Izveštaj o radu Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka za 2012. godinu

IZVEŠTAJ O RADU

ZAVODA ZA KULTURU VOJVOĐANSKIH SLOVAKA
U 2012. GODINI

Sadržaj izveštaja

Uvod

RAZVOJNO-ISTRAŽIVAČKO ODELJENJE

Knjižna izdanja

Spomen-ploče

Konferencije, savetovanja

INFORMACIONO-DOKUMENTACIONO I KOMUNIKACIONO ODELJENJE (INDOK)

Portal za kulturu vojvođanskih Slovaka

Baza podataka o kulturi vojvođanskih Slovaka

Priručna biblioteka ZKVS

ODELJENJE ZA KULTURNO-UMETNIČKE MANIFESTACIJE, STRUČNO USAVRŠAVANJE I OBRAZOVANJE U KULTURI I UMETNOSTI SLOVAKA U VOJVODIN

Muzika

Narodna kultura

Likovna umetnost

Pozorišna umetnost

Izdavaštvo

Književnost

MEĐUNARODNA SARADNJA

ZKVS u službenoj poseti kulturnim institucijama u Martinu

ZKVS na III evangelističkim crkvenim danima u Lučencu u Slovačkoj

Zajedničko interesovanje za projekte iz Donje zemlje u Nadlaku

Zaključak

Uvod

U 2012. godini Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka završio je svoj prvi četvorogodišnji mandatni period. Za to vreme realizovali su se ciljevi definisani srednjoročnim planom, koji je donet u godini osnivanja Zavoda – 2008. godine. Rezultati rada detaljno su prikazani u godišnjim izveštajima Zavoda, u godišnjacima Maják (2009, 2010. i 2011) i u našoj štampi, a njihova suština počiva u stvaranju pogodnih uslova za svestranu delatnost i intenzivnu, živu i stručnu aktivnost u oblastima zaštite, unapređivanja i razvoja naše slovačke kulture u Vojvodini, u Srbiji.

Uprkos programskoj raznovrsnosti, delatnost ZKVS u prvom mandatnom periodu u celini su karakterisale i ove crte: stručnost, afirmativni pristup, transparentnost, reprezentativnost, doslednost.

Stručnost znači sposobnost da se pronikne u suštinu date oblasti i pri tome iskoriste dosadašnja saznanja stečena kvalitetnim rešavanjima zadataka i izazova. U radu Zavoda stručnost se ispoljavala kroz razne aspekte (funkcionalan rad ustanove i reprezentativnost prostorija, potpuno legislativno pokriće njene delatnosti, kao i kreiranje ljudskih potencijala, razvijanje odnosa sa javnošću, javno zastupanje Zavoda...). Stručnošću su se odlikovali i svi projekti, kratkoročni ili dugoročni, koji su realizovani u Zavodu. U timove za realizaciju pozivani su takvi stručnjaci koji su zajedno sa zaposlenima u Zavodu permanentno i sistematski podizali kvalitet postojećih formi kulturnog izražavanja ili stvarali potpuno nove kulturne tvorevine.

Afirmativni pristup je svakako nadgradnja stručnosti, koja u velikoj meri ispoljava unutrašnje interesovanje za probleme koje zaposleni dnevno rešava, kao i entuzijazam koji pomaže pri rešavanju zadataka i prevazilaženju prepreka. Afirmativni pristup znači videti u određenoj pojavi više pozitivnih nego negativnih strana i znati ih približiti najširoj javnosti posredstvom kvalitetnih projekata. U suštini, to je propagacija, primenjivanje onih kvaliteta koje treba približiti i široj javnosti. Istovremeno, to je borba protiv stereotipa i predrasuda i stvaranje novog imidža moderne i razvijene zajednice. Afirmativni pristup u Zavodu verovatno je najviše došao do izražaja prilikom pripremanja publikacije Slovaci u Srbiji s aspekta kulture (Slováci v Srbsku z aspektu kultúry), kada su se utvrđivale specifičnosti trideset i četiri sredine u kojima su Slovaci imali ili imaju organizovan kulturni život, i kada se vizuelno i sadržinski skretala pažnja na manifestacije i mesta koje bi turisti mogli da posete. Afirmativni pristup je bio, pak, prisutan i u svim aktivnostima i dešavanjima koja su se odvijala bilo direktno u Zavodu za kulturu vojvođanskih Slovaka ili u drugim sredinama u kojima je Zavod preuzimao organizaciju.

Transparentnost u radu predstavlja elementarnu dužnost svih institucija koje se finansiraju iz javnih budžetskih izvora. Trebalo bi da se dosledno primenjuje u svim sferama javne delatnosti. U doba elektronskih tehnologija transparentnost može da se realizuje posredstvom globalne mreže. Zahvaljujući njoj institucija može brzo i pouzdano da informiše široku javnost o svojoj delatnosti. U tom smislu Zavod već tri godine održava u radu kompleksni portal, koji informiše javnost o celokupnoj infrastrukturi slovačke vojvođanske kulture: www.slovackizavod.org.rs. Kvalitet portala počiva na tome što se osim na slovačkom, pojedine teme predstavljaju i na srpskom jeziku, dakle za većinsko stanovništvo Srbije, a neki članci su dostupni i na engleskom jeziku. Ujedno, publikovali smo tri godišnjaka pod nazivom Maják, u kojima se kompleksno i konkretno vrednuje rad Zavoda, tj. informisali smo o rezultatima, programima odn. projektima. I oni su dvojezični – na slovačkom i na srpskom jeziku.

Reprezentativnost u radu garantuje da se razmatrana problematika – u našem slučaju slovačka vojvođanska kultura – u potpunosti savladava i da je na osnovu ovih saznanja moguće stvarati reprezentativne forme njene prezentacije. Na početku smo kreirali hijerarhijsku bazu podataka koja sadrži četiri osnovne grupe: savremeno stvaralaštvo (produktivnu kulturu), kulturno nasleđe, kulturu u medijima i kulturu u odnosu na širu javnost. Zahvaljujući brojnim istraživačkim i dokumentacionim projektima bilo je moguće organizovati aktivnosti, u kojima su bile predstavljene razne ličnosti i događaji od ključnog značaja za razvoj kulture ovdašnjih Slovaka. Reprezentativnost je odbrana od niskih standarda i kriterijuma u kulturnoj delatnosti, kao i od preferiranja subkulturnih pojava.

Doslednost obezbeđuje spremnost da se istraje u ispunjavanju zadataka i simbolizuje odgovoran pristup pri iznalaženju adekvatnih rešenja. Bez doslednosti bi mnoge dobre ideje ostale samo u domenu imaginacije. U slučaju manjinskih zajednica svaka neiskorišćena mogućnost predstavlja nepovratni gubitak. Odlagati probleme za „bolja vremena“ predstavlja rizik da možda neće imati ko da ih reši. Zbog toga je prilikom realizacije zadataka Zavod bio dosledan i to se ispoljilo na mnogim konferencijama, savetovanjima, književnim večerima, izložbama, debatama, kastinzima, obukama, treninzima, konkursima, festivalima, manifestacijama, prezentacijama mesnog, regionalnog i međunarodnog karaktera.

Reč je o izvesnom introspektivnom pogledu, međutim, svaka od ovih tvrdnji može da bude predmet javne analize i debate sa ciljem dostizanja pozitivne promene. Ono što je pre četiri godine bilo utvrđeno za ciljeve, planove i stavove, nakon te četiri godine treba da se nazove uspešnom realizacijom sa svestranim rezultatima. U tom smislu je i delatnost Zavoda u 2012. godini bila usmerena na prezentaciju rezultata svih srednjoročnih programa, jer su upravo oni kulminirali u ovoj godini. U izveštaju se navodi njihov detaljni pregled.

PROGRAMSKA DELATNOST U 2012. GODINI

RAZVOJNO-ISTRAŽIVAČKO ODELJENJE

Knjižna izdanja

Naziv projekta: Publikacija Slovaci u Srbiji s aspekta kulture.

Tip projekta: aktivnost Zavoda.

Sadržaj projekta: publikacija Slovaci u Srbiji s aspekta kulture predstavlja prvo knjižno izdanje Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka u kome se koriste rezultati naučno-istraživačke, informacione, dokumentacione i prezentacione delatnosti ove ustanove od njenog osnivanja 2008. godine. Na četiristo strana u publikaciji predstavljamo lokalitete u tekstualnoj formi, a posredstvom više hiljada bogatih fotografskih i arhivskih dokumenata i na savremen način, originalno izrađenih ilustracija. U 2012. godini, zbog izvanrednog interesovanja nakon objavljivanja knjige, pripremljeno je i njeno drugo dopunjeno izdanje. Među lokalitete je uključena i Sremska Mitrovica, sa kojom publikacija sada prikazuje trideset i pet sredina koje nastanjuju Slovaci u Srbiji. Drugo dopunjeno izdanje nudi i aktuelne statističke podatke o broju Slovaka u pojedinim sredinama koji su dobijeni na osnovu popisa stanovništva iz 2011. godine, takođe dopunjene podatke o lokalitetima, prikupljene novim terenskim istraživanjima. Očekuje se da će novo dopunjeno izdanje biti dostupno javnosti do kraja januara 2013.

Doprinos projekta: naglašavajući specifičnosti pojedinih sredina koje bi mogle da se urežu u čitaočevo pamćenje i upozoravajući na realije koje potencijalni posetilac ne bi trebao da previdi, jasno stavljamo do znanja da svaka od ovih sredina krije u sebi mogućnosti i potencijale, koji možda do sada nisu bili u potpunosti iskorišćeni. U tom duhu su smišljani i originalni podnaslovi koji treba da zainteresuju čitaoca i da ga podstaknu da o realijama sazna više. Negde su to već dobro uhodane kulturne ustanove, drugde opet novoizrađene zbirke predmeta slovačke kulture, ili jednostavno kulturne znamenitosti ili prirodne lepote. Svi, pak, na svoj način reprezentuju određeni kulturni model koji, kao i sve ostale pojave, podleže promenama i pokazuje put koji je slovačka zajednica prešla do svojih najjužnijih granica u davna vremena. Pre svega, ukazuje na sadašnje stanje.

Primena projekta: publikacija je prvi put predstavljena na dan obeležavanja treće godišnjice ZKVS 18. januara 2011. u auli Vlade AP Vojvodine. Izašla je u tiražu od hiljadu komada koji je bio izuzetno brzo rasprodat. Detaljne informacije o prezentacijama publikacije navedene su u posebnom delu izveštaja pod naslovom Izdavaštvo.

***

Naziv projekta: Godišnjak ZKVS Maják.

