Izveštaj o radu Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka za 2013. godinu

IZVEŠTAJ O RADU

ZAVODA ZA KULTURU VOJVOĐANSKIH SLOVAKA  

U 2013. GODINI

Sadržaj izveštaja_

ODELJENJE  ZA KULTURNO-UMETNIČKE MANIFESTACIJE, STRUČNO USAVRŠAVANJE I OBRAZOVANJE U KULTURI I UMETNOSTI SLOVAKA U VOJVODINI

Program 1: Unapređivanje festivala svemanjinskog značaja

Program 2: Razvoj kulturne produkcije u manjim sredinama

Program 3: Kultura sećanja - obeležavanje godišnjica i jubileja

Program 4: Programi stručnog usavršavanja i obrazovanja u kulturi i umetnosti

RAZVOJNO-ISTRAŽIVAČKO ODELJENJE

Program 5: Izdavačka delatnost ZKVS

Program 6: Konferencije, savetovanja

Program 7: Kreatinost u ulozi razvoja slovačke kulture

INFORMACIONO-DOKUMENTACIONO I KOMUNIKACIONO ODELJENJE (INDOK)

Program 8: Kultura vojvođanskih Slovaka ONLINE

Program 9: Baza podataka o kulturi vojvođanskih Slovaka

MEĐUNARODNA SARADNJA 

Program 10: Prezentacija slovačke kulture u inostranstvu

Zaključak

ODELJENJE  ZA KULTURNO-UMETNIČKE MANIFESTACIJE, STRUČNO USAVRŠAVANJE I OBRAZOVANJE U KULTURI I UMETNOSTI SLOVAKA U VOJVODINI

Program 1: Unapređivanje festivala svemanjinskog značaja

Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka od 2013. godine, sa ovlašćenjem jednog od suosnivača, priključio se organizaciji sedam svemanjinskih manifestacija iz oblasti muzike, negovanja folklornih tradicija i pozorišta, koje je NSSNM proglasio za manifestacije svemanjinskog značaja. Upravo zbog toga u 2013. godini ZKVS usmerio je najveći deo svojih aktivnosti, a u skladu s tim i ljudskih kapaciteta i finansijskih sredstava, na zajedničku organizaciju svemanjinskih festivala: festivala 3xĐ – dane dečijeg pozorišta; Pozorišnih lovorika – smotre slovačkog amaterskog pozorišnog stvaralaštva; folklornog festivala Tancuj, tancuj...; dečijeg folklornog festivala Od zlata kapija;  festivala slovačke izvorne pesme Susret u pivničkom polju; festivala popularne muzike  Zlatni ključ; festivala slovačke popularne  muzike za decu Leti pesma, leti. Na taj način, ZKVS je postupao u skladu sa svojim planom i programom usvojenim za 2013. godinu, kao i u skladu sa finansijskim planom za 2013. godinu, a na osnovu odluke 6. sednice NSSNM od dana 24. juna 2011. godine o festivalima svemanjinskog značaja, kao i u skladu sa odlukom sednice NSSNM od dana 04. marta 2013. godine, da Zavodu za kulturu vojvođanskih Slovaka poveri organizaciono obezbeđenje manifestacije od posebnog značaja. 

U 2013. godini počeo je složen proces preuzimanja, odnosno delimičnog preuzimanja osnivačkih prava nad festivalima svemanjinskog karaktera. NSSNM ponudio je novi model osnivanja, a potom i organizaciju ovih festivala, a zajedno sa ZKVS zaključio je ugovor o međusobnim pravima i obavezama svih učesnika. Iako prethodno nisu bili potpisani ugovori sa svim festivalima, odlukom NSSNM svi su bili finansirani kako iz sredstava NSSNM, tako i iz sredstava ZKVS, u skladu sa unapred usvojenim finansijskim planom. 

Uspostavljanjem novog organizacionog modela za svemanjinske festivale, u kojem se od strane zajedničkih osnivača revidiraju pravila manifestacija, definišu efektivniji i malobrojniji organi i angažuju stručni saradnici – koordinatori, kvalitativno se doprinelo poboljšanju nekih komponenti datih manifestacija. Osim toga, ZKVS je dodatno angažovao spoljne saradnike, u potpunosti iskoristio i kapacitete svoje istraživačke i dokumentacione jedinice, što je doprinelo poboljšanju propratnih materijala ovih manifestacija s jedne strane i bogaćenju dokumentacione delatnosti i razvoju elektronske baze podataka ZKVS s druge strane.

U skladu sa ugovornim obavezama, ZKVS je u velikoj meri doprineo vizuelnom identitetu festivala dizajniranjem i štampanjem pozivnica, flajera, diploma, zahvalnica, bilborda i biltena u boji, s adekvatnim fotografskim sadržajem, a takođe je obezbedio adekvatnu medijsku propagaciju.

U godišnjaku navodimo samo kratak pregled realizovanih svemanjinskih manifestacija čiju je organizaciju obezbedio ZKVS.

Pozorišni festivali vojvođanskih Slovaka

Kao prvi je bio potpisan ugovor u Staroj Pazovi, zahvaljujući čemu je ovo središte sremskih Slovaka postalo i središte slovačke pozorišne delatnosti u Srbiji. Dana 21. marta 2013. godine u Staroj Pazovi ugovor su potpisali Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine koji je zastupala predsednica Ana Tomanova Makanova i KUD „Heroj Janko Čmelik“ iz Stare Pazove, koje je predstavljao predsednik Đorđe Radinović, i Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka koji je zastupala direktorka Milina Sklabinski – kao zajednički organizatori ove dve manifestacije: slovačke smotre dečijeg pozorišnog stvaralaštva – 3xĐ i smotre slovačkog amaterskog pozorišnog stvaralaštva – Pozorišne lovorike.

Osim prava i obaveza osnivača i organizatora ovim modelom se utvrđuju i tri festivalska tela: programski savet, organizaciono-upravni savet i koordinator konkretnog festivala. Programski savet čine članovi komisije za pozorišno i audio-vizuelno stvaralaštvo Odbora za kulturu NSSNM. Zadatak programskog saveta ova dva festivala je da pripremi pravila svakog od njih, da zajedno sa koordinatorom predloži program festivala i članove stručnog žirija. Organizaciono-upravni savet sastoji se od pet članova, tri predlaže Odbor za kulturu NSSNM, a dva lokalna samouprava na period od jedne godine. Na sednici u februaru, Odbor za kulturu je za članove ovog tela  predložio Jana Makana, Aleksandra Baka i Miroslava Fabrija, dok je mesna samouprava iz Stare Pazove za članove organizaciono-upravnog saveta odlučila da predloži Anu Lepšanović, predsednicu SKUD HJČ iz Stare Pazove, i Libušu Lakatoš u ime Opštine Stara Pazova. Organizaciono-upravni savet kontroliše i usvaja finansijski plan festivala, usvaja i godišnji sadržinski i finansijski plan festivala, oba predlaže koordinator. Novi model treba da doprinese poboljšanju kvaliteta festivala i namenskom korišćenju finansijskih sredstava, koja, na kraju krajeva, u domenu amaterskog delovanja treba da iznalaze nove  i veće mogućnosti za ansamble koji učestvuju na ovim manifestacijama. Novi model je ujedno rezultat težnje da se sistematizuje oblast naših svemanjinskih festivala i smotri, i na taj način obezbedi brži, efektniji, kvalitetniji i pregledniji tok ovih manifestacija. 

U skladu sa ugovorom koordinator brine o svim segmentima festivala i o njegovom toku u celini, počevši od planiranja pa sve do evalvacije. Sarađuje sa pominjanim telima i odgovara za tok date manifestacije u celini. Koordinatora festivala poslovno angažuje Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka.

Za koordinatorku pozorišne smotre za decu imenovana je Hana Majera iz Bačkog Petrovca, koja se, u skladu sa obavezama proisteklim iz ugovora, bavila organizacionim i programskim segmentima festivala. Pošto je  organizaciono-upravni savet prihvatio predlog programa i predlog finansija, koordinatorka je radila sistematski tri meseca u ZKVS. U saradnji sa INDOK obezbedila je propagandni materijal (pozivnice, plakat, letke, diplome i celokupni vizuelni identitet festivala), pripremila je koncepciju glavnog i pratećeg programa, kontrolisala obezbeđenje tehničkih potraživanja, koordinisala gostujuće predstave i predložila prateći program, organizaciono obezbedila otvaranje i zatvaranje festivala, uručenje festivalskih nagrada, marketing, koordinaciju web strane i druge poslove u vezi sa festivalom.

Smotra 3xĐ održavala se od 06. do 09. juna 2013. u Staroj Pazovi, a na njoj je učestvovalo 13 dečijih pozorišnih ansambala i 5 gostujućih. Sve predstave je pratio stručni žiri u sledećem sastavu: Jan Makan, režiser; Miroslav Fabri, glumac i Zuzana Tarnoci, glumica. Prvu nagradu stručnog žirija dobila je pozorišna predstava Pepeljuga Osnovne škole „Bratstvo“ iz Aradca, kojoj je pripala i nagrada Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. To je odlazak na dečiji pozorišni festival u Šalju, u Slovačku Republiku sledeće godine. Na smotri je učestvovalo 279 dece.

Koordinator smotre slovačkih amaterskih pozorišta Pozorišne lovorike bio je Miroslav Kožik iz Stare Pazove. U skladu sa obavezama proisteklim iz ugovora, bavio se organizacionim i programskim segmentima festivala. Slično kao na festivalu 3xĐ, i koordinator ove manifestacije u saradnji sa INDOK jedinicom, obezbedio je kompletan propagandni materijal.

Ovogodišnje Pozorišne lovorike održavale su se u terminu od 04. do 13. oktobra 2013. godine u Staroj Pazovi. Broj predstava ukazao je na bogatu produkciju i marljivu delatnost u najrazličitijim sredinama u kojima rade mladi ljudi, koji imaju ogroman umetnički potencijal, značajan za budućnost pozorišne delatnosti vojvođanskih Slovaka. Na poziv organizatora odazvalo se čak petnaest predstava iz trinaest mesta. Sve predstave je pratio tročlani stručni žiri: Monika Necpalova, glumica iz Slovačke Republike, Aleksandra Ilić Pleskonjić, poznata glumica Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada i  doc. Miroslav Benka, umetnik iz Stare Pazove. Posle svake predstave vođeni su razgovori sa članovima stručnog žirija. Smotra je imala i svoje prateće manifestacije kakve su bile pozorišna radionica, bioskop „Lovorike“, seminar sa koreografkinjom moderne plesne umetnosti iz Japana, dokumentarna izložba i druge. Svečano otvaranje manifestacije pripremio je režiser Miroslav Benka, a program zatvaranja Miroslava Kožika je tekao u znaku teme Naći ćemo svetlost, naći ćemo put, koji će očuvati slovačku kulturu na Donjoj zemlji. Smotra je dovela u Staru Pazovu približno 300 učesnika iz Vojvodine. U okviru nje realizovano je i sociološko istraživanje kako su posetioci  zadovoljni ovom manifestacijom. Potpuni rezultati istraživanja koji jasno određuje prednosti i mane sadašnje forme smotre, biće objavljeni u godišnjaku ZKVS Maják. U cilju poboljšanja kvaliteta manifestacije narednih godina, neophodno je organizovati pozorišne radionice. Osim toga, treba u praksu uvesti supervizore, čiji zadatak bi bio da budu prisutni prilikom procesa realizacije predstava da ga prate i sopstvenom delatnošću, ne narušavajući pritom autoritet kreativnih ansambala, otklone eventualne nedostatke i tako poboljšaju kvalitet predstave.

Muzičko-folklorni festivali vojvođanskih Slovaka

Kada je reč o muzičko-folklornim festivalima, prvi ugovor o međusobnim pravima i obavezama osnivača i organizatora folklornog festivala Tancuj, tancuj... potpisan je 09. aprila 2013. godine u Gložanu, kada je odlučeno da će se 43. folklorni festival Tancuj, tancuj... održati 01. juna 2013. godine u Gložanu. Na taj način, osnivači ove svemanjinske manifestacije od 2013. godine postali su Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine, Mesna zajednica Gložan i Kulturno-prosvetno društvo „Jedinstvo“ iz Gložana, dok o organizaciji vode računa Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka i Opština Bački Petrovac.

Osim prava i obaveza zainteresovanih strana, iz ugovora proizilazi i to da će sedište festivala biti u Gložanu, ali da se na potraživanje festival može organizovati i u drugoj sredini. Na ovom sastanku odabrani su i članovi organizaciono-upravnog (Mihal Hatalja, Katarina Dobrik, Vladimir Medveđ, Rastislav Struhar i Katarina Mosnak) i programskog saveta (Valentin Grnja, Ana Hrćan Leskovac, Mihal Spišjak, Jan Marko, Stanislav Dijerčan i Jaroslav Litavski, odn. članovi komisije za rad na očuvanju i unapređivanju amaterskih društava i udruženja slovačke tradicionalne kulture u Srbiji Odbora za kulturu NSSNM). Festival ima i svog koordinatora, kojeg angažuje ZKVS i za kojeg je ove godine imenovan Marjan Pavlov.

Ove godine festival je poželeo dobrodošlicu brojnim takmičarskim pevačkim, plesnim i muzičkim ansamblima iz 19 slovačkih vojvođanskih sredina (Aradac, Bački Petrovac, Boljevci, Dobanovci, Hajdučica, Gložan, Janošik, Kovačica, Kulpin, Kisač, Lalić, Lug, Novi Sad, Padina, Pivnice, Selenča, Stara Pazova, Šid i Vojlovica), trima gostujućim društvima iz naše zemlje (Đurđevo, Bački Maglić i Novi Sad) i dvema iz inostranstva – iz hrvatskog Iloka i iz Očove, iz Slovačke. Novina festivala bilo je vrednovanje koje se odvijalo direktno na sceni amfiteatra  nakon završetka festivala, tako da su ove godine na festivalu Tancuj, tancuj... prvi put svečano uručene nagrade pred očima javnosti, bilo one koja je prisustvovala festivalu u Gložanu, ili one, koja je uživala prateći direktni prenos RTV Vojvodina.

