Naslovna

Izveštaj o radu Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka za 2011. godinu

 IZVEŠTAJ O RADU

ZAVODA ZA KULTURU VOJVOĐANSKIH SLOVAKA

U 2011. GODINI

 

 

Uvod

Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka u trećoj godini svog postojanja ostvario je takoreći sve planove i programe predviđene za 2011. godinu. Njihov cilj je bio čuvanje i unapređivanje materijalnog i duhovnog kulturnog nasleđa i pružanje podrške razvoju savremenih formi kulturnog stvaralaštva Slovaka u Srbiji.

Godišnji izveštaj nudi detaljan prikaz ostvarenih projekata i ima nameru da se još dublje bavi suštinom i značajem realizovanih projekata, svojevrsnom analizom kako delatnosti ZKVS tako i kontekstom u kojem deluje, a ujedno želi da ponudi moguća rešenja i smernice u okviru kojih bi mogao da se kreće kulturni razvoj u budućnosti.

Takav izveštaj iziskuje i činjenica što se planira izrada Strategije kulturnog razvoja Slovaka u Srbiji u 2012. godini. Pošto se formulisanje koncepta kulturne politike, analiza postojećeg stanja, razmatranje mogućnosti i definisanje strateških ciljeva smatra preduslovom dobro definisane strategije, Zavod već i ovim izveštajem želi da doprinese izradi strategije i anticipira neke buduće razvojne planove u oblasti kulture.

S obzirom na to da su izglasani neki novi zakoni koji regulišu rad manjinskih zavoda – Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina (2009) i Zakon o kulturi (2009) – ZKVS je od 2011. godine ustanova od posebnog značaja za očuvanje, unapređivanje i razvoj karakteristika i nacionalnog identiteta naše nacionalne manjine. Uzimajući u obzir te zakonske propise, Zavod je 2011. godine izvršio i promene u Statutu, posebno u delu koji se odnosi na klasifikaciju delatnosti u oblasti kulture, čime se delatnost zavoda u oblasti kulture neznatno proširila.

ZKVS je i za 2011. godinu sredstva za rad obezbedio iz budžeta AP Vojvodine, te preko projekata u Uredu za Slovake koji žive u inostranstvu, SlovakAid-a i u Ministarstvu kulture Srbije.

 

 

PROGRAMSKI RAD U 2011. GODINI

 

RAZVOJNO-ISTRAŽIVAČKO ODELJENJE

 

  • Izdavačka delatnost

 

Naziv projekta: Publikacija Slovaci u Srbiji sa aspekta kulture

 

Tip projekta: Aktivnost Zavoda

Sadržaj projekta: Publikacija Slovaci u Srbiji sa aspekta kulture je prva knjiga Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka u kojoj su objedinjeni rezultati naučno-istraživačkog, informativnog, dokumentacionog i prezentacionog rada ove ustanove od 2008. godine, kada je osnovana. U knjizi predstavljamo trideset četiri lokaliteta u formi teksta i putem velikog broja fotografskih i arhivskih dokumenata i originalnih ilustracija. Osnovu tekstova u publikaciji čine tekstovi pripremani za portal www.slovackizavod.org.rs. Njihovi autori su: Katarina Mosnakova, Marijan Pavlov, Milina Sklabinski, Marina Kovačova, Ana Snjidova, Adam Jonaš, Andrea Beređiova, Jasmina Panjikova, Ana Kišova, Katarina Pucovska, Mihal Babjak, Edita Kmećkova, Ana Brtkova, Boris Bilek, Gabrijela Gubova, Jaruška Ferkova, Ana Dingova, Katarina Verešova, Stanislav Stupavski i Ana Struharova. Tekstovi su postepeno sa jezičke i stilističke strane temeljito uobličavani, da bi na kraju postali kompaktna sadržajna celina. Pored toga, urednice, Milina Sklabinski i Katarina Mosnak, dopunile su tekstove tzv. medaljonima o poznatim slovačkim ličnostima vezanim za određeni lokalitet ili drugim tipičnim karakteristikama. Na sličan način su tekstovi dopunjavani i medaljonima u kojima se obrađuju specifičnosti autentične nošnje ovdašnjih Slovaka. Autori spomenutih priloga su etnolozi Katarina Radisavljević, Ana Sečova Pinćirova i Marijan Pavlov. Upravo ti medaljoni govore o dragocenom arhivskom materijalu koji se nalazi u Muzeju Vojvodine. Kratke tekstove koji se odnose na arhitekturu osim urednica potpisuju i Tatjana Medveđova i Marjena Marćišova. Izdavači su pripremili i tekstove o kulturnom turizmu, u kojima predstavljaju specifičnosti pojedinih oblasti, a u zaključku svakog poglavlja govore o tome, zašto i u koje vreme bi čitalac trebalo da poseti neku od tih sredina. Kulturna prošlost i raznolikost aktuelne kulturne ponude u pojedinim oblastima su osnovno merilo sadržaja ove knjige. Tekstovi, osim nekih izuzetaka, sadrže geografske i demografske podatke i istorijske činjenice, a oslikavaju i aktuelni kulturni život konkretnih lokaliteta, njihov kulturni razvoj i savremene oblike kulturnog života. Verodostojnost činjenica iz navedenih tekstova je proverena, a kada su u pitanju oni istorijski podaci koji su predmet permanentnog preispitivanja, izbegavali smo svaku subjektivnost i u najvećem broju slučajeva navodili podatke svih relevantnih izvora. Osim proverenih izvora, u tome su nam pomagali i poznavaoci kulturne prošlosti ovdašnjih Slovaka, kao i kulturni radnici iz skoro svih naših sredina. Recenzenti publikacije su Ladjislav Čanji i Vladimir Valenćik, a za njen kvalitet je posebno zaslužan dr. Samuel Čelovski, vrsni poznavalac istorije ovdašnjih Slovaka.

Vizuelni aspekt publikacije je takođe vrlo značajan, što je uspešno postignuto zahvaljujući kvalitetnim arhivskim i aktuelnim fotografijama koje dopunjuju tekstualni deo. Trudili smo se da predstavimo kulturne i turističke vrednosti lokaliteta naseljenih Slovacima i da ih tako učinimo vidljivijim. Knjiga sadrži više od hiljadu fotografija brojnih autora koji su svojim okom i kreativnim pristupom beležili sve što je aktuelno na terenu. U pitanju su fotografije čiji autori su Mihal Madacki i Igor Bovđiš iz Bačkog Petrovca, Ondrej Mihalj iz Toronta, a svojim fotografijama knjigu je ukrasio i dizajner publikacije, Đula Šanta, koji je pojedina poglavlja vrlo lepo ilustrovao brojnim slovačkim motivima. Kultura se u ovoj knjizi u najširem smislu te reči uzima kao način života i kao svesna prisutnost pojedinca u vlastitoj sredini. Trudili smo se da definišemo osnove na kojima se kultura razvijala, kao i oblike u koje se razvila. U publikaciji smo obradili verski život, oblike narodne kulture, kao i umetnički izraz onih koji joj pripadaju. Najveći izazov u pripremi publikacije bilo je postizanje ravnoteže između pojedinih oblasti. Sve one su nastajale i razvijale se zahvaljujući pojedincima – nosiocima slovačke kulture, i njihovom stvaralaštvu kojim su obeležili njen razvoj.

 

Relevantnost projekta: Poseban značaj ovog projekta nalazi se u njegovoj apelativnosti sa kojom se susrećemo u svakom tekstu. Naglašavajući postojanje onih specifičnosti pojedinih sredina koje zaslužuju da ih čitalac upamti, i upozoravajući na konkretne stvari koje potencijalni posetilac ne bi smeo da ne primeti, otvoreno dajemo do znanja da svaka od ovih sredina skriva u sebi mogućnosti koje se do sada možda i nisu potpuno koristile. Toj svrsi služe i jedinstveni podnaslovi koji čitaoca treba da zainteresuju i podstaknu njegovu želju da što više sazna o pojedinim stvarima i činjenicama. U nekim sredinama ustanove kulture sasvim dobro funkcionišu, u nekima su opet zbirke predmeta slovačke kulture ili samo spomenici kulture, eventualno prirodne lepote postale dostupne u novije vreme. Sve to na poseban način čini jedan određeni kulturni model koji, kao uostalom i sve ostale pojave, podleže promenama i svedoči o putu kojim je u prošlosti morao da prođe deo slovačkog naroda koji se nalazio na njegovoj najjužnijoj granici. Najrečitije, međutim, govori o njegovom sadašnjem stanju.

 

Značaj projekta: Publikaciju smatramo kapitalnim projektom ZKVS u vreme njegovog prvog mandata, a njen značaj će se pokazati tek 2012. godine. Želja nam je da ovako koncipirana publikacija bude prihvaćena pre svega u našoj sredini, ali isto tako i u Slovačkoj i svugde gde žive Slovaci. Verujemo da ćemo uspeti da je sledeće godine štampamo i na srpskom, a kasnije i na engleskom jeziku. Tada ćemo je dopuniti i aktuelnim podacima o broju stanovnika na osnovu najnovijeg popisa stanovništva.

