ИЗВЕШТАЈ О РАДУ
ЗАВОДА ЗА КУЛТУРУ ВОЈВОЂАНСКИХ СЛОВАКА
ЗА 2018. ГОДИНУ
Садржај:
I Увод
I УВОД
II РАЗВОЈНО-ИСТРАЖИВАЧКО ОДЕЉЕЊЕ
Програм 1: Научна истраживања и конференције
Програм 2: Издавачка делатност ЗКВС
Програм 3: Фотоконкурс
Програм 4: Редовна делатност у оквиру Развојно-истраживачког оделења
III ИНФОРМАЦИОНО-ДОКУМЕНТАЦИОНО И КОМУНИКАЦИОНО ОДЕЉЕЊЕ (ИНДОК)
Програм 1: Портал www.slovackizavod.org.rs.
Програм 2: База података културе војвођанских Словака
Програм 3: Библиотека, обрада и куповина нових књига
Програм 4: Редовна делатност у оквиру ИНДОК одељења
IV ОДЕЉЕЊЕ ЗА КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ, СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ У ОБЛАСТИ КУЛТУРЕ И УМЕТНОСТИ СЛОВАКА У ВОЈВОДИНИ
Програм 1: Подршка културно-уметничких манифестација
Програм 2: Програм стручног усавршавања и образовања у области културе и уметности
Програм 3: Презентација рада Завода и културе војвођанских Словака
Програм 4: Подршка културне продукције у мањим срединама
Програм 5: Сарадња са Заводима и културним установама других мањинских заједница у Војводини
Програм 6: Редована делатност у оквиру Одељења за културно-уметничке манифестације, стручно усавршавање и образовање у области културе и уметности Словака у Војводини
V МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА
Програм 1: Презентација словачке војвођанске културе у иностранству
Програм 2: Мађународне манифестације и развој интеркултуралног дијалога
Програм 3: Награда “Про Култура Словака“ за допринос култури Словака у Србији, Румунији, Мађарској и Хрватској
Програм 4: Редовна делатност у оквиру Одељења за Међународну сарадњу
I УВОД
Завод за културу војвођанских Словака је и у 2018. години реализовао програме и пројекте чији је циљ очување и унапређивање културне баштине, као и подршка савременог културног стваралаштва Словака у Србији. У складу са овлаштењима из Статута и одлукама оснивача, ЗКВС је реализовао активности кроз сталне информационо-документационе, развојно-истраживачке, презентационе и едукативне активности.
Извештај о раду за 2018. годину заснива се на Плану и програму рада за 2018. годину као и Финансијском плану за 2018. годину. Оба документа су позитивно оцењена и усвојена на седници Управног одбора ЗКВС и на седницама оснивача ЗКВС – Националног савета словачке националне мањине и Владе Аутономне покрајине Војводине.
У извештају о раду за 2017. годину наводи се да су скоро све планиране активности за 2018. годину остварене.
II РАЗВОЈНО-ИСТРАЖИВАЧКО ОДЕЉЕЊЕ
Програм 1: Научна истраживања и конференције
XIV музиколошка конференција
Сусрети музичких стручњака у оквиру музиколошке конференције “Словачка музика у Војводини” су у 2018. години одржани 14. пут. Пошто се планирани датум организовања ове конференције поклапао са 53. фестивалом “Сусрет у пивничком пољу” организатори су накнадно одлучили да се 14. конференција одржи у Пивницама. Домаћин конференције оджане 24. новембра 2018. године је било СКУД „Пивнице” те је присутне на почетку поздравио Валентин Михал Грња, председник овог друштва. Тема конференције 110. годишњица рођења Јураја Ферика ст. је због смрти Јураја Ферика мл. делимично промењена, те су учесници конференције одали почаст обема личностима, документована је и анализирана њихова сакупљачка, интерпретативна, аранжерска, педагошка, издавачка и диригентска делатност а наглашен је и значај њихове оставштине за будућност нашег мањинског музичког живота. 14. музиколошку конференцију су организовали Комисија за музичку делатност Одбора за културу НССНМ и Завод за културу војвођанских Словака. Национални савет словачке националне мањине је финансисрао штампање Зборника радова са конференције. Сва остала средства неопходна за издавање ове публикације, боравак учесника и припрему стручних чланака је обезбедио Завод за културу војвођанских Словака. Координатор конференције је била Милина Склабинска. На почетку рада конференције је представљен зборник радова са 13. музиколошке конференције посвећен теми “Словачки музички композитори у Војводини”.
