Naslovna

Izveštaj o radu Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka za 2009. godinu

Uvod

Godina 2009 je bila prvom godinom rada Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka. Tačnije, početak rada ZKVS svečano je upriličen 18. januara 2009. godine, nakon što su bili obezbeđeni svi tehnički uslovi vezani za registraciju ustanove, osposobljavanje poslovnog prostora i s tim u vezi realizacija javnih nabavki, priliv prvih finansijskih sredstava kao i opšte organizovanje rada u ZKVS.

Visoki standardi umetničkog ostvarenja prilikom samog programa otvaranja, pratili su naše projekte tokom cele godine, u svim oblastima kulture za koje je Zavod nadležan. Bilo je to u skladu sa ambicioznim planovima, koji su projektovani već u prvim mesecima rada, zatim sa velikim očekivanjima stručne ali i šire javnosti a u krajnjem slučaju, i sa samom 2009. godinom, koju je Savet Evrope proglasio godinom inovativnosti, kreativnosti i stvaralaštva i koja je nametnula pravce u kojima je rad nove ustanove bio usmeren.

Dok su evropski konteksti stremili postizanju viših ciljeva i podsticanju novih inovativnih pristupa, što je nesumnjivo bilo potrebno najšire podržati radi rešavanja društvenih izazova u globalizovanom svetu, u našim okvirima su se definisala osnovna pravila funkcionisanja manjinskog sistema kulture. Tačnije, najpre se govorilo a nakon toga je došlo i do usvajanja dva, za delatnost manjinskih ustanova kulture ključna zakona – Zakona o kulturi i Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. U uslovima redefinisanja nadležnosti i povećanja odgovornosti, i ZKVS je stremio ka tome da planira dugoročno a da deluje brzo i svrsishodno.

U planu i programu rada za 2009. godinu odredili smo osnovne prioritete, ali je osim njih, svakodnevica donosila nove obaveze i izazove, na koje je bilo potrebno profesionalno odgovoriti. U skladu sa tim, u oblasti prezentacije slovačke kulture organizovali smo sadržajno različite akcije, usmerene ka raznim ciljnim grupama u raznim lokalitetima. Zahvaljujući portalu kulture vojvođanskih Slovaka postigli smo transparentnost ne samo delatnosti Zavoda već i celokupne kulture vojvođanskih Slovaka i postali relevantan izvor informacija, za koje posetioci svakodnevno pokazuju interesovanje. Ujedno, razvijali smo srednjoročne projekte elektronskog arhiviranja tekstova, zvučnih, video i drugih mterijala, kako bismo obezbedili nastanak i održivost elektronske dokumentacije u kulturi vojvođanskih Slovaka. Upravo je priprema elektronske dokumentacije ZKVS u 2009. godini obezbedila više od šestdeset spoljnih saradnika, koji su angažovani za izradu tekstova pogodnih za dalju upotrebu u štampanoj i drugoj interaktivnoj formi. Širenje mreže saradnika, ali i adekvatne edukacije, koje smo u ZKVS organizovali kako bi motivisali sadašnje i buduće saradnike, rezultovalo je povećanjem vidljivosti ciljeva i namera ZKVS u širim okvirima. Ujedno, sa ovim ciljem uspostavili smo partnerske odnose i saradnju sa ustanovama kulture ovdašnjih Slovaka, sa manjinskim ustanovama i sa ustanovama kulture u Srbiji, sa institucijama u Slovačkoj republici, kao i sa predstavnicima slovačkog života u okolnim državama.

U svojim programima težili smo ka tome da uravnotežimo zastupljenost raznih nivoa i segmenata slovačkog kulturnog života i zbog toga smo na samom početku mapirali aktuelnu kulturnu infrastrukturu. Predložili smo osnovnu podelu kulture, što smo zatim upotrebili pri izradi internet portala, ali i pri implementaciji plana ZKVS. Kulturu vojvođanskih Slovaka podelili smo na Produktivnu kulturu, Kulturno nasleđe, Kulturu u medijima i Kulturu i širu javnost.

Produktivna kultura – Iz potrebe da se jasno definiše kulturna infrastruktura vojvođanskih Slovaka, tremin produktivna kultura iskoristili smo da obeležimo onu oblast, koja predstavlja prezentacione i razvojne postupke slovačke vojvođanske kulture, koje se dešavaju u sadašnjosti. Produktivna kultura stoga obuhvata segmente kulture, u kojima vojvođanski Slovaci od amaterskog do profesionalnog nivoa razvijaju aktivnosti kao što je organizovanje izložbi, koncerata, predstava, smotri, festivala, umetničkih stvaralačkih radionica, predavanja, stručnih seminara, konferencija, publikovanja raznih izdanja i mnogih drugih kulturnih aktivnosti, koje doprinose unapređenju i razvoju slovačke kulture. U ovu kategoriju ubrajaju se sledeći segmenti: muzika, pozorište, vizuelna umetnost, literatura i izdavaštvo, filmsko i audiovizuelno stvaralaštvo, manifestacije, festivali kao i ličnosti, koje se ističu u ovim oblastima.

Kulturno nasleđe – Ovaj deo posvećen je kulturnom nasleđu vojvođanskih Slovaka, promociji već sistematizovaog kulturnog nasleđa i podršci njegovoj daljoj identifikaciji, terenskom radu, popisu, klasifikaciji i adekvatnoj zaštiti ovog nasleđa u materijalnoj i elektronskoj formi. Sadrži sledeće oblasti: muzeje, galerije, biblioteke, spomenike kulture, arhitekturu kao i arhive, koje na raznim nivoima rade na očuvanju i unapređenju kulturnog nasleđa vojvođanskih Slovaka. Zaštita kulturnog nasleđa manjinskih zajednica specifična je utoliko, koliko je specifična i sama manjinska problematika. Sa jedne strane, manjinsko kulturno nasleđe ima podršku države, u kojoj egzistira, sa druge strane ima podršku matične država. Ipak, u najvećoj meri se u zaštiti kulturnog nasleđa oslanja upravo na vlastite, neretko krhke kapacitete same zajednice, zbog čega je i potrebno raditi na razvoju mehanizama zaštite i unapređenja ovog nasleđa u okvirima vlastite zajednice.