 

٭ ٭ ٭

 

Naziv projekta: Godišnjak ZKVS Maják

Tip projekta: Aktivnost Zavoda

Sadržaj projekta: Početkom 2010. godine iz štampe je izašlo drugo izdanje godišnjaka Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka – Maják. Isto kao i prvi put, i sada smo imali za cilj da trajno zabeležimo sve aktivnosti kojima smo se 2010. godine bavili i da kroz prizmu rada Zavoda objasnimo vreme, kontekst i oblike u kojima naša slovačka kultura danas postoji. Iako je velika većina tekstova bila objavljena na našem portalu www.slovackizavod.org.rs, a to znači da su njegovi redovni posetioci mogli dnevno da prate sve naše aktivnosti, ovaj svojevrsni godišnji izveštaj ipak ima svoje puno opravdanje. Preko njegovog štampanog oblika sa radom Zavoda upoznaće se i ostali čitaoci koji nisu u situaciji da detaljno prate naš program, odnosno, sadržaje slovačke kulture uopšte. A nama je upravo do toga stalo – da dosegnemo najveći stepen transparentnosti u radu koji će pokazati realno stanje i konkretne rezultate.

Relevantnost projekta: Maják je svojevrsni informator o tome čime smo se u Zavodu bavili u prethodnoj godini i koliko kvalitetno, a u isto vreme se u njemu može videti i napredak koji smo u u okviru dugogodišnjeg planiranja ostvarili u datoj godini. Transparentnost je značajna i za određenu autoevalvaciju zato što pruža mogućnost za samokritičko posmatranje svih pozitivnih i negativnih strana realizovanih projekata, a na osnovu njih i za svrsishodnije definisanje budućih planova.

Značaj projekta: Godišnjak svedoči i o tome da je Zavod i u trećoj godini svoga rada temeljito radio na prepoznavanju jakih i slabih strana sveukupnog slovačkog kulturnog sistema. Iz takve analize proizilazi niz dugoročnih projekata na kojima će Zavod raditi u budućnosti.

 

٭ ٭ ٭

 

Naziv projekta: Zbornik radova sa VI konferencije muzikologa i muzičkih stručnjaka

Tip projekta: Aktivnost Zavoda

Sadržaj projekta: VI muzikološka konferencija na temu Slovačka muzika u Vojvodini, održana 11. decembra 2010. godine, donela je niz vrlo podsticajnih naučnih tekstova na temu Inovacione metode u muzičkoj pedagogiji. Ciljna grupa ovoga puta bili su nastavnici muzičke kulture, koji rade na formiranju neposrednog i pozitivnog odnosa dece prema muzici, razvijaju muzički ukus kod dece, a istovremeno imaju zadatak da kompletnu muzičku problematiku deci objasne i približe na jasan i razumljiv način. Osim teoretskog dela, konferencija je imala i praktični deo – radionicu, tako da su njeni učesnici bili u prilici da se upoznaju i sa najnovijim trendovima u savremenoj muzičkoj pedagogiji. Oko trideset učitelja, uglavnom muzičkih pedagoga, ili onih koji se spremaju da to postanu, osim teoretskog i praktičnog znanja, dobilo je ovom prilikom i sertifikate Ministarstva obrazovanja Republike Češke. Radionicu je priredila dr Eva Jenčkova, koja smatra da deca treba muzikom da se bave kroz igru, pa je u tom smislu pokazala i brojne oglede. Osim stručnjakinje iz Češke, na konferenciji su govorili i eminentni muzički stručnjaci iz Slovačke i Srbije, kao i pedagozi koji predaju muzičku kulturu u slovačkim sredinama u Srbiji.

Relevantnost projekta: Cilj konferencije – omogućiti da se ovdašnji slovački muzički pedagozi upoznaju sa novim trendovima u muzičkoj pedagogiji i tako doprineti razvoju i unapređenju njihovog svakodnevnog rada – istovremeno je i cilj zbornik radova sa konferencije, koji je ujedno i neka vrsta priručnika, pošto nastavnicima nudi praktične savete i ideje kako da se muzika što bolje približi malim i velikim konzumentima. Svi tekstovi se bave načinom na koji deca treba muziku da uče, osposobe se za njeno stvaranje, izvođenje ili percipiranje, tačnije načinom na koji mogu da se osposobe za ono za šta imaju najviše smisla.

Značaj projekta: Zbornici radova su jedan od značajnijih rezultata muzikoloških konferencija, koji se po pravilu besplatno distribuiraju učesnicima konferencije, muzičkim pedagozima i svim pojedincima zainteresovanim za tu problematiku.

 

٭٭٭

 

Naziv projekta: Osnivanje edicije Bibliofília

Tip projekta: Aktivnost Zavoda

Sadržaj projekta: Prilikom obeležavanja životnog jubileja, 85. godišnjice od rođenja književnika Jana Labata, ZKVS je štampao Bibliofíliu Jána Labátha Sprisahanci (Zaverenici). U pitanju je prva sveska novoosnovane edicije, čiji je tiraž bio 50 primeraka, unikata, od kojih svaki ima svoj redni broj i potpis pisca. Urednik izdanja je Vićazoslav Hronjec, a bibliofiliju Sprisahanci je na odgovarajući način ilustrovala Emilija Valenćikova.

Značaj i svrsishodnost projekta: U pitanju je postupak, gest, čiji je cilj bio da se za pisca, ali i ljubitelje njegovog dela, pripremi originalni poklon u obliku pažljivo odabranog, ilustrovanog i kvalitetno štampanog dela.

 

٭٭٭

 

Naziv projekta: Izdavanje knjiga sa naučno-istraživačkom problematikom u saradnji sa Slovačkim izdavačkim centrom, Chrestomatia slovenskej vojvodinskej poézie pre deti – Medovník (Hrestomatija slovačke vojvođanske poezije za decu – Medenjak) i Epický priestor a jeho dve podoby v modernej slovenskej novelistike (Epski prostor i njegova dva lica u modernoj slovačkoj novelistici).

Tip projekta: Zajedničko izdanje

Sadržaj projekta: Knjigu Chrestomatia slovenskej vojvodinskej poézie pre deti, izbor iz dela više vojvođanskih autora, sačinila je profesorka Univerziteta u Novom Sadu, književna kritičarka i istoričarka, Jarmila Hodoličova. U ovoj knjizi je na 496 strana predstavljeno stvaralaštvo pisaca u periodu od druge polovine 18. veka sve do današnjih dana, počevši od značajnih imena, kao što su Juraj Rohonj (1773-1931), Mihal Godra (1801-1874), Jozef Podhradski (1823-1915), Albert Marćiš (1855 – 1918), Jan Čajak (1863-1944), Mihal Babinka (1927-1974), Pavel Mučaji (1929), Mihal Đuga (1951), Zoroslav Spevak Jesenski (1956), Lađislav Čanji (1961) i drugi. Posebnu pažnju u hrestomatiji privlači delo poznatih spisateljica, na primer Marijena Čočekova-Ajnhartova (1892-1972), Adela Čajakova-Petrovičova (1901-1976), Ana Majerova (1923-1987), Ana Dudašova (1936), Vjera Benkova (1939), Elena Hložanova (1962), ali i imena mladih, perspektivnih autorki, kao što su Andrea Spevakova (1980), Katarina Mosnakova (1984) i druge. Hrestomatija slovačke vojvođanske dečje literature bogato je ilustrovana i opremljena fotografijama više od 20 autora. Glavni i odgovorni urednik ovog izdanja, štampanog kao 66. sveska edicije Máj Slovačkog izdavačkog centra, je Vićazoslav Hronjec. Publikacija donosi čitaocima mnoga dela iz oblasti poezije i proze za decu.

Značaj projekta: Osim poezije za decu, autorka u ovoj publikaciji nudi i teoretska saznanja o prozi i poeziji onih autora koji su svoje delo stvarali od kraja 18. sve do prve polovine 20. veka. Detaljnije informacije o pojedinim autorima nalaze se u tekstovima koji obrađuju period od druge polovine 20. veka, a raspoređeni su po desetlećima, od šezdesetih godina sve do 2010.

Sadržaj projekta: Epický priestor a jeho dve podoby v modernej slovenskej novelistike jeste disertacija Emilije Čelovski, u kojoj je predstavljeno istraživanje književnog prostora. Autorka analizira i interpretira tu kategoriju na odabranim tekstovima moderne slovačke novelistike. Rad je usmeren na teoretsku refleksiju prostora u epici i na njegovu interpretaciju u delima Dominika Tatarke (V úzkosti hľadania) i Mila Urbana (Výkriky bez ozveny, Za vyšným mlynom). Ph Dr Emilija Čelovska je doktorsku disertaciju odbranila na Katedri za slovačku književnost i književne nauke Filozofskog fakulteta Univerziteta Komenskog u Bratislavi.

Svrsishodnost projekta: Ovo je prvi naslov novoosnovane edicije Doktorské dizertácie, u okviru koje će postepeno biti objavljivane doktorske disertacije iz oblasti kulturologije.