Увод у етнолошку конференцију – „Фолклорна дебата”
На салашу „Катаи” у Малом Иђошу је у суботу 1. септембра 2018. године одржан уводни део Етнографске конференције ЗКВС назван „Фолклорна дебата”. Ову манифестацију је организовао Завод за културу војвођанских Словака а присуствовали су јој сви учесници кореографског семинара, који је тамо одржан у организацији НССНМ и представника фолклорних аматерских друштава. Дебату је водио етнолог Маријан Павлов. Након испитивања мњења стручњака и анализе тренутне ситуације фолклорних друштава је одлучено да се у 2018. години организује први уводни сусрет домаћих учесника. Циљ сусрета је био да се створи реална слика о тренутном стању тзв. фолклорног покрета у Војводини, односно Србији те да се у оквиру отворене дискусије говори о заданим темама. На почетку манифестације се говорило о методологији и врстама проучавања народних игара, песама и народних ношњи, Акценат је стављен на младе кореографе којим је неопходно теоретско знање за њихов даљи фолклорни рад.
Програм 2. Издавачка делатност ЗКВС
Годишњак ЗКВС “Мајак”
У 2018. години је објављен 9. број публикације “Мајак”у којој се сваке године објављују текстови, фотографије о годишњим активностима Завода за културу војвођанских Словака. Девето издање овог годишњака за 2017. годину је објављено двојезично, илустровано бројним фотографијама и модерно дизајнирано за шта је већ дуже време заслужан дизајнер Ђула Шанта. Садржај је подељен у неколико основних рубрика, које су уједно и области деловања ЗКВС: Информационо-документациона делатност (ИНДОК), Развојно-истражиачка делатност, Презентација културе Словака у Србији и Међународна сарадња ЗКВС. Годишњак садржи и адресар словачких културних установа као и друге корисне теме. Девети годишњак има 63 стране, аутор већине текстова је Анета Ломен, запослена завода у одељењу ИНДОК, као и спољни сарадници. Одговорни уредник 9. годишњака “Мајак” је Анета Ломен. Словачке текстове је лекторисала Ана Францисти а српске текстове Хелена Деспић. Годишњак је штампала штампарија “Стојков” из Новог Сада у тиражу 200 ком. Свих девет бројева годишњака су доступни у штампаном и електронском облику на порталу www.slovackizavod.org.rs.
Зборник XIII Музиколошке конференције
Иако у оквиру словачке војвођанске културе доминира народна музика у разним временским периодидма и разним друштвеним контекстима проналазимо и стваралаштво уметничко, артифицијално, које музички и сценски израз уметничких ансамбала и личности из редова наше заједнице поддиже на сасвим нови интерпретациони и уметнички ниво. И због тога смо одлучили да 13 музиколошка конференција „Словачка музика у Војводини”, одржана 25. новембра 2017. у Новом Саду, буде посвећена теми „Словачки музички композитори у Војводини”. Овако конципирана конференција је мотивисала ауторе да се посвете истраживачком, документационом и стваралачком раду а резултат тога је и зборник радова, који доноси много занимљивих тема а неретко и мање познатих информација из живота композитора везаних за нашу средину.