Stružni žiri je radio u sledećem sastavu: Juraj Ferik, Jarmila Juric Stupavski i Jozef Vladimir Zifčak (ocenjivali su izvođenje pevačkih društava i orkestara), takođe Ana Medveđ Gaško, Milorad Lonić, Pavel Holik i Vlasta Vinkovič (ocenjivali su izvođenje plesnih grupa). Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine uručio je svoju nagradu laureatu festivala, dakle Pivničanima, koji će nas predstavljati 2014. godine na Svečanostima pod Poljanom u Đetvi. Nagrada NSSNM je metalna skulptura, autorke Mire Brtkove.

Svečanom karakteru manifestacije nesumnjivo je doprinela i unapređena himna festivala, koja je posle gotovo trideset godina doživela svoje muzičko uobličenje. Autorka himne je Kvetoslava Benkova, a novi aranžan napisao je Ervin Malina na inicijativu komisije za unapređivanje festivala i kulturnih manifestacija OZK NSSNM. Ovogodišnji festival je imao razne prateće manifestacije, među njima i dve izložbe: izložbu radova Udruženja gložanačkih žena „Slovakinja“ i izložbu slika Gložanačka paleta. Održana je i  druga po redu Škola narodne igre, na kojoj su  članovi FD „Očovan“ iz Slovačke sa ljubiteljima slovačkog folklora zaigrali igre iz regiona Podpoljanije, a pod rukovodstvom Pavla Holika. Festival je mogao da se pohvali i  Kuhinjom starinskih jela, kada su društva naših žena i druga udruženja posetiocima ponudila tradicionalna slovačka jela.

Za vizuelni identitet festivala (informator, plakat, letak, televizijska reklama) i ove godine se pobrinuo ZKVS. Osim organizatora, realizaciju festivala finansijski je podržala i Kancelarija za Slovake koji žive u inostranstvu, Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje i brojni sponzori.

Drugi ugovor u ovoj oblasti potpisan je 11. juna 2013. godine u Bačkoj Palanci. Njime su uređena međusobna prava i obaveze osnivača i organizatora Susreta u pivničkom polju. Potpisivanjem ugovora naš najstariji festival, koji gotovo pedeset godina čuva i konzervira autentične slovačke narodne pesme, ima dva zajednička osnivača – Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine i Slovačko kulturno-umetničko društvo „Pivnica“. Osim zajedničkih osnivača, manifestaciju će organizovati i Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka i Opština Bačka Palanka. Svi ovi subjekti su u realizaciji festivala na određeni način učestvovali i u dosadašnjim godištima, međutim, potpisivanjem ugovora jasnije su definisani njihovi zadaci i obaveze.

U ime osnivača ugovor su potpisali predsednica NSSNM Ana Tomanova Makanova i predsednik SKUD „Pivnica“ Valentin Grnja, a u ime organizatora direktorka ZKVS Milina Sklabinski i predsednik Opštine Bačka Palanka Aleksandar Đedovac. Nakon što je ugovor potpisan, određen je i datum održavanja 48. festivala Susret u pivničkom polju. Održao se u neuobičajenom terminu, od 25. do 27. oktobra 2013. Iako u neuobičajenom terminu festival je ipak ugostio brojne izvođače iz  Vojvodine. Banat su reprezentovali Kovačičani i Padinčani, Srem je imao predstavnike iz Dobanovaca i Šida, dok su iz Bačke bili predstavnici Gložana, Kisača, Bačkog Petrovca, Novog Sada, Kulpina, Selenče, i naravno, Pivnica. Interpretaciju i autentičnost pesama učesnika vrednovao je stručni žiri u sastavu: Juraj Ferik, Jarmila Juric Stupavski i Marija Zdravković, dok je kvalitet narodne nošnje vrednovala Vlasta Vinkovič. 

U revijalnom delu programa su posetioci imali priliku da čuju narodne pesme u izvođenju naših operskih pevača – Jaroslave Benke Vlček iz Novog Sada i Borisa Babika iz Stare Pazove. Oba pevača su posle mnogo godina ponovo nastupili na pivničkom podijumu, na kojem su nekada stajali kao pobednici. Osim njih predstavili su se i gosti iz Padine, kamerni hor Viljema Figuša Bistrog pod vođstvom Janka Tomeka, koji interpretirao tri slovačke narodne pesme acapella.

Ovogodišnji Susret u pivničkom polju imao je i neke novine. Jedna je nagrada NSSNM koja se dodeljuje apsolutnom pobedniku festivala. Druga novina je dizajn i forma biltena, o čijem objavljivanju se pobrinuo Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka. Bilten sadrži i Festivalsku pesmaricu, odnosno tekstualni i notni zapis nekih pesama koje su izvođene na prošlogodišnjem festivalu. Ulogu koordinatora i u slučaju ovog festivala delimično je vršio Marjan Pavlov.

Kada je reč o festivalu dečijeg folklora Od zlata kapija, ugovor o međusobnim pravima i obavezama osnivača i organizatora nije bio potpisan. Uprkos tome, ZKVS ispunio je svoju obavezu iz finansijskog plana i podržao onaj segment o kojem se organizator KIS Kisač izjasnio kao problematičnom. Budući da je čuveni kisački zamak – scena, na kojoj  deca nastupaju, već dotrajao, bilo je potrebno izgraditi novi. Na taj način, sredstva iz budžeta ZKVS isplaćena su Pavlu Kozi iz Kisača, idejnom tvorcu ove scenografije, koji je u 2013. godini izradio, po uzoru na staru, potpuno novu scenografiju. 

Ugovor nije potpisan ni kada su u pitanju festivali slovačke popularne muzike Zlatni ključ i Leti pesma, leti. ZKVS je u skladu sa planom i programom izvršio svoje obaveze a one su bile usmerene na kvalitativno poboljšanje raznih segmenata festivala. Tako smo u okviru Zlatnog ključa podržali realizaciju revijalnog dela programa, koji je bio posvećen Kvetoslavi Benkovoj dok smo u slučaju festivala Leti pesma, leti realizovali angažovanje svih muzičara, izradu muzičkih aranžmana a deo sredstava usmeren je na produkciju CD-a festivala.

Program 2: Razvoj kulturne produkcije u manjim sredinama

ZKVS je raspisao konkurs za nove folklorne koreografije u sredinama u kojima je potrebno oživeti amatersku i kulturnu delatnost vojvođanskih Slovaka. Cilj ovog konkursa je podržati mlade plesne pedagoge i koreografe iz redova vojvođanskih Slovaka, stimulisati novu kulturnu produkciju, povećati kvalitet u oblasti foklorne delatnosti i istovremeno podstaći aktivnost amaterskih kolektiva u manjim sredinama.

Uslovi konkursa odredili su, da se mogu prijaviti plesni pedagozi i sastavljači folklornih koreografija, koji su trebali podneti i pismenu saglasnost folklornog ansambla, odnosno grupe, koja je zainteresovana za saradnju sa kandidatom. Konkurs se odnosio i na folklorne ansamble za odrasle, kao i dečije grupe a kandidati su obavezni da naprave terensko istraživanje na osnovu kojeg će sastaviti koreografiju i uvežbati ansambl. Prikupljen digitalizovan materijal sa terenskog istraživanja (pesme, razgovore o tradicijama i običajima, fotografije starih nošnji, video zapise plesnih elementala itd.) kanditati su obavezni predati ZKVS. Koreografija treba da bude uvežbana do aprila 2014 godine i predstavljena na jednom od svemanjinskih folklornih manifestacija.

Prema konkursu je bilo tačno određeno, da će kandidat dobiti finansijsku nagradu od 40 000,00 a ansambl 20 000,00 din za troškove vezane za projekt (npr. Muzička pratnja, putni troškovi koreografa, nošnje itd.). Do 20. decembra, kada je bio krajnji rok za prijavu kandidata, na adresu ZKVS se prijavilo devet koreografa koji planiraju da pripreme koreografije iz jedanaest naših sredina. Do kraja januara 2014 će biti imenovana komisija, koja će odrediti ko će od prijavljenih kandidata dobiti finansijsku podršku iz ZKVS.

Program 3: Kultura sećanja - obeležavanje godišnjica i jubileja

3.1. 200. godina od smrti pesnika, lingviste, etnografa i publiciste Juraja Ribaja 

Bibliofilija Upřimné myšlení při harmonice u pána Rennera v Praze 25. řijna 1782.

Već u petak 4. januara 2013. godine u ZKVS održala se prva manifestacija ove godine. Reč je o književnoj večeri posvećenoj Juraju Ribaju (27. marta 1754 – 31. decembra 1812), značajnoj i cenjenoj ličnosti u istoriji slovačke kulture, za nas važnoj pre svega zato što je četrnaest godina delovala u Savinom Selu (tada Torži), gde je od 1798. godine sve do smrti bio sveštenik u nemačkoj parohiji. Ujedno se bavio lingvistikom, publicistikom, etnografijom i drugim naučnim disciplinama. 

Prema Hrestomatiji slovačke vojvođanske poezije autora Vićazoslava Hronjeca,  Juraj Ribaj je i naš prvi pesnik. U to ga svrstava prvenstveno pesma Upřimné myšlení při harmonice u pána Rennera v Praze 25. řijna 1782. koja je prema mišljenju autora na nivou savremene moderne pesme iako je napisana pre više od dva veka. Upravo ta pesma, na slovački prepevana zahvaljujući Ljubomiru Feldeku, izašla je kao najnovija bibliofilija Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka i Slovačkog izdavačkog centra. Bila je vodeća tema i ove književne večeri na kojoj su aktivno učestvovali pre svega Vićazoslav Hronjec i dr Jaromir Linda. 

Otkrivanje spomen-ploče Juraju Ribaju u Savinom Selu, 23.02.2013.

U subotu, 23. februara 2013. godine, u Savinom Selu se okupio veliki broj poštovalaca dela Juraja Ribaja. Među njima je bio i ambasador Slovačke Republike u Beogradu Jan Varšo, predsednica Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine Ana Tomanova Makanova, predsednik Opštine Vrbas Milan Stanimirović, takođe, stručnjaci iz Slovačke – sa Filozofskog fakulteta UK iz Bratislave i Slovačkog narodnog muzeja iz Martina, dalje iz Češke – iz Pedagoškog muzeja J.A. Komenskog, Biblioteke Strahovskog manastira, Nadacije za istraživanje kulture u srednjoj Evropi, kao i predstavnici Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Spomen-ploču svečano su otkrili ambasador SR Jan Varšo i predsednica Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine Ana Tomanova Makanova.

Juraj Ribaj (1812-2012) – život i delo Međunarodna naučna konferencija

Međunarodna konferencija se održavala povodom svečanosti obeležavanja 200-godišnjice smrti slovačkog lingviste, pesnika, slaviste i bibliografa Juraja Ribaja (1754-1812). Opširnije o konferenciji govori se u Programu 6: Konferencije i savetovanja.

3.2. 110 godina od dolaska slovačkog kompozitora - tvorca prve slovačke opere - Vilijama Figuša Bistrog u Padinu

Samo dvojica kompozitora iz Slovačke imaju zapisano u svojoj biografiji da su živeli ovde, među nama, i delili, makar i na kratko, našu  sudbinu na Donjoj zemlji. Jedan od njih je Viljem Figuš Bistri, a drugi Mikulaš Šnajder Trnavski. Činjenica da su ovde živeli i stvarali predstavlja dobar povod da se i danas baci svetlo na njihovo delo, i upravo u tom duhu Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka je u subotu, 07. septembra 2013. pripremio u Padini jedinstveni muzički doživljaj. Sastojao se od kompozicija V. F. Bistrog, kao i od video-materijala koji je rečju i slikom bliže predstavio ovu ličnost brojnoj publici. ZKVS obezbedio je notni materijal, obratio se muzičkim interpretatorima (Ljudmila Beređi Stupavski, Jaroslava Benka Vlček, Marek Stupavski, Dina Šuklar, kamerni hor „Musica Viva“), a ovim povodom osnovan je i muški kamerni hor nazvan po imenu Viljema Figuša Bistrog. Kao izlet u davne godine (1903-1907) i kao dopuna podataka o samom kompozitoru, priređeni su i video-materijali na temu i tekstove mgr. art Miline Sklabinski, a uz pomoć slikovnog materijala PhDr Marijane Bardiove PhD, takođe moderatora Jana Struhara i Marte Pavčok, iskusni televizijski radnik Ljubiša Sremčević uradio je montažu video-priloga koji su zaokupili pažnju prisutnih. Smenjivali su se sa muzičkim tačkama i učinili dinamičnijim ceo tok koncerta. S obzirom na to da je reč o manifestaciji ozbiljne muzike, treba istaći da je privukla pažnju brojne publike, što opet govori da i muzičko-umetnički programi moraju da nađu svoje mesto u kulturnoj ponudi manjih sredina.

Koncert posvećen delu Viljema Figuša Bistrog bio je i u Novom Sadu

Posle uspešnog koncerta u Padini potekla je ideja da se pripremljeni repertoar ponovi i u Novom Sadu. Koncert se održavao kao prateća manifestacija 9. muzikološke konferencije u sali Studija M Novosadskog radija. Osim već pomenutih muzičara koji su nastupili na  koncertu u Padini, za ovu priliku pripremljena je još jedna kompozicija za violinu i klavir V. F. Bistrog. Međutim, verovatno najveću vrlinu cele manifestacije predstavljala je činjenica da je koncert profesionalno snimila Radio-televizija Vojvodina, koja ubuduće u svojim programima može kvalitetno da propagira muziku ovog slovačkog kompozitora. Objavljivanjem kvalitetnih snimaka, kako tehnički, tako i u smislu muzičke interpretacije, došli smo do istinske propagacije ove ličnosti iz sveta muzike i njenog dela. Ujedno, na taj način smo obrazložili naš moto – da vlastitu kulturu unapređujemo i širimo u najvećim mogućim okvirima.