 

٭٭٭

 

Naziv projekta: Monografie slovenských osád vo Vojvodine (Monografije slovačkih naselja u Vojvodini)

Tip projekta: Finansijska podrška

Sadržaj projekta: Knjigu nazvanu Boľovce – Kultúrne tradície Slovákov v Srieme (Boljevci – Kulturne tradicije Slovaka u Sremu) potpisuje tim Filozofskog fakulteta Univerziteta „Konstantin Filozof“ (FFUKF) u Njitri, čijim radom koordinira šef Katedre za menadžment kulture i turizma, profesor Jaroslav Čukan. Ista grupa autora štampala je do sada dve knjige koje se bave problematikom vojvođanskih Slovaka. U pitanju su knjige o kulturnim tradicijama Slovaka u Pivnicama i Erdeviku. Knjiga o Boljevcima sastoji se od osam poglavlja, čiji su autori iz Srbije i Slovačke. Na prvim stranama publikacije analiziraju se različiti kontakti žitelja Boljevaca sa stanovnicima drugih mesta i naselja, koje je istraživao profesor Jaroslav Čukan. O kontaktima Boljevčana sa Slovačkom danas u knjizi govori Boris Mihalik. I evangelički sveštenik Jan Vinkovič, Boljevcima je posvetio kratak tekst o istoriji evangelističkog a. v. crkvenog sabora u Boljevcima. Lokalnim identitetom, svešću o pripadnosti i etnografskim osobenostima žitelja detaljnije se bavio Lađislav Lenovski. Ivana Šustekova je pomno istraživala razna zanimanja stanovnika tog sela, tradicionalnu kulturu i etnokulturni profil Slovaka. Da bi slika o kulturnim tradicijama Boljevaca bila što celovitija, Mihal Kurpaš ih je predstavio u kontekstu turizma, a autor završnog poglavlja, pod nazivom Narodne pesme iz Boljevaca, je Peter Mihalovič. Publikacija ima i posebni deo sa tekstom i notama pojedinih pesama, koji je priredio Marijan Jarek. Interesantan je i rečnik lokalnog dijalekta.

Značaj projekta: Monografija donosi bogat pregled podataka iz različitih oblasti života Slovaka u Boljevcima dokumentovanih rezultatima istraživanja stručnjaka iz Slovačke i brojnim fotografijama.

Svrsishodnost projekta: Saradnja sa stručnjacima sa FFUKF iz Njitre donela je konkretne rezultate u obliku ove publikacije, pa je i to razlog da se ta saradnja nastavi. Istraživački tim uz finansijsku i logističku podršku i naše ustanove planira rad na sličnim monografijama u onim slovačkim selima u kojima do sada nisu rađena slična istraživanja.

 

٭٭٭

 

Naziv projekta: 90 rokov Ženského spolku v Kovačici (90 godina Društva žena u Kovačici)

Tip projekta: Finansijska podrška za obeležavanje godišnjice

Sadržaj projekta: Društvo žena iz Kovačice prošle godine je obeležilo značajni jubilej, 90 godina svoga rada, i za tu priliku pripremilo projekat, odn. knjigu pod nazivom 90 rokov Ženského spolku v Kovačici. Projekat je uspešno priveden kraju, o čemu svedoči i promocija knjige 5. marta 2011. godine, uz prisustvo značajnih gostiju i redakcijskog tima na čijem čelu se nalazila glavna i odgovorna urednica, Zuzana Čižikova. Publikacija sadrži različite tekstove iz istorije Društva, te tekstove o počecima ženskog udruživanja, o delovanju kovačičkih žena dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, zatim o njihovom radu u drugoj polovini 20. veka, a Zuzana Čižikova govori i o donekle drugačijem, ali vrlo sadržajnom radu tog društva u poslednjih deset godina. Osim Ureda za Slovake u inostranstvu, izdavanje publikacije podržali su i ZKVS, Opština Kovačica i Mesna zajednica Kovačica.

Značaj projekta: ZKVS je finansijski podržao dokumentarni rad na projektu, čiji su rezultati sumiranje i predstavljanje rada tog devedesetogodišnjeg društva. Plan i program su omogućili da se to dogodi upravo u vreme obeležavanja jubileja.

Svrsishodnost projekta: Svaki dokumentarni rad, pa tako i ova publikacija, svedoči o vremenu u kojem je nastalo, a podstiče i na dalji svestrani rad.

 

٭٭٭

 

Naziv projekta: Dejiny Slovenska (Istorija Slovačke)

Tip projekta: Finansijska podrška

Sadržaj projekta: Vojvođanska akademija nauke i umetnosti (VANU) i Slovačka akademija nauka (SAV) ostvarile su saradnju oko projekta prevođenja na srpski jezik publikacije Dejiny Slovenska autora dr Dušana Kovača, člana i bivšeg potpredsednika SAV. Knjiga je na slovačkom jeziku objavljena 1998. godine, 2007. i 2009. Sa slovačkog na srpski jezik preveo ju je Samuel Boldocki. Knjiga izlazi zahvaljujući nizu ustanova, lokalne samouprave Bački Petrovac i sponzora, ali se zbog manjka sredstava, VANU obratila i ZKVS i NSSNM, koji su takođe obećali finansijsku podršku projektu.

Svrsishodnost projekta: Istorija Slovačke će u budućnosti biti dostupna i na srpskom jeziku. Ujedno, ZKVS za svoj finansijski udeo dobija 100 primeraka knjige iz kompletnog tiraža.

 

• Muzički i video CD i DVD nosači

 

Naziv projekta: CD slovačkih dečjih popularnih kompozicija Letí pieseň, letí (Leti pesma, leti)

Sadržaj projekta: 13. festival popularne muzike za decu Letí pieseň, letí proslavio je svoj 20. jubilej. Tom prilikom je ZKVS izdao CD sa 17 pomno odabranih pesama sa dosadašnjih festivala održanih pod tim imenom.

Projekat je započet uspešnim kastingom 5. novembra 2011. godine, kada je u prostorijama ZKVS svoj talenat hrabro predstavilo 30 izvanrednih pevača. Žiri, u sastavu Juraj Ferik, Ana Medveđova i Milina Sklabinski, odabrao je 17 mladih izvođača iz dvanaest sredina: Martin Jan Javornjik, Mija Verešova, Una Amidžićova, Dušana Babincova, Iveta Kovačova, Marina Cerovska, Silvija Grnjova, Sara Balcova, Rebeka Strakova, Martin Parkanji, Ema Kočišova, Aleksandra Brtkova, Zlatko Klinovski, Sara Valenćikova, Marko Maho, Iveta Petrovičova, Maja Miloševićova, Danijela Greksova i Irena Nosaljova. Posle odabira pevači su prošli kroz ozbiljan vokalni trening pod vođstvom Slovenke Benkove-Martinkove uz saradnju Ervina Maline. Snimljene pesme komponovali su: Jan Petraš, Jan Šofranek i Adam Tornjoš, Jaroslav Halupa, Pavel Tomaš st., Jaroslav Glozik, Samuel Kovač, Jan Kadanjec, Marina Kanjova, Kvetoslava Benkova, Rasćislav Struhar, Marijena Stankovićova-Krivakova, Jan Holubek i Jaroslav Fusek. Audio-snimak je producirao Studio Fluid Noise, odnosno, producenti Valerijan Buila i Ervin Malina. Sastavni deo izdanja je knjižica sa tekstovima svih pesama: Letí pieseň, letí, Fido, Keď narastiem, budem dáma, Strašidlo, Išla sova na tanec, Mám rada leto, Pocit lásky, Škola volá, Bola raz jedna trieda, Môj svet, U susedov, Májový deň, Láska je sloboda, Najmenšia báseň i Mesiačiková uspávanka. Tekst pesama upotpunjuju šarene tematske ilustracije Jasmine Simonović.

Značaj projekta: Izdavanjem ovog CD-a, ZKVS obeležava okrugli jubilej festivala popularne dečje muzike uz nameru da dečje pesme na slovačkom jeziku budu pristupačne što većem auditoriju.

Svrsishodnost projekta: CD je podeljen svim radio stanicama pokrajinskog i lokalnog karaktera, a dodeljivan je i kao nagrada na raznim takmičenjima organizovanim od strane Radio-televizije Vojvodine i drugih medija, za čega će poslužiti i tokom 2012. godine.

٭٭٭

 

Naziv projekta: CD 31. festivala popularne muzike Zlatý kľúč (Zlatni ključ)

Sadržaj projekta: ZKVS je izdao novi CD sa festivala slovačke popularne muzike Zlatý kľúč 2011. Audio-snimak sadrži 12 novih slovačkih kompozicija, koje su prvi put predstavljene 16. oktobra 2011. godine u Selenči, na 31. festivalu Zlatý kľúč. Saizdavač je Udruženje za zaštitu kulture, tradicije i umetnosti iz Selenče. Autori kompozicija su kompozitori Marina Kanjova, Robert Šimon, Martina Trusinova, Juraj Suđi, Jaroslav Glozik, Ervin Zombori, Imre Babinski, Dobroslav Filko, Pavel Ljavroš, Miloš Simonović, Jefimija Zatanović i Samuel Kovač. Kompozicije na CD-u, kao i na festivalu, izvodili su mladi talentovani pevači iz redova vojvođanskih Slovaka: Sabina Trbarova, Ivan Slavik, Emanuela Švecova, trio – Leonora Suđiova, Ana Beređiova i Ljudmila Ragova, Jaroslav Glozik, Andrea Lačokova, Ivana Vozarova, Pavel Ljavroš, Mihaela Kočišova, Ana Zornjanova, Renata Lovasova i grupa Deža Bu. Uz CD ide i knjižica sa tekstovima pesama svih 12 autora. Producent CD-a snimljenog u studiju Do-re-mi u Novom Sadu je Aleksandar Banjac.