Велика част за организаторе конференције је било учешће композитора Мирослава Шоуца, који је упркос поодмаклом добу од 85 година био присутан на предавању своје ћерке Весне Шоуц, која је говорила о њиховом словачком пореклу и присутне упозорила, да личности из редова Словка имамо и у Земуну и да то не треба да заборављамо. Текст о Мирославу Шоуцу је објављен на српском и словачком језику. Посебна пажња на конференцији је посвећена и личности Тибора Андрашована, чији животни јубилеј смо обележили 2017. године. Његов изузетно занимљив животни пут га је у одређеном периоду довео и међу војвођанске Словаке, што нас је обогатило за низ музичких снимака остварених у Новосадском радију. О личности композитора Јана Подхрадског се овај пут говорило кроз његово ауторство химне југословенских Словака „О Боже народа, створитељу наш”. У зборнику је објављен нотни запис ове композиције као и текст, који је написао Владимир Подхрадски, отац Јана Подхрадског. Вилијам Фигуш Бистри је презентован кроз његово деловање у Падини на почетку 20. века а представљено је и стваралаштво аутора из Селенче Јана Носаља и Јураја Суђија, као и стваралаштво Мартина Кмећа. Иако је познато да је словачки композитор Микулаш Шнајдер Трнавски шест месеци боравио у Бечкереку, данашњем Зрењанину, текст о његовом делу, оносно деловању у нашој средини у овом зборнику недостаје. Верујемо да ћемо у скоријој будућности боље упознати и ове чињенице те да ћемо тако боље упознати и словачку војвођанску музичку прошлост. Зборник садржи и текст о заступљености композиција словачких композитора у програму концерата озбиљне музике „Пролећне ноте”. Зборник је допуњен и прилогом емеритног универзитетског професора Владимира Валента који је говорио о својим успоменама на композиторско деловање Ј. Носаља, М. Кмећа, М. Шоуца и Ј. Суђија. У потпуности смо свесни да тема прошлогодишње конференције није ни издалека исцрпљена али сваки текст доживаљавамо као значајан допринос документовању музичког наслеђа и као извор који води до појаве нових тема и будућих истраживања.
Библиографија Павела Мучајија
Едиција „Библиографије” је у 2018. години обогаћена за још једно издање и то „Библиографију Павела Мучајија” коју је саставила Божена Бажик, која је овом књигом указала на укупно књижевно деловање нашег значајног културног, просветног и књижевног радника. Ова ауторка, радница Матице српске у Новом Саду, је до сада припремила већ три књиге из ове едиције: „Библиографија Вјере Бенкове” из 2014. године, „Селективне библиографије Мирослава Бенке” из 2016. године и „Библиографије Павела Мучајија” из 2017. Књига има 427 страна и садржи 4130 библиографских јединица које се односе на нашег песника, књижевника за децу и преводиоца Павела Мучајија (1929. - 2014.) Библиографију, као четврти том ове едиције, смо представили на Словачким народним свечаностима у оквиру Презентације књижних издања словачких списатељица у организациоји Асоцијације словачких удружења жена. Презентација библиографије у Заводу за културу је планирана за 2019. годину.
Деловање и утицај словачке хорске културе на развој и ширење међукултуралности у Војводини
Завод за културу војвођанских Словака је објавио још једну публикацију у оквиру едиције „Докторске дисертације” под називом „Деловање и утицај словачке хорске културе на развој и ширење међукултуралности у Војводини” аутора Јураја Суђија ст. у којој се аутор бави анализом живота словачке националне заједнице у Војводини, њиховом сеобом, историјским развојем и прожимањем ових чињеница са песмом и музиком у њиховом животу. „Монографија је подељена у десет делова и прати активности у периоду година 1993. - 2011. Аутор у уводу представља словачку енклаву у Војводини, миграцију и очување народних песама које су наши преци донели са собом и које још увек певају. Књига одражава питање интеркултуралности и мултикултуралности, што се испољило конкретно у ногим активностима мултиетничке Војводине и у мултикултурним активностима у ширем оквиру. Ове појмове аутор приказује на конкретним примерима из своје музичке праксе. Анализира укупан развој вокалне интерпретације од словачке народне песме до хорске музике.” (Јармила Ходолич). Докторска дисертација Јураја Суђија је изашла као 4. том истоимене едиције а њена промоција је планирана за 2019. годину.