3.3. 150. godišnjica rođenja Jana Čajaka

Jubilej 150-godišnjice rođenja Jana Čajaka u 2013. godini obeležavao se na različite načine. Prvenstveno,  centralnim programom koji je organizovala Osnovna škola „Jan Čajak“ u Bačkom Petrovcu, ali i kroz druga kulturna dešavanja. I ZKVS se podsetio ove godišnjice kada je 19. decembra 2013. godine, na dan rođenja Jana Čajaka organizovao poseban program u svojim prostorijama. Reč je o dramskoj etidi pod nazivom Epistole o Čajaku koju je osmislio kreativni tim u sastavu: Anamarija Boldocki Grbić i Jan Čanji. Kamerno veče inscenirano kao pozorišna etida obrazovano je od nekoliko slika. Radi se o mešavini igranih pasaža i video snimaka – o savremenim zbivanjima isprepletenim imaginarnim prizorima i zanosom,  o citatima iz Čajakovog života i dela, o susretima sa savremenim realnim ličnostima, kao i sa književnim likovima. Čuli su se i nadrealni, odnosno nerealizovani citati, te je u tom smislu cela etida delovala potpuno postmodernistički.

Posredstvom ovakvih uspomena autorski par, ali i glumci Miroslav Babjak i Jan Žolnaj, istovremeno su pokušali da kažu istinu i o nama, o našem odnosu prema istaknutim precima, bez kojih bismo danas u potpunosti drugačije funkcionisali. Da nije bilo Čajaka i mnogih drugih pronicljivih aktivista, verovatno ne bismo imali na šta da nadovezujemo i vršimo nadgradnju sopstvene kulture.

3.4. 100 godina postojanja Kulturno-umetničkog društva „Jedinstvo“ u Šidu

Kulturno-umetničko društvo „Jedinstvo“ u Šidu obeležilo je u 2013. godini stotu godišnjicu osnivanja brojnim programima. Tokom cele godine muzički, folklorni i drugi programi održali su se u sedištu ovog društva, dok je vrhunac proslave bila svečana akademija i prikazivanje dokumentarnog filma o životu šidskih Slovaka. Na svoj način i ZKVS potpomogao je obeležavanje ovog događaja, pošto je 30. maja u pozorišnoj sali organizovana prezentacija knjige Slovaci u Srbiji s aspekta kulture. Tom prilikom podeljene su brojne knjige šidskim Slovacima, a poseban poklon povodom jubileja, bile su uvećane fotografije Šida autora Mihala Madackog, objavljene u pomenutoj knjizi. Paneli, na kojima su šidski motivi, danas su izloženi u pozorišnoj sali, koju SKUD „Jedinstvo“ koristi kada prezentuje svoj rad na unapređivanju kulture ovdašnjih Slovaka.

Na prigodan način uručene su knjige ili ostvarena saradnja i prilikom obeležavanja sledećih jubileja: priprema publikacije o NSSNM povodom 10-godišnjice delovanja Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine, prezentacija drugog izdanja knjige Slovaci u Srbiji s aspekta kulture u Selenči povodom 255-godišnjice dolaska Slovaka u Selenču, uručene knjige prilikom manifestacije obeležavanja 240 godina od dolaska Slovaka u Kisač, 190-godišnjice od dolaska Slovaka u Janošik, 10-godišnjice obnavljanja delatnosti Društva kisačkih žena, 110-godišnjice slovačkog amaterskog pozorišta u Staroj Pazovi i sl.  

* * * 

3.5. Samostalna izložba Alžbete Čižik – najstarije naivne slikarke u Srbiji

Po redu 66. samostalna izložba naivne slikarke Alžbete Čižik koja se održavala 18. aprila 2013. godine u Novom Sadu, ujedno je bila i prva izložba radova naivnog slikarstva u ZKVS. Ekspoziciju čini  25 ulja na platnu, koja je iz svog bogatog fonda u ZKVS donela Galerija naivne umetnosti iz Kovačice. Direktorka Galerije Marija Raspirova istakla je da je za bogatstvo fonda ove ustanove zaslužna i Alžbeta Čižik koja im je poklonila najveći broj slika. Ujedno, u uvodu programa vernisaža je rekla da joj je drago što će se naivna umetnost na ovaj način predstaviti i u Novom Sadu, u gradu u kojem se dela umetnika iz Kovačice ne izlažu tako često.

Život i delo najstarije naivne slikarke (ne samo po godinama, već i kada je reč o stvaralaštvu) prisutnima je približio likovni kritičar Vladimir Valenćik. Izložbu je otvorila rukovodilac Odeljenja za proučavanje narodne kulture Etnografskog muzeja u Beogradu dr Vesna Marijanović. Pre otvaranja izložbe, Vesna Marijanović je iznela svoje mišljenje i o tematskom aspektu izloženih slika. Na izložbi je učetvovala i reč uzela i sama autorka, koja je otkrila da je oduvek želela da izlaže u Novom Sadu, zahvalivši se Zavodu što joj je to omogućio. 

3.6. Otvorena samostalna izložba Marije Gaško povodom njenog 65. rođendana

U četvrtak, 01. avgusta 2013. godine u Novom Sadu, u prostorijama ZKVS otvorena je retrospektivna izložba slika Marije Gaško koja se održavala povodom njenog 65. rođendana a u sklopu 52. Slovačkih narodnih svečanosti. Ekspoziciju, koju čini 28 slika, počevši od onih najstarijih iz 1972. godine, pa sve do najnovijih, koje su nastale ove godine, došao je da pogleda veliki broj poštovalaca dela Marije Gaško i uopšte ljubitelja vizuelne umetnosti. Vernisažu je ukazao čast svojim prisustvom i Igor Furđik, predsednik Kancelarije za Slovake koji žive u inostranstvu, i Jan Varšo, ambasador Slovačke Republike u Beogradu. Izložbu je otvorila Zdenka Valent Belić, predsednica Odbora za kulturu NSSNM.  Izložba M. Gaško bila je u ZKVS otvorena do kraja septembra, a posetio ju je veliki broj ljubitelja umetnosti. 

3.7. Mala velika zajednica Slovaka u Dobanovcima – povodom 10-godišnjice obnavljanja delatnosti društva

ZKVS predstavio je svoju delatnost, posebno drugo izdanje publikacije Slovaci u Srbiji s aspekta kulture i u Dobanovcima. Svojevrsno priznanje za nesebičnu i istrajnu delatnost u slovačkoj zajednici u Dobanovcima predstavljalo je i uručivanje knjige Slovaci u Srbiji s aspekta  kulture predsedniku KPD „Šafarik“ Željku Čapelji, koji je, kako u okviru ovoga, tako i kada je bilo reči o svim drugim projektima, doprineo njihovoj kvalitetnijoj realizaciji. Tim povodom, ZKVS je uručio još nekoliko primeraka knjige, tako da je sada poseduju KPD „Šafarik“, OŠ „Stevan Sremac“, Mesna zajednica u Dobanovcima, tamošnji MOMS, Skupština opštine Surčin i druge ustanove.  Trenutke provedene sa dobanovačkim Slovacima učinila je prijatnijim devojačka pevačka grupa koja deluje pri SKPD „Šafarik“ u Dobanovcima, koja je pevala slovačke narodne pesme, ali i po jednu makedonsku i srpsku narodnu pesmu. 

3.8. Slovaci u Srbiji s aspekta kulture u 240. godišnjoj Selenči

U sredu, 20. novembra 2013. godine, u prostorijama Evangelističke crkve u Selenči, održana je prezentacija knjige Slovaci u Srbiji s aspekta kulture. Publikaciju su prezentovale autorke, Milina Sklabinski i Katarina Mosnak, dizajner Đula Šanta i fotograf Mihal Madacki. Na prezentaciji knjige bili su prisutni predstavnici kulturnog i društvenog života Selenče, koji su ukratko  izrazili mišljenje o knjizi. Prisutnima su se obratili sveštenik  evangelističke crkvene opštine i senior bački Vladimir Valent, predsednik MOMS-a Jan Šimonji i direktorka osnovne škole PaedDr Svetlana Zolnjan.

3.9. O portretima značajnih ličnosti u ZKVS

U ZKVS, sa portretima Jozefa Podhradskog i Jana Branislava Mičateka, zbirka Portreti ličnosti vojvođanskih Slovaka se uvećava. Broj od do sada šest izrađenih  slika ove godine povećao se za dve nove. Projekat pod nazivom Portreti slovačkih vojvođanskih ličnosti već treću godinu realizuje ZKVS a podržava ga Kancelarija za Slovake koji žive u inostranstvu. Prva četiri portreta u 2011. godini naslikao je Pavel Pop, godinu dana kasnije dva portreta je izradio Pavel Čanji, a ove godine se u projekat ponovo uključio akademski slikar Pavel Pop.  Njegovom četkicom su ovog  puta naslikani portreti Jozefa Podhradskog i Jana Branislava Mičateka. Cilj projekta je na umetnički način oživeti ličnosti iz kulturne prošlosti vojvođanskih Slovaka. Projekat ujedno doprinosi većoj propagaciji slovačke vojvođanske kulture u Srbiji, u Slovačkoj i u inostranstvu, ali podstiče i savremeno likovno stvaralaštvo akademskih slikara iz redova vojvođanskih Slovaka. Do sada izrađeni portreti Karola Miloslava Lehotskog, Mihala Milana Harminca, Vladimira Hurbana Vladimirova, Palja Bohuša, Zuske Medveđove, Mihala Babinke, Jozefa Podhradskog i Jana Branislava Mičateka izloženi su u galeriji Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka. Posle dopunjavanja zbirke, ZKVS planira da organizuje izložbu koja će biti  pokretnog karaktera. 

* * * 

3.10. Prezentacija slovačke kulture u prostorijama ZKVS u Novom Sadu

U ZKVS se u petak, 24. maja 2013. godine održavao multimedijalni program posvećen manifestaciji Dani slovenske kulture. Veče je anticipiralo vikend-manifestaciju posvećenu slovenstvu i njegovim oblicima u kojima danas egzistira u Vojvodini. O kulturi vojvođanskih Slovaka govorilo se s aspekta razvoja slovačke književnosti, o čemu je govorila predsednica OZK NSSNM Zdenka Valent Belić. Kroz formu atraktivne video-prezentacije prisutni su mogli da pogledaju najvažnije tačke u razvoju ove discipline u periodu više od dva veka, i dosta toga da čuju o njima. Drugi deo programa bio je posvećen publikaciji Slovaci u Srbiji s aspekta kulture. Putovanje slovačkim svetom u Srbiji bilo je prikladno ilustrovano, pored ostalog, i spletom pesama iz Bačke, Banata i Srema, koji su verno izveli muzičari Ervin Malina, Đorđe Petriško, Aleksandra Majtan, Vladimir Turčan i Miroslav Opavski, kao i pevačice Ana Struhar, Ana Zornjan i Jaroslava Vrška Opavski. Program koji je posetiocima predstavio delić slovačkog sveta u Srbiji, ubraja se u akcije koje je organizovao grad Novi Sad u okviru manifestacije Dani slovenske kulture. Ova manifestacija se u Novom Sadu održavala od 24. do 26. maja 2013. i bila je posvećena afirmisanju slovenske kulture, s naglaskom na književnu umetnost dvanaest država u kojima žive slovenski narodi. Ovim se ujedno podsetilo na 1150-tu godišnjicu od početka misije prosvetitelja Ćirila i Metodija.

U ZKVS održano je i književno veče na kojem je predstavljeno delo mladog slovačkog autora Mareka Zakopčana, a prisutni su istovremeno imali mogućnost da upoznaju i savremeno književno stvaralaštvo u Slovačkoj. Marek Zakopčan iz Banske Bistrice, mladi slovački prozaista, autor je pet romana, srednjoškolski nastavnik, ali u prvom redu ljubitelj humora u svim njegovim oblicima (kako se sam predstavlja). Počeo je da piše već u srednjoj školi. Kao dvadesetjednogodišnjak, dakle u 2008. godini, objavio je svoj prvi roman Miesto tieňov, koji ima dva dela i koji čitaoci mogu prepoznati i kao kriminalističku seriju na TV Markiza. Te iste godine objavio je i knjigu Zradná vášeň, koja je pre svega namenjena nežnim, romantičnim ženskim dušama. Najveći uspeh do sada je najverovatnije požnjeo roman Nevinní zmätkári – komedija namenjena svim starosnim grupama, svima koji smeh smatraju začinom života. U maju 2013. godine izašao je njegov istorijsko-pustolovni roman Plamene hriechu. Marek je uspeo da se u mladoj životnoj dobi uvrsti među imena slovačke književnosti, što kod nas, vojvođanskih Slovaka nije ni tako često, ni jednostavno. Ne znamo, doduše, da li iz razloga što u sadašnjosti nemamo književno aktivne mlade autore, ili što se stalno čeka da neki literarni talenti „sazru“. O ovom problemu je razmišljao   i gost večeri u razgovoru sa moderatorkom Katarinom Mosnak. A odgovor se mogao naslutiti već na samoj večeri, koja je upravo bila posvećena mladim autorima početnicima, ili mladim ljubiteljima pisane reči. Razgovaralo se o savremenom slovačkom stvaralaštvu, o prilikama u izdavaštvu, o odnosima među autorima i autorkama i sl. Autor je prisutnima govorio o tome šta je mladom čoveku potrebno za uspeh, ako nema ništa, osim svog talenta i snova. Ukazao je na najčešće greške pri pisanju, ali i na osobenosti koje prate stvaranje doživljaja, ujedno predstavljajući svoje objavljene knjige i otkrivajući aktuelne planove.

Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka bio je i domaćin susreta predstavnika odeljenja za kreativnu industriju Evropske preduzetničke mreže. Godišnje poslovno okupljanje predstavnika odeljenja za kreativnu industriju Evropske preduzetničke mreže iz 20 zemalja EU, koji su izneli svoja iskustva i govorili o novim mogućnostima saradnje, održavalo se u okviru konferencije o Kreativnoj industriji CRINSS. Održano je u prostorijama Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka u danima 12. i 13. septembra 2013. Bila je to jedinstvena prilika da se inostranim gostima i ujedno istaknutim kulturnim aktivistima u evropskim okvirima predstavi funkcionisanje jedne od slovačkih manjinskih ustanova u Srbiji. Delatnost ZKVS na engleskom jeziku prezentovala je direktorka ZKVS Milina Sklabinski, a zatim se govorilo o mogućnostima učešća ZKVS u velikim evropskim projektima.