Značaj projekta: Na ovaj način ZKVS podržao je novo stvaralaštvo, a ujedno radi na tome da kompozicije posle festivala ne ostaju u raznim fiokama pokrivene prašinom, nego da se u kvalitetnom aranžmanu još dugo mogu slušati.

Svrsishodnost projekta: Od trenutka nastanka CD-a, na talasima Radio Novog Sada ili na lokalnim radijskim stanicama koje imaju emisije na slovačkom jeziku čuju se i kompozicije Pýtam sa sokolov, Biely šál, Bojujem proti sebe, Ako život žiť, Keď ráno príde, Kufor spomienok, Selina, Všade je tma, Sny mladosti, Bez teba, Ak ťa raz pohľady nenájdu i Sama. Vrata u svet medija otvorio im je Zlatý kľúč.

٭٭٭

 

Naziv projekta: „Bursovanie“

Sadržaj projekta: Selo bogato narodnim tradicijama čuva u sebi mnoge događaje. Sa željom da se sačuvaju stari običaji ovdašnjih Slovaka, odnosno, obredi kakav je i „bursovanie“, a da se ujedno i predstave na nov, savremen način, snimljen je dokumentarni film pod nazivom Bursa s paničkami, sa podnaslovom Ostaci filmovanih raritetnih običaja u Aracu. „Bursa s paničkami“, jedan od narodnih običaja u selu, sadrži i neke elemente pozorišta, pa ga danas smatraju prvim oblikom ženskog pozorišta u Aracu. Film je snimljen u okviru razvojno-istraživačke delatnosti ZKVS prilikom obeležavanja 225. godišnjice slovačkog sela Aradac. Nastanku filma prethodio je temeljit rad na terenu, skupljanje i monitoring stručne literature, što je obavila Katarina Mosnakova. Scenarij je delo Anamarije Boldockove Grbićove, idejnog tvorca projekta Radio-televizije Vojvodine, režiju je uradio Jano Čanji, a na kraju je usledila i postprodukcija. Zahvaljujući titlovima na srpskom jeziku, film mogu da pogledaju i pripadnici ostalih naroda u Srbiji i bliže se upoznaju sa kulturnim tradicijama slovačke zajednice.

Značaj projekta: U polučasovnom dokumentarnom etnološkom filmu gledaoci mogu da saznaju više o tome kako se u prošlosti u Aracu „merila noć“, kako se „bursovalo“, ko su bili Fušeri, i da upoznaju mnoge druge običaje. Zahvaljujući arhivskom materijalu Radio-televizije Vojvodine i dobrim snimcima, radnja filma je vrlo dinamična. U njemu, kao informantkinje, učestvuju Marija Čehova, Ana Petrašova, Zuzana Obšustova, zatim nadaleko čuvene Meškarke iz Araca, Ana Puderkova, Erža Janošikova, Erža Jančova i Zuzana Zelenakova. U filmu učestvuje i Adela Obšustova, Katarina Viergova, Marija Viergova i članovi KUD Mladost iz Araca.

Svrsishodnost projekta: ZKVS je ovaj dokumentarni film izdao u tiražu 500 DVD koji će se prigodno distribuirati.

 

  • Konferencije, savetovanja


Tip prjekta: Aktivnost Zavoda

 

Naziv projekta: Organizacija VII konferencije muzikologa i muzičkih stručnjaka

Sadržaj projekta: Muzikološka konferencija sedma po redu održana je 12. novembra 2011. godine u Novom Sadu na temu Horsko pevanje vojvođanskih Slovaka. Okupila je našu malobrojnu stručnu javnost koja je svojim analitičkim tekstovima doprinela boljem poznavanju horskog pevanja i njegovih manifestacionih formi kod vojvođanskih Slovaka. Ovogodišnju konferenciju obeležio je popriličan broj učesnika iz redova ovdašnjih Slovaka što govori o tome da je horsko pevanje vrlo blisko aktivnim muzičkim stručnjacima. Konferenciju je u dobrom pravcu usmerio uvodni tekst pod nazivom Horsko pevanje kao umetnička disciplina i oblici u kojima se ono javlja među vojvođanskim Slovacima. Njegova autorka, Slovenka Benkova-Martinkova, apsolventkinja je visokoškolskih i postdiplomskih studija horskog i orkestralnog dirigovanja na Visokoj školi muzičke umetnosti. Bio je to svojevrstan uvod u problematiku horskog pevanja, autorka je u svom izlaganju koje je bilo i vrlo dobro ilustrovano odgovarajućim muzičkim video-prikazima, predstavila celokupan razvoj evropskog horskog pevanja. Sa opšteg pogleda na temu prešlo se na konkretnu analizu početaka horskog pevanja kod vojvođanskih Slovaka, kada je Katarina Melegova-Melihova, predsednica Matice slovačke u Srbiji, izložila svoj rad na temu Petrovački hor stodvadesetogodišnji. Taj rad je rezultat ozbiljnog istraživanja, a govori o vrlo uspešnim godinama rada tog našeg najstarijeg hora, ali i o problemima sa kojima se on borio. Slično je zvučao i prilog muzikologinje Marijene Stankovićeve-Krivakove naslovljen Počeci horskog pevanja vojvođanskih Slovaka. Autorka u njemu između ostalog uspešno osvetljava ličnost kompozitora i dirigenta Jana Podhradskog, njegov rad je tesno vezan za period kada je horska muzika u našim sredinama beležila velike uspehe. Dirigent Juraj Ferik je na ovogodišnjoj konferenciji učestvovao sa tekstom o slovačkim muzičarima iz ove sredine. Govorio je o Vilijamu Figušu Bistrom i Mikulašu Šnajderu-Trnavskom, značajnim ličnostima slovačke muzike i njihovom delovanju u Vojvodini. Publika je na taj način bila u prilici da sazna mnoge dragocene podatke iz naše muzičke istorije. Poslepodnevni blok bio je rezervisan za analizu savremenog stanja horske muzike kod Slovaka u Vojvodini, a u tom delu se publici predstavio i Crkveni hor apostola Pavla iz Brezna. Njegov umetnički šef, dirigent MU dr Jan Zahar govorio je o osnivanju i radu tog ekumenskog hora. Određenom vrstom lajtmotiva njegovog izlaganja bila je činjenica, što horovi, a naročito crkveni, mogu da zbližavaju razne konfesije i tako sprovode ekumenu. Potvrda tih stavova je i rad dirigenta Paed dr Juraja Suđija koji je u svom tekstu Spajanje horova i njihovi zajednički nastupi govorio o rezultatima saradnje nekoliko horova u Selenči i Baču. Poslednji učesnik ovogodišnje konferencije kao da je želeo da sumira aktuelni rad na polju horske muzike. Tekst pod nazivom Slovački horovi u Vojvodini danas pripremila je dirigentkinja horske muzike, Ana Medveđova, koja smatra da horsko pevanje kod vojvođanskih Slovaka od 2000. godine preživljava svoju renesansu već i zbog činjenice što, s obzirom na relativno mali broj pripadnika slovačke manjine, danas postoji osam aktivnih horova, koji nimalo ne zaostaju za kvalitetom iza sličnih tela, a u to smo se uverili na Koncertu slovačkih horova u Vojvodini. Neki od njih uspešno nastupaju u zemlji i u inostranstvu i često dobijaju vrlo visoke ocene.

Značaj projekta: Konferencija je zaključena vrlo konstruktivnom debatom, tokom koje je dogovoreno da u zbornik tekstova ovoga puta treba uvrstiti i druge radove o horskom pevanju kod nas. Govorilo se i o potrebi da se na početku 20. veka nađe notni materijal za kod nas najčešće izvođenu operetu Lepa nova oslikana kolevka Jana Podhradskog urađen na tekst Vladimira Hurbana Vladimirova. Međutim nije to jedino delo koje treba ponovo da se štampa, na objavljivanje čekaju i dela mnogih slovačkih vojvođanskih kompozitora.

Svrsishodnost projekta: Ova muzička konferencija zabeležila je uspeh najviše time, što održava kontinuitet i donosi sve kvalitetnije tekstove na temu Slovačka muzika u Vojvodini. Izgleda da svaka sledeća konferencija otvara nove, nedovoljno istražene teme i da je godinu dana malo da se predložene teme iscrpno obrade. Ako se složimo sa tvrdnjom da muzičku praksu kvalitativno pomeraju napred teoretske refleksije, mogli bismo već na osnovu naših dosadašnjih konferencija pretpostaviti da će naša muzička praksa dočekati i bolja vremena.