Припрема нових издањa
Једно од најзначајнијих дела из издавачког плана ЗКВС је зборник „Пут између традиционалног и модерног”, који је резултат обележавања 150. годишњице позоришне делатности Словака у Војводини. Књига ће садржати прилоге са семинара, чији стручни гарант је био Позоришни институт из Братиславе, а који је одржан поводом 150. годишњице словачког позоришта у Војводини 2016. године. Зборник се бави не само позоришном, већ и општом културном историјом војвођанских Словака, степеном њихове друштвене зрелости, еманципације али и инклузијом у шира културна и друштвена дешавања. Зборник је приредила Владислава Фекете. Зборник ће бити објављен у току 2019. године.
ЗКВС је за издање припремио и публикацију „Ликовна уметност војвођанских Словака током XX и почетком XXI века” аутора Саве Степанова. Публикација садржи низ текстова које можемо посматрати као преглед најзначајнијих стилских карактеристика које су се појавиле у току 20. века у ликовној уметности војвођанских Словака. Ово је избор текстова који су настајали у протеклих тридесет година и написани су као критички осврти на поједине изложбе или као каталошки уводници. Верујемо да ће књига допринети афирмацији стваралаштва академских сликара у Војводини, који су се дуго налазили у сенци словачких наивних уметника познатих још из шездесетих и седамдесетих година прошлог века.
Завод је у 2018. години финансијски подржао објављивање прве збирке песама Јарослава Литавског Ђиђија „Кораци година” (Kroky rokov), коју је објавио Словачки издавачки центар из Бачког Петровца уз финансисјску подршку Одбора за културу НССНМ.
Оснивање едиције „Acta Historica Vojvodinica Slovaca” и „Acta Literaria Vojvodinica Slovaca”
ЗКВС је 2018. године у циљу оживљавања и стављања на располагење непознатих и необјављених историјских и књижевних извора основао две едиције „Acta Historica Vojvodinica Slovaca” и „Acta Literaria Vojvodinica Slovaca”. Прва издања у оквиру ових едиција су планирана за 2019. годину. У едицији „Acta Historica Vojvodinica Slovaca” ће бити објављивани необјављени рукописи, прозе и песме из прошлости као и други значајни материјали, док ће у едицији „Acta Historica Vojvodinica Slovaca” бити објављиване историјске кронике, писма, канонизације и други историјски документи о којима наша културна јавност до сада није имала довољно информација.
Програм 3: Фотоконкурс
Програм вредновања VIII кола фотоконкурса Завода за културу војвођанских Словака је одржан 18. септембра 2018. године. Фотоконкурс за најстарију и најквалитетнију фотографију из прошлости војвођанских Словака се редовно расписује сваке године и има за циљ да мотивише сакупљање етнографског фото материјала и да пробуди интересовање јавности за културу војвођанских Словака. Сакупљање фотографија са мотивима традиционалне културе војвођанских Словака уједно обогаћује и архив Завода за културу, који прикупљени материјал архивира у бази података о словачкој култури на овим просторима. Овогодишњи конкурс је био посвећен теми пастирске културе Словака у Војводини и прикупио је укупно 122 фотографије. Петнаест највреднијих фотографије је Завод, као и сваке године, штампао у облику разгледница. Фотографије је вредновала трочлана комисија у саставу Маријан Павлов и Ана Сеч Пинћир – етнолози и Јан Вало – фотограф. Према мишљењу комисије најквалитетнију фотографију је послала Алена Куљик из Војловице. Директорка ЗКВС Ана Хрћан Лесковац је победници предала пригодан поклон а осталим учесницима разгледнице као и књижна издања Завода.