Kultura u medijima – Ova oblast odnosi se na štampane, elektronske i nove medije, koji se bave slovačkom vojvođanskom kulturom, od lokalnog do pokrajinskog nivoa. Kao takva, ova oblast ima posebno mesto u kulturi vojvođanskih Slovaka, jer je u pitanju manjinska kultura, koja je „sa jedne strane u većini amaterska a sa druge strane to su masterpieses elitističke provinijencije evropskog miljea, pod koje se potpisuju profesionalci. U skladu sa tim se prema kulturi odnosi i novinar, koji u našim uslovima mora biti u globalnoj mreži svakog dešavanja i ujedno novinar koji piše o manjini za manjinu. Afirmativan do te mere, do koje je afirmativna zadivljujuća predanost amatera u najmanjim sredinama, a opet kritičan, ukoliko su stvari dospele iza granice dobrog ukusa“1.

Kultura i šira javnost – U pitanju je kategorija, u koju smo uvrstili za kulturu veoma važne aktivnosti Matice slovačke u Srbiji i njenih ogranaka, udruženja žena i razna druga udruženja, podršku kulturi za decu i mlade, prezentaciju slovačke kulture u inostranstvu. Ovaj segment takođe identifikuje kulturne tačke na tzv. Kulturnoj mapi, koja usmerava posetioce ka spomenicima kulture i ka lokalitetima u kojima žive Slovaci i koncentrišu se na mesta, u kojima se odvija kulturni život ovdašnjih Slovaka. U ovu kategoriju ubrajamo i kulturni turizam kao disciplinu, kojoj je potrebno i u budućnosti obezbediti važno mesto u celokupnom kulturnom sistemu.

Podela na četiri osnovne kategorije nam je u delatnosti tokom godine omogućila da postignemo bolju uravnoteženost aktivnosti ZKVS koje su se odnosile na zaštitu kulturnog nasleđa, kao i na razvoj produktivne kulture, povećanje vidljivosti u široj javnosti putem adekvatnih programa i ujedno da podstakne razvoj kulture u medijima. Najveći izazov, ne samo za ZKVS kao i za druge nadležne instance jeste da pronađu adekvanu meru u razvijanju kulturnih aktivnosti, da budu prisutni tamo, kde je to najviše potrebno, a sa druge strane da razvijaju projekte, koji će imati pozitivnan uticaj na buduće unapređenje i razvoj slovačke kulture u Srbiji.

 

Realizacija programa prema jedinicama Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka


I. Informaciono-dokumentaciona i komunikaciona delatnost

I.a. Elektronska dokumentacija

Oblast kulture i umetnosti na početku 21. veka suočila se sa izazovima brzog i sveobuhvatnog razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija i informatičkog društva, što je dovelo do povećanja mogućnosti njenog očuvanja, unapređenja i razvoja, odnosno do shvatanja kulture u najširim okvirima putem povezivanja informacija i pronalaženja novih značenja.

U mogućnostima koje donosi informatičko društvo i ZKVS je prepoznao svoju šansu i stoga stematizovanjem i digitalizovanjem kulturnog nasleđa vojvođanskih Slovaka u Srbiji teži da realizuje:

mapiranje – koje bi obuhvatilo identifikaciju brojnih artefakata koji pripadaju kulturnom nasleđu vojvođanskih Slovaka, zatim njihovu adekvatnu obradu i zaštitu;

afirmaciju – koja podrazumeva upotrebu ovog nasleđa putem virtuelnih formi u naučne, istraživačke i promotivne svrhe u najširim okvirima.

U skladu sa Statutom ZKVS Informaciono-dokumentaciona i komunikaciona jedinica obrazuje elektronsku arhivu i bazu podataka o ustanovama kulture i umetnosti, o kulturnim manifestacijama, festivalima, smotrama i memorijalima, kulturno-umetničkim društvima i udruženjima, nagradama, biografskim i bibliografskim podacima eminentnih stručnjaka u pojedinim oblastima kulture i umetnosti; izdavačkim kućama i bibliotekama; snimanju, distribuciji, prikazivanju i prenossu umetničkih i dokumentarnih filmova na video kasete; profesionalnim i amaterskim pozorištima; muzičkim ansamblima i orhestrima; galerijama, likovnom stvaralaštvu i likovnim izložbama; umetničkom kolonijama; nepokretnim kukturnim dobrima i njihovoj zaštiti; arhivima i muzejima; i međunarodnoj saradnji u oblasti kulture i umetnosti.

Sa tim ciljem je ZKVS u 2009. godini započeo rad na dva uzajamno povezana projekta - Portal kulture vojvođanskih Slovaka2 i Elektronska bazu podataka o kulturi vojvođanskih Slovaka. Izgradnjom elektronske baze podataka o kulturi vojvođanskih Slovaka činimo dostupnim i primenljivim kulturno nasleđe te na taj način omogućujemo:

  • neposredniji i lakši način pristupa celokupnoj kulturnoj infrastrukturi, što je samo po sebi osnova za bolje razumevanje, povećano interesovanje i za samoedukaciju
  • da elektronska baza podataka zbog svoje iscrpnosti i naučne relevantnosti predstavlja izuzetnu pomoć u nastavnom procesu na svim nivoima obrazovanja na slovačkom jeziku
  • da elektronska baza podataka postane izvor informacija za istraživačku delatnost u kulturi iz svih njenih segmenata, dok su audio, video i foto formati pogodni za ilustracije potencijalnih istraživačkih delatnosti
  • da sveobuhvatna baza bude osnova celog kulturnog sistema vojvođanskih Slovaka i kao takva predstavlja temelj kreiranja razvojnih projekata i izgradnju kulturne politika zasnovane na činjenicama.

Formiranje baza podataka (asocijativnih, hijerarhijskih, tipologizacijskih...) vrši se prema priznatim međunarodnim standardima a sistematizacija podataka unutar njih proizilazi iz krajnje namene zbog koje se baze podataka i formiraju.

Tabela: Specifikacija projkata za izradu baza podataka o kulturi vojvođanskih Slovaka

Projekat

Internet portal o kulturi vojvođanskih Slovaka

Baza podataka o kulturi vojvođanskih Slovaka

Vizija

Na osnovu objektivnih, tačnih, proverenih i potpunih informacija putem prijemčivog i atraktivnog web portala informisati što širu javnost o svim segmentima kulture vojvođanskih Slovaka na slovačkom, srpskom i engleskom jeziku.

