разлозима комбинације играног и анимираног филма који је имао за циљ на савремени и привлачни начин представити личност Људевита Штура кроз примену других карактера – његових савременика.

Недоживљена 90. годишњица Зузане Халупове и 60. годишњица постојања Галерије наивне уметности у Ковачици

У Заводу за културу војвођанских Словака се 27. јуна 2015 године одржала изложба слика Зузане Халупове. Овом познатом наивном сликару из Ковачице, Зузани, која кроз своје слике ствара бољи и лепши свет, су одали почаст вође словачких војвођанских институција, као и многи посетиоци, који су више о животу Зузане Халупове сазнали од директорице Галерије наивне уметности Марије Распирове. Реч је имао и ликовни критичар Владимир Валенћик и Биљана Сикимић, стручњак Балканологичког института, која је и добар зналац мањинских култура у Србији. Народни оркестар Росичка из Ковачице се представио са словачким народним песмама. Млађи чланови Културног центра из Кисача су веселим песмама улепшали вече. Девојачка певачка група СКЦ Павел Јозеф Шафарик је отпевала народне песме из Ковачице. За сценарио је била задужена Милина Склабински. Водитељке програма биле су Марија Туранска и Маргарета Валентова.

100. годишњица смрти Емила Коленихо

Задње недеље у октобру су у Хајдучици обележили 100.годишњицу смрти Емила Коленија. Гости су се најпре окупили на гробљу у Хајдучици, где је као домаћин била Словачка евангелистичка а.в. црква из Хајдучице, Локални огранак Матице словачке у Хајдучици и представници локалне самоуправе Милан Селаковић, председник општине Пландиште, Бранислав Стојчевски, председник Месног заједништва Хајдучица и Мирослав Маричић, директор основне школе. Даље су били присутни наследници Коленихо - Јарослав Бобош са породицом из Војловице. Минутом ћутања су изразили част Емилу Коленију, кад је венац на његов гроб ставила Катарина Моснак Багљаш. У 15:00х су се гости окупили у хајдучицкој цркви, где је пастор Слађан Даниел Срдић поздравио представнике Матице словачке у Србији и локалних огранака из Арадца, Јаношика, Белог Блата, Војловице, Бољовца и Кисача. Откривање споменика Емилу Коленију, које је следило после, било је праћено културно-уметничким програмом, који су припремили домаћини. Присутни су се упознали са биографијом Емила Коленијо а онда је у име Завода за културу војвођанских Словака открила споменик Катарина Моснак Багљаш и подсетила је присутне, да овакви јубилеји треба да служе човеку да никад не заборавља на живот и дела наших личности и да њихова дела могу на народном и културном пољу да служе за пример будућим генерацијама. Гости су погледали изложбу слика наивног сликара Мирослава Храшка из Хајдучице. У другом делу манифестације одржала се премијера књиге ,,Словáци в Хајдушици а на Долнеј земи“ , коју је саставио Владимир Худец. Овом приликом је говорио о великом значају дела Емила Коленијо и о његовој личности. Рецензију књиге је прочитала Катарина Моснак Багљаш. На крају је аутор приближио процес настанка књиге.

Програм 4: Програми стручног усавршавања и образовања у области културе и уметности

У Заводу за културу војвођанских Словака се 18. и 19. септембра 2015 г. одржао курс за модераторе, где су се срели заинтересовани за усавршавање у овој области, како би стекли искуство и добили ново знање у области свог посла у јавности. Завод је успоставио сарадњу са стручњаком за реторику гласа и технику говора, са педагогом на Вишој школи музичке уметности у Братислави и доценткињом Хеленом Чертíковом. Модератори су усвојили теоријско знање и практичне савете како реализовати квалитетан јавни говор, како решити неочекиване проблеме у директном преносу и наравно, научили су како манипулисати акценат и темпо у тексту.

РАЗВОЈНО-ИСТРАЖИВАЧКО ОДЕЉЕЊЕ

Програм 5: Издавачка делатност ЗКВС

ГОДИШЊАК ЗКВС „МАЈАК“ 2015 (колектив аутора, уредница Катарина Моснакова-Багљашова)

Преглед свих активности ЗКВС за прошлу годину смо јавности понудили путем интересантних фотографија и текстова у годишњаку „Мајак“ 2014. „Мајак“ има 55 страница, стабилан концепт и паралелно доноси текстове на словачком и српском језику. После уводника директорке следе рубрике: Информативно-документарна и комуникацијска активност, Развојно-истраживачка активност, Презентација културе Словака у Србији, Међународна сарадња, У Заводу је било..., Подржали смо, Представили смо се. Аутори текстова су већином раднице завода Милина Склабинска, Катарина Моснакова-Багљашова, Наташа Симоновић, сарадница Ана Маргарета Валентова као и бројни спољни сарадници. За лекторисање текстова су били задужени Катарина Мељихова, Милица Брацић и др Јурај Гловња. За графичку припрему је већ две године задужен дизајнер Ðула Шанта. Свих пет годишњака заинтересовани могу да се упознају у штампаном облику или у електорнској форми на порталу www.slovackizavod.org.rs. Годишњаци на оригиналан начин документују све активности из области културе војвођанских Словака које су биле резултат рада ЗКВС.

ЗБОРНИК РАДОВА 10. МУЗИКОЛОШКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ (колектив аутора, уредница Милина Склабинска)

Музиколошка конференција која истражује, вреднује или унапређује сазнања из музичке културе војвођанских Словака обележила је у 2014. години мали јубилеј – своју прву десетогодишњицу. Током овог периода смо покренули низ интересантних тема које су заинтересовале стручњаке не само из редова војвођанских Словака него и Словачке, Србије, Румуније и Мађарске. Претраживали смо по нашој музичкој историји са циљем да продремо у суштину музичке меморије, анализирали смо и савремене музичке облике који истрајавају у популарним, уметничким, црквеним, народним и сличним димензијама. Бавили смо се музичком педагогијом и начинима како да се популарише музика међу припадницима младе генерације у образовном процесу. Нисмо занемарили ни медије који су такође изузетно значајан фактор код формирања музичких навика код људи. Наши сведоци током свих ових корисних десет година су стручњаци који су учествовали на јубиларној десетој конференцији. Њихови драгоцени прилози сачињавају такође јубиларни десети зборник радова. Изузетни стручњаци из Завода музичке науке Словачке академије наука и са Филозофског факултета Универзитета Коменског из Братиславе, такође наши сарадници и истрајни обожаваоци словачке војвођамске музичке уметности из Банске Бистрице као и Мађарске – сви представљају нашу подршку и на њих рачунамо и код наших предстојећих музичко-теоретских конференција. Прилози ових стручњака су основа за зборник радова који смо поднели јавности.