III. ИНФОРМАЦИОНО-ДОКУМЕНТАЦИОНО И КОМУНИКАЦИОНО ОДЕЉЕЊЕ (ИНДОК)
У област информационо-документационог рада спада пре свега развој и актуeлизација портала www.slovackizavod.org.rs. Радници Завода су свакодневним радом допуњавали садржај портала најновијим информацијама о актуeлним догађањима у области културе војвођанских Словака. Портал је током 2018. године својим посетиоцима понудио преко 150 вести, велико број фотографија, стручних чланака у рубрици „Са мог аспекта”, бројне јавне позиве, календар манифестација, нове текстове о часописима и публикацијама, актуелним издањима у рубрици „Завод препоручује”, артефакте културног наслеђа као и многе друге теме из области културе војвођанских Словака. Од 2016. године за одржавање сајта је задужена фирма „Девеломон” из Новог Сада. За садржај сајта су били задужени интерни запослени и спољни сарадници Завода.
Захваљујући мапи на порталу је могуће пратити колико посетила дневно посети портал, из којих градова и држава нас прате. Статистика говори да је портал од јануара 2013. до данас посетило 517 471 посетиоц. Највише нас прате у Србији (53,37%), у Словачкој (29,74%), САД (3,52%) затим Чешкој, Хрватској, Немачкој, Канади, Аустралији, Мађарској итд. Наш портал су отворили посетиоци из 154 земље света. Констатнтно интересовање корисника интернета за садржај овог портала је недвосмислено потврдило да је то један од најуспешнијих пројеката Завода.
Програм 2: База података о култури војвођанских Словака
Током 2018. године је дигитализован још један део материјала професора Данијела Дудока (снимци са теренског дијалектолошког истраживања) и уврштен у базу података о култури војвођанских Словака. Електронску базу података је Завод почео да гради 2009. године. База података је јединствени електронски архив у ком се чувају документи културног наслеђа и савремено културно стваралаштво војвођанских Словака. Завод за културу војвођанских Словака свакодневно добија нове садржаје које уврштава у базу података који су уједно драгоцени материјал за програме које Завод припрема.
Програм 3: Библиотека, обрада и куповина нових књига
У оквиру ИНДОК одељења је за јавност отворена библиотека Завода за културу војвођанских Словака која садржи богату понуду наслова на разним језицима и разних жанрова. Књижни фонд Завода садржи речнике, енциклопедије, лингвистичке приручнике, књижевна дела словачких војвођанских аутора, критике, теорије књижевности, монографије села и градова, монографије личности, књиге из религије, области ликовне, музичке позоришне и филмске уметности, филозофије, етике, архитектуре, религије, културне историје, народне културе, журналистике, културног менаџмента и политичких наука, затим библиографије, биографије, зборници итд.
Богат књижни фонд ЗКВС се свакодневно обогаћује тако да је крајем 2018. године у библиотеци ЗКВС евидирано 2612 књижних публикација и 440 периодичних публикација. Драгоцени део фонда чини некњижни материјал као што су милтимедијални материјали, брошуре, каталози, билтени, плакати, позивнице, летци, честитке и други пропагациони материјали фестивала и других манифестација као и каталози изложби које организује Завод.
У библиотеци су и комплети словачке војвођанске штампе. Библиотека садржи и преко 200 компакт дискова са музичким, документарним и филмским садржајем. Поклоњене књиге у току прошле године су углавном из области позоришта и музике, монографије села и градова, белетристика српских и словачких аутора као и неколико превода српских аутора на словачки језик и обрнуто. Завод сваке године купује најновија издања Словачког издавачког центра а 2018. године је купљено 29 наслова а за потребе божићних поклона је купљено 60 књига за децу овог издавача.