*** 

Naziv projekta: 55. literarno savetovanje

Tip projekta: Suorganizacija

Sadržaj projekta: U subotu, 18. juna 2011. godine, u prostorijama ZKVS, održano je književno savetovanje na temu Slovačka literatura u prvih deset godina 21. veka. Ovogodišnje, po redu već 55. književno savetovanje, imalo je četiri dela. Prvi deo bio je rezervisan za dodelu nagrade književnog časopisa Nový život za najbolji tekst u prošloj godini koju je uručila i obrazloženje komisije pročitala Katarina Hricova. Komisija u sastavu Mihal Tir, Lađislav Čanji i Katarina Hricova je posle analize 62. godišta ovog časopisa konstatovala da časopis i dalje čuva svoj prilično visoki kvalitet. Primećeno je i da u listu dominira književna refleksija nad originalnim stvaralaštvom, iako je njega iz godine u godinu sve manje. To je bio razlog što je komisija odlučila da će ovoga puta ocenjivati samo originalno stvaralaštvo i rubriku Pulsiranje literature. Nagradu časopisa za literaturu i kulturu Nový život dobio je slovački pisac Martin Prebuđila, čiji rad, po mišljenju komisije, ima visoki umetnički nivo. Druga tačka ovog susreta bila je ujedno i njegov centralni deo, diskutovalo se o slovačkoj književnosti u prvih deset godina 21. veka. Na tu temu su svoje mišljenje iznosili, ili su tekstove jubilanata čitali Vićazoslav Hronjec, Samuel Boldocki, Vjera Benkova, Mihal Harpanj, Zlatko Benka, Martin Prebuđila i glavni urednik časopisa Nový život, Adam Svetljik. Gost na savetovanju bio je Pavol Rohonj iz Slovačkog književnog zavoda Matice slovačke koji je u kratkim crtama predstavio delatnost zavoda Matice slovačke u svetlu problematike savremene slovačke literature. Na savetovanju su se čuli i tekstovi posvećeni životnim jubilejima Danijela Piksiadesa (80), Mihala Đugu (60), Zlatka Benku (60), Ane Marićove (60), Lađislava Čanjija (50), Jana Salčaka (50), Mihala Babjaka (50), Vladimira Marka (50), Ane Makišove (50), Jana Hlavača (50) a Adama Svetljika (50), njima je bio posvećen treći deo ovog skupa. Pesme jubilanata govorili su studenti Viktor Korčok i Ana Molnarova Asodiova.

Značaj projekta: Savetovanje je završeno diskusijom u kojoj su prisutni razmenjivali svoje poglede i razmišljanja o centralnoj temi 55. literarnog savetovanja. Godišnje okupljanje i analize svakako doprinose očuvanju relativno visokog standarda u ovoj kod vojvođanskih Slovaka najrazvijenijoj oblasti kulture.

Svrsishodnost projekta: Savetovanje je ostvareno u organizaciji Slovačkog izdavačkog centra i redakcije časopisa za literaturu i kulturu Nový život u saradnji sa ZKVS i Odborom za kulturu NSSNM. To znači da se kulturne ustanove udružuju da bi podržali već proverene tradicionalne manifestacije i njihovu kvalitetnu realizaciju.

٭٭٭

 

Naziv projekta: Sedmo savetovanje likovnih stvaralaca

Tip projekta: Aktivno učestvovanje

Sadržaj projekta: U subotu, 10. decembra 2011. godine, u Plavom salonu zgrade Slovačkog vojvođanskog pozorišta u Bačkom Petrovcu realizovano je Sedmo savetovanje likovnih umetnika, koje se redovno organizuje na temu slovačkog likovnog stvaralaštva u Srbiji. Dr Iva Paštrnakova govorila je o slikaru Kirilu Kutljiku, osnivaču prve crtačke škole u Beogradu, Miroslava Blažić o dvema nedovoljno poznatim slikama Zuske Medveđove (Kinez i Kineskinja), Pavel Čanji o značaju Galerije Blatno i o sadašnjoj situaciji u oblasti likovnog stvaralaštva. Vladimir Valenćik je svoje izlaganje posvetio likovnim događanjima među ovdašnjim Slovacima u periodu između dva bijenala. Vesna Latinović i likovni kritičar Sava Stepanov govorili su o stvaralaštvu Mire Brtkove sa aspekta početka rada Fonda Mira Brtka-Kresoja i sa aspekta učestvovanja Mire Brtkove na bijenalu u Veneciji. Mihal Đurovka predstavio je rad novootvorene Galerije Slovačkog narodnog doma u Kisaču, a Milina Sklabinski je prisutnima približila delatnost ZKVS u oblasti likovne umetnosti.

Značaj projekta: Okupljanje i kontakti sa ličnostima iz sveta likovne umetnosti u cilju upoznavanja publike sa njihovim teoretskim refleksijama doprinosi da uspesi vojvođanskih Slovaka u sferi likovne umetnosti budu vidljiviji.

Svrsishodnost projekta: Zavod bi u budućnosti trebalo aktivnije da učestvuje u organizaciji takvih susreta i da i na taj način obezbedi dovoljno dobrog materijala u oblasti naučno-istraživačkog rada. Istovremeno bi trebalo da ZKVS obezbedi mogućnost objavljivanja radova iznetih na pojedinim savetovanjima.

 

INFORMACIONO-DOKUMENTACIONO I KOMUNIKACIONO ODELJENJE (INDOK)

 

Naziv projekta: Portal kulture Slovaka iz Donje zemlje

Tip projekta: Aktivnost zavoda

Sadržaj projekta: Projekat pod nazivom Održavanje internet portala Slovaka iz Donje zemlje imao je za cilj da omogući rad i aktualizaciju portala www.slovackizavod.org.rs u 2011. godini i da obezbedi da na osnovu objektivnih, tačnih, proverenih i potpunih podataka portal nastavi sa informisanjem šire javnosti o svim segmentima kulture Slovaka iz Donje zemlje. Tehničko i programsko održavanje podrazumeva pre svega obezbeđenje tehničke opreme za nesmetan i kvalitetan rad veb stranice (virtuelni server za 2011. godinu, memorije, registracija RS domena slovackizavod.org.rs za 2011. godinu u firmi EuNet). To je podrazumevalo i svakodnevni monitoring portala, održavanje koda i instaliranje novih vrsta Drupala i modula neophodnih za nesmetano funkcionisanje svih delova veb portala. O tehničkom održavanju i korekciji u dizajnu portala u 2011. godini brinula je firma Argonetwork iz Novog Sada (od januara do maja 2011. godine), Web servis iz Beograda (od maja do oktobra 2011. godine) i Skvare iz Slovačke (od novembra do decembra 2011. godine).

Tokom 2011. godine je programirana centralna dinamična galerija fotografija smeštena na naslovnoj strani internet prezentacije, koja treba da skrene pažnju na Kulturnu mapu, konkretno na vojvođanske gradove/sela u kojima žive Slovaci. Osim toga, na portalu su se u toku 2011. godine pojavljivali i razni drugi baneri koji su skretali pažnju na aktuelne kulturne manifestacije, ali i na druge aktivnosti čiji sadržaj se odnosio na ovdašnje Slovake. Informisali smo na primer o Slovačkim narodnim svečanostima, o festivalima Tancuj, tancuj…, Zlatá brána, Zlatý kľúč, o popisu stanovništva u Srbiji i o drugim događanjima. Baneri su po završetku navedenih akcija bili odstranjeni.

Portal se svakodnevno ažurira i tehnički, ali i njegov sadržaj i izgled. O sadržaju brinu zaposleni u Zavodu, ili se na vreme angažuju spoljni saradnici (novinari, fotografi, stručnjaci za pojedine segmente kulture i drugi). U cilju približavanja slovačke kulture neslovačkoj javnosti, u projekat smo uvrstili i prevod na engleski jezik. U skladu s tim deo portala na engleskom jeziku sadrži tekstove o celovitoj kulturi ovdašnjih Slovaka razvrstanoj u nekoliko oblasti: Curtural Practice – Music, Theater, Visual Arts, Literature, Publishing, Folk Culture, Film and Audio Visual Production, Festivals and Manifestations, Personalities; Curtural Heritage – Museums, Galleries, Libraries, Cultural Monuments, Architecture, Archives; Culture in Media; Culture and Public – Slovak Matica in Serbia, Support of Children and Youth Cultural Activities, Education and Human Resources, Cultural Tourism. Osim toga, urađen je i kratak prevod tri banera: Festivals and Manifestations, Cultural Map, Adress book. Na engleskom jeziku objavljeni su i tekstovi o ZKVS, o njegovom osnivanju, ulozi i radu raspoređenom u četiri radne jedinice (About the Institute, Research, Documentation, Culture Presentation, International Cooperation, Media Center, Contact). Svakodnevno sa vodila briga i o prevodu dinamičnog dela portala, odnosno rubrika: Calendar, News, Name Day, Photo Gallery, Education.