Зборник садржи девет музичкотеоретских, етномузиколошких и културолошких прилога. Истраживање традиције песама Словака у Војводини – документацију и рефлексије је приредила др Хана Урбанцова из Завода музичке науке Словачке академије наука у Братислави. Мр Кристина Ломенова, докторант Завода музичке науке Словачке академије наука је обрадила традиционално певање у животу Словака у Старој Пазови као део дисертације. Катедру музичког образовања Педагошког факултета Универзитета „Маћеј Бел“ из Банске Бистрице је представљао проф. др Милан Пазурик. Припремио је рад на тему „Учешће хорских ансамбала и личности из Словачке на фестивалима хорова у Војводини. Музика као део идентитета инспирисала је и доц. др Михала Бабјака са Катедре естетике Филозофског факултета Универзитета Коменског, проф. др Оливер Бакош је говорио о музици као најнижој или највишој уметности у Шелинговој Филозофији уметности. Учесница из Мађарске Мр Катарина Кираљева се посветила етномузиколошким истрживањима Словака који живе у Мађарској. О педагогици плеса и истраживању народних плесова војвођанских Словака је говорила др Зузана Другова из Методолошког центра Универзитета „Маћеј Бел“ која се посветила истраживању словачких народних игара из Баната, Бачке и Срема у аривима у Словачкој. Мр Мартин Урбан са Катедре музичког образовања Педагошког факултета Универзитета „Маћеј Бел“ је говорио о специфичностима педагогије плеса Словака у дијаспори. Уредница зборника је Милина Склабинска. Графичку припрему је одрадила Јасмина Симоновић, корице је осмислила Катарина Лукић-Балажикова. Прилоге је употпунио додатак са фотографијама из архива ЗКВС. Зборник је изашао под покровитељством НССНМ. Није у продаји и на располагању је у ЗКВС. Доступан је и у електронском облику на порталу www.slovackizavod.org.rs.

СЛОВАКИЊЕ – ЖИВОТНЕ ПРИЧЕ СЛОВАКИЊА У ВОЈВОДИНИ

У 2003. години организација „Женске студије“ из Новог Сада под руководством заслужне професорке др Свенке Савић је направила истраживање и издала публикацију под називом „Животне приче Словакиња у Војводини“. Публикација је настајала по методи „орал history“: садржи изјаве Словакиња о свом животу. Ова публикација као и књиге о женама других етничких група су постале омиљено штиво јавности. Њен мали тираж је подстакао „Женске студије“ као и Завод за културу војвођанских Словака да понове њено издање. Друго допуњено издање осим првобитних садржи још два нова текста. Животне приче Словакиња из Војводине представљају интересантно штиво у којем налазимо она најискренија признања, животна искуства или догађаје Словакиња из Кисача, Новог Сада, Бачког Петровца, Ковачице, Пивница, Кулпина и Старе Пазове. ЗКВС је поновним издањем публикације допринео не само као документ живота Словака у прошлости него и проширивању вредности ове мултијезичке и мултиконфесионалне средине у којој већ више од два и по века мултикултурални мозаик допуњавају Словаци. ЗКВС је у 2015. години наставио са пројектом „Женских студија“ у Новом Саду. Овај пут су се истраживања животних прича Словакиња вршила у Румунији, Мађарској и Хрватској уз подршку Канцеларије за Словаке у иностранству. У припремној фази је одржана почетна обука за методологију „орал history“ коју је предводила Ана Јашкова. У наставку су истраживачи Ана Јашкова, Анета Ломенова, Ана Маргарета Валентова и Маријан Павлов направили истраживање у Мађарској, Румунији и Србији. Разговори са информаторкама ће да се наставе и у Хрватској.

Циљ пројекта је да се сагледају и стручно запишу животне приче Словакиња са Доње земље и да се на тај начин допринесе откривању живота сународника у времену и простору. Конкретан циљ је да се припреми студија Животне приче Словакиња на Доњој земљи која не само да ће да обједини резултате истраживања на терену него ће да представи и изјаве жена у Србији, Мађарској, Румунији и Хрватској. Очекујемо да ће истраживања на терену да омогуће развој међународне сарадње и донесу идеје за неке нове заједничке пројекте.

„СЛИКАРСТВО ТИХЕ СТРАСТИ“ – И. том у едицији „СловАрт“

Ликовна монографија дела Марије Гашкове „Малиарство тицхеј вáшне“ је прва ликовна монографија коју је припремио за издање ЗКВС. Изашла је у новонасталој едицији „СловАрт“ и прва је у планираној серији издања о уметничком делу наших активних ликовних уметника. Ауторски текст Саве Степанова на 50 страница наводи се у три језичке мутације: словачкој, српској и енглеској. Визуелно је књигу припремио Студио дизајна „Максимов“ а лого едиције под називом „СловАрт“ је предложио Дарко Вуковић. Монографија садржи и рецензије ликовних критичара Бохумира Бахратог и Владимира Валенћика.

Ликовна монографија је јавно представљена 20. априла 2015. на Међународном салону књига у Новом Саду. Присутни су имали прилику да дођу до монографије и да чују нешто више о настанку књиге и о делу Марије Гашкове. На премијери је Сава Степанов рекао следеће: „Марија Гашкова је почела да слика почетком 70. година и од тада до данас је створила један кохерентан уметнички опус. Сада је најбољи тренутак да тај опус погледамо на једном месту. Треба да узмемо у обзир да је једна од специфичности Марије Гашкове била неагресивна излагачка делатност. Дакле она се никад није журила нити је наметала другима своје дело. Са друге стране увек је била присутна у најновијим трендовима југословенске, српске односно војвођанске уметности, на својим сликама је представљала нове појаве на суптилан начин. Тако у њеном делу могу да се нађу слике које припадају апстракцији 70. година, уметност новог експресионистичког стварања из 80. година а такође и слике које критички прате догађања из 90. година. Гашкова је у томе учествовала тихо и зато мој текст у монографији има назив „Сликарство тихе страсти,“ рекао је С. Степанов. Директорка ЗКВС Милина Склабинска је представила издавачку делатност ове установе и истакла да је њен циљ да се представе резултати истраживачко-научне делатности наших научника и уметника. Такође је говорила о новонасталој едицији „СловАрт“ која има за циљ да представи савремене реномиране уметнике из редова војвођанских Словака и њихово ликовно дело. „Желели би смо да ЗКВС сваке године изда по једну монографију из ове едиције,“ рекла је М. Склабинска. Приказивач публикације и ликовни критичар је осим осталог истакао да је добро што је завод сакупио снагу да издаје и овакве уметничке књиге, по њему је то веома напоран рад. „Са оваквом књигом наша култура може да крене у свет,“ истакао је В. Валенћик. „Ми имамо богату ликовну сцену и то је сегмент наше културе којем сигурно треба посветити већу пажњу. Веома ме радује што је прва ликовна монографија у новој едиција завода посвећена управо Марији Гашковој на коју смо сви поносни и на коју ћемо, изгледа, тек да постанемо поносни,“ додао је В. Валенћик.