IV. ОДЕЉЕЊЕ ЗА КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ, СТРУЧНА УСАВРШАВАЊА И ОБРАЗОВАЊЕ У ОБЛАСТИ КУЛТУРЕ И УМЕТНОСТИ СЛОВАКА У ВОЈВОДИНИ
Програм 1: Подршка културно-уметничких манифестација
У складу са одлуком донешеном на 6. седници Националног савета словачке националне мањине одржане 24. јуна о фестивалима од посебног значаја за словачку националну мањину и одлуком НССНМ донешеном 4. марта 2013. године којом се ЗКВС поверава да организационо помаже манифестације од посебног значаја а у складу са правилима фестивала која су донешена 27. маја 2014. године на Одбору за културу НССНМ и усвојена 23. јуна 2014. годидне на седници НССНМ те у складу са Планом и програмом рада ЗКВС за 2018. годину и поtписаним уговорима ЗКВС је организационо помогао и финансијски подржао следеће фестивале:
20. Фестивал популарне музике за децу „Лети песма, лети” (Letí pieseň, letí)
25. Смотру дечијег позоришног стваралаштва „3 x Ђ” (3 x Ď)
25. Дечији фолклорни фестивал „Капија од злата” (Zlatá Brána)
38. Фестивал словачке популрне музике „Златни кључ” (Zlatý kľúč)
48. Фолклорни фестивал „Играј, играј...” (Tancuj, tancuj...)
49. Смотру словачког аматерског позоришног ствралаштва „Позоришне ловорике” (Ďivadelný vavrín)
53. Фестивал изворних словачких песама „Сусрет у пивничком пољу”(Stretnutie v pivnickom poli)
Детаљна документација као и извештаји стручних комисија са појединих фестивала су архивирани у ЗКВС а доступни су и на порталу www.slovackizavod.org.rs у рубрици Са мог аспекта.
48. Фолклорни фестивал „Играј, играј...2018.” (Tancuj, tancuj...2018)
48. Фолклорни фестивал „Играј, играј...2018.” (Tancuj, tancuj...2018) је одржан 26. маја 2018 у Гложану. На овом највећем фолклорном фестивалу од посебног значаја за словачку националну мањину је учествовало 20 фолклорних друштава, 22 певачке групе и 4 оркестра из 19 места и то из Арадца, Бачког Петровца, Бољевца, Ердевика, Хајдучице, Гложана, Јаношика, Ковачице, Кулпина, Кисача, Лалића, Луга, Новог Сада, Падине, Пивница, Селенче, Старе Пазове, Шида и Војловице. Осим концерта певачких група и оркестара који је одржан у Дому културе и два концерта фолклорних група у амфитеатру, у оквиру фестивала је одржано и више пратећих манифестација. Квалитет певачких група и оркестара је вредновао жири у саставу: Јармила Јурица Ступавски, Марија Здравковић и Оливера Попадић. Програм је водила Моника Бажаља а на почетку програма се присутнима обратила директорка Завода за културу војвођанских Словака Ана Хрћан Лесковац, која је прочитала и текст посвећен недавно преминулом словачком диригенту Јурају Ферику мл. Концерт певачких група је отворила Јармила Бохуш, члан Извршног већа НССНМ задужена за културу. Стручни жири је одлучио да се у категорији певачких група прва награда додели женској певачкој групи „Перла” Креативног центра за туризам, уметност и културу из Ковачице, друга награда је припала мушкој певачкој групи СКПД „Ђетван” из Војловице а треће место је припало мушкој певачкој групи СКУД „У пивничком пољу” из Пивница. У категорији народних оркестара је према мишљењу жирија најбољи био оркестар СКЦ „Павел Јозе Шафарик” из Новог Сада, друго место је припало оркестру Дома културе „Михал Бабинка” из Падине а трећу награду је освојио оркестар који делује у оквиру Дома културе „3. октобар” из Ковачице. На улицама Гложана је одржан и традиционални дефиле учесника фестивала. Фестивал је отворила председница НССНМ Ана Томанова Маканова. Изведбе учесника је вредновао стручни жири у саставу Властимил Фабишик, Милорад Лонић и Ружена Червенска. Победник 48 „ФФТТ” је постао Фолклорни ансамбл СКПД „Ђетван” из Војловице који је извео духовите свадбене обичаје у кореографији Владимира Коларика и Михала Спишјака. Друга награда је припала Фолклорном ансамблу „У широком пољу крушка” ( V šírom poli hruška) ДК „3. октобар” из Ковачице који је извео кореографију Жељка Суханека а трећа награда је припала Фолклорном ансамблу СКЦ „П. Ј. Шафарик” из Новог Сада за кореографију регрутских игара аутора Јана Славика и уметничког шефа Ивана Славика. Порота је доделила и специјалну награду Фолклорном ансамблу „У пивничком пољу” из Пивница. У ревијском делу програма су наступили старији Фолклорни ансамбл СКЦ „П. Ј. Шафарик” из Новог Сада, Фолклорни ансамбл КУД „Веселиа” из Глогоња, Ана Беређи из Селенче, Фолклорни ансамбл „Вила” из Новог Сада и млађа фолклорна група КПД „Јединство” из Гложана. Фолклорни програм су водили Самер Хамадех у Елена Вршка, аутор сценарија је била Катарина Мелегова-Мелихова. Координатор фестивала је била Словенка Бенка-Мартинко.