Sistematizovati i pohraniti na jednom mestu elektronske verzije arhivskih, muzejskih, bibliotečkih i drugih artefakata o kulturi vojvođanskih Slovaka i izgraditi kvalitetnu, opsežnu, pouzdanu i stabilnu bazu podataka, koja će služiti u svrhe očuvanja, unapređenja i razvoja slovačke kulture.

Namena

Šira –

Informaciona, komunikacijska, prezentaciona.

Uža –

Dokumentaciona, Istraživačka.

Sistematizovanje podataka

Tipologizacija –

Asocijativna metoda, koja proizilazi iz realnog stanja na terenu.

Klasifikaciona, Hijerarhijska –

Baza sadrži standardne klasifikacije, bez obzira da li kultura Slovaka poseduje produkt tog tipa.

Cilj koji postiže

 

Populariše kulturu u zemlji, jača kulturni identitet i informiše javnost o kulturi i kulturnom nasleđu vojvođanskih Slovaka.

Prezentuje i propagira kulturu vojvođanskih Slovaka u inostranstvu.

Stvara interaktivnu sredinu, koja će da omogući razmenu stavova i iskustava stručnjaka iz kreativnih industrija.

Sistematizuje kulturno nasleđe vojvođanskih Slovaka i objedinjuje na jednom mestu.

Stvara vlastite istraživačke timove, koji popisuju stanje na terenu i istražuju kulturno nasleđe vojvođanskih Slovaka.

U saradnji sa vlasnicima vrednih analognih dela, pomaže u procesu digitalizacije i na taj način stvara vlastite zbirke koje čuva za budućnost.

Akcenat

Aktuelno stanje u kulturi, savremeno stvaralaštvo, razvojni projekti.

Kulturno nasleđe.

Može se reći da dok Portal sadrži dinamičke dnevno aktualizovane stranice o kulturnim aktivnostima, koje se dešavaju na terenu, i da na taj način prezentuje savremeno stvaralaštvo, dok projekat Baza podataka predstavlja rezultat dubljeg dokumentacionog procesa, i sadrži na jednoj kontaktnoj tački razne formate kao što su zvučni zapisi, video formati, fotografije, textove i sl. Dostupnost Baze podataka na internetu reguliše se posebnim ugovorima sa vlasnicima arhivskog mterijala, ali je cilj da se uz adekvatnu zaštitu autorskih prava dođe do što veče dostupnosti ovog materijala.

I.b. Formiranje priručne biblioteke ZKVS

Informaciono-dokumentaciona i komunikaciona jedinica ima za cilj da realizuje i klasičnu dokumentaciju, kao i da objavljuje knjige, brošure, časopise, novine, CD i druga izdanja, i da uspostavlja saradnju sa istraživačkim, obrazovnim, informacionim i dokumentacionim centrima kod nas i u inostranstvu. Upravo iz tog razloga smo ove godine poduzeli nekoliko značajnih koraka.

U Zavodu za kulturu vojvođanskih Slovaka formirana je osnova priručne biblioteke sa željom da se doprinese svakodnevnom radu zaposlenih, ali i stvori osnova za istraživače slovačke vojvođanske kulture i ove etničke zajednice uopšte.

Prilikom formiranja ove biblioteke imali smo u vidu dve osnovne funkcije ovog fonda: praktičnu i arhivsku i na osnovu toga smo se odlučivali za dve vrste publikacija. S jedne strane u fond su uvršteni naslovi koji imaju praktičnu vrednost i biće svakodveno korišćeni, a s druge strane, prikupljane su publikacije, koje predstavljaju najvrednija umetnička i stručna dela ovdašnjih Slovaka. Neophodno je ova dela skupljati i čuvati na jednom mestu. Ciljevi i zadaci biblioteke, čiji osnovi su ovako koncipirani, jeste da se obezbede izvori i usluge u raznim medijima, koji će se zadovoljavati potrebe naučnih radika, stručnjaka, umetnika i drugih građana pri istraživanju, obrazovanju i pronalaženju informacija o slovačkoj manjinskoj zajednici u Vojvodini.

Biblioteka Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka je prema tipologiji specijalna biblioteka koja svoju delatnost zasniva na sledećim dokumentima: na Zakonu o bibliotečkoj delatnosti (Službeni glasnik 34/1994), Ifla/Unesco smernicama za specijalne biblioteke i Nacrtu smernica za specijalne biblioteke u Srbiji, koje je usvojilo Bibliotekarsko društvo Srbije. Elektronski zapisi o publikacijama se vrše u programu Tnt bibliotekar plus i unose u inventarne knjige.

Do ovog trenutka u biblioteci se nalazi 460 obrađenih naslova i to rečnika, enciklopedija, lingvističkih priručnika, književnih dela slovačkih vojvođasnkih pisaca, kritičara, teoretičara književnosti, ali i knjiga iz oblasti likovne i muzičke umetnosti, istorije kulture, kao i bibliografije, zbornici, prvenstveno zbornikci Društva vojvođanskih slovakista itd.

Osim monografskih publikacija, koje čine osnovu, naša biblioteka sakuplja i čuva i serijske publikacije, kao i ostalo: multimedijske izvore, kataloge, letke i sl. Vrlo je važno da se sistematski prikupljaju časopisi: „Nový život“, „Dolnozemský Slovák“, „Národný kalendár“, takođe nedeljnik „Hlas ľudu“ i druge novine.

Jedna od najvažnijih funkcija – sistematsko dokumentovanje i čuvanje slovačke vojvođanske kulture koju će ovaj fond vršiti u budućnosti – jeste sakupljanje, čuvanje i obrada kataloga raznih izložbi, festivalskih programa, afiša pozorišnih predstava i letaka sa raznih priredbi koje slovačka manjina organizuje u Srbiji. Ovaj materijal do sada (za razliku od knjiga i časopisa) nigde nije bio sistematski pohranjen. Ova vrsta materijala predstavlja za buduće istraživače veoma dragoceni izvor informacija. Do sada je u bazu podataka naše biblioteke uneto oko 50 raznih kataloga. Sa ciljem da ovu svoju misiju može što uspešnije da vrši u budućnosti, biblioteka Zavoda će morati da izgradi permanantnu saradnju sa svim relevantnim institucijama i ustanovama, ali i društvima i lokalnim samoupravama mesta u kojima ovdašnji Slovaci razvijaju kulturni život i na taj način obezbediti permanentno slanje ovog materijala.