МОНОГРАФИЈА „ВОЈЛОВИЦА – КУЛТУРНЕ ТРАДИЦИЈЕ СЛОВАКА У БАНАТУ“

Монографија „Војловица – културне традиције Словака у Банату“ је дело ауторског колектива под руководством проф. др Јарослава Чукана. Ради се о петој монографији словачког војвођанског места коју је приредио тим Факултета за менаџере и културу ФФ УКФ из Њитре. Финансирање књиге је подржао Завод за културу војвођанских Словака и то са циљем да се и на овакав начин очува културно наслеђе словачких војвођанских локалитета. „Војловица је прва словачка етнокултурна заједница која постоји на територији друге државе изван граница Словачке Републике која има мапирано, вредновано и издато своје културно наслеђе на основу нове социјалне методологије. Материјал је настао у вези са припремом књиге, он је њен интегративни одељак али има посебан значај и вредност. То је отворени систем који ће моћи у будућности да се допуњава на начин на који ће да се богати и развија војловачко културно наслеђе,“ читамо у монографији коју је уредио проф. др Јарослав Чукан. Ауторски колектив у саставу проф. др Јарослав Чукан, др Зузана Другова, др Михала Дубска, Инг. Маријан Јарек, др Михал Курпаш, мр Бранислав Куљик, доц. др Ладислав Леновски, доц. др Борис Михалик, др Петер Михалович, др Роман Зима, др Мариан Жабенски се трудио да сагледа пре свега специфичне културне елементе и појаве, да упозори на њихову вредност, значај културних традиција за етнички и локални идентитет и да допринесе ревитализацији колективне памати. Монографија мапира географски и културно-историјски развој државе, контакте са урбаном средином и са словачким заједницама у Војводини, историју црквене општине, осећај припадности (сеоски – градски, аграрни – индустријски), трансформације традиционалне архитектуре, традиционалну гастрономију, делатност КУД и контакте са иностранством, контакте са Хубовом, традиције обичаја, „тапантоше“ – плесове и плесне прилике, словачке народне песме. Монографија мапира и вреднује културни потенцијал. Припада јој зборник народних песама.

СЛОВАЦИ У КРАЉЕВИНИ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА – III. том у едицији „Докторске дисертације“

ЗКВС је у едицији „Докторске дисертације“, основане 2011. године издао трећу докторску дисертацију. До сада су изашле књиге „Епски простор и његова два начина у модерној словачкој новелистици“ ауторке Емилије Человске и „Књижевно дело Јана Лабата“ ауторке Зузане Чижикове. После две књижевно-научне публикације изашла је књига из историје војвођанских Словака.

Промоција књиге „Словаци у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1918 – 1929“ ауторке Габријеле Губове-Червене је била 8. октобра 2015. године у ЗКВС. Катарина Моснакова-Багљашова је истакла да је „ова едиција веома значајна зато што се захваљујући њој мапира којим све областима културе се баве наши апсолвенти докторских студија, доприноси развоју и презентацији разних научних дисциплина војвођанских Словака а уједно подстичемо наше младе научнике и стручњаке из разних области културе.“ Директор СИЦ Владимир Валенћик је представио књигу „Словаци у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1918 – 1929“, говорећи о њеном значају за војвођанске Словаке данашњице који на основу примера из историје и текстова из публикације делују непоправљиво и зато им се нуди ова књига као могућност да се погледа у будућност на основу чињеница из прошлости. На вечери су се представили и млади музичари Јурај Суђи мл. и Емилија Ковачев који су на клавиру и виолини одсвирали композицију „Панис Ангелицус“ од Цезара Франка. На крају је ауторка књиге Габријела Губова-Червена говорила о настанку књиге, о својим докторским студијама и одбрани докторске дисертације и напокон о њеном штампаном издању.

ЛИКОВНА МОНОГРАФИЈА ПАВЛА ПОПА – II. том у едицији „СловАрт“

Завод за културу војвођанских Словака у 2016. години у едицији ликовних монографија „СловАрт“ планира да изда ликовну монографију посвећену животу и делу академског сликара Павла Попа. Прву фазу пројекта је подржала Канцеларија за Словаке у дијаспори. У складу са захтевом и одобреним средствима у 2015. години су били припремљени стручни текстови (аутори Сава Степанов и Владимир Валенћик) а репродукције слика и графика (аутори Михал Мадацки и Милован Улићевић). Циљ едиције ликовних монографија је да се подржи рад академских уметника – Словака који живе у Србији и да се омогући издање квалитетне монографије које ће захваљујући стручним рецензијама и квалитетним дизајном и фотографијама уметничких дела представити животни пут уметника. Монографије су на словачком, српском и енглеском језику.

СЛОВАЦИ У ВОЈВОДИНИ – ПРОМЕНЕ СПЕЦИФИЧНОСТИ ЕНКЛАВНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ (проф. др Јан Боћик)

У 2014. години је на изузетно значајној публикацији „Словаци у Војводини“ почео са радом проф. др Јан Боћик из Словачке Републике који је боравио у Србији у периоду од 20. до 30. маја 2014. и посетио је у Новом Саду, Бачком Петровцу и Старој Пазови скоро све релевантне културне установе у којима је сакупио вредан материјал. На основу методолошког упутства аутора завод је обезбедио 600 фотографија из Музеја Војводине које су овом приликом биле дигитализоване и многе од њих су биле употребљене у књизи, такође документарни материјали из Словачког народног музеја из Мартина као и други документи. Књига доноси следеће теме – Феномен миграције војвођанских Словака, Словачка и словачка Доња земља, Словаци у мултиетничкој Војводини, Пуштање корена и освајање војвођанске средине, Посвећени сељачком животу, Традиционална породица и домаћинство, Сеоска заједница, Изградња и становање, Одевање, Исхрана, Музика, Песма, Плес, Мултиетничка Војводина и њене културне координате, Емиграција војвођанских Словака и сл. Рецензент књиге доц. др Михал Бабиак о овом делу је рекао: „Боћикова монографија је слична Мразовом есеју али се од њега и разликује: слична је својом лакоћом с каквом о тако значајним стварима као што је судбина једног народа размишља и говори, али се разликује методом: Боћик говори компактно, научно, позива се на изворе, аргументује, дедукује, анализира и синтетизује, описује, интерпретира, вреднује; оба дела су слична тиме што војвођанске Словаке представљају – Словачкој и себи самима. Али се разликују у хоризонту посматрања: Мраз долази из Војводине и говори о родном месту из перспективе фрагментарних, слободно повезаних успомена ангажованог литерате; насупрот томе Боћик долази из Словачке међу војвођанске Словаке и издаје о њима детаљно научно сведочанство на основу личног искуства истраживања у духу Библије – „Тражите и пронаћићете; покуцајте и биће вам отворено.“