Tip projekta: aktivnost Zavoda.

Sadržaj projekta: početkom 2011. godine iz štampe je izašlo treće izdanje godišnjaka Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka – Maják. Bio je pripremljen sa ciljem da tekstualno i putem fotografija dokumentuje sve čime se Zavod bavio tokom 2011. godine. Reč je, dakle, o svojevrsnom godišnjem izveštaju o rezultatima projekata i programa razvojno-istraživačkog, informaciono-dokumentacionog i prezentacijskog karaktera, koji su u vezi sa zaštitom, unapređivanjem i razvojem kulture vojvođanskih Slovaka. I u protekloj 2012. godini posvetili smo se brojnim aktivnostima koje su doprinele isticanju kulture i umetnosti. U našem Zavodu, ali i u pojedinim sredinama kao i u inostranstvu, održavalo se mnogo korisnih manifestacija. Trudili smo se da budemo pre svega stručna i logistička podrška svuda gde smo bili potrebni, a stručno i organizaciono smo podržali mnoge festivale, takmičenja, smotre. Postali smo dragocen partner i za etablirane institucije i ustanove, kao što o tome svedoči više savetovanja, konferencija odn. obrazovnih seminara.

Doprinos projekta: svesni da će jednoga dana naši godišnjaci postati svedočanstvo vremena, i Maják 2011. smo pripremali tako da osim pregleda delatnosti Zavoda sadrži i stručna vrednovanja naše kulture, koja su pripremili stručnjaci iz različitih oblasti. Tako osim dokumentacione vrednosti studije imaju i druge, pridodate vrednosti u službi kvalitetnog razvoja slovačke vojvođanske kulture.

Primena projekta: godišnjak ukazuje na to da je i u toku treće godine svoje delatnosti Zavod detaljno istražio i zabeležio jake i slabe strane celokupnog slovačkog kulturnog sistema. Iz te analize proizilazi niz dugoročnih projekata koje Zavod planira da ostvari u budućnosti.

***

Naziv projekta: Zbornik radova VII konferencije muzikologa i muzičkih stručnjaka.

Tip projekta: aktivnost Zavoda.

Sadržaj projekta: horsko pevanje se svrstava u umetničku disciplinu koja kod vojvođanskih Slovaka ima tradiciju vrednu pažnje. Organizovani horski nastupi povezani su sa delatnošću pevačkih društava, koja su krajem 19. i početkom 20. veka vršila funkciju nosilaca kulturnih aktivnosti i doprinosila učvršćivanju narodne svesti. I u najnovijem periodu javlja se procvat kamernih horskih tela, pripremljenih da izvedu i zahtevne horske kompozicije iz oblasti ozbiljne i crkvene muzike, odn. aranžmane pesama iz narodne tradicije. Upravo razjašnjavanjem ovih veza bavila se i sedma po redu muzikološka konferencija, koja se već godinama odvija u znaku teorijskih refleksija na slovačku muziku u Vojvodini. Održavala se 12. novembra 2011. u Zavodu za kulturu vojvođanskih Slovaka na temu Horsko pevanje vojvođanskih Slovaka i okupila je prvenstveno domaće muzičare, muzičke pedagoge i dirigente, da bi se sa stručnog aspekta osvrnuli na temu. U tom smislu se na konferenciji govorilo o celokupnom istorijskom razvoju horskog pevanja, o razvoju horskog pevanja kod vojvođanskih Slovaka, o Petrovačkom pevačkom društvu, o kompozitorima Viliamu Figušu Bistrom i Mikulašu Šnajderu Trnavskom, takođe o Janu Podhradskom koji je ovde delovao na početku 20. veka. Zasebnu celinu čine prilozi o horovima koji danas deluju kod nas. Budući da je tih horova relativno mnogo, neki autori govore o renesansi horskog pevanja.

Doprinos projekta: Zbornik donosi stručne priloge na temu horskog pevanja od autora: Mgr. art. Slovenke Benkove-Martinkove, ArtD. Mariene Stankovićove-Krivakove, Katarine Melegove-Melihove, Juraja Ferika, prof. PaedDr. Milana Pazurika, Csc, MUDr. Jana Zahara, PaedDr. Ljubice Nehalove, PhD, Ane Medveđove i PaedDr. Juraja Suđija.

Primena projekta: zbornici radova predstavljaju jednu od značajnih prezentacija muzikoloških konferencija i po pravilu su besplatno distribuirani učesnicima konferencija, muzičkim pedagozima i svim zainteresovanim za ovu problematiku.

***

Naziv projekta: Bibliofilija Juraja Ribaja.

Tip projekta: saradnja sa Slovačkim izdavačkim centrom.

Sadržaj projekta: povodom svečanosti obeležavanja 200. godišnjice smrti Juraja Ribaja (27. marta 1754. Banovci nad Bebravom – 31. decembra 1812. Savino Selo) ZKVS objavio je bibliofiliju koja sadrži stihove Iskrena ispovest uz harmoniku kod gospodina Renera u Pragu 25. oktobra 1782. (Úprimné vyznanie pri harmonike u pána Rennera v Prahe 25. októbra 1782). Stihovi su objavljeni u originalnoj verziji na češkom jeziku, a takođe i na slovačkom u prevodu Ljubomira Feldeka. Tu se nalazi i imaginarni portret Juraja Ribaja koji je naslikao J. Cesnak. Reč je o 2. svesci edicije Bibliofilije koja je izašla u tiražu od 50 primeraka.

Doprinos i primena projekta: kultura sećanja na prošlost jednog naroda ili društva svrstava se u značajnu oblast delovanja kulturnih ustanova, kakva je i ZKVS. Značaj neprekidnog oživljavanja dela vodećih ličnosti iz naše kulturne prošlosti počiva u činjenici da ćemo umeti da ga u većoj meri cenimo u sadašnjosti.

***

Naziv projekta: Časopis za književnost i kulturu Novi život (Nový život).

Tip projekta: Novi život izdaje Slovački izdavački centar pod pokroviteljstvom ZKVS.

Sadržaj projekta: u 2012. godini izašlo je pet dvobroja Novog života i pripremljen je dvobroj 11 i 12, koji je izašao u januaru 2013. Glavni i odgovorni urednik Novog života je Adam Svetlik, dok su saradnici redakcije Ladislav Čanji, Zuzana Čižikova, Vladislava Feketeova, Katarina Hricova, Martin Prebudila, Marina Šimakova-Spevakova, Zuzana Tirova i Vladimir Valenćik. Dvobroj izlazi na 64 strane i sadrži tekstove istaknutih ličnosti iz književnog sveta iz naše zemlje i inostranstva (Viera Benkova, Martin Prebudila, Vićazoslav Hronjec, Zuzana Čižikova, Samuel Boldocki, Marina Šimakova-Spevakova, Eva Maliti, Daniel Piksiades, Dalimir Hajko, Miroslav Bielik, Jana Dudkova, Ivica Rutkajova, Eva Škorvankova, Ladislav Lenovski, Ivana Šustekova, Zlata Matlakova, Mihal Babiak, Jaroslav Čukan, Boris Mihalik, Miroslav Dudok, Juraj Glovnja, Maria Batorova, Etela Farkašova, Vladimir Hric, Adelaida Mezeiova, Ana Marićova, Mihal Harpanj, Jarmila Hodoličova, Mihal Tir, Ana Horvatova, Mila Haugova, Vladimir Valenćik, Pavel Čanji i mnogi drugi).

Doprinos i primena projekta: s obzirom na to da časopis u 2012. godini nije dobio nikakvu finansijsku podršku od projekata, može se reći da je finansijska podrška ZKVS omogućila da se ovaj elitni časopis nesmetano publikuje i donosi kvalitetne tekstove iz oblasti kulture.

***

Naziv projekta: Priprema monografije o Silbašu.

Tip projekta: saradnja sa istraživačkim timom Filozofskog fakulteta Univerziteta Konstantin Filozof u Nitri.

Sadržaj projekta: o pripremi monografije o kulturnim tradicijama u Silbašu vodi računa istraživački tim Filozofskog fakulteta Univerziteta Konstantin Filozof u Nitri, čiji rad koordinira šef Katedre za menadžment kulture i turizma, profesor Jaroslav Čukan. Tim ima iza sebe već objavljene tri knjige, koje se bave problematikom vojvođanskih Slovaka; to su knjige o kulturnim tradicijama Slovaka u Pivnicama, Erdeviku i Boljevcima. Ambicija grupe autora je analiza odabranih kulturnih pojava, odvijanja etničke asimilacije i drugih etnokulturnih procesa u više vremenskih ravni od naseljavanja opštine Slovacima do danas. Pojedinim oblastima etnokulturnih tradicija bave se: Jaroslav Čukan, Ladislav Lenovski, Boris Mihalik, Miško Kurpaš, Marian Jarek i Ivana Šustekova. Sa tim ciljem u Silbašu su boravili u tri etape.

Doprinos i primena projekta: istraživački tim je odlučio da istraži prvenstveno one lokalitete u kojima Slovaci čine manjinu u sastavu stanovništva i koji prirodno imaju umnogome manje mogućnosti da o sebi objave ozbiljniju stručnu publikaciju. Silbaš je upravo takva sredina i zbog toga će pripremana publikacija biti izvanredan doprinos očuvanju etnokulturnih tradicija u ovoj sredini. Objavljivanje publikacije se očekuje u aprilu 2013.

***

Spomen-ploče

Naziv projekta: Spomen-ploča Jana Kvačale.

Tip projekta: aktivnost Zavoda.

Sadržaj projekta: Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka i Slovački izdavački centar u petak 3. avgusta otkrili su u Bačkom Petrovcu spomen-ploču Jana Kvačale i ujedno se prisetili 150. godišnjice njegovog rođenja. Ploča je postavljena pored petrovačkog Doma zdravlja, na mestu, gde se nekada nalazila narodna škola. O Janu Kvačali - univerzitetskom pedagogu, kulturnom istoričaru i evangelističkom teologu koji je bio poznavalac dela J. A. Komenskog i osnivač komeniologije, govorio je dr Zoroslav Spevak. Ujedno se na J. Kvačalu osvrnuo i predsednik Kancelarije za Slovake koji žive u inostranstvu dr Igor Furđik, direktor Slovačkog izdavačkog centra Vladimir Valenćik, a svečani karakter događaju dao je Kamerni hor Musica viva pod vođstvom Mariene Stankovićove-Krivakove. Spomen-ploča je instalirana na zgradi apoteke, pored petrovačkog Doma zdravlja, i na njoj piše: Na mestu ove zgrade nalazila se narodna škola sa učiteljskim stanom u kom se rodio dr Jan Kvačala (1862-1934), slovački univerzitetski pedagog, osnivač komeniologije, kulturni istoričar i evangelistički teolog. Spomen-ploču povodom obeležavanja 150. godišnjice rođenja sa poštovanjem posvećuju Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka i Slovački izdavački centar. Ploču su otkrili direktorka Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka Milina Sklabinska i direktor Slovačkog izdavačkog centra Vladimir Valenćik.