Da bi što kvalitetnije vršila svoju funkciju i u budućnosti i širila svoje usluge, bibilioteci će, pre svega, biti potreban bolji bibliotečki softver, koji omogućava potpuniju obradu u smislu katalogizacije, ali i u smislu predmetne i stručne klasifikacije i na taj način brže i kvalitetnije korišćenje fonda, eventualno čitaonica i kompjuter za korisnike.

Fond biblioteke, bez obzira na to, što se radi o specijalnoj biblioteci, mogu da koriste svi zainteresovani svakog radnog dana od 11 do 17 časova.

I.c. Ostale aktivnosti u informaciono-dokumentacionoj i komunikacionoj jedinici

        • Zavod je u 2009. godini bio suizdavač Personalne autobibliografije (1956 – 2005) Vićazoslava Hronjeca, vodeće ličnosti literarnog i kulturnog života Slovaka koji žive u Vojvodini. Ovu publikaciju ZKVS izdao je sa Slovačkim izdavačkim centrom. Premijera Personalne autobibliografije (1956 – 2005) održana je u ZKVS prilikom 65. rođendana Vićazoslava Hronca, kada je autor svakom prisutnom poklonio po jedan primerak svoje autobibliografije i po jedan listić na kome su upisani bibliografski podaci o njegovim radovima koji su bili osnova za nastanak najnovije knjige. Suizdavanje ove bibliografije je podstaklo ZKVS da 2010 osnuje vlastitu ediciju za idavanje bibliografija, jer kao što sam autor govori, bibliografije su osnova svake naučne i istraživačke delatnosti.

      • Povodom 130. godišnjice rođenja prvog akademskog slikara vojvođanskih Slovaka Karola Miloslava Lehotskog ZKVS je postavio spomen-ploču na kuću u kojoj je ovaj veliki slikar rođen. Spomen-ploča se nalazi na nekadašnjem učiteljskom stanu (ulica Maršala Tita 13, Lalić), u kojem je živela građanska intelektualna porodica Lehotskih i u kojem se 1879. godine rodio Karol Miloslav Lehotski. Ova akcija imala je za cilj da ukaž na potrebu očuvanja kulturnog nasleđa i da trajno čuva sećanja na vodeće ličnosti, čije delo je doprinelo razvoju kulture ovdašnjih Slovaka.

      • Motivisani evropskom godinom kreativnosti i inovacija a sa ciljem da popularišemo slovačku kulturu i povećamo intersovanje mladih ljudih za nju, ZKVS je raspisao konkurs za izradu najkreativnije fotografije, koja na originalan način prezentuje slovačku vojvođansku kulturu. Na poziv je reagovalo tokom tri meseca nekoliko autora fotografija iz St. Pazove, Petrovca, Kisača, Janošika, Hajdušice, Vojlovice, Novog Sada i Padine. Rezultat je gotovo 150 fotografija na temu slovačke kulture, koje su zatim upotrebljene kao ilustracije internet portala ZKVS. U prvom krugu nagradu je dobila Verica Tanacković iz Petrovca za fotografiju Učimo stare zanate, na kojoj je autorka zabeležila momenat izrade metli na dvorištu tradicionalne slovačke kuće, kde se kao akteri pojavljuju deca.

 

II. Razvojno – istraživačka delatnost

U skladu sa Statutom ZKVS jedinica za razvojno-istraživačku delatnost bavi se između ostalog i naučnim i stručnim istraživanjima u oblasti manjinskog života, kulture i umetnosti slovačke nacionalne zajednice u AP Vojvodini, proučava i analizira mrežu ustanova, organizacija i udruženja kulture vojvođanskih Slovaka i njihove potrebe i funkcionisanje. Razvojno-istraživačka jedinica bavi se i obrazovanjem i doškolovanjem kadrova u pojedinim oblastima kulture i umetnosti i organizacijom naučnih i stručnih skupova, simpozijuma, savetovanja, seminara, okruglih stolova, tribina, i sl.

Jedan od najznačajnijih rezultata rada u ovoj oblasti u prvoj godini delovanja je zasigurno i formiranje mreže spoljnih saradnika, koji su se istraživačkom delatnošću bavili odlazeći na teren i pišući tekstove o mestima u kojima žive Slovaci i istraživajući pojedine segmente kulture. U pitanju je trideset spoljnih saradnika, koji su bili uključeni u rad ZKVS a čija je delatnost vezana za izradu portala o kulturi vojvođanskih Slovaka. Mnogi od njih bili su deo internog istraživanja ZKVS, koji je realizovan u okviru debate Slovačka vojvođanska kultura i mladi, čije rezultate po prvi put objavljujemo u godišnjaku ZKVS Maják. Ujedno, u ovom godišnjaku objavljen je i spisak i kontakti svih ustanova kulture, odnosno kulturno-umetničkih društava Slovaka u Srbiji, što je takođe rezultat istraživačkog rada u ZKVS.

II.a. Slovačka vojvođanska kultura i mladi

U skladu sa Evropskom godinom kreativnosti i inovacija a sa ciljem da se definišu potrebe i interesovanja mladih u oblasti slovačke kulture kao i da se podrži njihova kreativnost i uključivanje u kulturne sadržaje vojvođanskih Slovaka, ZKVS je 27. aprila 2009. godine održao otvorenu debatu na temu Slovačka vojvođanska kultura i mladi. U debati koju su vodile Milina Sklabinski, direktorka Zavoda i Vladimira Dorčova, koordinatorka Odbora za informisanje NSSNM je učestvovalo oko trideset mladih ljudi, prvenstveno studenata i akademskih građana. Govorili su o uključivanju mladih u slovačke kulturne sadržaje, ali i o njihovoj nezainteresovanosti da budu aktivni učesnici sa objašnjenjem, zbog čega po njihovom mišljenju aktuelna kulturna ponuda nije dovoljno primamljiva. Predlagale su se nove teme i podržavali neki već postojeći programi. Na debati je bio prezentovan i portal kulture vojvođanskih Slovaka a takođe je otvoren i konkurs za najbolju fotografiju koja će na kreativan način prikazivati slovačku vojvođansku kulturu.Ključna tačka debate je bio upitnik koji je Zavodu omogućio da donese nekoliko zanimljivih zaključaka ali i da analizira interesovanja i tendencije mladih u oblasti slovačke kulture3.