Предговор је написала М. Склабинска а у њему се наводи и следеће: „Завод за културу војвођанских Словака за време прва два мандатна периода (2008 – 2015) је основао низ едиција и издао бројне публикације које су посвећене уметности и култури Словака у Србији. Свака од њих има своју вредност и представља допринос у област коју обрађује али за две књиге говоримо и говорићемо као о нашем врхунском уредничком чину. Први представља прво и друго издање публикације „Словаци у Србији са аспекта културе“ (2011, 2012) који су саставиле Милина Склабинска и Катарина Моснакова. Другo издање представља књига коју управо држите у рукама: „Словаци у Војводини“ аутора Јана Боћика. У стручном приручнику „Словаци у Србији са аспекта културе“ излажемо проблематику Словака који живе у Србији кроз призму тридесет шест средина у којима су некада постојале или и данас постоје организоване форме културног живота. Подсећамо се на године настанка и на комплетан развој културних структура у појединим срединама и трудимо се да за перципијенте понудимо слику њихових облика данашњице. Зато су извршена истраживања на терену која говоре о актуелном стању у заједници Словака у савремености. За разлику од методологије публикација „Словаци у Војводини“ доноси исту тематику али на другачији начин. Промене специфичности енклавне заједнице је њен поднаслов који сигнализира да је реч о синтетизованом погледу са изузетном ширином и темељним познавањем свих већ доступних и објављених писаних докумената о овој теми.“ Књига је 2015. била комплетно припремљена за штампу.

Програм 6: Конференције и саветовања

270 година историје, књижевности и језика Словака у Војводини

Почетком 2015. године су две значајне словачке војвођанске институције – Одељење за словакистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и Завод за културу војвођанских Словака припремиле обележавање 270. годишњице доласка Словака на територију Војводине, тачније у Бачки Петровац. Словаци су 1745. године доспели на тзв. Футошко имање које је припадало Чарнојевићима. Постепено су почели да насељавају и друге средине у којима су оснивали црквене општине, школе, читаонице, библиотеке, друштва, удружења, трудећи се да сачувају свој језик, писмо, културу и словачки идентитет. Данас у Војводини Словаци живе у 36 средина у којима постоји организован и богат културни живот, образују се, раде, моле се, размишљају на словачком... Са циљем да се мапира савремено стање, изрази свој поглед, визија и представа будућности из области књижевности и језика Словака у Војводини као и да се направи преглед прошлости Одељење за словакистику ФФ УНС и Завод за културу војвођанских Словака су 16. октобра организовали међународну конференцију „270 година историје, књижевности и језика Словака у Војводини“. Конференцију одржану на Филозофском факултету је свечано отворила шеф Одељења за словакистику проф. др Јармила Ходољичова. Констатовала је да се на конференцију пријавило више од 60 аутора из Србије, Мађарске, Словачке, Чешке, Македоније, Румуније, Словеније, Канаде и Аустралије. Сви прилози ће бити објављени у зборнику радова.

17. октобра су учесници конференције посетили словачке војвођанске институције и организације у Бачком Петровцу током излета који су припремили организатори. Прво су посетили Гимназију „Јан Колар“ о којој је говорила професорица словачког језика Анамарија Болдоцка-Грбић. У Галерији „Зуске Медвеђове“ су имали прилику да виде изложбу илустрација Штефана Павелке коју је представио Владимир Валенћик, ликовни критичар и директор Словачког издавачког центра. У просторијама Друштва петровачких жена су гости погледали изложбе „Мираз младе невесте“ и „Конопља, конопља“. Гости су посетили и цркву СЕАВЦ у Петровцу. О делатности Матице словачке у Србији је говорила председница Катарина Мелегова-Мељихова а изложбу Словачког војвођанског музеја и Најстарију кућу у Петровцу гостима је приближио Павел Чањи, директор СВМ. На крају су гости посетили дворац у Кулпину.

11. музиколошка конференција у духу теме „Драматургија и менеџмент музичких догађаја“

12. децембра 2015. су се сусрели музички стручњаци из редова војвођанских Словака на 11. музиколошкој конференцији под називом „Словачка музика у Војводини“. Конференције у Војводини су тиме ушле у следећу декаду – и даље ће да отварају нове теме и нуде одговоре на питања из упознавања наше музичке традиције и савремене уметности. У име организатора је узео реч Владимир Валенћик, председник Управног одбора Завода за културу војвођанских Словака који је изразио позитивно мишљење везано за конференцију и издавање зборника радова. У сличном духу су били говори Јана Славика – председника Одбора за културу НССНМ као и Ане Медвеђове – председнице Комисије за музичку делатност ОЗК НССНМ. Конференцији су пожелели успешан рад и резултате на које је утицала музичка пракса. Реализаторка конференције Милина Склабинска је присутнима представила зборник радова са X музиколошке конференције. То је један од најопширнијих зборника који доноси цео низ прилога везаних за тему „Музика у животу човека“ а у наставку је присутнима поклонила зборнике.

Први учесник др Иван Балгљаш, психолог, представио је испитивање јавног мњења на музичким фестивалима Словака у Србији. Сконцентрисао се посебно на Фестивал фолклора „Танцуј, танцуј“ и на „Сусрет у пивничком пољу“. Резултати истраживања су били изузетно интересантни. Констатовао је да смо у овој области само на почетку и да је потребно у буџету планирати средства за следећа испитивања која ће нам егзактно и темељно показати колико је задовољна стручна, односно широка јавност. Медијална област је изузетно значајна код популаризације музичких дешавања.

Ана Јашкова – заменица директора другог програма Телевизије Војводина је упозорила на тежњу медија да се врше директни преноси дешавања односно да се репризирају. Тиме се аудиторијум знатно повећава. Сарадња између институција и фестивала може да донесе нове медијалне продукте као на пример музичке спотове, поготово за децу.

О музици војвођанских Словака са аспекта коришћења средстава из буџета републичког Министарства културе, о квалитету, квантитету и садржају је говорила Александра Ђорђевић. У прилогу „Ко је диригент мог пројекта“ је говорила о уопштеној менеџерској пракси са којом се сусреће у пројектној документацији у области савеременог стваралаштва и креативне индустрије. Словачка заједница у поређењу са другим мањинским заједницама може да се похвали тиме што има заступљену дечију музику, хорско певање и да ће у наредном периоду имати још више музичких жанрова.

Друга половина радног дана је припадала гостима из Словачке и Чешке. О манифестацијама музичког карактера у Народном просветном центру у Братислави је говорила др Петра Крначова, директорка одељења уметничке делатности и пројеката Народног просветног центра. Сконцентрисала се на драматургију и генезу једног од највећих фестивала у Словачкој Републици – Виходној.

За крај је др Властимил Фабишик као драматург и оснивач неколико фестивала говорио о свим радњама пре него што се појави публика. Дао је интересантне савете и поделио своје искуство са фестивала „Јаношиков дукат“ у Рожнову испод Радхошћа, са фестивала хлеба у Брну и са „Недеље земљака“ Фолклорних свечаности испод Пољане у Ђетви. Истакао је интеракцију са публиком, говорио је да су им осим квалитетних фолклорних програма понуђени и забавни и хумористички садржаји, да се организују такмичења која пуне не само забавну него и образовну функцију.