Doprinos i primena projekta: odlomak iz teksta dr Zoroslava Spevaka: Današnje otkrivanje spomen-ploče ove fascinantne, u svakom smislu jedinstvene ličnosti kulturne istorije vojvođanskih Slovaka, kao da je vrhunac i kruna stremljenja onih malobrojnih usamljenih jahača za čuvanje uspomene na dr Jana Kvačalu, takođe za njegovu punovrednu istorijsku recepciju. Stremljenja, koja su nakon gotovo trideset godina današnjim činom otkrivanja spomen-ploče napokon dobila punu institucionalnu podršku i nivo. Svima koji su na bilo koji način doprineli današnjem događaju pripada priznanje i iskrena zahvalnost. I neka nikoga ne brine što je ova, velikom dr Janu Kvačali posvećena spomen-ploča, postavljena malo atipično, nisko. Možda će se pored nje već u najskorije vreme zaustaviti nekakva bistra, radoznala dečija glavica i, kada već ne putem škole, onda barem posredstvom informisanih roditelja, daće se inspirisati slučajem malog Janka na sličnu celoživotnu, intelektualnu pustolovinu. Čak i veću, što da ne.

***

Konferencije, savetovanja

Naziv projekta: 56. književno savetovanje.

Tip projekta: organizatori književnih savetovanja su Slovački izdavački centar, redakcija časopisa za književnost i kulturu Novi život i ZKVS.

Sadržaj projekta: 56. književno savetovanje proteklo je u znaku teme Slovačka vojvođanska književnost na ulasku u drugu deceniju 21. veka. Književni naučnici, kritičari, pisci i drugi poštovaoci slovačke književnosti, na savetovanju su se prisetili životnih jubileja Daniela Dudka (80), Mihala Tira (70), Jarmile Hodoličove (60) i Miroslava Dudka (60). O stvaralaštvu jubilanata čuli su se i tekstovi: Adama Svetlika (Poezija umekšavanja i zaobljavanja rubova/ Poézia zmäkčovania a zaobľovania hrán), Marie Mijavcove (Književnost za decu u Medovniku/ Literatúra pre deti v Medovníku), Zuzane Čižikove (Dar sa vašara od Hodoličove / Jarmočné od Hodoličove) i Zuzane Tirove (Životni jubileji trojice istaknutih vojvođanskih lingvista/ Životné jubileá troch popredných vojvodinských lingvistov). Književni naučnik, književni kritičar i glavni i odgovorni urednik časopisa Novi život Adam Svetlik analizirao je poeziju Miroslava Dudka, dok je o njegovoj lingvističkoj delatnosti mišljenje iskazala Zuzana Tirova, asistentkinja na Odseku za slovakistiku FF u Novom Sadu, koja je govorila i o delu druge dvojice lingvista – Daniela Dudka i svoga oca Mihala Tira. O Hrestomatiji slovačke vojvođanske književnosti za decu - Medovnik, priloge su napisali lingvistkinja Maria Mijavcova i književna naučnica Zuzana Čižikova. Na ovogodišnjem Književnom savetovanju nisu nedostajali ni prilozi na temu Slovačka vojvođanska književnost na ulasku u drugu deceniju 21. veka. Samuel Boldocki je govorio o najnovijoj zbirci Viere Benkove Modrotlač s aspekta savremenog sveta, ali i s pogledom na njeno celokupno stvaralaštvo. Svoj referat je naslovio Uronjena u neprozirno nebeskih svetala nad glavom (Ponorená do nepriezračna nebeských svetiel nad hlavou). Mihal Harpanj je iskazao svoje mišljenje o najnovijoj knjizi Mihala Babiaka Anabaza – estetičke studije i eseji (Anabáza – estetické štúdie a eseje), koja je objavljena 2011. godine u Nadlaku. Jarmila Hodoličova je govorila o aktuelnom stanju književnosti za decu i omladinu, tačnije o književnosti u godinama od 2009. do 2011. 56. književno savetovanje primilo je i priloge dva gosta iz Slovačke. Filozof i književni kritičar, profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta Konstantin Filozof u Nitri, Dalimir Hajko, u tekstu Sazrevanje do stvarnosti i sazrevanje do sna (Dozrievanie do skutočnosti a dozrievanie do sna) osvrnuo se na stvaralaštvo dvojice vojvođanskih pesnika – Daniela Piksiadesa i Mihala Đugu, dok je Miroslav Bielik, direktor Slovačkog književnog zavoda Matice slovačke u Martinu pred prisutne izneo Savremene refleksije slovačke književnosti iz Donje zemlje u Slovačkoj (Súčasné reflexie dolnozemskej slovenskej literatúry na Slovensku). Na 56. književnom savetovanju dodeljena je i nagrada Novog života. Dobio ju je Ladislav Čanji za ciklus pesama Kap sopstvene tame (Kvapka vlastnej tmy).

Doprinos i primena projekta: književni skupovi i savetovanja predstavljaju elitna kulturna zbivanja koja gotovo pola veka organizuje Slovački izdavački centar (u prošlosti Akcionarsko društvo štamparija Kultura) i redakcija časopisa za književnost i kulturu Novi život. U poslednje vreme, počev od 2009. godine, u organizaciji učestvuje i ZKVS. U okviru manifestacije svake godine se dodeljuje Nagrada Novog života za najbolji tekst objavljen u časopisu, o čemu odlučuje tročlana komisija formirana iz redakcije samog časopisa. Eminentni predstavnici književnog života, kako iz redova vojvođanskih Slovaka, tako i naučnici i književnici iz Slovačke Republike i slovački autori iz Rumunije i Mađarske, na savetovanjima diskutuju o temama iz oblasti književne, književno-kritičke i književno-naučne delatnosti vojvođanskih autora. Mesto dešavanja manifestacije koja se svake godine održava u junu je Novi Sad.

***

Naziv projekta: VIII muzikološka konferencija.

Tip projekta: konferenciju organizuje Komisija za muzičku delatnost Odbora za kulturu Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine u Srbiji i ZKVS.

Sadržaj projekta: VIII muzikološka konferencija održana je 24. novembra 2012. u Novom Sadu u prostorijama ZKVS. Tema ovogodišnje konferencije je bila Crkvena muzika vojvođanskih Slovaka, a učestvovale su ličnosti iz sveta muzike, posebno crkvene muzike i pevanja, koje su govorile o opštem značaju ove umetničke discipline, kao i o njenim aspektima koji se ispoljavaju kod vojvođanskih Slovaka. Na ovogodišnjoj konferenciji smo poželeli dobrodošlicu i prof. Janu Vladimiru Mihalku, ArtD, istaknutom slovačkom orguljašu i visokoškolskom pedagogu, koji je učestvovao na konferenciji kao predavač na temu Prošlost, sadašnjost i budućnost crkvene muzike u Evangelističkoj crkvi a.i. u Slovačkoj, i koji je ujedno u večernjim satima izveo dela za orgulje slovačkih i svetskih majstora na koncertu u Novom Sadu, u crkvi poznatoj kao novosadska katedrala. Naš prvi profesionalni orguljaš MgA. Janko Siroma govorio je na temu Orgulje u crkvama Slovaka iz Donje zemlje, dok su o crkvenim pevačkim društvima govorili mgr Slađan Daniel Srdić, mgr Jan Vida, a tekst mgr Jaroslava Kopčoka pročitala je Ana Medveđova. Mgr. art. Milina Sklabinska obradila je temu Aktivnosti crkvenih pevačkih društava u međuratnom periodu zabeležene u tadašnjoj štampi, a Juraj Ferik je predstavio Kurseve za sviranje na orguljama, koji su se održavali 60-tih godina u Novom Sadu. Konferenciju su na zanimljiv način dopunili i docent PhDr. Ladislav Lenovski, PhD. koji je govorio O identitetu Slovaka u Rumuniji, Mađarskoj i Srbiji, kao i docent RNDr Peter Hrastina, PhD. koji je izneo mišljenje o Istorijskoj zemlji i njenom korišćenju u slovačkoj enklavi u Vojvodini.

Doprinos i primena projekta: i VIII konferencija je potvrdila uspeh, pre svega jer održava kontinuitet i donosi sve kvalitetnije priloge na temu slovačke muzike u Vojvodini. Svaka nova konferencija otvara nove nedovoljno proučene teme, a jedna godina nije dovoljna da bi se iscrpno obradile ponuđene teme.

***

Naziv projekta: Kultura u Vojvodini, sastavni deo kreativne Evrope – perspektive, vizije, mogućnosti.

Tip projekta: saradnja ZKVS i Fonda Evropskih poslova AP Vojvodine.