II.b. Radionica o internet novinarstvu

U Zavodu za kulturu vojvođanskih Slovaka održana je radionica na temu Osnovi internet novinarstva. Preko dvadeset dosadašnjih i budućih saradnika Zavoda je u okviru celodnevnog boravka pohađalo edukativni kurs o savremenim oblicima informisanja i brzom razvoju interneta kao dominantnog medija. Radionicu je vodio renomirani stručnjak iz ove oblasti Dinko Gruhonjić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine i šef dopisništva agencije Beta za Vojvodinu.

Radionica je održana sa namerom da podstakne učesnike na saradnju u izradi i kreiranju što inventivnijih sadržaja na ovom mediju budućnosti.

II.c. Peta Muzikološka konferencija

ZKVS bio je suorganizator V. Konferencije muzikologa i muzičkih stručnjaka na temu 60 godina muzičke produkcije Radijo Novog Sada. Organizatori konferencije – Muzička komisija Odbora za kulturu NSSNM i Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka su učesnike pozvali da analiziraju dosadašnju delatnost Programa na slovačkom jeziku Novosadskog radija i ujedno da iznesu svoje mišljenje o aktualnoj situaciji i o aktivnostima koje ovaj medij u budućnosti planira da realizuje. Na konferenciji su uzeli učešće odgovorni urednik Muzičke produkcije RT Vojvodine RTV Vitomir Simurdić, odgovorni urednik Muzičke produkcije RT Vojvodine Anđelko Maletić, apsolvent muzikologije Marína Kovač, dirigent Juraj Ferik ml., muzička urednica Kvetoslava Benkova, Vladimír Valentćk, docent na Katedri estetike Univerziteta Komenskog u Bratislavi Mihal Babjak, odgovorna urednica Programa na slovačkom jeziku Radija Vojvodine Milina Florjan, kompozitor Jozef Zifčak iz Rumunije, kao i Tomaš Boroš ispred Centra muzike Slovačkog radija Internacional iz Slovačke. Na konferenciji je promovisan i Zbornik radova sa IV. Konferencije, posvećen slovačkim muzičko-plesnim festivalima. 

III. Jedinica za kulturno-umetničke manifestacije, stručno usavršavanje i obrazovanje u kulturi i umetnosti

Jedinica za kulturno-umetničke manifestacije, stručno usavršavanje i obrazovanje u kulturi i umetnosti u skladu sa Statutom ZKVS: podržava, koordinira i realizuje programe i aktivnosti najznačajnijih manifestacija kojima se doprinosi razvoju kulture i umetnosti vojvođanskih Slovaka u saradnji sa predstavnicima opština, Nacionalnog saveta i Izvršnog veća APV, priprema akta o organizovanju kulturno-umetničkih manifestacija, festivala i smotri, njihove kalendare i programe, takođe kalendare jubileja, kao i finansijske planove za njihovu realizaciju, i sl. U okviru svog izložbenog prostora, kao i u saradnji sa drugim ustanovama kulture i udruženjima građana u oblasti kulture, Zavod organizuje izložbe, aukcije slika, programe i prezentaciju svih oblika umetničkog stvaralaštva.

Na osnovu ovih širokih nadležnosti ZKVS je u 2009. godini organizovao ili bio suorganizator programa u okviru kojih je prezentovana kultura Slovaka u Srbiji. Široj javnosti smo se predstavili na Petrovaradinskoj tvrđavi u okviru programa Baby Exit, zatim celodnevnim programom u okviru SNS pod nazivom Na vašaru, organizovali smo niz tematskih večeri i bili tamo, gde smo bili potrebni. U ZKVS smo uredili izložbeni prostor u kojem smo organizovali dve izložbe – restauriranih slika Z.Medveđove i fotografija O.Mihalja.

III.a. Restauracija slika Zuzke Medveđove a i njihova promocija u ZKVS

U Zavodu za kulturu vojvođanskih Slovaka u Novom Sadu je na dan 20. godišnjice Galerije Zuzke Medveđove u Bačkom Petrovcu, otvorena izložba restauriranih slika prve slovačke akademske slikarke po kojoj galerija nosi ime. Deset slika, za čiju restauraciju je zaslužan akademski slikar Miroslav Nonin, dok je finansije obezbedio ZKVS, predstavlja svojevrstan poklon Galeriji povodom značajnog jubileja. U pitanju je poduhvat, koji bi trebao da ukaže na potrebu sistemskog pristupa očuvanju kulturnog nasleđa ali i akcija, koja teži da promoviše i prezentuje slovačku kulturu široj javnosti. Program otvaranja izložbe upotpunila je mlada violinistkinja Ivana Jašova, studentkinja Univerziteta u Los Angelesu, kao i kratak dokumentarni film o životu i delu Zuzke Medveđove, koji potiče iz 1979. godine, a koji je obezbeđen u saradnji sa RT Vojvodine. Izložba je bila otvorena tokom mesec dana a posetili su je brojni poštovaoci likovne umetnosti iz Novog Sada i okoline.

III.b. Zlatá brána, Zornička i Čar(b)ológ na Baby exitu

Na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu u okviru Baby exita 09 Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka prezentovao je slovačke kulturne manifestacije i slovačke dečije časopise. Festival „Zlatá brána 09“ su narodnim igrama i tradicionalnom muzikom najavili muzičari i igrači SKUD-a „P. J. Šafarik“ iz Novog Sada. Časopis za decu „Zornička” i slovački studentski časopis „Čar(b)ológ” promovisali su njihovi urednici Pavel Matuh i Katarina Mosnak a kostimirani glumci pozorišne grupe Studio, Aleksandra Lenđer i Jan Jambrih, su na sebi svojstven način animirali decu i tako postali atrakcija za veliki broj posetilaca.Sa ciljem da se najmlađi informišu o slovačkom festivalu za decu „Zlatá brána” i o 70. rođendanu časopisa „Zornička“, kao i da im se približi kultura vojvođanskih Slovaka, Zavod za kulturu je prolaznicima delio dvojezične flajere, na srpskom i slovačkom jeziku, posvećene malim, velikim, sadašnjim i budućim exitovcima.