Програм 7: Креативност у служби развоја словачке културе

Редован годишњи фото-конкурс је у 2015. години био обележен темом „Најстарија разгледница из војвођанских средина“ и организован је пети пут. Проглашење победника је било 21. децембра 2015. год. у Заводу за културу војвођанских Словака. Завод је још код оснивања одлучио да подржава и развија савремену културу и уметност и да се преко разних програма и пројеката брине за културну баштину војвођанских Словака. Један од таквих програма је фото-конкурс који се расписује са циљем да се сачува фотографски материјал и уједно подрже наши вредни фотографи и колекционари старих фотографија из целе Војводине. На конкурс се пријавило десет учесника: Јурај Пуцовски из Лалића, Адам Јонаш из Белог Блата, Ана Багљашова из Арадца, Људмила Беређијева Ступавска из Кисача, Ана Гаљикова из Ковачице, Јанко Черни из Челарева, Мартина Валентова из Падине, Александра Папова из Падине, Јарослав Микловиц из Старе Пазове и Зузана Дуткова из Гложана. По одлуци комисије која је радила у саставу Игор Бовђиш – фотограф, Ђула Шанта – академски сликар и дизајнер и Самуел Коруњјак – историчар и словакиста – најприкладнију разгледницу је послао Адам Јонаш из Белог Блата. Победник је освојио дигитални фотоапарат и сви учесници су добили књиге и комплет репринта старих разгледница. Поклоне им је уручила вршилац дужности директора ЗКВС Катарина Моснакова-Багљашова. Пошто ће се разгледнице уврстити у базу података ЗКВС о овом електронском архиву је присутне обавестио Маријан Павлов. Свечаност је допунила певачка група девојака СКЦ „П. Ј. Шафарик“ из Новог Сада.

У програм креативности у служби развоја словачке културе спада и циклус радијских емисија „Укорењени у стопама предака“ ауторке Ане Маргарете Валентове. Ради се о независној продукцији Радија Војводине – дванаест портрета значајних личности словачке војвођанске јавности. Културни посленици, учитељи, свештеници, књижевници, сликари – личности из свих области јавног живота који су допринели развоју културе, науке, просвете, цркве, привреде војвођанских Словака као и свих осталих мањина које живе на овом тлу. Осим најзначајнијих података из њихових живота овде се наводе занимљивости из њиховог деловања међу војвођанским Словацима као и културне и друштвене везе са српским народом. Уз илустрације њихових – одломке из дела или пригодну музику. У припреми емисија смо сарађивали са Радио Кисачем, конкретно са Михалом Ђуровком и Ондрејом Сабадошем. Представили смо личности као што су Павел Јозеф Шафарик, Феликс Кутљик, Јан Квачала, Вилијам Фигуш-Бистри, Микулаш Шнајдер-Трнавски, Адам Вереш, Владимир Хурбан-Владимиров, Јан Сирацки, Зузка Медвеђова, Јан Чајак мл., Зузана Халупова и Јан Кмећ. За сарадњу и учешће у емисијама посебно треба да се захвалимо Самуелу Болдоцком, Вићазославу Хроњецу, Јарославу Јаворњику, Милини Склабинској, Владимиру Валенћику, Јармили Хромчиковој као и Михалу Ђуровки и Браниславу Чеману. За сарадњу се захваљујемо Јану Чеману, одговорном уреднику редакције на словачком језику РТВ за одобрење да се снимци из архива ове телевизије искористе у емисије као и СКЦ „Павел Јозеф Шафарик“ за одобрење да се одломак из њихове представе искористи у емисији.

ИНФОРМАЦИОНО-ДОКУМЕНТАЦИОНО И КОМУНИКАЦИОНО ОДЕЉЕЊЕ

Програм 8: Култура војвођанских Словака ОН ЛИНЕ

Активности Завода за културу војвођанских Словака и новости из разних сфера културе војвођанских Словака – речима, фотографијом, одн. снимком је забележио и спровео у јавност web портал www.slovackizavod.org.rs. 2015. године је додато на web портал око 250 нових извештаја, 25 фотографија, 25 извештаја жирија из манифестација националне мањине, бројне позиве, као и нова дешавања из области културе војавођанских Словака и неколико непериодичних тема на словачком, српском и делимично и енглеском језику, што је допринело словачкој култури у ширем контексту.

На страници Завода је 2015. године додата рубрика Завод препоручује (Ústav odporúča), у којој се објављују рецензије књига, вредностне књиге, публикације и монографије војвођанских Словака. Нове теме на порталу је могуће пратити у рубрици Нови садржај (Nový obsah). Технички и визуелно се побољшала галерија слика и фотографија. Такође је додата нова тема Квиз (Kvíz), помоћу којег могу посетиоци да тестирају своје знање у области историје војвођанских Словака. У рубрици Едукације (Edukácie) смо објављивали презентације у ,,power поинту“ са конференција, предавања и округлих столова.

Захваљујући мапи на порталу могуће је пратити гледаност портала, са којих места и држава нас прате. На основу статистике може се закључити да од јануара 2013. год. до данас је портал имао око 300 000 посетиоца. Највише их је у Србији (54,92%), у Словачкој (28,17%), у УСА (3,1%), онда у Чешкој, Канади, Хрватској, Немачкој, Аустралији, Мађарској итд. Наш портал посећују 137 држава света.

Интерес интернет корисника потврђује да је наш портал један од најуспешнијих пројеката Завода. Портал је допринео и скупљању као и електронском архивирању података о култури војвођанскихСловака.

Портал је подржала Канцеларија за Словаке у дијаспори, што је допринело доброј и корисној заједничкој сарадњи.

За садржај портала су задужени запослени и екстерни сарадници завода, док је за техничко одржавање задужена фирма „Ентер“ из Новог Сада.

Програм 9: База података о култури војвођанских Словака

У 2015. години се фонд базе података проширио. У месецу фебруару 2015. год. је Завод за културу војвођанских Словака завршио дигитализацију једног дела снимака звука са истраживања професора, лингвисте и истраживача Даниела Дудока. Материјал са истраживања из Бачке, Баната, Срема и Славоније је електронски обрадио, што ће послужити будућим генерацијама и истраживачима. Даниел Дудок је 2014. године дао своје животно истраживачко дело Заводу за културу војвођанских Словака. Видеоматеријал (око 100 касета разговора са испитаницима са неколико словачких села у Србији и Славонији) се дигитализовао у склопу одељења ИНДОК и био усклађен у електронској бази података. Тако се сачувао материјал истраживања са терена из Падине, Ковачице, Јаношика, Зрењанина, Остојићева, Арадца, Хајдучице, Белог Блата, Кулпина, Лалића, Силбаша, Селенче, Бегеча, Кисача, Гложана, Ередевика, Добановаца, Старе Пазове, Сланкаменских Винограда, Илока, Пивница и Бачког Петровца.