Značaj projekta: Statistički podaci o posećenosti portala pokazuju da ga mesečno otvori više od 6.000 korisnika. Za vreme svog dvogodišnjeg postojanja postao je omiljeni novi medij, naročito među vojvođanskim Slovacima, ali i ozbiljni partner internetskih, štampanih, televizijskih i radijskih medija (RTV Vojvodine, nedeljnik Hlas ľudu, Ľudové noviny u Mađarskoj...). Na portalu ostavljaju svoje poruke Slovaci iz celog sveta, a zahvaljujući njegovoj srpskoj i engleskoj verziji o slovačkoj kulturi se danas informišu i drugi narodi. Veliki broj svakodnevnih poseta portala dolazi i iz Slovačke, otvaraju ga članovi raznih institucija, ustanova i društava, ličnosti iz oblasti kulture, ali i pojedinci koji nas preko elektronske pošte, telefonom ili usmeno uveravaju kako dobijaju relevantne informacije o celovitoj kulturnoj infrastrukturi Slovaka iz Donje zemlje, ali isto tako i dnevno ažurirane vesti o kulturnim događanjima u ovoj zajednici. S obzirom na to da portal funkcioniše na tri jezika i da sadrži posebne delove posvećene Slovačkoj, može se govoriti i o vanrednom doprinosu prezentaciji Slovačke u inostranstvu. U tom smislu, donosimo vesti iz kulture u Slovačkoj, koje preuzimamo od SITA na osnovu saglasnosti dobijene od te novinske agencije. Banerima skrećemo pažnju na kulturni profil Slovačke koji se nalazi na http://www.slovakia.culturalprofiles.net/?id=-7184, na turističku propagandu Slovačke, koja se nalazi na http://www.sacr.sk/, i na radijske emisije posvećene slovačkom inostranstvu, na http://www.rozhlas.sk/radio-international-en, ali i na druge aktuelne teme, kao što su izbori koji se bliže – http://uszz.sk/ako-volit-zo-zahranicia/, te na linkove koji propagiraju institucije i ustanove u Slovačkoj koje se bave Slovacima u inostranstvu.

Svrsishodnost projekta: ZKVS ima pregledan, sadržajno kvalitetan i vizuelno atraktivan portal o kulturi Slovaka iz Vojvodine i ostalih prostora u okviru Donje zemlje, i kao takav dnevno zainteresuje znatni broj posetilaca. To je stvarnost koja potvrđuje da projekat ispunjava svoje dugoročno zacrtane ciljeve, a i da postoje i nove mogućnosti za obogaćivanje njegovog sadržaja, vizuelni razvoj i širenje. 

٭٭٭

 

Naziv projekta: Baza podataka kulture vojvođanskih Slovaka

Tip projekta: Aktivnost zavoda

Sadržaj projekta: Elektronska baza podataka slovačke vojvođanske kulture, koju je ZKVS počeo da gradi 2010. godine, jedino je mesto na kojem se u elektronskoj formi nalazi svedočanstvo o kulturnom nasleđu i savremenom kulturnom stvaralaštvu vojvođanskih Slovaka. Ona se nalazi u ZKVS na serveru koji dnevno opslužuje servis Enter.rs, a ujedno brine i o održivosti i trajnosti unetih materijala. Bogata i trajno održiva baza podataka, zbog svoje raznovrsnosti i stručne relevantnosti, i na taj način želi da doprinese što većem korišćenju podataka o slovačkoj kulturi, kako u naučnim i razvojnim istraživanjima, tako i u vaspitno-obrazovnim i promotivnim procesima koji su u vezi sa kulturnom problematikom vojvođanskih Slovaka. U bazu podataka su se i u 2011. godini unosili entiteti kao što su dokumenti (word, excell, pdf i dr.), fotografije (jpg, png i dr.), zvučni zapisi (mp3 i dr.), filmovi (mp4) i ostalo, uključujući i propratne metapodatke definisane u skladu sa međunarodnim standardima o katalogizaciji kulturnih objekata. U bazu podataka uneti su pre svega materijali koji su se u ZKVS skupljali u toku rada na pripremi publikacije Slovaci u Srbiji sa aspekta kulture. Baza podataka puna je arhivskih fotografija, aktuelnih autorskih fotografija, vizuelnog i zvučnog materijala koji je u Zavod pristizao u različitim situacijama i povodima i iz različitih izvora: iz ustanova kulture (muzeji i galerije, biblioteke, arhivi, televizijska i radijska produkcija i sl.), udruženja građana (kulturno-umetnička društva, društva žena, druga interesna udruženja i sl.), ili od pojedinaca (privatne zbirke) kod kuće i u inostranstvu.

Značaj projekta: U pitanju je projekat na duže staze, njegovi rezultati će biti vidljivi tek kasnije, u zavisnosti od toga kako će se baza podataka razvijati i puniti odgovarajućim materijalom.

Svrsishodnost projekta: Podaci iz baze podataka u ZKVS koriste se svakodnevno, kako u radu na istraživačkim projektima, tako i prilikom prigodnih prezentacija, u pripremanju raznih brošura i ostalog štampanog materijala, za potrebe portala i sl.

٭٭٭

 

Naziv projekta: Popis istorijske zbirke u Slovačkom narodnom muzeju

Tip projekta: Finansijska podrška

Sadržaj projekta: Sa namerom da podrži istraživački rad u oblasti kulturnog nasleđa ZKVS potpisao je ugovor sa Slovačkim narodnim muzejom Slovačkog vojvođanskog pozorišta i sa Muzejom Vojvodine o popisivanju i stručnoj obradi istorijskih predmeta i istorijske zbirke u Slovačkom narodnom muzeju Slovačkog vojvođanskog pozorišta u Bačkom Petrovcu. Projektom je obuhvaćeno oko 1.500 predmeta (plakati, dokumenti, fotografije, razglednice i drugo) koji se nalaze u vlasništvu muzeja.

Svrsishodnost projekta: Muzej Vojvodine poslao je ZKVS u elektronskom obliku spisak od 1.194 predmeta koje čuva u svojoj istorijskoj zbirci. Spisak je sačinjen na osnovu stare Knjige inventara iz 1958. godine. Predmeti su za sada samo očišćeni, zavedeni i raspoređeni. U izveštaju se skreće pažnja na neadekvatne uslove kako za istraživanje, tako i kada je u pitanju čuvanje predmeta. Sada je na redu nova etapa, kada bi trebalo, na zahtev Zavoda, pristupiti digitalizaciji te zbirke.

٭٭٭

 

Naziv projekta: Razvoj priručne biblioteke ZKVS

Tip projekta: Aktivnost zavoda

Sadržaj projekta: Osnovni cilj biblioteke ZKVS je obezbeđivanje izvora koji će zadovoljiti potrebe zaposlenih naše ustanove, radnika u kulturi čije je polje delovanja negovanje kulture vojvođanskih Slovaka, ali i naučnih radnika koji se bave istraživanjem života i kulture Slovaka u Vojvodini. Osim toga, ova specijalna biblioteka želi da na jednom mestu čuva, obrađuje i odlaže sve relevantne pisane izvore i druge nosioce informacija koji su u vezi sa vojvođanskim Slovacima. U toku 2011. godine priručna biblioteka postala je bogatija za 270 novih jedinica (knjiga, kataloga, brošura i 50 serijskih publikacija).

Svrsishodnost projekta: Biblioteka svake godine postaje bogatija i tako ispunjava ulogu koju ima u istraživačkoj i dokumentacionoj delatnosti ZKVS.

 

ODELJENJE ZA KULTURNO-UMETNIČKE MANIFESTACIJE, STRUČNO USAVRŠAVANJE I OBRAZOVANJE U KULTURI I UMETNOSTI SLOVAKA U VOJVODINI

 

  • Muzika 

Bez muzičkih sadržaja ne može da prođe ni jedna naša kulturna manifestacija. Najzastupljeniji su oblici tradicionalne muzičke kulture, koju na nivou cele manjine sistematski neguje naročito festival izvorne pesme V pivnickom poli, zatim muzičko-folklorna manifestacija za decu DFF Zlatá brána, a kada su u pitanju odrasli, tu je FF Tancuj, tancuj... Zavod je aktivno učestvovao na pripremi najmasovnijeg poduhvata ove vrste, FF Tancuj, tancuj..., tako što je prilikom njegovog održavanja u 2011. godini pripremio propagandni materijal: plakati, bilbordi, flajeri i brošure. Folklorni festival, četrdeset prvi po redu, podržali smo, pre svega, modernim, u punom koloru priređenim, grafički interesantnim i sadržajno relevantnim Informatorom u kojem su se, osim uobičajenih podataka, našli i kratki tekstovi o svakom ansamblu, ilustrovani odgovarajućim fotografskim materijalom.

Vojođanski Slovaci su aktivni i u oblasti horskog pevanja. U toku 2011. godine o tome su svedočile dve manifestacije – Susreti slovačkih horova u Vojvodini i Sedma muzikološka konferencija. Obe su potvrdile da kod nas danas postoji osam horova, koji putem svog repertoara neguju kompozicije slovačkih i svetskih kompozitora, a za svoj rad su adekvatno i nagrađivani. U organizaciji pomenutih manifestacija aktivno je učestvovao i ZKVS.

Pošto ovdašnji Slovaci vole i popularne žanrove, ZKVS se ove godine posebno usredsredio na finansijsku podršku 13. festivala popularne muzike za decu, a stvaralaštvo namenjeno deci podržao je i tako što je izdao muzički snimak Letí pieseň, letí sa 17 slovačkih pesama za decu. Učestvovao je i u publikovanju CD-a sa 31. festivala Zlatý kľúč, na kojem se nalazi 12 kompozicija popularnih žanrova. Može se reći da poslednjih nekoliko godina muzička produkcija ovdašnjih Slovaka beleži primetan rast i da se ulaže mnogo truda u stvaranje pogodnih okolnosti za mlade interpretatore, njihovo usavršavanje i prezentaciju.