III.c. Sustret Slovaka sa Donje zemlje Na vašaru

ZKVS je bio organizator Na vašaru, na kojoj su Slovaci iz Mađaraske, Rumunije, Srbije i Slovačke predstavili stare slovačke zanate, tradicionalne specijalitete slovačke kuhinje, izvornu muziku, pesme i igre, održana je u subotu 08. avgusta 2009. godine u ulici Maršala Tita u Bačkom Petrovcu. Manifestacija je održana povodom 90 godina od održavanja prvih Slovačkih narodnih svečanosti u Bačkom Petrovcu kao deo regionalnog projekta u kojem participiraju Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine u Srbiji, Demokratski savez Slovaka i Čeha u Rumuniji i Državna samouprava u Mađarskoj. U drugoj godini održavanja ovog projekta organizacija je pripala Srbiji a za njegovu celokupnu realizaciju odgovoran je bio Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka. Na vašaru su se u prepodnevnim časovima 08. avgusta 2009. u Bačkom Petrovcu najpre okupili učesnici koji su pripremali tradicionalne slovačke specijalitete, dok su im se malo kasnije pridružile i zanatlije sa svojim proizvodima koje su pravili na licu mesta. Program se odvijao na ukupno 37 štandova i jednoj bini. Na bini je nakon toga izveden dinamični šestočasovni muzičko-plesno-pozorišni program. Na 21 štandu su prezentovani zanati dok su se na 16 štandova pripremali tradicionalni specijaliteti slovačke kuhinje koje su posetioci mogli da degustiraju u za to pripremljenom prostoru ispred bine. Gost manifestacije bio je Folklorni ansambl „Liptov“ iz Ružomberka koji je ovaj događaj uveličao dinamičnim sjajno izvedenim slovačkim folklorom. Na vašaru je učestvovalo 66 gostiju iz Mađarske, 26 iz Rumunije, 33 iz Slovačke i 185 učesnika iz 14 različitih sredina iz Srbije (60 u programu na bini i 125 na štandovima), što znači da je na manifestaciji bilo 310 aktivnih učesnika. Bogat i raznovrstan vašar slovačkih jela, zanata i folklora ispratilo je i šest TV stanica (RTV, TV Apolo, TV Panonija, TV OK Kovačica, TV Petrovec, Televizija Bačka Palanka), pet radio stanica (RTV, Radio Petrovac, Radio Stara Pazova, Radio Kisač i Radio Zrenjanin), kao i nekoliko štampanih medija kao što je Hlas ljudu, Narodne novine, Čaben, Glas javnosti i drugi.

III.d. Veče sa Vjerom Benkovom

ZKVS je u Novom Sadu priredio veče posvećeno sedamdestom rođendanu istaknute slovačke vojvođanske spisateljice Vjere Benkove. U svojevrsno koncipiranom programu se efektno i sažeto prožimalo više kulturnih oblasti: književnost, muzika i audio-vizuelno stvaralaštvo. Sastavni deo programa bili su i stručni prilozi za koje su se pobrinuli kritičari Zuzana Čižikova i Samuel Boldocki, kao i umetničko izvođenje odlomaka iz autorkine poezije i proze koje su u prikladnim kostimima izveli Miroslav Babjak i Miluška Anušjakova Majerova. Veče su obogatile i muzičke tačke flautistikinje Dejane Pavelove i Powerpoint prezentacija o životu o književnom stvaralaštvu Vjere Benkove koju je pripremila Katarina Mosnak. Efektna tačka, koja je prijatno iznenadila prisutne goste, a ni slavljenicu nije ostavila ravnodušnom, bili su snimci arhivskog materijala Televizije Novi Sad, koje je pripremio novinar u penziji Jan Struhar. Iz dokumentarnih snimaka, starih bezmalo trideset godina, prisutni su saznali više o umetničkim prvencima Vjere Benkove, o njenom delovanju u televiziji Novi Sad, o raznim književnim nagradama, o njenim knjigama zabeleženim od strane televizije. Ujedno je bio premijerno prikazan dokumentarni film o slovačkoj svadbi u Bačkom Petrovcu, snimljen 1939. godine – u godini rođenja ove spisateljice.

III.e. Izložba fotografija Ondreja Mihalja

Dana 16. juna 2009. godine u prostrorijama ZKVS otvorena je izložba ekskluzivnih fotografija kanadskog umetnika rodom iz Vojvodine, Ondreja Mihalja pod nazivom Moja Kanada. Naumivši da spoji umetnost više kultura, približi nekoliko naroda i upozna rodni kraj sa svojim novim zavičajem, Ondrej Mihalj je odlučio da svoju prvu kolekciju fotografija posvećenu Kanadi izlaže upravo u Srbiji, u Zavodu za kulturu vojvođanskih Slovaka. Ovim povodom ZKVS je, uz finansijsku pomoć kanadske ambasade u Beogradu izdao katalog fotografija sa ove ekspozicije. Ova izložba je bila i u Beogradu a u drugoj polovini 2010. godine biće prezentovana i u Slovačkoj.

III.f. Podrška muzičkim festivalima

U cilju podizanja kvaliteta muzičkih festivala vojvođanskih Slovaka a u skladu sa zaključcima IV konferencije muzikologa, ZKVS formirao je komisiju koja je bila zadužena za odabir muzičkog materijala za sledeće festivale: festival slovačkog muzičkog stvaralaštva „Zlatý kľúč“ u Selenči, festival novih slovačkih lirskih pesama „Kulpín“ u Kulpinu, i festival slovačke popularne muzike za decu „Letí, pieseň letí“ u Kavačici. Komisija je osnovana 20. februara 2009. g. a za članove su imenovani: Ervin Malina, Jan Petraš i Juraj Ferik – za muziku i Ana Jaškova – za tekst. Ovakva odluka rezultat je dogovora predstavnika tri festivala: Jozefa Gašparovskog, Pavela Gaže, Jana Marka i direktorke ZKVS, Miline Sklabinski. Komisija je u 1. godini svoga rada nailazila na brojne probleme, što ukazuje na činjenicu da ovoj oblasti delovanja treba u budućnosti posvetiti mnogo više pažnje.

IV. Međunarodna saradnja

U skladu sa Statutom ZKVS, Zavod razvija međunarodnu saradnju u oblasti nauke, kulture i umetnosti vojvođanskih Slovaka radi unapređivanja i razvijanja međunarodne kulturne saradnje slovačke nacionalne zajednice u Vojvodini sa svojom matičnom zemljom, susednim zemljama i regionima i drugim zemljama Evrope i sveta, i to: razmenom gostovanja pozorišnih, muzičkih, likovnih i muzejskih izložbi i folklornih ansambala; razmenom stručnjaka, stvaralaca i umetnika; razmenom knjiga, časopisa, kompakt-diskova i drugih publikacija; razmenom izložbi; organizovanjem naučnih i stručnih simpozijuma, skupova i seminara u oblasti kulture i umetnosti, i sl.