Sadržaj projekta: konferencija pod nazivom Kultura u Vojvodini, sastavni deo kreativne Evrope, koja se održala 27. novembra 2012. u velikoj sali Skupštine AP Vojvodine, imala je za cilj da predstavi program Kreativna Evropa 2014 – 2020, da ukaže na primere dobre prakse u crpenju sredstava iz evrofondova i da približi mogućnosti za finansiranje onih organizacija koje se bave kulturom. Na konferenciji su govorili stručnjaci za datu oblast iz naše države, kao i iz Hrvatske, Mađarske i Slovačke. U ime Skupštine AP Vojvodine, prisutnima se obratila Ana Tomanova-Makanova, koja je istakla važnost i značaj crpenja finansijskih sredstava iz fondova EU. Gotovo 80 učesnika iz raznih delova Vojvodine pozdravila je i Ivana Đurić, zamenica direktora Fonda Evropskih poslova, a susret je vodila Milina Sklabinska, direktorka Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka. Poslovni deo konferencije otvorila je Nevena Paunović, predstavnica udruženja Tačka kulturnog kontakta iz Beograda, koja je govorila o programu Kreativna Evropa 2014 – 2020, o njegovim prioritetima, o predlogu budžeta i sl. Budžet u iznosu od 1,8 milijardi evra za period 2014 – 2020. u velikoj meri će pojačati podršku kulturi i kreativnoj industriji, koje bi mogle da budu glavni izvori novih radnih mesta i razvoja u Evropi. Tatjana Kalezić iz Klastra kreativne industrije Vojvodine, prisutnima je približila aktivnosti i ciljeve klastra i objasnila značenje termina kreativna industrija. Dimitrije Vujadinović iz nadacije Balkankult smatra da se kreativna industrija u Vojvodini još nije počela razvijati. Kreativnost je inovacija, originalnost. U vezi je i sa industrijom, trgovinom, socijalnim razvojem, ne samo sa kulturom... Ali stvaralački aktivni, kreativni su samo pojedinci, ne ustanove, ni institucije ili industrija, rekao je Dimitrije Vujadinović u svom prilogu nazvanom Kreativna Vojvodina (Kulturna diplomatija i mobilnost umetnika / Festivalska kultura u Vojvodini). Kao prednost Vojvodine izdvojio je multikulturalnost i teritoriju Balkana, ali i to što kreativni potencijal Vojvodine nije komercijalizovan; sačuvao je svoju originalnost, specifičnost. Miroslav Keveždi iz Zavoda za kulturu Vojvodine govorio je na temu Kreativna Evropa i nacionalne manjine u Vojvodini. Drugi deo konferencije bio je posvećen primerima dobre prakse u crpenju sredstava iz fondova EU u oblasti kulture. Zanimljiv projekat pod nazivom Stanica Žilina Zariečie – kulturni čvor, predstavili su Jana Poliakova i Katarina Gatialova iz Slovačke. Reč je o kompleksnoj rekonstrukciji stare ruinirane stanice u gradu Žilina. Danas je to moderni kulturni centar sa galerijom, barom, pozorišnom salom koja se koristi u razne svrhe. Društvo arhitekata Zagreb i njegov predstavnik Rene Lisac prezentovali su projekat Akupunktura grada, čija je realizacija upravo u toku. Planira se da projekat traje dve godine i da se organizuje i u Skoplju, Zagrebu, Splitu, Beogradu i Sarajevu. Rezultati projekta nisu samo ukrašene površine pojedinih gradskih delova, već i izrađena web stranica, katalozi, video-zapis i organizacija konferencije. Organizacija Kistérségek Fejlesztéséért Tudományos Egyesület iz Mađarske, u okviru projekta Glas domovine bavila se pitanjam migracija. Projekat, koji je prezentovao Janoš Švertner, imao je za cilj da pronađe i zabeleži iseljenike, razloge i ciljeve njihovog odlaska i da uspostavi kontakte sa njima, jer njihova znanja i iskustva iz nove države mogu da imaju veliki značaj za zavičajnu državu. Projekat je podržao IPA fond, a podnosilac projekta je imao partnere iz Srbije. Kao primer najveće kreativne industrije u Srbiji predstavili su festival Exit, o kojem je govorio Dušan Kovačević iz nadacije Exit. Vladimir Kozbašić, predstavnik Studentskog kulturnog centra iz Novog Sada, prisutnima je približio projekat Human Rights Sunrise – HuRiSu, koji se realizuje sa partnerima iz Italije, Grčke i Španije i koji podržava program Kultura 2007 – 2013.

Doprinos i primena projekta: konferencija je potvrdila činjenicu da pojedina (ali ne i brojna) udruženja iz Vojvodine iskorišćavaju mogućnosti koje pruža Evropska unija, ali i to da postoji volja pojedinaca da se pripreme za predstojeći period, za program Kreativna Evropa 2014 – 2020. Istovremeno, zavodi nacionalnih zajednica koje je osnovala AP Vojvodina su se i ovom prilikom pokazali kao pouzdani partneri pogodni za saradnju sa svojim matičnim zemljama, tačnije sa Slovačkom, Mađarskom i Hrvatskom.

***

INFORMACIONO-DOKUMENTACIONO I KOMUNIKACIONO ODELJENJE (INDOK)

Naziv projekta: Portal za kulturu Slovaka iz Donje zemlje.

Tip projekta: aktivnost Zavoda.

Sadržaj projekta: internet portal o kulturi vojvođanskih Slovaka smešten je na adresu www.slovackizavod.org.rs i ima za cilj da omogući poslovanje i aktuelizaciju njegovog sadržaja i vizuelnih elemenata, a zatim na osnovu objektivnih, tačnih, potvrđenih i potpunih podataka nastavi da informiše širu javnost o svim segmentima kulture vojvođanskih Slovaka. Najnoviji statistički podaci kazuju da ovaj portal dnevno otvori u proseku 300 posetilaca, što na mesečnom nivou znači približno 3 000 pojedinačnih poseta. U proseku se na stranici posetioci zadrže 1 sat i 59 minuta , a od njih 40 % ubraja se u one, koji se stranici vraćaju, dok su preostalih 60 % novi korisnici. Najveći broj korisnika je iz Srbije, sledi Slovačka, Češka, Nemačka, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Kanada, Crna Gora, Francuska, Velika Britanija, a za njima mnoge druge zemlje. U 2012. godini centar ZKVS je svakodnevno intenzivno radio na unapređivanju portala, prvenstveno kada je reč o sadržini stranice. Radilo se o pisanju vesti – pristiglo ih je tačno 165, a ticale su se svih oblasti slovačke vojvođanske kulture. Pridodate su 24 nove foto galerije koje su sadržavale preko 300 fotografija, pre svega u vezi sa raznim akcijama koje je pripremio ZKVS, preko dvadeset stručnih recenzija; najavili smo gotovo 200 kulturnih događaja, objavili razne proglase za predlaganje projekata i predloga za nagrade, kao i veliki broj vesti iz Slovačke preuzetih od agencije SITA. U ovoj godini smo se potrudili i oko kontiuniranih srpskih prevoda i na taj način su se o našoj kulturi u velikoj meri informisali i neslovački posetioci. Kada je reč o vizuelnoj strani, odlučili smo da unapredimo pre svega home page, a takođe i da poboljšamo funkcionalnost nekih njenih segmenata. Zahvaljujući firmi Green Fish iz Novog Sada koja vodi računa o tehničkom održavanju portala, dobili smo novu galeriju na naslovnoj stranici. Radi se o galeriji slika koja nastaje iz već postojećih galerija smeštenih u umetnost akademskih slikara, grafičara, naivnih slikara i sl. To znači da centar ZKVS može bilo kada da promeni predočena dela kojih je u datoj seriji maksimalno petnaest. Smeštanjem galerije slika slovačkih vojvođanskih umetnika na naslovnu stranicu, predstavljamo njihovo stvaralaštvo i na taj način doprinosimo njihovoj afirmaciji . Do sada smo tako promovisali dela Milana Suđija, Mire Brtkove, Zuzane Halupove, grafike Miroslava Pavloviča... Ovaj način prezentacije nas ujedno podstiče da nabavimo elektronsku formu dela naših umetnika.

Primena projekta: ZKVS kreira pregledan, sadržinski kvalitetan i vuzuelno atraktivan portal o kulturi vojvođanskih Slovaka za koju postoji interesovanje. Posećenost portala svedoči o tome da projekat ispunjava svoje dugoročne ciljeve i zato ga i u budućnosti treba sadržinski i vizuelno razvijati i proširivati.

***

Naziv projekta: Baza podataka kulture vojvođanskih Slovaka.

Tip projekta: aktivnost Zavoda.

Sadržaj projekta: elektronska baza podataka slovačke vojvođanske kulture, koju je Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka počeo da izrađuje 2010. godine, predstavlja jedinstveno mesto na kojem se skupljaju elektronska svedočanstva o kulturnom nasleđu i savremenom kulturnom stvaralaštvu vojvođanskih Slovaka. Smeštena je u ZKVS, na serveru kojim dnevno upravlja društvo Enter.rs, koje se brine o održivosti i postojanosti uskladištenih materijala. Toliko sadržajna i trajno održiva baza podataka svojom raznovrsnošću i stručnom relevantnošću želi da doprinese većem iskorišćavanju saznanja o slovačkoj kulturi, kako u naučnim i razvojnim istraživanjima, tako i u vaspitno-obrazovnim, promotivnim, manifestacijskim i mnogim drugim procesima koji su povezani sa problematikom kulture vojvođanskih Slovaka. U bazu podataka smo i u 2012. godini smestili entitete, kao i dokumente (word, excell, pdf...), fotografije (jpg, png...), zvučne zapise (mp3...), filmove (mp4) i drugo, uključujući propratne metapodatke, definisane u skladu sa međunarodnim standardima o katalogizaciji kulturnih objekata. U 2012. godini započeli smo digitalizaciju Narodnog kalendara i to onih najstarijih brojeva. Planom smo odredili da ove godine digitalizujemo kalendare do 1960. godine. Upravo kalendari obuhvataju mnoge zanimljive sadržaje i iz kulturne delatnosti ovdašnjih Slovaka i predstavljaju dobar resor za dokumentacionu i istraživačku delatnost. Osim toga, nove materijale smo obezbedili iz Narodne biblioteke u Martinu i Narodnog muzeja takođe u Martinu, odakle smo dobili skenirani materijal sa detaljnim popisima fotografija i predmeta, čuvanih u tim institucijama, koje su u vezi sa našom kulturom. Ovi materijali dobijeni su za potrebe izrade drugog dopunjenog izdanja publikacije Slovaci u Srbiji s aspekta kulture, i kao takvi suštinski su obogatili sadržinu naše baze podataka. Istovremeno, u bazu podataka su pristigli snimci sa ovogodišnjih svemanjinskih festivala i sadržaji u vezi sa manifestacijama koje su se ove godine održale na polju kulture.

Doprinos projekta: reč je o dugoročnom projektu čiji će rezultati dobiti značenje tokom vremena, u skladu sa time kako se baza podataka bude slagala i razvijala.

Primena projekta: podaci iz baze podataka se svakodnevno koriste u ZKVS za razne ciljeve, kako za istraživačke projekte, tako i za prigodne prezentacije, pripremu brošura i drugih štampanih materijala, za potrebe portala i sl.

***

Naziv projekta: Razvoj priručne biblioteke ZKVS.

Tip projekta: aktivnost Zavoda.