U ZKVS se 17. decembra održalo predbožićno veče posvećeno deci, na kojem su učestvovali glumci, pevači, književnici, igrači i mnogi drugi. Tog dana u večernjim satima u prostorijama Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka odjekivao je dečiji smeh, aplauzi, a svuda okolo se širila predbožićna, dobra i pozitivna atmosfera. Tog dana Zavod je ugostio decu iz Novog Sada, Kisača, Čelareva i drugih mesta. Cilj večeri bilo je da se okupe pre svega novosadska slovačka deca, ali i deca iz okolnih mesta i  da im se ponudi kvalitetni, dečiji kulturni sadržaj na slovačkom jeziku. O potrebi organizovanja sličnih akcija svedoči i činjenica da je odziv dece bio velik. Te večeri smo poželeli dobrodošlicu mališanima kojih je bilo preko šezdeset, njihovim roditeljima, učiteljima, studentima, profesorima. Moderatori programa bile su lutke, iza kojih su se krili Jan Žolnaj i Branislav Čeman. Lutke su vodile decu kroz ceo program, približile im mesto gde se nalaze, goste večeri, kao i Čarbolog, časopis studenata slovačkog jezika i književnosti u Novom Sadu, i izložbu Ljubomira Sopke sa ilustracijama za decu. O Čarbologu i njegovom najnovijem broju, koji je tokom večeri ujedno imao i svoju prezentaciju, deci je pričala studentkinja 4. godine sa Odseku za slovakistiku Martina Bartoš, a o izložbi Ljubomira Sopke govorio je i Pavel Matuh, pošto autor nije bio prisutan. Predstavljene su i pesme sa poslednjeg festivala Leti pesma, leti koji je održan prethodnog vikenda u Kovačici. Nagrađene pesme pevale su Aleksandra Vašek, Iveta Kovač, Valentina Halupa, kao i Martin Javornik koji je izveo pobedničku kompoziciju Leto, drago leto. Na književnoj večeri je učestvovala i Ema Stupavski, prikazala svoj ples za koji je dobila značajno priznanje u Češkoj Republici. Vladalo je pravo predbožićno raspoloženje, a deca su dobila paketiće kao što i dolikuje na predbožićno veče. Organizovan je mini-kviz, gde su zahvaljujući tačnim odgovorima na jednostavna pitanja o kulturi vojvođanskih Slovaka deca imala mogućnost da osvoje kvalitetne dečije slovačke knjige. Sva prisutna deca dobila su i bogate poklone koje je za njih pripremio ZKVS. O uspehu i potrebi da se deci ponude slični slovački kulturni sadržaji svedoči ne samo broj dece, koja su učestvovala na večeri, već i radost i osmesi koji su bili na njihovim licima tokom celog programa, koji su pratili gotovo netremice.

Program 4: Programi stručnog usavršavanja i obrazovanja u kulturi i umetnosti

ZKVS je započeo proces izrade predloga strategije razvoja kulture Slovaka u Srbiji za period 2013 – 2018 na kraju 2012 godine. Predlog se odnosi na oblasti kulture, koje definiše zakon o kulturi (2009) a na njegovoj izdradi su imali učešće mladi stručnjaci za pojedine oblasti kulture. U okviru procesa izrade strategije, članovi tima su bili edukovani u radionicama i na osnovu dobijenih saznanja su definisali osnovne pojmove procesa strateškog planiranja razvoja slovačke kulture u Srbiji. Nakon edukacije stručnjaci su trebali izraditi stateški predlog za konkretnu oblast kulture u skladu sa unapred pripremljenim smernicama. Strateški predlozi stručnjaka su bili prezentovani a o njima se diskutovalo u okviru samog tima, posle čega su bili korigovani i sjedinjeni. Dve radionice je organizovao i vodio Miroslav Keveždi, stručnjak za pitanja kulturne politike a u njima su učestvovali (za oblasti) Izdavaštvo, književnost i jezik /Zuzana Tir, Ana Margareta Valent, Kristijan Obšust/, Delatnost biblioteka /Zdenka Valent Belić/, Kulturna baština /Marijan Pavlov/, Narodna kultura /Ivan Bagljaš, Katarina Mosnak/, Delatnost galerija, slikarstvo i dizajn /Đula Šanta, Ana Maljah, Jasmina Simonović/, Pozorišna delatnost /Kristina Kovač, Ivana Vozar/, Muzika /Milina Sklabinski, Ana Zornjan/, Kultura u medijima /Ana Funćik/ i Arhitektura /Ana Fekete/.  Radi se o mladim stručnjacima, koji iza sebe imaju brojne rezultate u pojedinim oblastima slovačke kulture u Vojvodini. Na osnovu dve stručne radionice a nakon toga i skupa stručnjaka da bi se rezultati dobijeni na ovaj način analizirali smo dobili dokument, koji je bio predat članovima odbora za kulturu na dalju analizu i procenu.

RAZVOJNO-ISTRAŽIVAČKO ODELJENJE

Program 5: Izdavačka delatnost ZKVS

5.1. Milina Sklabinski i Katarina Mosnak: SLOVACI U SRBIJI S ASPEKTA KULTURE, drugo dopunjeno izdanje

S obzirom na izvanredno interesovanje za knjigu Slovaci u Srbiji s aspekta kulture, Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka pripremio je njeno drugo, dopunjeno izdanje. O knjizi Slovaci u Srbiji s aspekta kulture, o njenoj naučno-istraživačkoj pripremi, izdavačkom timu, brojnim prezentacijama održanim u zemlji i inostranstvu i postignutim uspesima, već se mnogo govorilo. O tome da je pobudila interesovanje javnosti najbolje svedoči činjenica da je njen prvi tiraž od 1000 primeraka izuzetno brzo rasprodat, te su iste godine kada je knjiga objavljena, dakle u 2012. godini, počele pripreme za njeno drugo, dopunjeno izdanje.

Podsetićemo samo da je posle promocije knjige u auli Vlade AP Vojvodine (18. januara 2012.) knjiga bila predstavljena u sedamnaest sredina u Vojvodini (Kisač, Silbaš, Pivnice, Kovačica, Lalić, Novi Sad – 3  prezentacije, Hajdučica, Janošik, Gložan, Stara Pazova, Aradac, Vojlovica, Padina, Bački Petrovac, Dobanovci, Selenča, Šid), kao i u Bratislavi, Melburnu, Torontu, Vindzoru, u Nemačkoj i u Banskoj Bistrici. Svaka od prezentacija odlikovala se originalnim programom, srdačnošću i prijatnošću domaćina koji su se pobrinuli i za propagiranje događaja u sopstvenoj sredini. Za takav rad im se ZKVS zahvalio na adekvatan način i to time, što je organizatorima predao deo finansija dobijenih prodajom knjiga. Na taj način smo podržali mnoga kulturno-umetnička društva, mesni odbore Matice slovačke, crkvenu opštinu, odnosno osnovnu školu. Po jedan primerak knjige poklonili smo slovačkim bibliotekama, školama, evangelističkim opštinama, mesnim zajednicama, mesnim odborima Matice slovačke, udruženjima i svim organizacijama koje se interesuju za slovačku kulturu i deluju u sredinama u kojima smo organizovali prezentaciju. Velika čast je ukazana autorkama knjige Milini Sklabinskoj i Katarini Mosnakovoj i na 18. međunarodnom sajmu knjiga u Novom Sadu, kada je ovom delu dodeljena Specijalna nagrada za izdavački poduhvat godine. Nagradu je uručio predsednik komisije Nenad Šaponja sa obrazloženjem da se Specijalna nagrada dodeljuje za temeljno urađeno, celovito i visokim grafičko-izdavačkim standardom obrađeno precizno oslikavanje kulturnog razvoja slovačke manjine u Srbiji.

Knjizi je odato priznanje i  prilikom programa otvaranja Slovačkih narodnih svečanosti, čiji je scenario pripremila Milina Sklabinski a režirao Miroslav Benka. 

Drugo dopunjeno izdanje objavljeno je 01. juna 2013. godine. Doune su vezane za poglavlja o Slovacima koji žive u Sremskoj Mitrovici (autor Marjan Pavlov) i  Savinom Selu (autor Juraj Bartoš). Na taj način knjiga Slovaci u Srbiji s aspekta kulture ovog puta je obuhvatila 36 lokacija u kojima su Slovaci imali ili imaju organizovani kulturni život. Sredine su predstavljene tekstualno i posredstvom fotografskih i arhivskih dokumenata, i savremeno originalno urađenih fotografija.   Drugo izdanje smo dopunili i kvalitetnim materijalom iz Slovačkog narodnog muzeja, Slovačke narodne biblioteke i iz njenog Arhiva književnosti i umetnosti u Martinu. Tome su doprineli i mnogi pojedinci koji su nam ukazali na nedostatke odn. mogućnosti poboljšanja kvaliteta prvog izdanja. Na 21. strani predstavljena je tabela podataka sa popisa stanovništva Srbije u 2011. godini, koju nam je, za ovo izdanje, pružio Statistički zavod RS. U poređenju sa podacima koje navodimo u knjizi prema popisu stanovništva u 2002. godini, vidljivo je da je broj Slovaka u Srbiji u 2011. godini pao sa 59 061 na 52 750. To je pad  za više od sedam hiljada Slovaka.  U 2013. godini knjiga je predstavljena u Dobanovcima, Šidu, Selenči, na Beogradskom sajmu knjiga, takođe u nemačkom Gomaringenu, kao i u Banskoj Bistrici i Martinu u Slovačkoj Republici. O ovim prezentacijama možete da pročitate više u Prezentacionoj delatnosti ZKVS. Ovog puta u obimu od 410 strana i nadalje predstavlja kratak pregled snaga koje su uložene ili se ulažu u sadašnjosti, s ciljem očuvanja i unapređenja slovačke kulture na ovim prostorima.

5.2.  Zuzana Čížikova: LITERARNO STVARALAŠTVO JANA LABATA, doktorska dizertacija 

Publikacija Književno stvaralaštvo Jana Labata predstavlja doktorsku disertaciju Zuzane Čižikove. Knjiga je objavljena 2013. godine u Slovačkom izdavačkom centru u Bačkom Petrovcu u ediciji Doktorske disertacije, uz finansijsku podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje i NSSNM. Ravnopravni zajednički izdavač ove knjige je Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka. Dr Zuzana Čižikova u svojoj doktorskoj disertaciji govori o književnom stvaralaštvu Jana Labata, pri čemu u potpunosti poštuje autorovo shvatanje pesničke reči, književnosti i uopšte, svakog izraza duhovne delatnosti. Mnoga Labatova dela su neprekidno živa u čitalačkoj svesti, njegov književni rukopis nosi njegov pečat. Celokupno Labatovo književno delo je u velikoj meri imalo uticaja na formiranje, oblikovanje i usmeravanje moderne slovačke vojvođanske književnosti. U procesu svog književnonaučnog istraživanja, Zuzana Čižikova je ocenila celokupno književno stvaralaštvo Jana Labata kao kulturnu i antropološku konstantu naše istorije na ovim prostorima. Upravo zbog toga ovoj problematici posvećuje datu publikaciju. 

5.3. Kolektiv autora: SILBAŠ – Kulturne tradicije Slovaka u Bačkoj, monografija

Monografija Silbaš na 430 strana, rečju i bogatim fotografskim materijalom pruža pregled kulturnih tradicija Slovaka koji žive u ovom bačkom selu. Kolektiv autora obradio je teme kao što su: istorija Silbaša, međulokalni kontakti, silbaški Slovaci u svetu, etnografske crte, tradicionalna zanimanja, gastronomija, transformacije tradicionalne arhitekture, delatnost društava, svatovski običaji i narodne pesme. Za istraživanje i prikaz ovih realija zaslužni su stručnjaci: prof. PhDr Jaroslav Čukan, CSc. (urednik), mr Jana Ambrozova PhD, ing. Marian Jarek, doc. PhDr Ivana Kontrikova Šustekova, PhD, PhDr Mihal Krupaš, PhD, doc. PhDr Ladislav Lenovski, PhD, PhDr Boris Mihalik, PhDr, mr art. Milina Sklabinski i Jan Širka. Recenzenti su bili: doc. PhDr Mihal Babjak, mr i prof. PhDr Zuzana Benjuškova, CSc. Cilj njihovog uključivanja u ovaj projekat bilo je da se sa jedne strane obezbedi relevantan i kvalitetan sadržaj monografije, a sa druge strane da se prodube odnosi i razvije saradnja sa stručnjacima iz Slovačke.Kratkoročna, ponovljena, kolektivna terenska istraživanja radi prikupljanja materijala za ovu knjigu o načinu života silbaških Slovaka, autori su započeli u proleće 2012. godine, a završili u proleće 2013. godine. Prethodile su im studije već objavljivanih izvora o Silbašu i Slovacima u nekadašnjoj Jugoslaviji u monografijama i časopisima. U tom smislu govorimo i o upoznavanju sa materijalima arhiviranim u parohiji Slovačke evangelističke a.v. crkve u Silbašu, kao i sa godišnjacima evangelističke crkve. Autori su koristili i saznanja koja su stekli prilikom istraživanja u Pivnicama, ali i u Erdeviku i Boljevcima, koja su u vezi sa posmatranom sociokulturnom sredinom. Cilj skladištenja foto-dokumentacije iz porodičnih arhiva bila je vizuelna ilustracija tekstova, ali i težnja da se zainteresuje što širi krug silbaških Slovaka za pripremu publikacije da bi je na taj način doživeli kao svoju. 

5.4. Pokroviteljstvo izdavanja časopisa NOVÝ ŽIVOT

ZKVS je podržao izdavanje časopisa za kulturu i umetnost Nový život i sa tim ciljem je uplatio 390 000,00 dinara na račun Slovačkog izdavačkog centra u Bačkom Petrovcu. Osim finansijske podrške ni na koji drugi način nije učestvovao u pripremi i realizaciji ovog časopisa. ZKVS ne poseduje ni digitalnu formu časopisa, koju bi želeo, mogao i znao da propaguje na portalu www.slovackizavod.org.rs i istovremeno ga sačuvao u svojoj elektronskoj bazi podataka o kulturi vojvođanskih Slovaka.