U pitanju je oblast u kojoj smo pre godine rada napravili prve korake, ali koja bi u budućem radu ZKVS trebala biti intenzivnija i učestalija. U prvoj godini smo participirali na nekoliko stručnih konferencija, uključili smo se u nekoliko zajedničkih projekata sa Slovacima iz regiona i promovisali rad Zavoda u Slovačkoj, Češkoj, Mađarskoj i u Rumuniji.

IV.a. Zaštita kulturnog nasleđa Slovaka u inostranstvu

ZKVS uzeo je učešće na seminaru Očuvanje kulturnog nasleđa Slovaka koji žive u inostranstvu i baza podataka informacija o ovoj problematici II, čiji je organizator Ured za Slovake u inostranstvu i Slovački narodni muzej. Svoje su radove na seminaru prezentovali su predstavnici dokumentacionih centara, muzeja i drugih ustanova čija je delatnost zaštita slovačkog kulturnog nasleđa u Poljskoj, Češkoj, Srbiji, Mađarskoj, Kanadi, Nemačkoj i Švajcarskoj, kao i predstavnika muzeja iz Slovačke republike koji u svojim zbirkama čuvaju i kulturno nasleđe Slovaka u inostranstvu. Aktuelna i krajnje korisna tema zainteresovala je i vojvođanske Slovake, čije nasleđe su predstavili Vladimir Valenćík (Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine), Pavel Čanji (Galerija Zuzke Medveđove), Miroslava Blažić (Narodni muzej), Jarmila Stojmirović (Biblioteka „Šćefan Homola”), Milina Sklabinski (Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka) i Katarina Vereski (Crkvena opština u Staroj Pazovi).

Seminar se od konferencije, održane pod istovetnim nazivom 2007. godine, razlikovao u delu u kojem je bio prezentovan katalogizacioni sistem ESEZ (elektronska obrada evidencije zbirki) kreiran u okviru sveslovačkog projekta CEMUZ (Centralna evidencija muzejskih zbirki) i digitalizacija kulturnog nasleđa u Slovačkoj republici. Stručnu prezentaciju programa, kao i mogućnosti uključivanja Slovaka u inostranstvu u sistem katalogizacije, uradila je lektorka Slovačkog narodnog muzeja Vjera Majhrovič koja je i sama učestovavala u njegovoj izradi. Naglasila je da preduslov za digitalizaciju kulturnog nasleđa je postojanje legislative i njena implementacija, kao i da je Slovačka republika Zakon o muzejima i galerijama i zaštiti predmeta muzejske i galerijske vrednosti usvojila još 1998. godine. Slovački tim se prilikom izrade sistema rukovodio najvišim standardima i kompatibilnošću sa drugim evropskim programima, tako da informacioni sistem Slovačkog narodnog muzeja omogućava korisnicima već 4 godine pristup stručnim i organizaciono-upravljačkim informacijama muzeja i čini dostupnim i arhivira informacije, dokumente i podatke. S obzirom na kompleksnost problematike, naglašeno je da će zainteresovani za program morati da završe stručnu obuku, ali i da iznađu rešenje za dugogodišnje opsluživanje sistema – da angažuju lice koje bi aktivno učestvovalo u ažuriranju podataka. Jednom rečju, nije dovoljno da se određeni predmet ili fotografija iz prošlosti poseduje, potrebno je imati i prateće podatke, i pravilno ih unositi u katalog ili program. Ovim će se osigurati kreiranje kvalitetne baze podataka, koja na svoj način čuva i čini dostupnim dragoceni materijal iz prošlosti.

O tome imaju li Slovaci u inostranstvu kapacitete za slični način rada biće reči već za mesec dana, koliko traje rok za podnošenje zahteva za učešće u programu. Kada se je reč o vojvođanskim Slovacima, ponudu će razmatrati Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka, Galerija Zuzke Madveđove, Narodni muzej, Biblioteka „Šćefan Homola” i Crkvena opština u Staroj Pazovi. Bez obzira na to kakav će biti odgovor, prihvatanje učešća u spomenutom programu, ili stvaranje sopstvenog, suština je da se ovakvim akcijama podiže svest o značaju adekvatne zaštite kulturnog materijalnog i nematerijalnog nasleđa, njegove dostupnosti posredstvom digitalizacije i njegovog promovisanja široj javnosti u interesu unapređenja i razvoja slovačke kulture.

IV.b. Etnografski seminar u Mađarskoj

31. Etnografski seminar koji organizuje Istraživački institut Slovaka u Mađarskoj održao se od 14. do 19. juna 2009. godine u Senvaclavu/Pilisentlaslo. Ovaj projekat pod pokroviteljstvom Višegradskog fonda ima za cilj da realizuje interdisciplinarno istraživanje lokaliteta u interesu očuvanja jezika, kulture i tradicije slovačke nacionalne manjine u Senvaclavu, kao i da stručno analizira društvene procese koji se odnose na prošlost i sadašnjost ove enklave. U istraživanju su učestvovali stručnjaci raznih naučnih disciplina, profesori i studenti iz Mađarske, Rumunije, Češke, Slovačke i Srbije.Učestvovanjem na ovom Etnolografskom seminaru naša ustanova je stekla mnogo značajnih podataka o životu i kulturi Slovaka na ovim prostorima ali prevashodno nova poznanstva, pa i ideju da ovakav poduhvat u budućnosti ostvari i među Slovacima u Srbiji.