Sadržina projekta: Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka je i u 2012. godini obradio, dokumentovao i zainteresovanima približio knjižnu produkciju, prvenstveno na slovačkom, ali i na srpskom jeziku. U priručnoj biblioteci ZKVS su publikacije kako naših domaćih izdavača, tako i drugih iz Donje zemlje i izdavačkih preduzeća iz Slovačke. Biblioteka sadrži stručnu i popularnu literaturu, pre svega kategorisanu prema tipu publikacije. U stručnoj literaturi su knjige iz oblasti filozofije, etike, istorije kulture, arhitekture, religije, antropologije, muzičke, likovne odn. pozorišne umetnosti, narodne kulture, lingvistike, ali i iz oblasti žurnalistike, kulturnog menadžmenta i političkih nauka. Ovde se svrstavaju i bibliografije i biografije. Posebno odeljenje čine monografije sela i gradova, rečnici, leksikoni, enciklopedije, zbornici i spomenice (pamätnice). Odeljenje za beletristiku sadrži prozu i poeziju slovačkih vojvođanskih autora; tu su antologije, književnost za decu, u manjoj meri i dela slovačkih autora iz drugih zemalja, prevedena dela srpskih autora na slovački i obratno. Posebnost priručne biblioteke je odeljenje koje sistematično i hronološki sakuplja i čuva biltene, brošure, kataloge, plakate i pozive sa svih kulturnih dešavanja vojvođanskih Slovaka, pre svega sa festivala i manifestacija svemanjinskog, ali i lokalnog karaktera, takođe sa umetničkih izložbi, pozorišnih predstava i raznih drugih akcija kulturnog karaktera, koje realizuju naše ustanove, društva i udruženja. Osim monografskih publikacija, biblioteka sistematično čuva periodike kao što su Hlas ľudu, Vzlet, Zornička, Nový život, Rovina, Dolnozemský Slovák, Národný kalendár, Pazovský kalendár, Čabiansky kalendár, Slovenské pohľady, Slovenské zahraničie, Naše snahy i druge. Kada je reč o srpskim periodikama tu su: NIN, časopis za savremenu kulturu Vojvodine Nova misao, časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije Interkulturalnost, časopis za pozorište, film i televiziju TFT, Muzički kodovi i sl. Posebnu komponentu biblioteke čine audio i video snimci, kako arhivski, tako i savremeni dokumenti iz kulturnog života naše slovačke manjine. Biblioteka se sistemski proširuje novim naslovima, posredstvom kupovine i razmene sa drugim ustanovama slične vrste, no najveći broj naslova biblioteka dobija kao poklon od ustanova i udruženja sa kojima Zavod uspešno sarađuje. U priručnu biblioteku ZKVS u 2012. godini stigao je pažnje vredan broj knjiga iz Slovačke, konkretno iz Martina (iz Slovačke narodne biblioteke, Slovačkog narodnog muzeja, Izdavačkog preduzeća Matice slovačke) i iz Bratislave (iz Zavoda političkih nauka Slovačke akademije nauka i Narodnog prosvetnog centra). Takođe, tu je niz pojedinaca koji su i u 2012. godini potpomogli biblioteku Zavoda iz svojih sopstvenih zbirki: Jan Struhar, Jan Slavik, Jan Labat, Daniel Dudok, Miroslav Bielik i drugi. Priručna biblioteka ZKVS danas broji 1 503 monografskih publikacija, gde se osim knjiga svrstavaju i bilteni, katalozi, brošure, 207 jedinica periodičnih publikacija i preko 150 CD-a i DVD nosača. U 2012. godini u biblioteku je stiglo 176 novih knjiga, 46 kataloga i brošura, 36 jedinica periodike i preko 50 audio i video dokumenata.

Primena projekta: biblioteka se svake godine unapređuje i tako ispunjava svoju funkciju u oblasti istraživačke i dokumentacione delatnosti ZKVS.

***

ODELJENJE ZA KULTURNO-UMETNIČKE MANIFESTACIJE, STRUČNO USAVRŠAVANJE I OBRAZOVANJE U KULTURI I UMETNOSTI SLOVAKA U VOJVODINI

Muzika

Ako muziku podelimo na veštačku (umetničku) muziku, crkvenu i narodnu, možemo da konstatujemo da su upravo narodne forme dominirale kod ovdašnjih Slovaka i u 2012. godini. Susretali smo se sa njima na gotovo svakoj masovnijoj manifestaciji, na festivalima i programima pokrajinskog i lokalnog karaktera, kada su svedočile o sposobnosti zajednice da sačuva slovačku narodnu muzičku tradiciju. I kada ZKVS organizaciono nije doprineo realizaciji, u 2012. godini bili su uspešno realizovani festivali slovačke narodne pesme Susret u pivničkom polju ( Stretnutie v pivnickom poli) u Pivnicama i Raspevani dragulji (Rozspievané klenoty) u Kovačici. Takođe su organizovani festivali popularne muzike – Zlatni ključ (Zlatý kľúč) u Selenči i Leti pesma, leti (Letí pieseň, letí) u Kovačici. Festival lirskih pesama Kulpin, u 2012. godini se nije održao. ZKVS propagirao je narodnu muziku prvenstveno u programu prezentacije publikacije Slovaci u Srbiji s aspekta kulture u Mojzesovoj sali u Bratislavi, kada su bila predstavljena tri bloka venčića narodnih pesama iz Bačke, Banata i Srema u izvođenju izvrsnih muzičara: Janko Brtka – harmonika, Ervin Malina – bas, Đorđe Petriško – violina i gitara, Vladimir Turčan – viola i solistkinje Anita Ribarova i Slovenka Benkova-Martinkova. Radilo se o šetnji kroz slovački vojvođanski svet, muzikom, pevanjem i slikama. Izmenjenu koncepciju zasnovanu na istovetnom principu zatim smo predstavili i na p rogramu otvaranja Slovačkih narodnih svečanosti.

Kada je reč o umetničkoj muzici i njenom izvođenju, ZKVS je dao svoj doprinos podržavajući talente i uključujući ih u sopstvene programe. Na taj način smo zahvaljujući ovoj saradnji imali priliku da slušamo muzičare i pevače Janka Brtku, Ervina Malinu, Marinu Kanjovu, Ivanu Novakovu, Ivanu Jašovu, Leonoru Suđiovu, Slovenku Benkovu, Anitu Ribarovu, Anu Struharovu, Anu Zornjanovu i mnoge druge. Muzičko veče, na kojem je dominirala umetnička muzika, održavalo se u ZKVS prilikom prezentacije zbirke pesama Juraja Suđija pod nazivom Moj život je hiljadu pesama (Môj život je tisíc piesní). Pružili smo podršku i 5. susretu slovačkih horova iz Vojvodine, kao i 8. dirigentskom kampu. Obe manifestacije su se održale u Bačkom Petrovcu. Naposletku, ove godine smo prvi put počeli da se ozbiljnije bavimo i formama crkvene muzike. Ovoj temi je bila posvećena i VIII muzikološka konferencija Slovačka muzika u Vojvodini, koja je donela niz zanimljivih priloga. Verovatno je najplodotvorniji bio prilog orguljaša i ličnosti slovačke muzike uopšte – Jana Vladimira Mihalka, koji se javnosti ujedno predstavio svojim orguljaškim koncertom. U punom katoličkom hramu Imena Marijinog, u centru Novog Sada, Jan Vladimir Mihalko interpretirao je dela čuvenih slovačkih, nemačkih i italijanskih kompozitora. Savršeno izvođenje kompozicija iz 19. veka, kao i dela za orgulje koja pripadaju savremenoj muzičkoj umetnosti, istaklo je ne samo virtuoznost J.V. Mihalka, već i lepotu i široki spektar boja koje je u stanju da izruči iz sebe ovaj veličanstveni muzički instrument. Publika nije skrivala svoje oduševljenje i velikim aplauzom je nagradila umetnika. Ovaj događaj umetnički su obogatili članovi starijeg i mlađeg pevačkog društva Slovačkog evangelističkog crkvenog hora iz Novog Sada, koji je pod vođstvom Ane Crveniove i Olivere Gabrinjiove izveo nekoliko sakralnih pesama.

Narodna kultura

Kada se radi o elementima narodne kulture i njihovom propagiranju u Zavodu, može se reći da smo i u 2012. godini to radili na nekoliko načina. U prvom redu podržavajući organizaciju 42. po redu folklornog festivala Tancuj, tancuj..., za koji smo obezbedili kompletan propagandni materijal, uključujući sadržinski i vizuelno atraktivan bilten. Prema ideji Katarine Mosnakove bio je pripremljen i program otvaranja festivala, za koji je konferansu napisala Anamaria Boldocka Grbićova. Na taj način je i ovogodišnji festival obogaćen novim elementima koji su se ispoljili i prilikom organizacije Plesnog doma. Primamio je slučajne prolaznike da zaigraju vojlovičke tapantoše, gložanski zmáčavý tanec i pazovački trasený čardáš. Po redu 42. folklorni festival Tancuj, tancuj bio je izuzetno uspešan, ugostio je preko 1 200 učesnika i još toliko posetilaca. U 2012. godini manifestacija Na vašaru (Na jarmoku) koja sjedinjuje Slovake iz Srbije, Rumunije i Mađarske sa ciljem da predstavi narodnu kulturu iz Donje zemlje, nije imala podršku Kancelarije za Slovake koji žive u inostranstvu, te zbog toga nije mogla da se organizuje u Bratislavi. Međutim, kontinuitet ipak nije bio prekinut jer je vašar Slovaka iz Donje zemlje bio organizovan u Bekeščabi u Mađarskoj. Ovaj model prezentacije narodne kulture postao je, pak, dopadljiv mnogim drugim gradovima, i tako se ove godine održao i na dvorištu pazovačke Osnovne škole, a tokom trajanja Slovačkih narodnih svečanosti u Bačkom Petrovcu. Zavod je podržao učesnike vašara i sličnih manifestacija svojim knjigama i prigodnim poklonima i u Janošiku, Aradcu, Ljubi, Selenči, Silbašu i dr. Međutim, narodna kultura je, verovatno, bila u najvećoj meri prezentovana za vreme predstavljanja knjige Slovaci u Srbiji s aspekta kulture, kada su se u pojedinim sredinama i domaćini predstavili svojim programom, koji se uglavnom sastojao iz izvođenja narodnih pesama u nošnjama, i čije su fotografije, prirodno, uvrštene i u ovu značajnu knjigu. Fotografije parova u nošnjama iz dvanaest slovačkih vojvođanskih sredina, čiji je autor Mihal Madacki, ZKVS ustupio je za objavljivanje i u Narodni kalendar za 2013. godinu.