Ubuduće treba insistirati na većoj uzajamno korisnoj saradnji organizatora manjinskih manifestacija i medija i zbog toga što muzički materijal mogu posle da koriste za razne vrste postprodukcije, za izradu muzičkih spotova i pojačano propagiranje svih ovih događaja. Na taj način bi o njima bio informisan i veći broj konzumenata.


Narodna kultura

Slovačka narodna tradicija se danas u znatnoj meri predstavlja javnosti zahvaljujući i neumornom radu raznih udruženja, posebno udruženja slovačkih žena koje su aktivne skoro u svim sredinama. Rade na oživljavanju tradicionalne gastronomije, običaja i navika a često su upravo ova društva i najveći sakupljači autentičnih predmeta. Stručnjaci to ne retko kritikuju, iako nisu uvek u pravu. Treba raditi na stvaranju takvih mehanizama i uslova, koji bi sprečili ugrožavanje i propadanje vrednih predmeta i u kojima bi i ovakva društva mogla da čuvaju tradicionalne vrednosti. Nadležne ustanove nisu ovoga trenutka za to zainteresovane.

Narodnu kulturu ZKVS već godinama promoviše u zemljama regiona preko projekta pod nazivom Susret Slovaka sa Donje zemlje – Na vašaru. Ta manifestacija je 2011. godine održana u Bratislavi u Staroj tržnici, a bila je deo obeležavanja Dana Slovaka u inostranstvu. Ovo je prvi put da se vašar organizovao u Slovačkoj. Brojni posetioci (procenjuje se da ih je bilo oko pet hiljada) mogli su tom prilikom da vide svu lepotu narodne nošnje ovdašnjih Slovaka, vrlo spretne narodne umetnike, naivne slikare i zanatlije. Osim toga, imali su priliku da degustiraju tradicionalne slovačke gastronomske specijalitete sa prostora Donje zemlje. Iz Srbije su na manifestaciji u Bratislavi učestvovali predstavnici Bačke, Banata i Srema, Slovaci iz Bačkog Petrovca, Kisača, Araca, Stare Pazove, Gložana, Kovačice, Belog Blata, Selenče, Pivnice, Vojlovice i Novog Sada. Posetioci su imali priliku da na vašaru vide nekadašnje prelo, zatim tokara i njegove proizvode, izradu metli, kako se obrađuje perje, gradi violina, bili su prisutni i vinari, a od vojvođanskih specijaliteta u Bratislavi je nuđen petrovački kulen, kisačka sarma, taške, rezanci, ćufte, kolači s makom, krofne, lepinje, opekance, šúšťovníke, rejteša, herouke, trutule i mnoge druge poslastice slovačkih domaćica iz Srbije. Sa scene su o dobrom raspoloženju prisutnih brinule meškarke iz Araca, svirajući na svojim meškama, i orkestar Rosička, a nisu nedostajali ni kratki scenski nastupi članova SKUD Đetvan iz Vojlovice i KUD Jednota iz Gložana. Simpatične šaljive scene iz seljačkog života vojvođanskih Slovaka pripremili su glumci Zuzana Tarnoci i Ondrej Brna. U okviru Dana Slovaka u inostranstvu bila je i izložba fotografija pod nazivom Žene na selu kao rezultat saradnje profesora i studenata Akademije umetnosti u Novom Sadu. Osim toga i Organizacija Slovaka iz Čabe iz Mađarske, kao i Demokratski savez Slovaka iz Rumunije su na ovom vašaru imali svoje učesnike: Folklornu grupu Salašan, hor Čabianska ružička, sviralo se i na citri, prisutni su bili i majstori nekoliko tradicionalnih zanata i na kraju smo ponuđeni i tradicionalnim slovačkim jelima iz Mađarske i Rumunije.

Centralni organizator 4. susreta Slovaka iz Donje zemlje bio je Ured za Slovake koji žive u inostranstvu. Partner projekta iz Srbije je Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine, koji je organizaciju manifestacije poverio ZKVS. Na vašaru je bio i veliki broj posetilaca iz Vojvodine.

S obzirom na to da je projekat vrlo uspešan, postoji inicijativa da se organizuje i u budućnosti, s tim da se i dalje seli iz mesta u mesto. Tokom 2012. godine bi trebalo da se organizuju dva takva vašara, jedan u Mađarskoj, u Bekeščabi, a drugi u Bratislavi, po uzoru na prošlogodišnji. Vojvođanskim Slovacima bi to odgovaralo, zato što je interesovanje za tu manifestaciju kod nas vrlo veliko, pa bi na vašaru moglo da bude više učesnika iz Vojvodine, što bi omogućilo šire prezentovanje narodne kulture vojvođanskih Slovaka, a postoji i mogućnost zarade, odnosno, održivosti.

 

  • Likovno stvaralaštvo

Likovno stvaralaštvo je kod vojvođanskih Slovaka jako zastupljeno, postoji veliki broj aktivnih akademskih umetnika i naivnih slikara, ali i likovnih kritičara i organizatora likovnog kulturnog života. I ZKVS se sa svojim projektima uspešno uključio u svet umetnika, pa je tako 2011. godine svoje prostorije nakratko stavio na raspolaganje slovačkim umetnicima kao izložbeni prostor. Prva izložba je simbolički organizovana 8. marta, na Međunarodni dan žena, kada su u prostorijama Zavoda bile izložene upravo restaurirane slike Zuske Medveđove. Restauraciju je organizovao i finansirao ZKVS iz svojih sredstava. U okviru Slovačkih narodnih svečanosti, povodom 80. rođendana Jaroslava Šimoviča, u ZKVS bila je priređena retrospektivna izložba slika tog umetnika. Izložba je trajala tri meseca a za to vreme su bile prodate tri slike ovog autora. U sferu likovne umetnosti spada i projekat pod nazivom Kako likovni umetnik Pavel Pop vidi slovačke vojvođanske kulturne stvaraoce. Na osnovu Odluke Upravnog odbora ZKVS, 18. januara 2011. godine tročlana komisija u sastavu dr Samuel Čelovski, Vladimir Valenćik i Milina Sklabinski stvorila je uslove za realizaciju pomenutog projekta, čiji je cilj umetničko oživljavanje ličnosti iz kulturne prošlosti vojvođanskih Slovaka i svestrana afirmacija njihovog dela. Umetnik će slike uraditi u vlastitom umetničkom stilu, u ulju, dimenzija 70x50 cm. Danas se portreti Karola Miloslava Lehotskog, Vladimira Hurbana Vladimirova, Palja Bohuša i Milana Mihala Harminca vlasništvo ZKVS. U pitanju je prva faza projekta, koji treba da se završi u toku sledeće dve godine, a na kraju će Zavod biti bogatiji za ukupno 12 umetničkih dela.

Treba nastaviti i sa restauriranjem ugroženih umetničkih dela i stvoriti pogodne uslove da se posle restauracije slike odlažu u odgovarajuće prostore i budu dugoročno adekvatno zaštićene.

 

  • Pozorište

Ako se u pozorišnim smotrama ogleda godišnja produkcija pozorišnog stvaralaštva, onda možemo reći da pozorišno stvaralaštvo za decu upravo preživljava svoju krizu, zato što je na poslednjoj pozorišnoj smotri namenjenoj deci bilo malo predstava – samo dve. Stvar je vrlo alarmantna i treba joj ubuduće posvetiti punu pažnju. Na pozorišnoj smotri Pozorišni lovor ranije je uvek bilo dosta učesnika, ponekad se takmičilo čak osam pozorišnih trupa. Treba raditi na poboljšanju i modernizaciji celokupnog našeg pozorišnog života. ZKVS je organizaciji Pozorišnog lovora doprineo tako što je obezbedio sredstva za člana žirija iz Slovačke. Peter Janku, osim toga što o predstavama, glumi i pozorištu razmišlja i vrednuje ih tako da njegov sud uvek može poslužiti i kao smernica za dalji rad, posle svake predstave razgovara sa glumcima i režiserima o predstavi, ostvarenim ulogama, učesnici smatraju da je to vrlo korisna stvar. Kada je reč o trećoj pozorišnoj akciji vojvođanskih Slovaka, Pozorišne inscenacije slovačkih autora iz Donje zemlje ĐIDA, ZKVS joj je pružio logistiku u obliku biltena u boji. Praksa izdavanja biltena pokazala se kao obostrano korisna, pri čemu se ZKVS uključio sa svojim dokumentacionim radom, koji i inače spada u njegov domen, a istovremeno je pružio manifestaciji veliku pomoć. Time se svakako dobija i na kvalitetu.

U ZKVS je bila priređena i dokumentaciona izložba posvećena životnom jubileju, 60 godina režisera Ljuboslava Majere. Izložba je instalirana prilikom promovisanja publikacije Majera autora Pavela Matuha, a tom prilikom prikazan je i film iz Majerovih studentskih dana, kada se oprobao i kao glumac.

 

  • Književnost i izdavaštvo 

Oblast književnosti i izdavaštva stručno pokriva niz ustanova i institucija, kao što je Odsek za slovakistiku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Slovački izdavački centar, Društvo vojvođanskih slovakista i Literarni centar SAN iz Bratislave, tako da je ZKVS u oblasti književnosti participirao samo kao partner u nekim manifestacijama. U ZKVS je osim 55. literarnog savetovanja održana i naučna konferencija Literatura u kontaktima, priredili smo književno veče prilikom 85. rođendana pisca Jana Labata, a bili smo i suizdavači već pomenutih publikacija.