Од марта 2015. године су се постепено меморисали остали делови из едиције словачких народних песама из Војводине, што је Заводу обезбедила Јармила Цинкотска, некадашња уредница Радија Нови Сад. Ради се о дигитализованим снимцима из разних средина у Војводини. Оригинални материјал је био снимљен као један непрекидан снимак из терена. Биле су то углавном изворне локалне народне песме и разговори са различитим личностима и уметницима. Након завршетка дигитализације песме и разговори су били сачувани у бази података. Целокупно има 390 песама и 60 разговора. Са тематског аспекта већина песама је са љубавном тематиком, остале имају историјску и локалну тематику, најмање је песама са тематиком свадбе и песме о сеоби Словака. База података се разврстава на основу информација са материјала (село, одн. име). Основно дељење је у бази дефинисано по жанру, региону, с којег је снимак, онда следи конкретнији локалитет, тј. село и на крају је наведено име информатора. Сачуване песме потичу из Бачке, Баната и Срема. У одређеним снимцима су наведена имена информатора или само иницијали, неки су остали анонимни. Наведени су напр. из Старе Пазове: Марка Лакатош, Ленхарт, Шагова, Јурај Ондрик, Зузана Сланчикова, Зузана Варецова, из Брега Павел Лазар, из Пивница Белова и Беден, из Ковачице Ђуриш и Ђармотски, из Гложана Бађонска и Доброцка, из Б. Петровца Дриењовска, Фабианова, Ушиакова и Дудашова.

У бази података су и историјске разгледнице са села и места у којим живе Словаци и које су у Завод за културу војвођанских Словака за фококонкурс слали многи колекционари. Захваљујући томе сакупили смо 39 разгледница са Бачког Петровца, Ковачице, Старе Пазове, Падине, Арадца, Белог Блата, Лалића, Шида, Бачке Паланке, Челарева, Сомбора, Зрењанина, Београда, Новог Сада и хрватског Илока и Бјеловара. Разгледнице су електронски обрађене а десет најзанимљивијих је добило репринт.

Електронска база података Завода за културу војвођанских Словака је била направљена 2009. године као пројекат за систематизацију и сачување дигитализованог материјала звука, видео материјала, принта и фотографског материјала са циљем да се сачува електронска архива, која ће допринети развоју истраживачке активности и култури војвођанских Словака. Електронску базу података сачињавају најстарији снимци, старе фотографије, репродукције уметничких дела, снимци народних песама и нових уметничких композиција, дигитализовани часописи, књиге и друго. Овако се постепено припрема једна интегрисана електронска архива о култури војвођанских Словака.

Библиотека Завода за културу војвођанских Словака

Библиотека Завода за културу војвођанских Словака је отворена за све заинтересоване за словачку војвођанску културу и нуди богату листу наслова на различитим језицима и са различитих области. То су књиге за читање, вредностна уметничка дела или вредности Словака. Циљ библиотеке је ширити информације о словчком друштву у Војводини, али и понудити изворе и услуге нашим истраживачима, стручњацима, уметницима и другим грађанима, као и обезбедити помоћ у образовању, истраживању. Циљ је и скупљати и чувати све релевантне писане изворе које се тичу војвођанских Словака.

Књижни фонд се састоји из речника, енциклопедија, лингвистичких водича, књижевних дела словачких војвођанских писаца, критика, књижевне теорије, монографија села и градова, и књига из области ликовне, музичке, драмске или филмске уметности, филозофије, етике, архитектуре, религије, културне историје, народне културе, журналистике, културног менаџмента и политичких наука, даље библиографија, биографија, алманаха, спомен збирки итд. Велики део фонда чине периодичне публикације и не књижевни материјал као мултимедијалне монографије и изворе, брошуре, каталози, плакати, позивнице итд. До краја маја 2015. год. је у библиотеци обрађено 2087 монографија и 348 серијских публикација. Вредностна је и разна белетрија, коју је библиотека добила од библиотеке из Одељења за Словакистику на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Ради се о насловима словачке војвођанске поезије и прозе, антологије, дечје књижевности али и књижевности писаца у Словачкој и у свету, такође књижевна критика словачке војвођанске књижевности и теорија књижевности. Књиге које су биле поклоњене библиотеци су из области позоришта и музике, монографије села и градова, књиге српских писаца из области музичке и филмске уметности и неколико преведених дела српских писаца у словачки језик. Библиотека има и часописе ,,Hlas ľudu“, Vzlet, Zornička, Nový život, Rovina, Dolnozemský Slovák, Národný kalendár, Pazovský kalendár, Čabiansky kalendár, ,,Slovenské pohľady“ и друге. Ту су и српски часописи НИН, Нова мисао, Интеркултуралност, ТФТ, Музички кодови и сл. У библиотеку су додати бројни часописи, као што је Nový život и ,,Slovenské pohľady“. Данас у библиотеци има 2125 монографија и 371 серијских публикација. Библиотека расте и путем куповине и размене, али највише захваљујући поклонима које библиотека добија од институција, удружења и појединаца, са којима Завод сарађује.

Библиотека је у склопу Информационо-документационе и комуникационе јединице, која има за циљ објављивање књига, брошура, часописа, новина, компакт дискова и других публикација, одн. сарадњу са сличним истраживачким, информативним и документарним центрима у држави и иностранству. Књиге се састављају по Универзалној децималној класификацији преко електронског програма ТнТ Библиотекар плус, али записују се и физички. Књиге може да позајми и прочита свако.

МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА

Програм 10: Презентација словачке војвођанске културе у иностранству

Културни туризам војвођанских Словака на ИТФ СЛОВАКИАТОУР

У Братислави на тржишту Словакиатоур на штанду војвођанских Словака се зауставио и председник Словачке републике Андреј Киска. Завод му је поклонио књигу ,,Slováci v Srbsku z aspektu kultúry“. 21. тржиште се одржало у Инхеби од 29. јануара до 1. фебруара 2015. год. Имало је преко 360 излагача из 22 државе. Међу њима су биле и три организације из Србије: Туристичка организација општине Ковачица, Туристичка организација општине Бачки Петровац и Завод за културу војвођанских Словака. На тржишту, које је трајало четири дана су многи посетиоци били заинтересовани провести годишњи одмор у Србији, успоставили смо тако нове контакте са регионима Словачке републике, као и са Моравскослиеским крајем у Чешкој и испланирали смо неке нове међународне пројекте. На тржишту је пажњу поклонила и Његова Ексцеленциа Шани Дермаку, амбасадор Српске републике у Словачкој, као и сарадници и пријатељи Завода за културу војв. Словака Дáша Сзабóовá из Министарства саобраћаја, изградње и регионалног развоја СР, члан парламента Националног Савета Словачке републике Игор Храшко са супругом, Игор Ковач и Магдалена Јаникова из Канцеларије за Словаке у дијаспори, етнолог Мојмир Бенжа, писац Мирослав Демак, оргуљаш Јанко Сирома, новинар Ингрид Сланинкова и други. Штанд су украсили фотографије Михала Мадацког.