Likovna umetnost

Oblast likovne umetnosti vojvođanskih Slovaka karakteriše pre svega veliki broj stvaralački aktivnih akademskih umetnika i naivnih slikara. I ZKVS je svojom delatnošću uzeo učešća u propagiranju njihovog stvaralaštva kod nas i u inostranstvu. Slično kao i prethodnih godina, u ZKVS bila je u 2012. godini organizovana izložba umetničkih dela. Ovog puta se radilo o jubilantu, sedamdesetogodišnjaku Milanu Suđiju koji je u ZKVS predstavio svoje najnovije stvaralaštvo iz ciklusa Náladovky. Na izložbi su govorili likovni kritičari Sava Stepanov i Vladimir Valenćik, a otvorila ju je predsednica Odbora za kulturu NSSNM Anamaria Boldocka Grbićova. Jedinstvenosti ovog događaja doprinela je i balerina Ista Stepanov, koja kao da je oživela jedan od čestih motiva na slikama Milana Suđija. Osim ove izložbe, ZKVS krase portreti četiri istaknute ličnosti slovačke kulture – Karola Miloslava Lehotskog, Vladimira Hurbana Vladimirova, Milana Mihala Harminca i Palja Bohuša. Njihov autor je Pavel Pop. Ovim portretima, zahvaljujući podršci Kancelarije za Slovake koji žive u inostranstvu, pridružila su se još dva – Zuzke Medveđove i Mihala Babinke, naslikao ih je Pavel Čanji. Svi portreti su rađeni tehnikom ulja, u umetničkom stilu autora u razmerama 70x50 cm. Jedno od najznačajnijih ostvarenja u oblasti likovnog stvaralaštva u ovoj godini, kada je reč o ZKVS, bila je organizacija izložbe likovnih dela akademskih slikara iz redova vojvođanskih Slovaka u Bratislavi. Dela naših savremenih likovnih umetnika na taj način su bila izložena u bratislavskoj piramidi u Galeriji Slovačkog radija u Bratislavi, gde je u saradnji sa Društvom slobodnih likovnih umetnika – Slovačkom likovnom unijom, upriličen i prikladan vernisaž. Ekspoziciju, za koju su bili zaduženi Vladimir Valenćik i Bohumir Bahrati, pretežno su činila dela sa 11. bienala slovačkih likovnih umetnika iz Srbije. Navešćemo njihova imena: Jan Agarski, Miško Bolf, Mira Brtkova, Pavel Čanji, Mihal Đurovka, Viera Fajndovićova Suđiova, Maria Galatova Ćirovićova, Maria Gaškova, Milan Grnja, Martina Hlodova, Marijan Karavla, Martin Kizur, Jozef Klaćik, Mihal Madacki, Pavel Pop, Zvonimir Pudelka, Jan Stupavski, Milan Suđi, Jaroslav Šimovic, Rastislav Škulec i Daniela Triaškova. ZKVS se pobrinuo za obezbeđenje prevoza dela u oba pravca (svoj doprinos je dala i Slovačka ambasada u Beogradu), i pokrio je putne troškove organizatorima i učesnicima vernisaža u Bratislavi. Zatim je u bratislavskom Klubu umetnika svoja najnovija dela izlagala Maria Gaškova iz Kisača.

Ujedno treba naglasiti da se zbirka slovačkih likovnih umetnika u ZKVS u ovoj godini povećala za delo Zdenke Madacke iz Kanade. Delo, koje ZKVS treba da dobije da bi se organizovala izložba Milana Suđija, autor nam još nije predao. A s obzirom na to, da je slika, koju je Zavodu prvobitno poklonio Jaroslav Šimovic prodata, ZKVS očekuje da će mu umetnik pokloniti neko drugo svoje delo.

Pozorišna umetnost

Kada je reč o oblasti pozorišne umetnosti, ZKVS je aktivno učestvovao u organizaciji i realizaciji dva središnja svemanjinska pozorišna zbivanja – Pozorišne smotre Pozorišne lovorike (Divadelný vavrín) i Dani dečijeg pozorišta 3XĐ (Dni detského divadla 3XĎ). U skladu sa unapred određenim ulogama, prilikom organizacije svemanjinskih festivala u kojima participira, ZKVS je preuzeo sledeće uloge: da pripremi sadržajno i vizuelno kvalitetan bilten i celokupni promotivni materijal, da predloži i organizuje program otvaranja ili zatvaranja manifestacije, da svestrano informiše o festivalima i obezbedi organizatora (tako je bilo u slučaju 3XĐ). Po redu 43. pozorišna smotra Pozorišne lovorike se održavala u Kovačici. Na njoj se predstavilo 12 ansambala od kojih je za najbolji bio proglašen pozorišni ansambl KIS Kisač. ZKVS je sastavio atraktivan bilten koji na pedeset strana tekstualno i posredstvom fotografija predstavlja sve ansamble koji su učestvovali i gostovali, objavljuje kompleksni izveštaj o 42. pozorišnoj smotri, uvodi novinarske tekstove, kao i izjave posvećene smotri i njen kompletni program. Bilten je izašao u tiražu od 300 komada. ZKVS je pripremio program otvaranja i zatvaranja svečanosti, za koji je angažovao brojne saradnike (koreografa Sašu Krgu sa njegovom plesnom grupom prilikom otvaranja, montažera Borisa Havrana koji je pripremio kratke video prikaze ansambala koji su nominovani za nagradu itd.). ZKVS je opskrbio i smotru dečijeg pozorišnog stvaralaštva 3xĐ, kada je u okviru pripreme promotivnog materijala deci obezbedio atraktivnu slagalicu sa programom festivala, kao i zanimljiv program zatvaranja po motivima slovačke narodne bajke So vrednija od zlata (Soľ nad zlato), koju su izveli amateri kisačkog pozorišta. Istovremeno za ovo takmičenje koje je obuhvatilo i dodeljivanje nagrada najboljima, pripremili su muzičku zavesu, koja je kulminirala svojevrsnom pesmom posvećenom festivalu pod nazivom Mnogo puta Đ (Mnohokrát Ď). Tekst je napisala Katarina Mosnakova, muziku Milina Sklabinska, o muzičkom aranžmanu brinuo se Ervin Malina. Karakteristika ovogodišnje smotre bio je veliki broj uključenih ansambala, što je u suštini promenilo sliku o ovoj smotri, na kojoj su na primer prošle godine učestvovala samo tri ansambla. Desilo se to pre svega zahvaljujući intenzivnom radu NSSNM i projektu Verbalna komunikacija, na osnovu kojeg je u danima od 16. do 18. novembra 2012. na sceni Slovačkog pozorišta VHV u Staroj Pazovi nastupilo ukupno 302 dece iz Bačkog Petrovca, Boljevaca, Erdevika, Padine, Belog Blata, Vojlovice, Selenče, Aradca, Šida i naravno, iz Stare Pazove. U konkurenciji za nagrade učestvovalo je čak 14 predstava, a za najbolji ansambl je na ovoj, 19. po redu smotri, proglašen pozorišni ansambl iz Stare Pazove sa komadom Priča za laku noć (Rozprávka na dobrú noc). Velika stručna i finansijska podrška NSSNM koju je 2012. godine dobila pozorišna produkcija, obezbedila je niz pozorišnih premijera i gostovanja po celoj Vojvodini. I bajka So vrednija od zlata (Soľ nad zlato) imala je svoj nastavak i to u Novom Sadu, kada su njeni protagonisti učestvovali na Bajkodanima u Muzeju Vojvodine. Tridesetak dece iz Novog Sada došlo je sa svojim roditeljima da gleda lutke i glumce u humorističkoj obradi ove uvek aktuelne teme.

Izdavaštvo

Najveći poduhvat u 2012. godini za ZKVS bilo je izdanje publikacije Slovaci u Srbiji s aspekta kulture. Svetlost dana ugledala je 18. januara 2011. godine, na dan treće godišnjice ZKVS, kad je u auli Vlade AP Vojvodine priređena njena svojevrsna prezentacija. U okviru prigodnog programa koji je bio izvesna šetnja slovačkim svetom u Vojvodini; o delatnosti ZKVS pozitivno su se izrazili i premijer pokrajinske vlade dr Bojan Pajtić, zamenik ambasadora Slovačke Republike u Srbiji Rastislav Kostilnik i predsednica NSSNM Ana Tomanova-Makanova. Kao takva, ova knjiga je prvo knjižno izdanje koje sadrži trogodišnje rezultate naučno-istraživačke, informacione, dokumentacione i prezentacione delatnosti Zavoda, i na 400 strana nudi celovit, kako tekstualni, tako i vizuelni zapis o istoriji, sadašnjosti i kompleksnosti trideset i četiri sredine u kojima su Slovaci imali ili imaju organizovane forme kulturnog života. Knjiga je izašla u tiražu od hiljadu primeraka koji je bio izvanredno brzo rasprodat. Bilo ga je taman za prezentaciju u petnaest sredina u Vojvodini (Kisač, Silbaš, Pivnice, Kovačica, Lalić, Novi Sad, Hajdučica, Janošik, Gložan, Stara Pazova, Aradac, Vojlovica, Padina) i za jednu prezentaciju u Bratislavi, Melburnu, Torontu i Vindsoru. Svaka od prezentacija se odlikovala originalnim programom, srdačnošću i zahvalnošću domaćina koji su se pobrinuli i za propagiranje događaja u sopstvenoj sredini. Za takav rad im se ZKVS odužio na adekvatan način, i to tako što je organizatorima uručio deo finansija stečenih prodajom knjiga. Time smo podržali ne jedno kulturno-umetničko društvo, mesni odbor Matice slovačke, crkveni zbor odn. osnovnu školu. Na prezentacijama u sredinama u Srbiji osim autorki govorili su i dizajner publikacije Đula Šanta i autor fotografija Mihal Madacki. O knjizi se mnogo govorilo, a njene autorke Milina Sklabinska i Katarina Mosnakova dobile su veliko priznanje i na Međunarodnom sajmu knjiga u Novom Sadu, kad je tom delu dodeljena specijalna nagrada za izdavački poduhvat godine. Nagradu je dodelio predsednik komisije Nenad Šaponja sa obrazloženjem da se specijalna nagrada dodeljuje za temeljno urađeno, celovito i visokim grafičko-izdavačkim standardom obrađeno precizno oslikavanje kulturnog razvoja slovačke manjine u Srbiji. Prilikom svečanosti uručivanja nagrade, na Sajmu je organizovana i svojevrsna prezentacija, na kojoj je govorio recenzent Ladislav Čanji i poznati novinar Bora Otić. Prava zanimljivost su bile i Aradačke meškarke, koje su privukle pažnju mnogih znatiželjnih posetilaca.

I Slovaci koji žive u Slovačkoj su već 16. aprila 2012. mogli da dođu do knjige na veličanstvenoj bratislavskoj prezentaciji koja se odvijala u Mojzesovoj sali. U ovom raskošnom prostoru na taj način se ostvarilo svojevrsno putovanje slovačkim svetom u Vojvodini, koje su prigodno predstavili video-snimci i pesme sa lajtmotivima pojedinih slovačkih sredina. Pomoć u organizovanju ove prezentacije pružila nam je Ambasada Srbije u Slovačkoj, kao i Kancelarija za Slovake koji žive u inostranstvu, u čije ime su se čule mnoge podsticajne reči. Knjiga je dokaz istorije jednog naroda, njegove integracije u Srbiju, i isto tako dokaz o čuvanju svog identiteta. Janko Šafarik, Zuzka Medveđova, Igor Branislav Štefanik, Janko Bulik, Jan Čaplovič, Martin Jonaš, ... samo su neki od onih koji su svojim životom i radom napisali, odnosno pišu o događajima iz istorije, geografije, arhitekture, jezika, pisma, književnosti i tradicije Slovaka u Srbiji, rekla je na ovoj svečanosti Radmila Hrustanović, ambasadorka Srbije u Slovačkoj.