• Slovak Connection

Internetski medij koji ne poznaje geografske daljine kao da je šiven po meri manjinskih zajednica, zato što omogućava brzo i lako uzajamno povezivanje, pa tako mnoge slovačke zajednice izvan granica Slovačke republike već imaju izgrađene internet stranice ili portale, ili je njihova izgradnja u toku. Predstavnici onih koji su u tome najdalje otišli, okupili su se 10. i 11. oktobra 2011. godine u Bratislavi, na poziv Ureda za Slovake koji žive u inostranstvu, na stručnom seminaru pod nazivom Međusobno povezivanje Slovaka. Bila je to prilika da se autori portala uzajamno informišu o rezultatima svog dosadašnjeg rada, ali i da traže mogućnosti za formiranje zajedničkog portala pod radnim nazivom Slovačko inostranstvo.

Konture budućeg superportala u uvodu stručnog seminara predstavio je predsednik Ureda za Slovake u inostranstvu Milan Vetrak čime je podstakao opsežnu diskusiju, a čula su se i mnoga stručna mišljenja. Značajan deo seminara prošao je u prezentacijama internet stranica i portala koje imaju Slovaci u Americi, Kanadi, Irskoj, Nemačkoj, Češkoj, Rumuniji, Mađarskoj i u Srbiji. S obzirom na pojedine specifičnosti i posebnosti slovačkih zajednica u inostranstvu, i njihovi internetski mediji se u znatnoj meri razlikuju. Najčešće je reč o informativnim portalima čiji cilj jeste da informišu javnost o životu određene zajednice, pružaju korisne informacije koje treba da doprinesu poboljšanju života sunarodnika u inostranstvu, ali isto tako da edukuju i čine vidljivijim svoje specifičnosti.

Milina Sklabinski je ovom prilikom promovisala kompleksni portal ZKVS www.slovackizavod.org.rs, koji na slovačkom, srpskom i engleskom jeziku mapira sve kulturne tačke vojvođanskih Slovaka, a preko interneta sve mapirano i afirmiše. Zahvaljujući dvogodišnjem sistematskom radu ZKVS, portal je postao svojevrsna baza podataka slovačke kulture o kojoj saznaje široka javnost.

Uzimajući u obzir potencijal Slovaka u inostranstvu aktivnih u ovoj oblasti, kao i adekvatnu pomoć i podršku stručnjaka iz Slovačke, Ured za Slovake koji žive u inostranstvu ima mogućnost da formira jedinstveno mesto u virtuelnom prostoru na kojem će se sresti slovački narod koji živi i u najudaljenijim mestima na svetu. Uz moderan i atraktivni dizajn i dobro uravnotežene, a pre svega kvalitetne informacije, interesantne i dobro urađene fotografije, video-dokumente i audio-dokumente bili bismo svi bogatiji za dragocena saznanja o Slovacima koji žive u inostranstvu, ali i o Slovačkoj koja na ove Slovake ne zaboravlja.

 

  • Zajedničko konkurisanje za projekte

Redovni susreti Slovaka iz Donje zemlje svake godine donose sve kvalitetnije projekte i sve više uspešnih manifestacija koje udružuju Slovake iz Srbije, Rumunije i Mađarske oko zajedničke želje za očuvanjem i predstavljanjem slovačke tradicije, jezika i kulture. I na taj način formulisani su zaključci susreta, 5. decembra 2011. godine, u Segedinu u Mađarskoj, kojem je prisustvovao Janko Fuzik, predsednik Državne slovačke samouprave u Mađarskoj, Ana Ištvanova, vršilac dužnosti predsednika Organizacije Slovaka u Čabi, Pavel Hlasnjik, predstavnik Demokratskog saveza Slovaka i Čeha u Rumuniji, Vladimir Valenćik, potpredsednik NSSNM u Srbiji, Milina Sklabinski, direktorka ZKVS, Svetlana Zolnjanova predstavnica Asocijacije slovačkih pedagoga, Katarina Melegova-Melihova, predsednica Matice Slovačke u Srbiji i drugi predstavnici tri slovačke zajednice u regionu.

Prisutni su ocenjivali projekte ostvarene u tekućoj godini, kojih je bilo 23, i mahom su svi, osim onih koji nisu dobili finansijku podršku, uspešno privedeni kraju, a ujedno je i saradnja Slovaka iz navedenih zemalja podignuta na viši nivo. Dogovor o zajedničkim projektima sa kojima će Slovaci iz Mađarske, Rumunije i Srbije konkurisati za finansijska sredstva u Uredu za Slovake u inostranstvu odnosi se na 25 projekata, uključujući i 2 spomenuta vašara u Čabi i Bratislavi. Kada je reč o Srbiji, Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine će konkurisati za sredstva za realizaciju Seminara slovačkih pedagoga iz Donje zemlje, Kursa koreografije za Slovake iz Donje zemlje i za organizaciju izložbe modernog slovačkog likovnog stvaralaštva u Donjoj zemlji. Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka i dalje će konkurisati za sredstva za razvoj portala Slovaka na Donjoj zemlji i za organizaciju vašara Slovaka sa Donje zemlje u Bratislavi, Asocijacija slovačkih pedagoga za Letnji kamp i za Radijsko takmičenje mladih recitatora, dok će Matica slovačka u Srbiji tražiti sredstva za Susret slovačkih učitelja sa Donje zemlje i za Radionicu mladih slovačkih umetničkih stvaralaca iz Donje zemlje. Kontinuitet u radu bi u budućnosti trebalo da obezbedi pre svega selekciju najuspešnijih projekata koji će se kao takvi potvrditi i u stručnoj i u široj javnosti Slovaka sa Donje zemlje, a koji će ovdašnjim Slovacima umnogome olakšati rad na očuvanju vlastitog porekla i prenošenju tradicije na mlade.

 

• Na vašaru 2011

Susret Slovaka iz Donje zemlje – Na vašaru organizovan je 5. jula 2011. godine, ovog puta u Staroj tržnici na Námestí SNP u Bratislavi. Po prvi put je održan u Slovačkoj, bio je izvanredno posećen, pažnju su privlačile i narodne nošnje Slovaka iz Donje zemlje, izrada raznih predmeta, pa i umetničkih, zatim naivni slikari i zanatlije. Pored toga, posetioci su mogli da uživaju u tradicionalnim slovačkim gastronomskim specijalitetima iz Donje zemlje. Organizator učesnika iz Srbije bio je ZKVS, njemu je tu ulogu poverio NSSNM.

 

Zaključak

 

ZKVS je 2011. godine ušao u treću godinu svog delovanja. Sa brojem godina raste i broj realizovanih projekata i svest o tome na kakav način se Zavod uhvatio u koštac sa izazovima očuvanja, unapređivanja i razvoja kulture vojvođanskih Slovaka. Realizovali smo niz konkretnih akcija u našim slovačkim sredinama i uključili veći broj sredina u akcije od značaja za celu manjinu.

Smatramo da je jedan od najznačajnijih događaja u 2011. godini, koji se odnosi na ZKVS, zvanični stav Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine u Srbiji na osnovu kojeg je Zavod proglašen za ustanovu kulture od posebnog značaja za očuvanje, unapređivanje i razvoj karakteristika i nacionalnog identiteta naše manjine. Takva titula nam čini čast i ujedno nas obavezuje da svoje zadatke i ciljeve izvršavamo na što je moguće većem profesionalnom nivou.

U godini koja je za nama završili smo rad na jednom od kapitalnih projekata o kojem smo razmišljali od osnivanja Zavoda. Reč je o publikaciji Slovaci u Srbiji sa aspekta kulture, u čijem stvaranju su učestvovali niz saradnika, istraživača i vizuelnih umetnika sa željom da sačine verodostojnu, interesantnu, atraktivnu i reprezentativnu publikaciju koja se bavi kulturom ovdašnjih Slovaka. Godine istraživačkog rada, provera podataka i potraga za fotografijama i odgovarajućim ilustracijama srećno su se spojili u ovoj knjizi za koju vlada veliko interesovanje.

Ovom publikacijom smanjili smo pukotinu koja je postojala u oblasti kulturnog turizma. Sadržaji objavljeni u njoj govore čitaocu da na ono, što je oko njega i čini njegov svakodnevni život gleda i drugim očima – očima umetnika, ljubopitljivim očima putnika, ili ponosnim očima ovdašnjeg Slovaka. Knjiga svedoči o opštem kulturnom razvoju jedne manjine, ali je ipak više okrenuta savremenoj situaciji u manjinskoj kulturi, njenim uspesima, ali i problemima i tako postaje verna slika vremena u kojoj je nastala. Verujemo da će, isto kao što su nama pri njenom stvaranju tačke oslonca bile značajne istorijske publikacije, i ova knjiga koju pred javnost stavlja Zavod, jednog dana verno svedočiti o stepenu kulturnog razvoja koji su Slovaci u Srbiji dosegli u prvoj deceniji 21. veka.

 

U Novom Sadu, 16.marta 2012. godine

 

Broj: 01 - 71

 

 

Direktorka

Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka

Milina Sklabinski