5.5. Godišnjak ZKVS MAJÁK 

Ciljem izdavanja ovog godišnjaka je objediniti sve aktivnosti, koje je ZKVS u prethodnoj godini realizovao i predstaviti ih javnosti kroz zanimljive fotografije i tekstove. Godišnjak ima 65 stranica i njegov sadržaj je podeljen prema jedinicama, kroz koje ZKVS realizuje svoj program: INDOK, Razvojno-istraživačka jedinica, Prezentacija kulture vojvođanskih Slovaka i Međunarodna saradnja. Ovim rubrikama su dodate i Podržali smo, Bilo je u Zavodu, a obavezan prilog ovog godišnjaka je i Adresar insitucija, ustanova, udruženja, kulturnih centara i kulturno-umetničkih društava vojvođanskih Slovaka. Značajni dodatak godišnjaka su i recenzije ličnosti, kao što su prof. PhDr. Jan Botik, DrSc i Dr. Zoroslav Spevak, naučni prilozi Juraja Bartoša i Anamarije Boldocki Grbić, kao i izjave ličnosti političkog i društvenog života prilikom prezentacije knjige Slovaci u Srbiji sa aspekta kulture u državi i inostranstvu. Godišnjak dokumentuje rad svemanjinske ustanove kulture u 2012 godini i jedan od njegovih najznačajnijih kvatita je činjenica da se priprema na dva jezika. Godišnjak je neprodajnog karaktera i koristi i deli se sa ciljem propagacije.

5.6. Zbornik VIII. muzikološke konferencije – CRKVENA MUZIKA VOJVOĐANSKIH SLOVAKA

U 2013. godini objavljen je najnoviji broj muzikološkog zbornika koji nudi priloge sa VIII konferencije muzikologa i muzičkih stručnjaka. Zbornik se bavi raznim temama iz sveta crkvene muzike vojvođanskih Slovaka. Objavio ga je Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka pod pokroviteljstvom Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine u Srbiji. Autori priloga su: Jana Lengova, Jan Vladimir Mihalko, Janko Siroma, Milina Sklabinski, Juraj Ferik, Slađan Daniel Srdić, Jaroslav Kopčok, Jan Zahorec, Ana Valent, Ljudmila Beređi Stupavski, Jasmina Kotasova Medveđova, Jan Vida, Katarina Vereš i Juraj Suđi. Urednica je Milina Sklabinski, koja čitaocu zbornik predstavllja na sledeći način: S obzirom na prijavljene priloge, na konferenciji su dominirale teme povezane sa evangelističkom crkvenom muzikom što se posledično odslikava i u zborniku. Svojevrsni pregled izučavane problematike dao je prof. Jan Mihalko ArtD, koji se usredsredio na značaj crkvene muzike na bogosluženjima, odn. pri ispunjavanju uloge koju je evangelistička crkva imala u prošlosti i koju ima danas. Jedinstven po svojoj sadržini je prilog orguljaša Janka Sirome koji je napravio pregled orgulja u  slovačkoj sredini, na prostoru Donje zemlje, zabeleživši njihova svojstva, ali i sadašnje stanje ovih veličanstvenih instrumenata. U zborniku publikujemo i članke koji se rukovode mišlju o unapređivanju umeća vojvođanskih kantora kroz ceo 20. vek. Razmatrajući izvore ovoga vremena, nailazimo na brojne napore kako organizovano pristupati ovoj problematici. Važan segment je i pregled svih postojećih crkvenih horova u bačkom i sremskom regionu. Međutim, osim usredsređivanja na aktuelni trenutak, u pojedinim sredinama nam je pošlo za rukom da obezbedimo i studiozna terenska istraživanja koja dokumentuju nastanak i delovanje horova. Ovako su obrađene pre svega Pivnica, Silbaš, Kisač, Selenča u Bačkoj, kao i Stara Pazova u Sremu. Pregled horova u Banatu dat je kompleksno i na taj način obuhvata kako njihovu prošlost, tako i njihovu sadašnjost. S obzirom na to da je Rimokatolička crkva u Selenči u svojim redovima imala reprezentativnu ličnost iz sveta muzike kakva je bio Jan Nosal, u zborniku objavljujemo podatke o njegovom životu i delu, koje je prikupio PaedDr Juraj Suđi. Zbornik sa Muzikološke konferencije po svojoj sadržini predstavlja jedinstven skup dosadašnjih saznanja o izvesnim aspektima crkvene muzike, prisutne u zajednici vojvođanskih Slovaka, i kao takav predstavlja osnovu za dalja istraživanja u ovoj oblasti. Mnogi crkveni arhivi, kao i Celocrkveni arhiv u Staroj Pazovi, sadrže brojne pažljivo složene dokumente i materijale iz naše prošlosti, koji, upotrebljeni u  naučnoistraživačkim stremljenjima, mogu u budućnosti doprineti još mnogim dragocenim saznanjima iz naše kulturne istorije. Razvojem i jačanjem naučnoistraživačkih stremljenja, kao i ulaganjem u buduće istraživače, kao društvo ćemo zasigurno razviti veću svest o bogatom kulturnom nasleđu, kako u okviru naše zajednice, tako i van nje.

Program 6: Konferencije, savetovanja

6.1. Međunarodna konferencija Juraj Ribay 1812 – 2012 – Život i delo

Međunarodna konferencija se održavala povodom obeležavanja 200-godišnjice smrti slovačkog lingviste, pesnika, slaviste i bibliografa Juraja Ribaja (1754-1812). Zajednički su je organizovali Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine, Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka, Katedra za slovakistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i Katedra za slavistiku Filološkog fakulteta u Beogradu. Naučna konferencija pod nazivom Juraj Ribaj (1812-2012) – život i delo, imala je za cilj da podseti i ponovo interpretira život i delo ovog pregaoca koji se svrstava u više kulturnih konteksta. Cilj je bilo usredsrediti se prvenstveno na ono razdoblje koje je povezano sa njegovom delatnošću u Savinom Selu (tada Torži) u Srbiji, gde je u poslednjim godinama života vršio službu evangelističkog sveštenika. Na datu temu govorili su profesori, lingvisti i naučni radnici iz Češke, Slovačke i Srbije. Na bogatu sakupljačko-stvaralačku i bibliografsku delatnost Juraja Ribaja osvrnula se Agata Klimekova iz Slovačke narodne biblioteke u Martinu, dok je o njegovoj biblioteci govorio Jan Pišna iz Biblioteke Strahovskog manastira u Pragu, a o staroj češkoj i slovačkoj štampi iz Ribajeve biblioteke u Országos Széchényi Könyvtár u Budimpešti govorila je Zuzana Čižikova, profesorka na Katedri za slavistiku Filološkog fakulteta u Beogradu. Prvi blok konferencije bio je posvećen bibliografskim istraživanjima Juraja Ribaja a završen je člankom Libri Russici, Serbici et Valachici v knižnici Juraja Ribaya autorke Anete Homzove, koja je na konferenciju došla u ime beogradske Katedre za slavistiku. Drugi blok konferencije bio je posvećen lingvističkoj delatnosti Juraja Ribaja. Dragoceni naučno-istraživački prilog prezentovao je Miroslav Dudok, koji radi na Odseku za slovakistiku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i na Katedri za slovenske filologije Filozofskog fakulteta Univerziteta Komenskog u Bratislavi. Svoj prilog je naslovio Juraj Ribaj i formiranje lingvističke paradigme u slovačkoj i slovenskoj slavistici na prelazu iz 18. u 19. vek. Usredsredio se, dakle, na širi aspekt Ribajevog lingvističkog dela, jer je, kako je rekao pored Bernolaka značajna ličnost moderne slovenske slavistike bio upravo Juraj Ribaj. Verica Koprivica je prisutnima približila rezultate svoga proučavanja u radu O nekim jezičkim pojavama u štampanim delima Juraja Ribaja, a zatim je govorila Snežana Linda Popović o doprinosu Juraja Ribaja slovačkoj i češkoj paremiologiji. Sledili su prilozi posvećeni Ribajevoj pesničkoj i publicističkoj delatnosti i korespondencijama sa Jurajem Dobrovskim i Fortunatom Durihom. Pisac i književni naučnik Vićazoslav Hronjec analizirao je pesmu Upřimné myšlení při harmonice u pána Rennera v Praze 25. října 1782, dok se Jan Šimek iz Praga, iz Pedagoškog muzeja J. A. Komenskog usredsredio na Ribajeve narodnovaspitne spise u kontekstu prosvetiteljske naučne literature: Několik poznámek k prědlohám „Pravidel moresnosti“ a „Katechysmu o zdraví“. O nesačuvanim, nedostavljenim i nikad napisanim pismima između Ribaja i Dobrovskog govorio je Ljubor Matejko ispred Katedre za ruski jezik i književnost Filozofskog fakulteta Univerziteta Komenskog, a analizu korespondencije Ribaja i Duriha predstavio je Jirži Kroupa iz praške Nadacije za razvoj kulture u srednjoj Evropi.

Dosad veoma malo proučavano Ribajevo delovanje u Torži istraživao je Jaromir Linda, docent na Katedri za slavistiku u Beogradu. Njegov članak pod nazivom Prolegomena Ribayiana – Neznámy Juraj Ribay doneo je neke nove informacije o životu i radu Ribaja na našem području, i time doprineo dubljem upoznavanju njegovog celokupnog dela. Tako ćemo iz Lindovog članka saznati da je Juraj Ribaj u Toržu prvi put došao 1798. godine, ali samo nakratko, jer je došao zapravo da se predstavi kao evangelistički sveštenik. Pošto je bio primljen na ovu funkciju, ubrzo se preselio u Toržu sa celom porodicom. Njegovi prvi utisci o ovoj sredini su bili da je neknjiževna, susretao se tu sa tadašnjom bačkom duhovnom elitom, a prvenstveno sa Jurajom Rohonjom. Prisutni su imali mogućnost da čuju i vredne informacije o Ribajevoj prevodilačkoj delatnosti, o tome da je upravo u ovoj sredini dovršio svoj idiotikon (1808), o njegovoj težnji da se izgradi evangelistička crkva u Torži, o nekim propovedima i svešteničkoj službi na ovim prostorima. Ostala zanimljiva i dragocena saznanja o J. Ribaju i njegovom radu u Savinom Selu, kao i sve navedene priloge, zainteresovani će moći da pročitaju u zborniku radova sa ove konferencije koji će biti objavljen pod nazivom Juraj Ribaj (1812-2012) – život i delo, a objaviće ga ZKVS u 2014. godini.

6.2. IX. muzikološka konferencija

U subotu, 20. novembra 2013. godine u ZKVS se održavala IX konferencija slovačke muzike u Vojvodini. Bavila se značajem muzičkog i etnološkog proučavanja koje je osnova kako šire istraživačke delatnosti, tako i njegove aplikacije na savremene prezentacijske forme. Inostrani stručnjaci su držali predavanja iz oblasti muzike odnosno etnologije, i to prof. PaedDr Bernard Garaj, CSc, dekan Filozofskog fakulteta Univerziteta Konstantina Filozofa u Nitri, koji je govorio o problematici dokumentacije i edicije narodnih pesama. Drugi predavač bio je prof. PhDr Jan Boćik, DrCSc sa Katedre za etnologiju i etnomuzikologiju na Filozofskom fakultetu UKF u Nitri, koji je izneo mišljenje o konceptima istraživanja vojvođanskih Slovaka. Konferencija je nastavljena prilogom prof. PhDr Marte Boćikove, CSc, šefa Katedre za etnologiju i muzeologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta Komenskog u Bratislavi, koji je bio usmeren na problematiku inostranih Slovaka, s akcentom na Slovake u Vojvodini. Poslednji na konferenciji pročitan je prilog dr Ane Kovač, direktorke Istraživačkog zavoda Državne slovačke samouprave u Mađarskoj, koja je prisutnima približila rad Zavoda, usredsređujući se na proučavanje muzičkog kulturnog nasleđa Slovaka u Mađarskoj. Mapirala je zbirke slovačkih pesama koje su objavljene u Mađarskoj, ali i značajne ličnosti iz oblasti muzike koje su tu delovale. Za prisutne bile su korisne informacije o načinima rada ove institucije, prvenstveno o istraživačkim kampovima koji se organizuju preko 30 godina. Konferencija je okončana aktivnom debatom svih prisutnih. Čula su se zanimljiva shvatanja o mogućim načinima rada na očuvanju slovačke vojvođanske tradicije i kulture, a bilo je takođe izraženo uverenje da je potrebno da na ovakvim manifestacijama učestvuju i rukovodioci određenih svemanjinskih slovačkih institucija, jer samo zajedničkim snagama možemo da planiramo i realizujemo strateške ciljeve naše manjine.

Program 7: Kreativnost u ulozi razvoja slovačke kulture

7.1. Foto-konkurs za najzanimljivije snimke navika i običaja vojvođanskih Slovaka

Foto-konkurs za najkreativniji snimak slovačke vojvođanske kulture ZKVS organizovao je i u 2013. godini. Tačnije, 23. septembra 2013. godine ZKVS raspisao je IV foto-konkurs za najstarije fotografije, čiji je cilj bio da podstakne interesovanje za očuvanje i unapređenje slovačke vojvođanske kulture. Arhivske fotografije trebale su da predoče stare narodne navike i običaje Slovaka koji žive u Srbiji. Konkurs je bio otvoren do 31. oktobra 2013. godine, a svoje fotografije u tom vremenskom periodu na konkurs je poslalo 12 učesnika iz raznih sredina. Fotografije smo dobili od Ane Bagljašove iz Aradca, Mihala Đurovke iz Kisača, Sama Valenta iz Lalića, Zuzane Medveđove-Korunijakove iz Bačkog Petrovca, Alene Gajanove iz Vojlovice, Ane Zolnajove iz Stare Pazove, Ivana Klinka iz Kisača, Jana Slivke iz Padine, Juraja Papa iz Pivnica, Marije Viliačikove iz Aradca, Mihala Girega iz Stare Pazove, Željka Čapelje iz Dobanovaca. Gotovo sve fotografije ispunile su uslove konkursa, odnosno odslikavaju stare narodne navike ili običaje Slovaka koji žive u Srbiji. Tematika koju prikazuju je uglavnom: svinjokolj, sahrana, svadba, prelo, konfirmacija, zidanje starih „nabijenih“ kuća, tkanje na razboju, berba, vršidba, odnosno razni drugi poljoprivredni radovi. U većini slučajeva fotografije datiraju iz prve polovine 20. veka. Najstarija fotografija je iz 1907. godine, a poslao ju je Jan Slivka iz Padine. Fotografija prikazuje vršidbu u Padini. Najviše fotografija poslao je Mihal Đurovka iz Kisača. S obzirom na broj i godine nastanka fotografija možemo konstatovati da je vojvođanskim Slovacima stalo do njihove prošlosti i tradicija, koje i u svojim domovima brižljivo čuvaju i ne dozvoljavaju da se zaborave.