Kanadska i australijska prezentacija knjige održala se zahvaljujući pre svega privatnim posetama autorki piblikacije koje su boravile u Torontu, odn. Melburnu tokom svojih godišnjih odmora. Obe prekookeanske slovačke zajednice izuzetno poštuju svoje korene i čuvaju svoj slovački identitet, i zbog toga je listanje ove knjige probudilo u njima mnogo uspomena, izazvalo radost, ali i ne jednu suzu. Trajna prijateljstva koja su se tu sklopila samo su nas uverila da je slovačkoj vojvođanskoj zajednici potrebno još mnogo sličnih akcija koje će ojačati naše jedinstvo i uzajamnost.

Knjiga Slovaci u Srbiji s aspekta kulture je na taj način počela da živi svoju sopstvenu priču, a novu svetlost na nju bacio je program otvaranja Slovačkih narodnih svečanosti, za koje je scenario potpisala Milina Sklabinska a režiju Miroslav Benka, i čijoj realizaciji je doprineo gotovo pedesetočlani tim učesnika raznih profila. Program pod nazivom Otvorena knjiga plemenita (Otvorená kniha šľachetná), kako je kasnije napisao renomirani novinar Juraj Bartoš, s jedne strane je odjeknuo kao oda publikaciji Slovaci u Srbiji s aspekta kulture a s druge strane je imao pečat žetve uspeha koji su postigli pojedinci na polju muzike i pevanja, književnosti, likovne umetnosti, odn. kolektivi tj. ansambli u oblasti folklornog izraza, pozorišne umetnosti i drugih vrsta kulturnog stvaralaštva vojvođanskih Slovaka. Prema njegovom mišljenju mladi neformalni kolektiv talentovanih ljudi u stvari je napisao još jednu dopadljivu priču – plavim mastilom – u bezmalo tristostranu knjigu trajanja slovačkog duha na plodnoj vojvođanskoj ravnici. I upravo time je dokučena suština publikacije koja je dominirala cele protekle godine, a pred nama je još mnogo čistih strana koje čekaju svoje nove junake koji će pisati nova poglavlja ove jedinstvene a pre svega naše, slovačke vojvođanske kulture.

Književnost

Oblast književnosti vojvođanskih Slovaka stručno pokriva niz ustanova i institucija kao što su Katedra za slovakistiku pri FFUNS, Slovački izdavački centar, Slovakističko vojvođansko društvo. ZKVS u oblasti književnosti je tako učestvovao kao partner na nekim manifestacijama (pre svega na 56. književnom savetovanju), odn, kao organizator književnih večeri.

ZKVS se 29. marta 2012, zajedno sa autorom engleskog prevoda knjige Ispod američkih smetova (Spod závejov amerických ; From Under the American Snowdrifts) Ondrejom Mihaljem i brojnim poštovaocima dela Gustava Maršala Petrovskog, prisetio 150. godišnjice piščevog rođenja. To veče je posvećeno jednoj od najistaknutijih ličnosti književnog i uopšte kulturnog i društvenog života vojvođanskih i američkih Slovaka, značajnom slovačkom književniku druge polovine 19. veka i narodnom preporodiocu Gustavu Maršalu Petrovskom. Prvi prevod knjige G. M. Petrovskog Ispod američkih smetova (Spod závejov amerických; From Under the American Snowdrifts) na engleski jezik uradio je kanadski Slovak i silbaški zemljak Ondrej Mihalj. Kao takva, iako napisana počekom 20. veka, knjiga može da bude zanimljiva i današnjim čitaocima, koji žive u vreme neprestanih migracija. O seobama i osećanjima čoveka u tuđini govorile su i pesme koje su se čule te večeri. U uvodnom delu to je bila arhivska pesma Ko parice treba, nek’ Ameriku proba ( Kto peňiaške potrebuje, nech ameriku sprobuje) iz Muzeja Vojvodine, koju je 1959. godine u Aradcu zabeležio Martin Kmeć, a osećajno otpevao Pavel Obšust. Zatim su se mogli čuti glasovi članova Kamernog hora Musica viva iz Bačkog Petrovca pod vođstvom Mariene Stankovićeve Krivakove, a nije nedostajala ni narodna pesma Posred Amerike krčma nazidana (Prosried ameriky krčma muruvaná) u izvođenju Ivana Slavika a u pratnji violinistkinje Leonore Suđiove. Program je obuhvatao i kazivanje tekstova iz stvaralaštva G. M. Petrovskog. Za to su se pobrinule Miluška Grnjova i Ana Struharova. Sećanje na pisca rođenog pre 150 godina nije prošlo ni bez priloga o njegovom životu i delu, koji je u toku večeri pročitala Katarina Mosnakova. Direktorka Zavoda Milina Sklabinska je podsetila da se Zavod prisetio života i dela G. M. Petrovskog i na dan njegovog rođenja, dakle 23. marta, kada je u Bačkom Petrovcu položen venac na njegovu spomen-ploču.

Među vojvođanske Slovake došao je i pesnik, prevodilac, književni stručnjak i visokoškolski pedagog Jan Zambor, da bi predstavio našoj javnosti knjigu književne naučnice Emilie Čelovske Epski prostor i njegova dva oblika u modernoj slovačkoj novelistici (Epický priestor a jeho dve podoby v modernej slovenskej novelistike). Reč je o doktorskoj disertaciji koja je posvećena aktuelnoj problematici istraživanja kategorije književnog prostora i njegove analize i interpretacije u izabranim tekstovima moderne slovačke novelistike. Knjigu su u 2011. godini zajednički objavili Slovački izdavački centar i ZKVS, a o njoj je govorio Jan Zambor, mentor E. Čelovske, kao i Vladimir Valenćik, direktor SIC. Prisutnima se obratila i autorka knjige PhDr. Emilia Čelovska, koja je svoju doktorsku disertaciju odbranila na Katedri za slovačku književnost i književnu nauku Filozofskog fakulteta Univerziteta Komenskog u Bratislavi. Zahvalila se celom timu koji je sarađivao na izdavanju ovog dela, a rekla je između ostalog da je počašćena time što je upravo njen rad prva objavljena publikacija u novoosnovanoj ediciji Doktorske disertacije. Drugi deo večeri bio je posvećen pesniku, prevodiocu, književnom naučniku i visokoškolskom pedagogu Janu Zamboru. O njegovom delu govorio je prof. dr Mihal Harpanj, književni naučnik i šef Odseka za slovakistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Iz svoje najnovije poezije je čitao i predstavio svoje aktuelno stvaralaštvo sam Jan Zambor. Veče je obogatilo džez muzičko telo u sastavu: Sergej Šapovalov (violina), Aleksandar Turukalo (gitara) i Ervin Malina (kontrabas), dok su pesme iz zbirki Ispod pakosnog drveta (Pod jedovatým stromom) i Sopran kišnih kapi (Soprán dažďových kapiek) izveli glumci Miroslav Babiak i Branislav Čeman.

Pesnik, lingvista i univerzitetski profesor Miroslav Dudok u 2012. proslavio je svoj životni jubilej. Povodom ove svečanosti ZKVS organizovao je prigodno književno veče. Pesniku i lingvisti došle su da čestitaju mnoge kolege sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, lingvisti, književnici, novinari iz slovačkih redakcija, bivši studenti..., koji iako relativno dobro poznaju njegovo delo, ipak su ove večeri mogli da steknu neka nova saznanja o njemu i stvore celokupnu sliku o ličnosti kakva je Miroslav Dudok. Tome su doprinele stručne studije književnog naučnika Adama Svetlika i lingvistkinje Ane Marićove, arhivske beleške o početničkom pesničkom stvaralaštvu M. Dudka iz Televizije Novi Sad, kao i njegova najnovija knjiga – izbor iz dela Celebes, Celebes koje je povodom obeležavanja 60. rođendana M. Dudka objavio Slovački izdavački centar. Tokom večeri se jezikom muzike, tačnije kompozicijama Miroslava Bazlika, prisutnima obratila klaviristkinja Ivana Novakova, dok ih je recitovanjem pesama Celebes, Celebes i Dan trave (Deň trávy) u pesnički svet slavljenika uvela Alena Peškova. Veliku pažnju privukao je i film iz 1978. i 1979. godine, koji je bacio svetlo na početke pesničkog stvaralaštva Miroslava Dudka. Za to se, pretraživanjem arhivskih snimaka Televizije Novi Sad, pobrinuo Jan Struhar.

U subotu, 27. oktobra 2012. u Zavodu za kulturu vojvođanskih Slovaka prezentovana je knjiga I kada ne bih bio pesnika Miroslava Bielika. Radi se o izboru pesama iz zbirki Vreme je tihi vesnik misli (Čas je tichý posol mysle, 2003) i Ništavan korak po nakrivljenoj ravnici (Nepatrný pohyb po naklonenej rovine, 2005), koji je priredio i preveo na srpski jezik Martin Prebudila. Knjigu je objavio Slovački izdavački centar u ediciji Bratislava, a njena posebnost je u tome što je publikovana dvojezično, dakle, tu se nalaze pesme na slovačkom i srpskom jeziku, čime su slovačkim čitaocima sa ovog područja približeni stihovi M.Bielika i u originalu. Otprilike 40 pesama dopunjuje beleška o pesniku i kratki pogovor naslovljen kao Vesnik pesničkog sveta (Posol básnického sveta) koji govori o samom izboru pesama, ali i o poetici M. Bielika. U razgovoru je uzeo učešće i prevodilac knjige Martin Prebudila, koji je pročitao svoj pogovor. Između ostalog, tu je rečeno da pesnik Bielik u ovom izboru nudi pregršt divnih stihova. A pregršt poruka i filozofsko-poetičkih ideja, Bielik je ponudio i prisutnima na književnoj večeri. Približavajući nam delo Miroslava Bielika, V. Valenćik je rekao da ovu ličnost možemo poznavati kao pesnika, prozaistu i jednog od retkih koji intenzivno neguje odnos sa Slovacima na Donjoj zemlji, i nastoji da naše književno stvaralaštvo aktualizuje u Slovačkoj i generalno ga uključi u opšteslovački kontekst.