Завод за културу војвођанских Словака у Бриселу

13. октобра 2015. године се у Бриселу одржао округли сто на тему ,,Rozumej Vojvodine“. Војводина се као самосталан регион представља и у склопу „Опен days“ у Бриселу, где се у октобру одржавају бројне манифестације, на којима се региони презентују директно у Еуропском парламенту. Овакву могућност су имали мањински заводи за културу, кад је у фебруару посетио нашу државу ЕУ амбасадор Едуард Кукан. Уз помоћ Кукана се 13. октобра 2015. год. одржао округли сто на тему ,, Rozumej Vojvodine“.

О активностима завода је говорио Томислав Жигманов, директор хрватског завода, Мартина Гонди, ВД директор мађарског завода, Тодор Урсу, директор румунског завода, Сергеј Тамаш, директор русинског завода, за словачки завод је говорила Милина Склабински а за завод Војводине Драган Илић. Присутан на округом столу је био и Франц Боговић, члан еуропског парламента из Словеније као и Славиша Грујић, покрајински секретар за културу као и премијер Покрајинске владе др. Бојан Пајтић. Даље су били присутни бројни чланови еу парламента, који су чули занимљиве информаије о томе, како се Војводина брине за своје мањине и за развој њихове културе. Чланови парламента из Хрватске и Мађарске су у дискусији истакли одличну сарадњу са Војводином и навели да треба искористити могућности које нуди Европска унија у области заштите културе.

У програму су емитовали филм у производњи Радиотелевизије Војводине, који представља војвођанску мултикултуралност. РТВ је заступала Анна Јашкова. Презентација Војводине се одржала и у Амбасади Српске републике у Бриселу. Посетиоци су имали могућност погледати изложбу Архитектура у Војводини на почетку 21. века, коју је припремио Завод за културу Војводине, слушали су и оригиналне композиције Сзилáрда Мезеихо, познатог мађарског музичара. Домаћин манифестације је био Фонд за еуропске послове АП Војводине. Његов директор Предраг Новиков је говорио о сврси постојања ове канцеларије и приближио је њене резултате. Заводи за културу војвођанских Мађара, Хрвата, Словака, Русина и Румуна, као и Завод за културу Војводине реализују програме, који својим квалитетом могу да достигну међународну јавност и могу допринети изградњи доброг имена своје државе. Акција је служила за пример, како рекламирати државу у просторима међународног заједништва и на месту, где се воде најбитније теме.

***

Закључак

Осим активности које су део Плана и програма рада ЗКВС за 2015. годину, одржане су и друге активности које није било могуће детаљно пописати у време давања предлога. Све су пак у вези са мисијом ЗКВС и делатношћу развојно-научне, информационо-документационе и презентационе јединице. У закључку извештаја наводимо активности које су у великој мери допринеле прибижавању делатности ЗКВС и ширењу доброг имена словачке војвођанске културе.

Словакиње у Падини

10. априла 2015. године у Падини одржана је промоција књиге „Словакиње – животне приче Словакиња у Војводини“. Промоција се одвијала у Месној заједници Падина у организацији Удружења жена, основне школе и библиотеке у Падини. Присутне су биле Милина Склабински, директорка ЗКВС, и Јармила Ходолич, шеф Одсека за словакистику ФФ УНС. Њих, као и остале бројне госте, поздравила је председница Удружења жена Елена Хањик.

Вече су употпуниле рецитаторке Катарина Петраш, Елена Ђуриш, Ана Марушњик и Марија Галас, успешне учеснице Такмичења у интерпретацији поезије и прозе жена.

У име аутора о књизи је говорила Јамила Ходолич, а у име издавача Милина Склабински. Одломке из књиге „Словакиње“ прочитале су Милка Петрович, Ана Халај и Јана Ковач, која је уједно била и модераторка вечери. Све присутне даме у публици добиле су по један примерак ове књиге.

Два нова портрета словачких војвођанских личности

Колекција уметничких портрета у Заводу за културу војвођанских Словака обогаћена је сликама портрета Феликса Кутљика и Јураја Тушјака.

Два нова портрета допунила су збирку слика у Заводу. Пројекат се реализује већ пету годину уз подршку Канцеларије за Словаке који живе у дијаспори. До сада је настало 10 портрета значајних личности из културне историје војвођанских Словака (Карола Милослава Лехотског, Михала Милана Харминца, Владимира Хурбана Владимирова, Паља Бохуша, Зузке Медвеђове, Михала Бабинке, Јозефа Подхрадског, Јана Бранислава Мичатка, Леополда Бранислава Абафија и Алберта Марћиша). Њихови аутори су Павел Поп и Павел Чањи. Године 2015. портрете Феликса Кутљика и Јураја Тушјака уметнички је уобличио академски сликар и портретиста Павел Поп. Изложба комплетираних слика одржана је 6. августа 2015. у Заводу за културу војвођанских Словака у оквиру Словачких народних свечаности 2015.

Словачке ношње и слике изложене у Београду

4. августа 2015. у Етнографском музеју у Београду свечано је отворена изложба словачких ношњи из Бачке и слика Зузке Медвеђове. Изложбу је организовао Музеј војвођанских Словака у сарадњи са Заводом за културу војвођанских Словака, а уз финансијску подршку Министарства културе РС.

Посетиоци су се дивили словачкој ношњи из Бачке у категоријама свакодневног, свечаног и обредног одела, мушке и женске ношње. Посебна пажња поклоњена је традиционалном одевању деце војвођанских Словака. Изложене ношње су део етнолошке збирке Музеја војвођанских Словака. Народне ношње презентовале су и слике Зузке Медвеђове, прве словачке академске сликарке (1897-1985), која је сликајући Петровчане и њихове обичаје, оставила богато сведочанство не само о ношњама, већ уопште о народној култури и животу наших предака.

„Циљ ове изложбе је да се посредством словачке ношње и слика Зузке Медвеђове исприча прича о Словацима у Србији, са којима живимо већ више од два века, а које често познајемо само на основу пуких стереотипа“, истакла је на отварању ауторка изложбе Мирослава Блажић. На свечаном отварању изложбе говорио је ликовни критичар Владимир Валенћик, који је присутнима приближио живот и дело Зузке Медвеђове. Музеј војвођанских Словака представио је директор Павел Чањи. Госте је поздравила директорка Етнографског музеја у Београду Мирјана Менковић.

У програму су наступали: женски народни оркестар „Арадачке мешкарке", фујариста Бранислав Ковач и певачки дует Катарина Моснак Багљаш и Ондреј Магловски. Гости изложбе имали су прилику да током целог програма прате свадбени обред тзв. чепчење – уређивање главе младе невесте након венчања (стављање „чепца“ – капице као симбола удате жене). Чепчење је некада био свакодневни ритуал овдашњих Словакиња, док данас живи само у успоменама најстаријих генерација.

Посетило нас је ФД „Подпољанец“ из Ђетве

10. августа 2015. у Заводу за културу војвођанских Словака угостили смо фолклораше из Ђетве, који су желели да сазнају више о култури војвођанских Словака. Наташа Симоновић и Ана Маргарета Валент представиле су делатност Завода, пружиле информације о култури војвођанских Словака, али су у првом реду упознале посетиоце са животом и активностима војвођанских Словака. Гости су као успомену понели књигу „Словаци у Србији са аспекта културе“, годишњак ЗКВС „Мајак“, као и друге публикације које презентују културу и живот војвођанских Словака.