7.2. Istraživanje kolektivnog identiteta vojvođanskih Slovaka

U okviru razvojno-istraživačkog odeljenja, ZKVS ostvario je projekat pod nazivom Istraživanje kolektivnog identiteta vojvođanskih Slovaka:  Savremeni izrazi identifikacionih koncepcija pripadnika slovačke nacionalne manjine. Autor ovog projekta je mladi stručnjak Kristian Obšust iz Novog Sada, a sredstva za njegovu realizaciju zatražena su od Ministarstva kulture Republike Srbije u okviru konkursa za podršku kulture nacionalnih manjina. Ovo istraživanje podrazumeva antropološku analizu kolektivnog identiteta vojvođanskih Slovaka i to u odnosu prema etničkim, kulturnim, verskim i drugim oblicima kolektivnog identiteta. Tokom terenskih antropoloških istraživanja realizovanih na teritoriji opštine Kovačica u vremenskom intervalu između 04. 11. i 06. 12. 2013. godine, uočene su konstelacije povezane sa identifikacionim i međuetničkim odnosima stanovnika ove opštine, kao i izvesne specifičnosti dostupnih kulturnih sadržaja, koje su u vezi sa slovačkim nacionalnim identitetom i koje utiču i na ispoljavanje grupnog identiteta vojvođanskih Slovaka u ovom mestu, a isto tako i u susednoj Padini. U ovom pravcu tokom terenskih istraživanja sprovedenih u formi slobodnog nestruktuiranog intervjua, odnosno metodom praćenja sa učešćem nekoliko desetina respondenata, uočeni su i određeni nedostaci dostupnih kulturnih sadržaja, čime je dobijen osnovni okvir za stvaranje kratkoročne strategije za usavršavanje raznovrsnosti kulturnih sadržaja u ovoj opštini. Isto tako, istraživanjem u trajanju od dvadeset radnih dana ustanovljene su osnovne karakteristike etničkih, konfesionalnih, lokalnih, regionalnih, kulturnih, ali i drugih formi kolektivnog identiteta među stanovnicima ove opštine, koji predstavljaju pripadnike slovačke nacionalne manjine. O stručnoj recenziji istraživanja koja će biti prezentovana u formi naučnog rada staraće se profesori antropologije i etnologije sa zvanjem doktora nauka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. 

7.3. ZKVS i kreativna industrija

Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka učestvovao je na Međunarodnoj konferenciji CRINSS i bio domaćin susreta predstavnika odeljenja za kreativnu industriju Evropske preduzetničke mreže. CRINSS – Creative Industries Summer Sessions je međunarodna konferencija koja se održavala od 12. do 13. septembra 2013. u Kulturnom centru u Novom Sadu, u organizaciji Klastera kreativne industrije Vojvodine i Evropske preduzetničke mreže.

Tema konferencije je bio Razvoj i finansiranje kreativne industrije i govorilo se o uslovima za razvoj kreativne industrije, programima za finansiranje kreativne i kulturne industrije, formiranje izvora za participaciju kreativne industrije u lokalnim i regionalnim inicijativama, o kandidaturi grada Novog Sada za evropski glavni grad kulture i dr. Na ovoj konferenciji prezentaciju na temu Kreativne industrije u funkciji razvoja nacionalnih manjina u Vojvodini, održala je Milina Sklabinski, direktorka Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka. U okviru konferencije odvijalo se i finale takmičenja Kreativni biznis kup Srbije, za najbolji biznis-plan iz kreativne industrije. Konferenciju je upotpunilo i predstavljanje uspešnih primera kreativne industrije.

Međunarodni karakter konferenciji dao je i godišnji poslovni susret predstavnika odeljenja za kreativnu industriju Evropske preduzetničke mreže iz 20 zemalja EU, koji su izneli svoja iskustva i govorili o novim mogućnostima saradnje. Ovaj susret se održao u prostorijama Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka u danima od 12. do 13. septembra 2013. godine.

INFORMACIONO-DOKUMENTACIONO I KOMUNIKACIONO ODELJENJE (INDOK)

Program 8: Kultura vojvođanskih Slovaka ONLINE

I u 2013. godini permanentno je bio u funkciji internet portal www.slovackizavod.org.rs i informisao širu javnost o svim oblastima kulture vojvođanskih Slovaka. Portal je približio vojvođansku kulturu u zemlji i  inostranstvu, i doprineo razvoju odnosa sa matičnom zemljom. Takođe, uticao je na sakupljanje i elektronsko arhiviranje podataka o kulturi vojvođanskih Slovaka, kao i na formiranje mreže izveštača i osoba za kontakt iz slovačke dijaspore,  i na monitoring sadašnjeg stanja i položaja slovačke manjine u Srbiji. Rezultat realizovanog projekta jesu novi sadržaji na portalu, koje su svakodnevno pripremali i objavljivali zaposleni u ZKVS, ali takođe i brojni spoljni saradnici. Zahvaljujući ovom projektu, veliki deo  sadržaja preveden je i na engleski jezik, čime smo pružili mogućnost da se o slovačkoj kulturi zna u širim razmerama. Sistematsko interesovanje korisnika interneta za njegove sadržaje nam je još jednom potvrdilo da se portal kulture www.slovackizavod.org.rs svrstava među najuspešnije projekte naše ustanove. To je projekat koji je nastao kao novi medij vojvođanskih Slovaka još 2009. godine, dakle, na samom početku delovanja Zavoda, a koji, u okviru informaciono-dokumentacionog i komunikacionog odeljenja naše ustanove, uspešno i nesmetano funkcioniše sve do danas. 

Od januara, pa sve do decembra 2013. godine, ovaj portal je imao oko sto hiljada posetilaca. Ovaj podatak nam potvrđuje mapa poseta, koja je  instalirana početkom ove godine upravo zbog toga da bi dokumentovala podatke iz kojih zemalja nas najviše prate, koliko korisnika interneta čita  sadržaje stranicei sl.  Ove godine stranica se povećala za više od 200 vesti, 15 foto-galerija, 15 stručnih priloga u rubrici Sa mog aspekta, za brojne pozive, takođe nove tekstove o medijima vojvođanskih Slovaka, o časopisima i periodičnim publikacijama, ženskim društvima i dr. Mapirali smo i spomenike kulture (biste i spomen-ploče), privatne zbirke narodnih predmeta, a napravili smo popis i odgovarajućim fotografijama ilustrovali  sve slovačke evangelističke crkve u Srbiji. Portal se svakodnevno aktualizovao kako tehnički, tako i sadržinski i vizuelno. Vršio se i neprekidan nadzor nad postojećim sadržajem i rubrikama koje se aktualizuju, proširuju i obogaćuju novim, svežim sadržajima i informacijama. Pritom se njegov sadržaj prevodio i na srpski i engleski jezik.

Novu sadržinu na stranici predstavlja rubrika Slovačko-srpske kulturne veze, smeštena u oblast Kultura i šira javnost, koja čitaocima pruža dragocene informacije o kontaktima Slovačke i Srbije posredstvom značajnih ličnosti iz naše dve zemlje. U 2013. godini na portal je postavljena i rubrika Zavod preporučuje, koja ima za cilj da čitaocima predstavi i preporuči najnovije književne naslove u Slovačkoj, ali i uopšte dela slovačkih autora. Celokupnu izradu portala nadzire ZKVS, koji se svake godine pretplaćuje na RS domen i angažuje stručnu firmu – Green Fish iz Novog Sada, za njegovo programsko i tehničko održavanje. Green Fish radi svakodnevni monitoring portala, obezbeđuje virtuelni server, održavanje koda i instaliranje novih vrsta drupala i modula nužnih za neprekidnu funkcionalnost svih delova web portala. Takođe, programira nove rubrike koje personal Zavoda odredi i sadržinski pripremi.

Rad portala podržala je i  Kancelarija za Slovake koji žive u inostranstvu, čime je omogućeno širenje informacija o inostranim Slovacima u svetskim okvirima. Projekat doprinosi stavljanju u pogon jednog od novih medija i neprekidnom aktualizovanju njegovih sadržaja. Podatke sa ovog portala koriste mnogi štampani i elektronski mediji, među njima i portal Slovačka dijaspora, što ima uticaj na međusobnu razmenu informacija i doprinosi uspešnoj saradnji.

Program 9: Baza podataka o kulturi vojvođanskih Slovaka

Elektronska baza podataka slovačke vojvođanske kulture koju je Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka počeo da gradi 2010. godine, predstavlja jedinstveno mesto na kojem se pohranjuju elektronska svedočanstva o kulturnom nasleđu i savremenom kulturnom stvaralaštvu vojvođanskih Slovaka. U 2013. godini u nju su pristigli brojni elektronski entiteti; uglavnom su se unosili digitalizovani snimci slovačkih narodnih pesama koji su u ZKVS stigli na magnetofonskim trakama. Radi se o nekoliko stotina pesama iz raznih sredina koje su unete zajedno sa podacima o izveštačima, ali opskrbljene su i tekstom i drugim karakteristikama. Osim pesama, na trakama su i razgovori sa izveštačima koje je zabeležila Jarmila Cinkotski. Upravo njena zbirka, koju je uručila ZKVS, predstavlja osnovu ove kolekcije.

Sadržina baze podataka bila je obogaćena i godištima časopisa Naše slniečko i Naši pionieri, koji su prethodnici današnje Zorničke. Sva izdanja su skenirana i u bazu podataka smeštena u digitalnoj formi. Poslednje što smo digitalizovali su brojevi iz 1939. i 1940. godine. Prilikom digitalizacije vodi se računa o tome da se sa tekstovima može dalje raspolagati, odnosno da se mogu i nadalje koristiti u drugačijim elektronskim dokumentima kao citati. Na sličan način digitalizovana su i godišta Narodného kalendara.

Ujedno, baza podataka se dopunjavala svim dostupnim materijalima iz ovogodišnje kulturne produkcije. Prvenstveno je reč o fotografijama, ali i o video-snimcima i pisanim materijalima koji su nastali prilikom organizacije svemanjinskih festivala i ostalih dešavanja ovdašnjih Slovaka. Vredno pomena je i to što se Zavodu obratilo mnogo pojedinaca koji su pokazali interesovanje za skladištenje sopstvenog arhivskog materijala i u našu bazu podataka. Tako je nedavno uradio Stanislav Stupavski, koji će materijale istraživanja u Šidu i Višnjićevu rado uručiti ZKVS. Dragoceni dokument će biti i materijali koje će Zavodu uručiti koreografi uključeni u program podrške kulturnim produkcijama u manjim sredinama. Foto-konkursi su takođe izvor sticanja novih entiteta za bazu podataka.

Razvoj priručne biblioteke ZKVS

Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka obrađuje, dokumentuje i zainteresovanima čini dostupnom knjižnu produkciju, prvenstveno na slovačkom, ali i na srpskom jeziku. U priručnoj biblioteci ZKVS nalaze se publikacije naših domaćih izdavača, kao i drugih izdavača sa Donje zemlje i  iz Slovačke. Sadrži stručnu i popularnu literaturu, kategorisanu pre svega prema tipu publikacije. I u 2013. godini smo se zalagali za razvoj ove biblioteke i to uglavnom dobijanjem novih naslova u formi poklona, a deo je nabavljen i kupovinom. Stručna literatura sadrži knjige iz oblasti filozofije, etike, istorije kulture, arhitekture, religije, antropologije, muzičke, likovne odnosno pozorišne umetnosti, narodne kulture, lingvistike, ali i iz oblasti žurnalistike, kulturnog menadžmenta i političkih nauka. Tu su uvrštene i bibliografije i biografije. Posebno odeljenje čine monografije sela i gradova, rečnici, leksikoni, enciklopedije, zbornici i spomen-knjige (pamätnice). Odeljenje beletristike sadrži prozu i poeziju slovačkih vojvođanskih autora. To su antologije, književnost za decu, u manjoj meri i dela slovačkih autora iz drugih zemalja, prevedena dela srpskih autora na slovački jezik i obratno. Specifičnost priručne biblioteke predstavlja odeljenje koje sistematično i hronološki sakuplja i čuva biltene, brošure, kataloge, plakate  i pozivnice za sva kulturna zbivanja vojvođanskih Slovaka, pre svega za festivale i dešavanja svemanjinskog, ali i lokalnog karaktera, takođe sa umetničkih izložbi, pozorišnih predstava i raznih drugih akcija kulturnog karaktera koje realizuju naše ustanove, društva i udruženja. Osim monografskih publikacija, biblioteka sistematično čuva periodiku u koju se svrstavaju  Hlas ľudu, Vzlet, Zornička, Nový život, Rovina, Dolnozemský Slovák, Národný kalendár, Pazovský kalendár, Čabiansky kalendár, Slovenské pohľady, Slovenské zahraničie, Naše snahy i dr. Kada je reč o periodici na srpskom jeziku, tu su: časopis za savremenu kulturu Vojvodine Nova misao, časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije Interkulturalnost, časopis za pozorište, film i televiziju TFT, Muzički kodovi i sl. Posebnu komponentu biblioteke predstavljaju audio i video-snimci, kako arhivski, tako i savremeni dokumenti iz kulturnog života naše slovačke manjine. Priručna biblioteka ZKVS danas sadrži gotovo 2000 monografskih publikacija, gde osim knjiga spadaju i bilteni, katalozi, brošure, preko 200 jedinica periodičnih publikacija i gotovo 200 CD i DVD nosača. U okviru ovog programa kupljene su i knjige za decu od Izdavačke kuće Pro Solutions iz Bratislave, specijalizovanog preduzeća koje priprema i distribuira publikacije za decu. ZKVS je obezbedio prvenstveno naslove priređene enciklopedijski. Ove knjige su poklonjene deci koja su učestvovala na predbožićnoj priredbi u ZKVS.