MEĐUNARODNA SARADNJA

ZKVS u službenoj poseti kulturnim institucijama u Martinu

U danima od 10. do 12. septembra 2012, delegacija ZKVS boravila je u Martinu sa ciljem da stekne nove dragocene podatke za drugo, dopunjeno izdanje knjige Slovaci u Srbiji s aspekta kulture. Upravo iz tog razloga izdavački tim ove publikacije posetio je Slovačku, tačnije Slovačku narodnu biblioteku i Slovački narodni muzej u Martinu, značajne kulturne institucije, koje između ostalog čuvaju i istorijske artefakte koji se tiču vojvođanskih Slovaka. Za novim istorijskim podacima, fotografijama i dragocenim informacijama koje će svoje mesto naći u novom izdanju Slovaka u Srbiji, tragali su sastavljači Milina Sklabinska i Katarina Mosnakova, kao i recenzent knjige Vladimir Valenćik. Sem toga, imali su niz susreta sa predstavnicima raznih kulturnih sedišta u Martinu. Tako se u ponedeljak, 10. septembra održao poslovni susret sa Mariom Halmovom, direktorkom Slovačkog narodnog muzeja, koja je izrazila zadovoljstvo što je ovakva knjiga koja obuhvata život Slovaka u Srbiji ugledala svetlost dana. Ujedno, preporučila je odgovarajuću literaturu i omogućila istraživačkom timu da pogleda popise muzejskog materijala. Kasnije je već usledio rad u Odeljenju etnografskih i istorijskih zbirki, a poslepodne i obilazak stalne ekspozicije ovog muzeja, za šta je bila zadužena istoričarka umetnosti Barbora Pekarikova. Program u Slovačkom narodnom muzeju delagaciji ZKVS pripremila je etnografkinja Daša Ferklova. Dan kasnije susreti su se nastavili u Slovačkoj narodnoj biblioteci. Delatnost Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka, a posebno knjiga Slovaci u Srbiji, bila je predstavljena i Gabrieli Hamranovoj na Odseku za proučavanje istorije književne kulture, zatim direktoru Spomenika narodne kulture Slovačke narodne biblioteke Petru Cabadaju, direktoru Narodnog biografskog zavoda Augustinu Maćovčiku i direktorki Arhiva za književnost i umetnost Magdaleni Brinckovoj. Delegaciju ZKVS na svom radnom mestu dočekao je i Miroslav Bielik, direktor Slovačkog književnog zavoda Matice slovačke u Martinu. Na ovim razgovorima se pojavilo više mogućnosti za dalju saradnju, a u priručnu biblioteku našeg Zavoda stigli su novi knjižni naslovi koje su Slovacima iz Srbije poslale ove ličnosti. Od ponuđenog materijala u Slovačkoj narodnoj biblioteci pažnju istraživačkog tima privukao je prvenstveno fotografski materijal, arhivski snimci slovačkih vojvođanskih sredina i ličnosti, i fotografije likovnih umetničkih dela, od kojih će neke naći svoje mesto u dopunjenom izdanju knjige Slovaci u Srbiji s aspekta kulture. Boravak u Martinu delegacija ZKVS je iskoristila i za posetu drugih značajnih kulturnih i turističkih sedišta. Posetila je tako kuću Jozefa Cigera Hronskog, u kojoj se posetiocima omogućuje pristup ekspoziciji o životu i delu ovog književnika i kulturnog radnika, arhivski dokumenti, fotografije, knjige, lični predmeti, originalne slike..., koje dopunjuju video-prezentacije, ekranizovane priče Hronskog i sl. Delegaciju je dočekao i po kući Jozefa Cigera Hronskog sproveo Daniel Zemančik. U martinskom Slovačkom kamernom pozorištu tim je pogledao dokumentarnu izložbu o našem režiseru Ljuboslavu Majeri, koja je tu otvorena za javnost. Direktor ove ustanove František Virostko, inače poznati slovački glumac i šef Katedre za glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Banskoj Bistrici, gostima je pokazao impozantnu zgradu pozorišta, koja je poslednjih godina prošla kroz kompleksnu rekonstrukciju. Sreda 12. septembra bila je osim za rad u Slovačkoj narodnoj biblioteci rezervisana za posetu Muzeju slovačkog sela, najvećoj etnografskoj ekspoziciji u prirodi u Slovačkoj. Muzej na površini od 15,5 ha objedinjuje 145 stambenih, privrednih, tehničkih, društvenih i sakralnih građevina iz regiona Orava, Liptov, Kisuce-Podjavorniki i Turiec. Osim tradicionalnog graditeljstva i stanovanja, prezentuje način života u Slovačkoj u drugoj polovini 19. i prvoj polovini 20. veka.

ZKVS na III evangelističkim crkvenim danima u Lučencu u Slovačkoj

Treći evangelistički crkveni dani održavali su se u Lučencu u danima od 29. juna do 1. jula 2012. sa ciljem da okupe Slovake evangelike iz Slovačke i iz inostranstva i da se posredstvom izvanredno bogatih i raznovrsnih programskih formi uzajamno učvršćuju i jačaju u ispunjavanju moralnih načela koja ova konfesija propoveda. U okviru III evangelističkih crkvenih dana odvijao se veliki broj programa, od kojih je onaj najsvečaniji predstavljao Glavnu službu Božiju, održanu na Glavnom trgu u Lučencu. Događaj je u direktnom prenosu emitovala Slovačka televizija a časnu stražu obezbedilo je Ministarstvo odbrane Slovačke Republike. U bogatom programu sa predavačkim ili diskusionim sadržajem odvijala se i prezentacija publikacija o Slovacima koji žive u inostranstvu. Predstavljena su dela Istraživačkog zavoda iz Mađarske, Kanadskog instituta iz Toronta, hrvatskih autora i takođe delo Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka – Slovaci u Srbiji s aspekta kulture. O ovoj knjizi govorila je Milina Sklabinska, direktorka Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka. Konkretno je iskazala mišljenje o religijskoj kulturi prikazanoj u ovoj piblikaciji, predstavila je slovačke evangelističke crkve u Srbiji, kao i kulturne i istorijske znamenitosti, koje se u njima čuvaju.

Zajedničko pretendovanje na projekte Slovaka iz Donje zemlje u Nadlaku

U ponedeljak, 17. decembra 2012. u sedištu Demokratskog saveza Slovaka i Čeha u rumunskom Nadlaku, zasedali su predstavnici slovačkih ustanova i organizacija iz Mađarske, Rumunije i Srbije. Poslovni susret odvijao se sa ciljem vrednovanja realizovanih projekata Slovaka iz Donje zemlje u 2012. godini i utvrđivanja zajedničkih projekata za 2013. godinu, koji se podnose Kancelariji za Slovake koji žive u inostranstvu. Za slovačku manjinu koja živi u Srbiji na razgovorima su učestvovali Vladimir Valenćik i Svetlana Zolnjanova (za Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine), Milina Sklabinska (za Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka), Katarina Melegova Melihova i Ana Medveđova (za Maticu slovačku u Srbiji) i Maria Andrašikova (za Asocijaciju slovačkih pedagoga). Prisutne je pozdravio i sastanak vodio Pavel Hlasznik, predsednik Društva za edukaciju i kulturu u Nadlaku. Ostvarene projekte u 2012. godini prisutni su ocenili kao uspešne i konstatovali da se neki planirani projekti Slovaka iz Donje zemlje nisu realizovali, odn. realizovali su se u modifikovanoj formi jer nisu imali finansijsku podršku. To su Susreti Slovaka iz Donje zemlje – Na vašaru (Na jarmoku), koreografski seminar u Bačkom Petrovcu i izložba savremene likovne umetnosti Slovaka iz Donje zemlje. U drugoj tački dnevnog reda predlagani su zajednički projekti za 2013. godinu. U većini slučajeva doneta je odluka za zajednički rad na projektima, koji već imaju kontinuitet i ustaljenu formu, ali se čulo i nekoliko novih zanimljivih predloga. Od strane Slovaka u Srbiji se na Kancelariju za Slovake koji žive u inostranstvu adresiraju sledeći projekti: Putujuće takmičenje iz realija Slovaka iz Donje zemlje za srednjoškolce (podnosilac molbe NSSNM), Letnji horski kamp (ASP), Folklorni festival svih Slovaka iz Donje zemlje Na vašaru (ZKVS), Opereta Lepa nova oslikana kolevka (ZKVS), Workshop mladih slovačkih umetničkih stvaralaca iz Donje zemlje (MSS), Susreti slovačkih učitelja iz Donje zemlje tokom Slovačkih narodnih svečanosti (MSS), Koreografski kurs za Slovake na Donjoj zemlji (NSSNM), Likovni kamp Slovaka iz Donje zemlje (NSSNM), Susret u pivničkom polju (NSSNM). U zaključnom delu susreta potpisan je Dogovor o saradnji za 2013. godinu, kojim su se gestorske organizacije obavezale da će izraditi utvrđene projekte i da će biti aktivni učesnici planiranih delatnosti.

Zaključak

Kulturni sistem vojvođanskih Slovaka je razvijen, obiman i nadasve kompleksan. Da bi bio funkcionalan, neophodni su legislativni, institucionalni i finansijski mehanizmi, koji će ga pomerati ka novoj, savremenoj ravni, karakterističnoj za 21. vek. Međutim, bez suštinske komponente taj mehanizam i uprkos svim drugim pogodnostima neće funkcionisati. Ta komponenta smo mi sami. Slovaci u Vojvodini, Slovaci u Srbiji.

Ako izostane suživot, celovitost, zalaganje za zajedničke vrednosti i zajednički kulturni i svestrani razvoj, naše težnje biće tek usamljeni plamičak koji će pre ili kasnije zbog svakakvih razloga da se ugasi. Ako mi uzajamno sebi ne želimo uspeh i razvoj, verovatno nam do svega toga nije ni stalo.

Na polju kulture baš zbog toga što je tako prostrano i široko, mnogo je rada i to za svakog. Želimo da verujemo da ga svako od nas obavlja najbolje što može i u meri kojom raspolaže. Svako u tom smislu daje sopstveni doprinos njenom čuvanju i unapređivanju. ZKVS sa pozicije koja mu je data ima one najmoralnije namere da čuva i razvija slovačku kulturu u Srbiji. Biće korisno kada se u ovu viziju iz godine u godinu budu uključivali novi mladi saradnici, kojima je stalo do unapređivanja naše kulture.

Direktorka

Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka

Milina Sklabinska

U Novom Sadu, 28. decembra 2012.