Ехо угашених предузећа старе Југославије у ЗКВС

2. септембра Завод за културу војвођанских Словака украсили су плакати који евоцирају сећања на прошла времена о којима данас сведоче само сачуване ствари, производи као успомене на боља времена. Лица, предмети и представе већ су магловити, али осећања, сећања и мириси остају непромењени, очувани и заувек живи. Такви су и најновији плакати Андреје Мерњик, нове мастерке Академије уметности у Новом Саду. Када их посматрате изблиза видите једино замагљену, нејасну слику, и само слутите шта плакат представља. То је, пак, перспектива из које се могу видети детаљи у виду јединствених успомена људи и осетити слика јаче него када је посматрате из даљине. Из даљине је могуће открити целину. Ехо угашених предузећа у савременом плакату представља визуализацију изгубљених предмета из времена социјалистичких фабрика старе Југославије на овдашњим просторима. Од великог броја угашених предузећа и производа који су нестали заједно са њима, Андреа је одабрала оне за које сматра да би нам и данас били од користи.: „29. новембар“ Суботица, „Багат“ Задар, „Змај“ Земун, „Истра“ Кула, „Југопластика“ Сплит, „Обод“ Цетиње, „Рог“ Љубљана, „Руди Чајевац“ Бањалука, „Србијанка“ Ваљево и „Фотокемика“ Загреб.

Андреа Мерњик завршила је графичку комуникацију на Катедри за ликовну уметност Академије уметности у Новом Саду. Сарађује са Заводом за културу војвођанских Словака од самог оснивања ове установе. Ауторка је лога ЗКВС, а графички је дизајнирала бројне билтене, позивнице и плакате поводом изложби, свемањинских фестивала и сличних догађаја.

Вече посвећено словачком језику

24. септембра 2015. године поводом обележавања 65. годишњице смрти Владимира Хурбана Владимирова, Завод за културу војвођанских Словака је у сарадњи са Словачким издавачким центром организовао промоцију књиге „Владимир Хурбан Владимиров – лингвистички радови", уреднице Ане Марић.

Књижевно вече било је посвећено словачком језику, који представља основу етничког и културног идентитета словачке мањине. Захваљујући овој презентацији почећемо да посматрамо ВХВ и као лингвисту.

Присутне госте књижевне вечери поздравила је в. д. директора ЗКВС Катарина Моснак- Багљаш речима В. Х. Владимирова: „Ако сте бар малчице поносни на то, што сте Словак – онда будите поносни – али и поштујте свој језик и научите да га пишете правилно". Ове речи су и мото презентоване књиге. Књига читаоцима представља лингвистичке радове старопазовског драмског писца Владимира Хурбана Владимирова (Владимира Константина Хурбана). Његова издавачка делатност везује се за почетак 20. века, када је књижевни словачки језик у Југославији почео да се развија и утемељује. ВХВ је нашој јавности познат као старопазовски евангелистички свештеник, драмски писац и прозаиста, али уредници Ани Марић је пошло за руком да га представи и као страственог лингвисту, педагога и значајну личност у историји књижевног језика југословенских Словака.

Књига сведочи о стању књижевног језика с почетка 20. века и о ВХВ као књижевнику и драмском писцу који је поуздано владао тадашњом словачком књижевном нормом. У књизи се појављују и такви изрази који се данас сматрају архаичним.

ЗКВС на 48. међународном сајму туризма

48. међународни сајам туризма свечано је отворен 8. октобра и трајао је до 10. октобра 2015. Туризам спаја људе, народе и народности и има значајну друштвену улогу. Често чујемо да Србија има богат туристички и културни потенцијал и да има чиме да се похвали. Ово управо пропагира Сајам туризма. На њему се представио и Завод за културу војвођанских Словака, који је заједно са Туристичком организацијом Општине Ковачица и Туристичком организацијом Општине Бачки Петровац изложио туристичку понуду војвођанских Словака и презентовао и сопствено издање књига.

За сунцем у подне

8. децембра 2015. у Заводу за културу војвођанских Словака одржана је презентација књиге Јана Бабјака, ДрСц. „За сунцем у подне“. То је најновија комплексна публикација о сеоби Словака на Доњу земљу која је резултат дугорочних истраживања и труда ДрСц Јана Бабјака, пореклом из Кулпина, универзитетског професора, историчара, аутора бројних стручно-научних радова из области физичке културе, али исто тако и из области историје словачких војвођанских општина, друштава, удружења и организација. Јан Бабјак је аутор књига „Кад је узлетео соко петровачки“ (2001), „Словачке народне свечаности“ I и II (2006, 2011), „Кулпинчани на крилима Талије“ (2007), а као коаутор потписује и монографију

„Словаци у Јаношику“ (2013)

На књижевној вечери госте је поздравила Катарина Моснак-Багљаш, в. д. директора ЗКВС. Презентовану књигу објавила је Асоцијација словачких педагога. У њено име реч је узела Марија Андрашик. Јан Бабјак је приближио значај свог најновијег дела које је стварао двадесет и пет година, осветлио је поступке и начине његовог настанка. ЗКВС је финансијски помогао штампање ове публикације.

Изложба дела Јана Књазовица у Заводу за културу војвођанских Словака

ЗКВС завршава 2015. годину захватањем из богате ризнице драгуља војвођанских Словака, и то свечаним отварањем ретроспективне изложбе Јана Књазовица, која је одржана 15. децембра 2015. у сарадњи са Галеријом наивне уметности. Јан Књазовиц је имао у најславнијем периоду ковачичке наиве око 100 самосталних изложби и учествовао је на преко 400 колективних изложби у земљи и у иностранству. До свог превременог одласка 1985. године, потписао је преко 2000 слика у уљу.

О животу и делу Јана Књазовица ерудитно и утемељено су говорили кунст-историчар Владимир Валенћик (који је био и модератор), затим Марија Распир, директорка Галерије наивне уметности у Ковачици и Ана Жолнај-Барц, кустос галерије. Присутна је била и ћерка Јана Књазовица, Ана (1950), сликарка, заједно са својом ћерком Наташом (1977), дакле унуком Јана Књазовица. У музичком делу програма учествовала је Јарослава Бенка-Влчек, која је уз клавирску пратњу Маје Грујић извела неколико песама Вилијама Фигуша-Бистрог. Овом изложбом Завод је спојио одлазећу годину са долазећом – ултрамаринским светлом Јана Књазовица, јер је изложба трајала до 16. јануара 2016.

У Новом Саду, 08.02.2016.

Извештај су припремиле:

Милина Склабински, директорка Завода за културу војвођанских Словака (до августа 2015.)

Катарина Моснак-Багљаш, в.д. директора за културу војвођанских Словака (од септембра 2015.)