IV.c. Terra interculturallis

Treća konferencija Terra Interculturallis koju organizuje Slovačko-češki klub u Pragu pod pokroviteljstvom Višegradskog fonda održana je 25. septembra 2009. u arealu Ministarstva kulture Češke u Pragu a za cilj je imala okupljanje predstavnike manjinskih zajednica iz država V4 i  pružanje podrške manjinskoj uzajamnosti na ovim srednjoevropskim prostorima. Na konferenciji je bilo reči o modelima manjinskih politika Mađarske, Slovačke, Poljske i Češke, razgovaralo se o pitanjima zakonskog regulisanja položaja manjina, načina finansiranja njihovih aktivnosti, kao i o institucionalnim okvirima. O ovim temama su govorili predstavnici ambasada država V4 u Češkoj, državni predstavnici manjinskih samouprava na nivou država, kao i predstavnici društava i udruženja ovih država. Ovogodišnja konferencija bila je u znaku manjina V4 plus, kako su je nazvali organizatori zbog učešća Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka iz Srbije. Ovom je prilikom pružena mogućnost da se predstavi zaštita prava manjina u Srbiji i skrene pažnja na činjenicu da prostor Vojvodine u kojoj je slovačka manjina u Srbiji koncentrisana, civilizacijski, kulturno i geografski pripada srednjoj Evropi. Konferenciju je organizovao Slovačko-češki klub u Pragu pod pokroviteljstvom Međunarodnog Višegradskog fonda. Ovaj skup je održan u Ministarstvu kulture Češke republike, a vodiili su ga bivši ambasador Slovačke republike u Češkoj Ladislav Balek i predsednik Svetskog udruženja Slovaka Vladimir Skalski.

IV.d. Zajednički projekti Slovaka iz Srbije, Mađarske i Rumunije

Na već ustaljenom sastanku Slovaka iz Mađarske, Rumunije i Srbije koji se održava u cilju zajedničkog nastupa na konkursu Ureda za Slovake u inostranstvu iz Slovačke republike, u petak 11. decembra 2009. g. u Segedinu su se sreli predstavnici Slovačke samouprave i Organizacije Slovaka iz Bekeščabe iz Mađarske, Demokratskog saveza Slovaka i Čeha iz Rumunije, Kulturne i naučne zajednice Ivan Krasko i Centra za edukaciju i savetovanje iz Rumunije, kao i predstavnici Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine, Asocijacije slovačkih pedagoga, Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka i Matice slovačke u Srbiji. Na sastanku su bili vrednovani projekti realizovani 2009. godine a većina uspešnih projekata je predložena za realizaciju i u 2010. godini. Projekti se odnose na saradnju u oblasti obrazovanja i kulture a od sledeće godine biće podeljeni u dve grupe – na one, koji imaju jednog organizatora a Slovaci iz regiona su pozivani kao učesnici, i na one, čiji se organizator svake godine menja, te je i akcija organizovana svake godine u drugoj državi. Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka učestvuje u zajedničkim projektima od 2008. godine, dakle od kada je osnovan i kao takav za sledeću godinu potraživaće sredstva za tri projekta: Održavanje i razvijanje novih sadržaja Internet portala, organizovanje VI. Konferencije muzikologa kao i novi projekat Prestižna nagrada iz kulture Slovaka 2010.

IV.e. Slovački kvartet u Novom Sadu

Sa ciljem da prezentuju muziku slovačkih savremenih kompozitora, ZKVS i Kulturni centar Novog Sada organizovali su veče slovačkih kompozitora u Studiju M Novosadskog radija. U interpretaciji Slovačkog kvarteta iz Bratislave u sastavu: 1. violin – Juraj Tomka, 2. violina – Eduard Pingicer, viola – Julius Šoška, violončelo – Martin Ćažki, izvedeno je osam kompozicija slovačkih kompozitora – Vladimira Godara, Martina Burlasa, Ladislava Kupkoviča, Ilje Zeljenke, Petra Zagara i Eugena Suhonja. U mnogome je ovaj koncert značio novi događaj, jer kompozicije slovačkih autora 20. veka, uopšte kompozicije savremenih autora nisu često zastupljene u muzičkim repertoarima ovdašnje muzičke scene. Primereno interesovanje publike, osobito vojvođanskih Slovaka, ukazalo je na to da postoji kulturna elita, koja ume da nađe dublji smisao u muzici i da interpretira njene poruke u širim okvirima i kontekstima. 

Zaključak

Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka je 2009. godine aktivno otpočeo sa svojom delatnošću, što proizilazi iz ovog izveštaja ali i iz prvog godišnjaka ZKVS Maják, koji je njegov sastavni deo.

Moglo bi se reći, da je čvrste temelje ZKVS u prvoj godini izgradio u oblasti elektronske dokumnetacije i u informaciono-komunikacionoj sferi, jer je otpočeo sa dugogodišnjim projektima, čiji rezultati će biti vidljivi osobito u budućem periodu. Na ovom polju je potrebno kontinuirano raditi, kako bi se postigao razvoj pomenutih projekata i njihova trajna održivost. Takođe, potrebno je raditi na sveobuhvatnoj informisanosti što većeg broja subjekata u kulturi o potrebi ovog načina dokumentovanja. Najvažniji partneri u razvijanju elektronske baze podataka će tako u buduće biti NIU Hlas ljudu i Radiotelevizija Vojvodine, ali i muzeji, biblioteke i i arhivi u Srbiji i u Slovačkoj republici.

Razvojno-istraživačka oblast je u prvoj godini rada otpočela zahvaljujući projektu portal kulture vojvođanskih Slovaka, jer su spoljni saradnici ZKVS bili uključeni u izradu raznovrsnih tekstova, koji će osim u elektronskoj formi biti objavljeni i u štampanoj formi. U ovoj oblasti je potrebno u narednom periodu stvarati uslove za izdavanje kapitalnih dela, što podrazumeva uključivanje renomiranih stručnjaka u projekte ZKVS i formiranje pojedinih timova, koji će istraživati za sada nedovoljno istražene oblasti.

U oblasti prezentacije slovačke kulture biće potrebno fokusirati se na stvaranje boljeg funkcionisanja kulturnog sistema od lokalnog do pokrajinskog nivoa. Poboljšanje pravila pojedinih manifestacija je potrebno realizovati kompetentno, osobito u saradnji sa Odborom za kulturu Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine, tako da potrebe za kulturom budu zadovoljene u skladu sa kontekstom, u kojem ta kultura postoji.

Međunarodna saradnja u tom smislu treba biti iskorišćena tako, da uključivanjem u veće međunarodne projekte usavršavamo vlastite programe, koji će nam obezbediti svrsishodno ispunjavanje ciljeva, zbog kojih je ZKVS osnovan – očuvanje, unapređenje i razvoj kulture vojvođanskih Slovaka.

Direktorka

Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka

Milina Sklabinski

1Iz teksta Kultura u medijima autorke Anamarije Boldocki-Grbić

https://arhiva.slovackizavod.org.rs/kultura-u-medijima

2www.slovackizavod.org.rs

3Rezultati analize objavljeni su u godišnjaku ZKVS Maják