MEĐUNARODNA SARADNJA 

Program 10: Prezentacija slovačke kulture u inostranstvu

10.1. O zajedničkim projektima Slovaka Donje zemlje u Segedinu

Organizacije Slovaka u Rumuniji, Mađarskoj i Srbiji i u predstojećem periodu će konkurisati za projekte u KSŽI, u kojima zajednički participiraju. U petak, 18. oktobra 2013. godine u Segedinu se održala redovna godišnja sednica Slovaka iz Mađarske, Rumunije i Srbije sa ciljem potpisivanja Sporazuma o zajedničkim projektima u 2014. godni. Na sednici  su se susreli predstavnici Celodržavne slovačke samouprave i Čabijanske organizacije Slovaka iz Mađarske, Demokratskog saveza Slovaka i Čeha u Rumuniji, Kulturnog i naučnog društva Ivana Kraska i Društva za edukaciju i savetovanje iz Rumunije, kao i predstavnici Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine, Asocijacije slovačkih pedagoga, Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka i Matice slovačke iz Srbije. Na sednici su vrednovani zajednički projekti realizovani u 2013. godini, a većina njih, ocenjena kao uspešna, bila je predložena za realizaciju i u 2014. godini. Pominjane gestorske organizacije su se tako dogovorile da nastave sa saradnjom i učestvuju u zajedničkim projektima u oblasti obrazovanja i kulture. Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka će u okviru zajedničkih projekata u 2014. godini konkurisati za Folklorni festival svih Slovaka sa Donje zemlje Na vašaru i za X konferenciju muzikologa i muzičkih stručnjaka. 

10.2. Slovaci u Srbiji s aspekta kulture i u nemačkom Gomaringenu

U oktobru 2013. godine sa svojim knjižnim delom Slovaci u Srbiji s aspekta kulture, ZKVS otputovao je i u Nemačku, u Slovačko društvo u Gomaringenu. Knjiga Slovaci u Srbiji s aspekta kulture u punoj meri je otpočela svoju misiju u inostranstvu. Posle uspešnih prezentacija u našoj zemlji, kao i u Bratislavi, Kanadi i Australiji koje su se održavale prošle godine, ovog puta je svoje čitaoce tražila među Slovacima koji žive u Nemačkoj. Slovačko društvo u Gomaringenu deluje sa ciljem da organizuje razne aktivnosti, ali pre svega da stvori adekvatne uslove za susrete Slovaka koji tamo žive, da bi mogli da se uzajamno druže i svojoj deci usade ljubav prema slovačkoj kulturi, jeziku i tradicijama. Kamen-temeljac Slovačkog društva položen je 21. maja 1995. godine pri sportskom centru u seocetu Horbe u Baden-Virtenbergu. Danas društvo uspešno funkcioniše pod rukovodstvom predsednika Martina Valovca. ZKVS se tamošnjim Slovacima predstavio u subotu, 12. oktobra 2013. godine sa knjigom Slovaci u Srbiji s aspekta kulture. Knjiga je pobudila veliko interesovanje kod prisutnih, koji su se listajući je, sa nostalgijom prisetili svog rodnog kraja. Na prezentaciji su govorili i generalni konzul Republike Srbije u Štutgartu Božidar Vučurović i gradonačelnik grada Gomaringena Štefan Hes. Susret sa istaknutim ličnostima društvenog, kulturnog i političkog života koje deluju u Gomaringenu, ali i sa članovima Slovačkog društva, bio je značajan i podsticajan, pogotovo kada je reč o budućim zajedničkim projektima, širenju i produbljivanju međunarodne saradnje naše ustanove.

10.3. U Banskoj Bistrici se govorilo o Slovacima koji žive u Srbiji

NSSNM i ZKVS uspostavili su saradnju sa obrazovnim i kulturnim institucijama u Banskoj Bistrici, koje su poprimile oblik konkretnih, kao i realizovanih akcija, ali i nekih novih planova. Dana 15. oktobra 2013. godine, predstavnice Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine u Srbiji i Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka posetile su Bansku Bistricu. Sadržaj posete činili su radni susreti na Univerzitetu „Matej Bela“, predavanje o slovačkoj enklavi u Srbiji na Fakultetu političkih nauka i međunarodnih odnosa, takođe prezentacija knjige Slovaci u Srbiji s aspekta kulture koja se održavala u Državnoj naučnoj biblioteci. Anu Tomanovu Makanovu, Milinu Sklabinski i Katarinu Mosnak na prostoru Univerziteta „Matej Bela“ u ime rektorke Beate Kosove najpre je dočekao Igor Kosir, prorektor za međunarodnu saradnju UMB, koji je između ostalog rekao: Univerzitet „Matej Bela“ u Banskoj Bistrici pripada onoj grupi slovačkih univerziteta koji iznad standarda razvijaju saradnju sa zemljacima u Srbiji, Mađarskoj i Rumuniji, ne samo zato što su se mnogi zemljaci upravo iz ovih oblasti iselili na Donju zemlju, već i zato što je u srednjoj Slovačkoj razvijeno to osećanje zajedništva. A mi, koji rukovodimo ovom ustanovom, takođe ovako osećamo. Na Fakultetu političkih nauka i međunarodnih odnosa gošće su primili dekan Jan Koper i prodekan za međunarodne odnose Branislav Kovačik. Ana Tomanova Makanova se sa domaćinima dogovarala o načinima podrške slovačkih visokih škola iz programa Evropske unije, o mogućim modelima saradnje među fakultetima u Slovačkoj i Srbiji, izradi studijskog programa, tzv. dvojne diplome, kao i o konkretnim koracima u saradnji Odbora za obrazovanje NSSNM i Fakulteta političkih nauka i međunarodnih odnosa i drugih fakulteta UMB. Dekan Jan Koper informisao je da je njihov fakultet već uspostavio kontakte sa nekim visokim školama u Novom Sadu i Beogradu i posetio i slovačke gimnazije u Bačkom Petrovcu i Kovačici.

Fakultet političkih nauka i međunarodnih odnosa organizovao je i predavanje na kojem su studenti UMB mogli da se informišu o istoriji, kulturi i savremenom životu vojvođanskih Slovaka, ali i o značajnim svemanjinskim institucijama i pravima manjina koje žive u Srbiji.  Predavanje je privuklo pažnju velikog broja studenata koji se nisu ustručavali da postave pitanja gošćama – potpredsednici Skupštine AP Vojvodine Ani Tomanovoj Makanovoj i direktorki Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka Milini Sklabinskoj. U popodnevnim satima u Državnoj naučnoj biblioteci u Banskoj Bistrici održana je prezentacija knjige Slovaci u Srbiji s aspekta kulture. Publikaciju su predstavile autorke Milina Sklabinski i Katarina Mosnak, a program je obogatio Dečiji folklorni ansambl „Matičiarik“ iz Banske Bistrice pod rukovodstvom Zuzane Drugove. Prisutnima se obratila i Olga Laukova, direktorka Državne naučne biblioteke, a nekoliko reči knjizi i uopšte slovačkoj manjini koja živi u Srbiji, posvetili su Ana Tomanova Makanova i Igor Furđik, predsednik Kancelarije za Slovake koji žive u inostranstvu. Prezentacija knjige je predstavljala prateću manifestaciju naučne konferencije Mostovi prijateljstva – ličnosti iz Slovačke u kontekstu odnosa sa inostranstvom.

10.4. Rečju i slikom predstavljena kultura donjozemskih Slovaka u Martinu

Slovački narodni muzej u Martinu, Etnografsko društvo Slovačke, Katedra za menadžment kulture i turizma FF UKF u Nitri i ZKVS organizovali su u Martinu izložbu fotografija i prezentaciju knjige, i na taj način je i tamo, rečju i slikom predstavljena kultura Slovaka sa Donje zemlje. To se odvijalo u Slovačkom narodnom muzeju u Martinu, najpre posredstvom knjige Slovaci u Srbiji s aspekta kulture, a zatim i kroz izložbu fotografija pod nazivom Kulturne tradicije Slovaka sa Donje zemlje, koju je pripremila Katedra za menadžment kulture i turizma FF UKF u Nitri. Izložbu i prezentaciju knjige organizovali su Slovački narodni muzej u Martinu i Etnografsko društvo Slovačke u saradnji sa Zavodom za kulturu vojvođanskih Slovaka i Katedrom za menadžment kulture i turizma FF UFK u Nitri. 

10.5. Istorija Slovačke – podrška štampanju i realizaciji programa prezentacije

Prošle godine, ZKVS je podržao objavljivanje knjige Istorija Slovačke na srpskom jeziku, koju je pripremila Vojvođanska akademija nauka i umetnosti u saradnji sa Slovačkom akademijom. Autor knjige je akademik Dušan Kovač, a prevodilac profesor Samuel Boldocki. Prezentacija ovog knjižnog dela, koje je do sada prevedeno i na mađarski i češki jezik, održana je 04. aprila 2013. godine u Skupštini AP Vojvodine. Učestvovali su: predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor, zamenik ambasadora SR u Beogradu Rastislav Kostilnik, predsednik Vojvođanske akademije nauka i umetnosti Julijan Tamaš, brojni predstavnici političkog, društvenog i kulturnog života, i najzad,  na  ne manje važnom mestu, autor knjige Dušan Kovač i prevodilac Samuel Boldocki. Prezentacija se odvijala pod pokroviteljstvom potpredsednice Skupštine AP Vojvodine Ane Tomanove Makanove.  Vodila ju je direktorka Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka Milina Sklabinski koja je prisutnima približila i biografiju akademika Dušana Kovača. Najpre je dala reč sekretaru Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (VANU) Milošu Tešiću koji se u velikoj meri pobrinuo za objavljivanje ove knjige na srpskom jeziku. Govorio je o tome kako je došlo do saradnje VANU sa Slovačkom akademijom nauka, i zahvalio se svima koji su knjigu finansijski podržali. Istorija Slovačke je objavljena 1998. godine u češkom izdavačkom preduzeću Lidové noviny. Pre toga, slično naučno delo u slovačkoj književnosti nije postojalo, delimično zato što je Slovačka Republika nastala kao samostalna država tek 1993. godine, a delimično zato što se nijedan istoričar nije prihvatio ovako kompleksnog posla, budući da je svako stručnjak samo za jedno od istorijskih razdoblja. O ovom i drugim problemima i  teškoćama prilikom pisanja knjige Istorija Slovačke,  na prezentaciji je govorio autor Dušan Kovač. Pritom je naglasio da je istraživanju pristupao kritički, ne ulepšavajući stvarnost, trudeći se da predstavi istoriju Slovačke što objektivnije, sa čime, možda, neki čitaoci iz Slovačke nisu u potpunosti saglasni.

IZ DELATNOSTI ZKVS IZDVAJAMO...

U četvrtak, 10. januara 2013. godine održavao se poslovni susret predstavnika Sekretarijata za kulturu vojvođanskih Slovaka. Pokrajinskog sekretara za kulturu i javno informisanje Slavišu Grujića, njegovog zamenika Dragana Srećkova i potpredsednicu Skupštine AP Vojvodine i predsednicu Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine Anu Tomanovu Makanovu, u prostorijama Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka srdačno je dočekala direktorka Milina Sklabinski. Cilj susreta bilo je sekretarijatu za kulturu približiti delatnost slovačkog Zavoda i upoznati ga o planovima u narednom periodu. U skladu sa tim direktorka ZKVS prezentovala je najveće projekte ove ustanove, među koje je uvrstila portal www.slovackizavod.org.rs, elektronsku bazu podataka kulture vojvođanskih Slovaka i knjigu Slovaci u Srbiji s aspekta kulture. Prilikom razgledanja prostorija Zavoda, Milina Sklabinski gostima je predstavila kolekciju umetničkih portreta slovačkih vojvođanskih ličnosti, priručnu biblioteku ZKVS, a govorila je i o tome kakve aktivnosti se održavaju u ovoj ustanovi. Pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić posebno je pohvalio knjigu Slovaci u Srbiji s aspekta kulture, i rekao da bi voleo da takva reprezentativna izdanja imaju i druge manjine. Otkrio je i to da će se u predstojećem periodu Sekretarijat za kulturu truditi da razvije saradnju Zavoda za kulturu Vojvodine sa manjinskim ustanovama. Želeo bi, pak, da se prilikom saradnje podržavaju različitosti pojedinih naroda koji žive na ovim prostorima, ali i to da se u prvi plan ističu stvari koje su za ove narode zajedničke. Kada budemo cenili ono u čemu smo slični, cenićemo i svoje specifičnosti, rekao je S. Grujić.

U utorak, 14. maja 2013. godine, ZKVS je posetila JUDr Dagmar Hupkova, direktorka Odeljenja za vladine stipendije, akademske mobilnosti i zemljake Sekcije za međunarodnu saradnju, evropske poslove i celoživotno obrazovanje Ministarstva školstva SR, i referentkinja odeljenja Vjera Gutova. Govorilo se o aktuelnim pitanjima u kulturi vojvođanskih Slovaka, i o podršci zemljaka u oblasti školstva. Dr Hupkova informisala je o tome da odeljenje ima nameru da podrži zemljake kada je reč o ovoj oblasti, ali i o drugim aktuelnim pitanjima. M. Sklabinski je bliže objasnila gošćama iz Slovačke misiju Zavoda, njegove uspehe i planove. Iznela je mišljenje i o knjizi Slovaci u Srbiji s aspekta kulture, čije je drugo, dopunjeno izdanje Zavod tih dana pripremao za štampu. Gošće su pogledale izložbu naivne slikarke Alžbete Čižik. Prisutan je bio i lektor slovačkog jezika i kulture na Odseku za slovakistiku novosadskog Filozofskog fakuleta, dr Juraj Glovnja.

U sredu, 05. juna 2013. godine, učenici OŠ „Zdravko Čelar“ iz Čelareva posetili su ZKVS. Put u Novi Sad grupe učenika od gotovo dvadeset članova koji u Čelarevu pohađaju časove slovačkog jezika, isplanirala je učiteljica Marija Kukučka Kupek, koja je decu i pratila. U ZKVS dobrodošlicu su im poželele Katarina Mosnak i Nataša Simonović, koje su govorile o delatnosti ove ustanove, pre svega o projektima koji se tiču razvoja kulture za decu i omladinu. Tom prilikom zaposlene u ZKVS poklonile su OŠ „Zdravko Čelar“ paket slovačkih knjiga i CD-ova za decu.

U danima od 13. do 15. juna 2013. godine, u Srbiji su boravile članice Društva za predškolsko vaspitanje Slovačke Republike, gde su posetile brojne obrazovne i kulturne ustanove. Naravno, nisu zaobišle ni Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka. Cilj njihovog putovanja bilo je upoznavanje sa radom predškolskih ustanova u Vojvodini, kao i sa životom slovačke manjine koja živi u Srbiji. U pratnji Božene Levarski, predsednice Udruženja vaspitača prosvetnih radnika Slovaka Vojvodine, učiteljice iz Slovačke posetile su predškolske ustanove u Gložanu, Novom Sadu i Selenči. Upoznale su se i sa radom Visoke stručne škole za obrazovanje vaspitača predškolskih ustanova u Novom Sadu. U četvrtak, 13. juna, u Zavodu za kulturu  vojvođanskih Slovaka ih je ugostila direktorka Milina Sklabinski, koja je predstavila delatnost, planove i ciljeve ove ustanove. Video-prezentacijom, kao i posredstvom knjige Slovaci u Srbiji s aspekta kulture približena  im je kultura vojvođanskih Slovaka, koja je kod prisutnih izazvala veliko divljenje. ZKVS im je tom prilikom uručio neka od svojih knjižnih izdanja. 

ZKVS su u sredu, 09. oktobra 2013. godine, svojim prisustvom čast ukazale dve uvažene gošće, i to novi šef Odseka za slovakistiku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, univerzitetska profesorka, književna kritičarka i istoričarka dr Jarmila Hodolič, i spska lingvistkinja, cenjena profesorka psiholingvistike na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, dr Svenka Savić. U poslovnom razgovoru zajednički je zaključeno da su istraživanja metodologijom „oral history“, koje su svojevremeno Ženske studije primenile i prilikom izdavanja publikacije Slovakinje, veoma bitna za manjinsku zajednicu i da ih treba nastaviti i u budućnosti. Upravo iz tog razloga je odlučeno da se sledeće godine pripremi dopunjeno izdanje ove publikacije. Sličnom metodolgijom će, pak, biti obrađene i druge teme, i na taj način bi ZKVS, uz pomoć stručnih proučavalaca mogao u budućnosti da postane vodeća institucija koja bi bila njihov realizator i izdavač. Predočeno je i niz drugih tema kojima bi u budućnosti mogli da se bave ZKVS i Odsek za slovakistiku FFUNS, koje bi ovim osobenim sadejstvom sa kulturnim i obrazovnim institucijama ovdašnjih Slovaka pri njihovom obrađivanju mogle biti višestruko korisne za našu manjinu, a posebno za njeno stručno zastupanje.

Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka u sredu, 20. novembra, posetila je Magdalena Janjikova iz Odeljenja za dotaciju i ekonomiku Kancelarije za Slovake koji žive u inostranstvu. Cilj posete bila je kontrola uzimanja dotacija za 2011, 2012, 2013. godinu iz Kancelarije za Slovake koji žive u inostranstvu i pružanje informacija koje se tiču dotacija za 2014. godinu. M. Janjikovoj je dobrodošlicu poželela direktorka Milina Sklabinski. Glavna tema njihovih razgovora bio je projekat Portreti slovačkih vojvođanskih ličnosti, koji KSŽI posredstvom projekata finansira već treću godinu. Takođe se govorilo o potrebama za dotacijama, za koje ZKVS planira da aplicira KSŽI u najnovijem kolu dotiranja.

Deca iz folklornog ansambla „Livadica“ su se na putu za Bugarsku zaustavila i u Vojvodini i skupila nova iskustva, doživljaje i poznanstva među vojvođanskim Slovacima. Ansambl se ove godine uputio na folklorni festival u Bugarsku, ali je svoj put skratio ili ulepšao zaustavljanjem u Kulpinu, gde ih je primilo tamošnje KUD „Zvolen“ i  njegov umetnički rukovodilac Mihal Čilijak. Deca iz „Livadice“ su  se Kulpinčanima predstavila prigodnim programom, a što je važnije, tu su uspostavila nova poznanstva sa svojim vršnjacima. Sreda je bila rezervisana za obilazak Novog Sada i za posetu Zavodu za kulturu vojvođanskih Slovaka, gde ih je direktorka Milina Sklabinski upoznala sa dešavanjima iz života vojvođanskih Slovaka – sa njihovim dolaskom, i o tome kakve slovačke sadržaje ova zajednica danas priprema za decu. Deca su pozvana na interakciju, jer su  ih posle kratkog predavanja čekala pitanja i nagrade iz ZKVS. Mali kviz se pokazao kao dobar izbor, s obzirom na to da su se  deca zainteresovala za ovdašnje Slovake, pažljivo pratila program, a za svoje tačne odgovore osvojila knjižne i muzičke poklone. Takođe, ansambl je za uspomenu i bliže upoznavanje sa kulturom ovdašnjih Slovaka dobio i publikaciju Slovaci u Srbiji s aspekta kulture, koju je primio rukovodilac ansambla Pavol Kolarik. Verovatno najzanimljiviji završetak ove posete predstavljale su reakcije dece koja su iskreno priznala da o Slovacima u Srbiji do tada nisu čula, ali da će sada o tome pričati i svojim drugovima iz razreda i poznanicima, kao i da će se ovamo još sigurno vratiti.

PODRŽALI SMO...

Poseta Ljubi prilikom otvaranja Komunikacionog centra, uručivanje knjiga mesnim organizacijama.

15. aprila 2013. godine direktorka ZKVS učestvovala je na seminaru za predstavnike nacionalnih saveta na temu Komunikacija sa građanima, koju je organizovao Nacionalni demokratski institut u Beogradu. Seminar je imao za cilj da ukaže na značaj permanentne komunikacije izabranih predstavnika nacionalnih saveta sa građanima. Stručnim predavanjem na ovu problematiku bacila je svetlo i Hajra Bugujevci, takođe Marko Živković, Jelena Avramović, Nenad Belčević i Elmedin Kurtović uz podršku USAID.

20. maja 2013. godine direktorka ZKVS otvorila je dokumentarnu izložbu fotografija pod nazivom Poznajete me? Izložba je bila organizovana u foajeu Slovačkog vojvođanskog pozorišta. Dokumentarnu izložbu fotografija pripremili su etnolozi Ana Seč Pinćir i Marjan Pavlov uz podršku NSSNM.

ZKVS podržao je organizaciju tri solistička koncerta Mareka Stupavskog, učenika Muzičke škole „Isidor Bajić“ u Novom Sadu kod profesorke Vere Hofman Momčilović. Koncerti su održani 22. maja u 19 h u Osnovnoj muzičkoj školi „Stevan Hristić“ u Bačkoj Palanci, 28. maja u 18 h u Gimnaziji „Jan Kolar“ u Bačkom Petrovcu i 06. juna u 18 h u Muzičkoj školi „Isidor Bajić“ u Novom Sadu. 

01. avgusta u Skupštini AP Vojvodine u Novom Sadu, NSSNM obeležio je 10 godina rada. Tim povodom javnosti je predstavljena i publikacija pod nazivom Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine 2003 – 2013. Prvih pet godina delatnosti NSSNM obradila je direktorka ZKVS Milina Sklabinski. Na proslavi su se mogla čuti svečana obraćanja uvaženih gostiju iz naše zemlje i iz inostranstva, a  dodeljene su i nagrade zaslužnim ustanovama i  pojedincima koji su doprineli nastanku i desetogodišnjem delovanju ove institucije.

ZKVS se aktivno, organizovano uključio u pripreme programa otvaranja Ja sam narod, koji je održan 02. avgusta 2013. godine u sali Slovačkog vojvođanskog pozorišta u Bačkom Petrovcu. Program je proticao u znaku svečanosti 10-godišnjice osnivanja NSSNM, a režiju je potpisao doc. Mihal Babjak.

Misija OBSA u Srbiji organizovala je u periodu od 16. do 21. avgusta 2013. godine u Kladovu letnju školu iz domena rodne ravnopravnosti za predstavnice nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Srbiji. Cilj je bilo ukazati na to da žene iz manjinskih zajednica treba da znaju svoja prava, kada je reč o njihovom uključivanju u javni život i učešću u donošenju važnih odluka za društvo. U ovu školu su bile pozvane predstavnice nacionalnih saveta nacionalnih manjina iz Srbije, a učešće su uzele Albanke, Hrvatice, Nemice, Romkinje, Slovakinje, i po jedna predstavnica makedonskog, bugarskog i češkog nacionalnog saveta, kao i jedna predstavnica jevrejske opštine. U ime ZKVS u letnjoj školi aktivno je učestvovala direktorka Milina Sklabinski.

Direktorka ZKVS Milina Sklabinski je dana 01. septembra 2013. godine u Padini otvorila svečani program posvećen proslavi 90 godina osnivanja i 10 godina obnavljanja delatnosti Društva žena u Padini. Tom prilikom organizovana je izložba slovačkih nošnji iz raznih slovačkih vojvođanskih sredina, kao i prigodan kulturni program.

ZKVS je učestvovao na Međunarodnoj konferenciji o kreativnoj industriji CRINSS. Creative Industries Summer Sessions je Međunarodna konferencija koja se održavala 12. i 13. septembra 2013. godine u Kulturnom centru u Novom Sadu u organizaciji Klastera kreativne industrije Vojvodine i Evropske preduzetničke mreže. Tema konferencije bila je Razvoj i finansiranje kreativne industrije, a govorilo se o uslovima za razvoj kreativne industrije, programima finansiranja kreativne i kulturne industrije, o formiranju izvora za participaciju kreativne industrije u lokalnim i regionalnim inicijativama, o kandidaturi grada Novog Sada za evropski glavni grad kulture i dr. Na konferenciji je direktorka Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka Milina Sklabinski održala prezentaciju na temu Kreativna industrija u funkciji razvoja nacionalnih manjina u Vojvodini.

ZKVS je organizacijski doprineo prezentaciji programa, grantova i stipendija Međunarodnog Višegradskog fonda V4. Prezentacija je održana 24. septembra (utorak) 2013. godine u svečanoj sali Rektorata Univerziteta u Novom Sadu, kada je o mogućnostima finansiranja iz sredstava V4 govorio Jirži Sikora kao predstavnik fonda.

U sredu, 23. oktobra, u okviru 58. međunarodnog beogradskog sajma knjiga u Hali 4, na štandu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne manjine, knjigu Slovaci u Srbiji s aspekta kulture prezentovao je Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka. Ovim povodom govorile su autorke knjiga Milina Sklabinski i Katarina Mosnak.

Zaključak

ZKVS je i u 2013. godini nastavio realizaciju već potvrđenih dugoročnih projekata i sistematično radio na njihovoj nadgradnji. Istovremeno, pak, zaokupilo nas je sedam festivala svemanjinskog karaktera, koji su i finansijski i logistički zahtevni i iziskuju usredsređenost svih snaga ustanove u trenutku kada se održavaju. Zahvaljujući ovim festivalima učvrstili smo dosadašnju saradnju sa slovačkim društvima u Staroj Pazovi, Gložanu, Pivnicama, Kisaču, Selenči i Kovačici. Prvenstveno smo nastojali da u skladu sa uloženim finansijskim sredstvima budu uočljivi i kvalitativni pomaci u njihovim sadržajima i značaju. Ovo je, pak, cilj koji će ZKVS, kao i druge zainteresovane strane, tek utvrđivati u svojim planovima u budućnosti.

Ujedno, prilikom proslavljanja godišnjica ili organizovanja raznih programa bili smo prisutni i u mnogim drugim slovačkim sredinama, kao što su Padina, Savino Selo; sa knjigama iz naše produkcije posetilil smo i Šid, Dobanovce, Ljubu, Selenču; osim toga, Slovacima u Silbašu, u saradnji sa istraživačkim timom iz Nitre, pripremili smo svedočanstvo o slovačkim tradicijama u ovoj etnički mešovitoj sredini, u obliku knjižne publikacije. O našoj delatnosti saznalo se i u Slovačkoj, u Banskoj Bistrici i Martinu, ali i u nemačkom Gomaringenu. Tamo, gde nismo bili mi, bio je naš portal. Njegovim posredstvom trudili smo se da pratimo značajna kulturna dešavanja Slovaka u Srbiji i o njima informišemo rečju i slikom. Permanentno smo dopunjavali podatke u odeljku koji opisuje našu kulturnu infrastrukturu, mrežu naših društava i ustanova, kao i sve što spada u put koji smo kao Slovaci na ovim prostorima do sada savladali.

I u 2013. godini naš Zavod je bio važan centar kulturnih zbivanja na kulturnoj mapi grada Novog Sada. Priređivani su raznovrsni programi čiji je zajednički imenitelj bila kultura vojvođanskih Slovaka. To su bile izložbe, književne i muzičke večeri odnosno konferencije, zahvaljujući kojima nas je posetio značajan broj žitelja ovog grada. Želimo da verujemo da smo dobru reč o našoj zajednici širili i na ovaj način, zato što je upravo to, širenje dobrog imena o vojvođanskim Slovacima, glavni moto našeg Zavoda, otkako je osnovan. 

Direktorka

Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka

Milina Sklabinski