Оснивачи фестивала су Национални савет словачке националне мањине, Месна заједница Гложан, КПД „Јединство” Гложан, Завод за културу војвођанских Словака и Општина Бачки Петровац. Фестивал су финансијски подржали Министарство културе и информисања РС, Покрајински секретаријат за образовање, прописе управу и националне мањине – националне заједнице АПВ и Канцеларија за Словаке у дијаспори.
25. Смотра дечијег позоришног стваралаштва „3xЂ”
25. Смотра дечијег позоришног стваралаштва „3xЂ” је одржана у Старој Пазови од 1. до 3. јуна 2018. Бројне госте, љубитеље дечијег позоришног стваралаштва је поздравила Љибушка Лакатош, председница организационог одбора смотре и Гопран Јовић председник СО Стара Пазова. Присутне је поздравила и Ана Томанова Маканова, председница НССНМ, која је смотру званично и отворила. На овогодишњој смотри је учествовало десет ансамбала у такмичарском делу и три гостујућа ансамбла. Првог такмичарског дана су у оквиру свечаног отварања гледаоци могли да виде гостујућу представу „Тилда” у извођењу Словачког војвођанског позоришта. За време фестивалског викенда су изведене представе из Војловице, Ковачице, Старе Пазове, Селенче, Падине, Кисача, Белог Блата, Бингуле, Пивница и Бачког Петровца. Глумачке изведбе је пратио стручни жири у саставу Јан Макан, Мирослав Бенка и Мирослав Фабри. За време смотре је одржан и тродневни воркшоп режисера Јана Чањија посвећен 190. годишњици Павла Добшинског. Стручни жири је прву награду а уједно и награду НССНМ (статуу Мире Бртке) доделио представи „Петар Пан” у извођењу СКПД „Ђетван” из Војловице, другу награду и сребрну плакету је освојила педстава „Аска и вук” ОШ „Маршал Тито” из Падине а трећа награда је припала представи „Иза гора иза дола, трчи Маћко за лудацима” СКУД „Петровачка дружина” из Бачког Перовца. Организатори смотре су били НССНМ, Општина Стара Пазова, Завод за културу војвођанских Словака и СКУД „Херој Јанко Чмелик”. Смотру је финансијски подржала Канцеларија за Словаке у дијаспори и Покрајисники секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.
53. Међународни фестивал солиста словачких изворних народних песама Сусрет у пивничком пољу (Stretnutie v pivnickom poli)
53. Међународни фестивал солиста словачких изворних народних песама „Сусрет у пивничком пољу” је одржан 23. - 25 новембра 2018. у Пивницама. На овогодишњем фестивалу је учествовало 16 солиста из 10 средина и то из Кисача, Падине, Старе Пазове, Арадца, Пивница, Гложана, Селенче, Ковачице, Кулпина и Бачког Петровца. Певаче је за време три концерта пратио једанаесочлани оркестар под руководством Валентина Михала Грње. 53. „Сусрет у пивничком пољу” је отворила председница НССНМ Ана Томанова Маканова. Порота фестивала је радила у саставу: Марија Здравковић, Јармила Јурица-Ступавски и Мирослав Хемела. Народне ношње извођача је оцењивао Патрик Раго. Две треће награде су освојили Златко Клиновски из Селенче и Андреа Шимо из Кулпина, која је освојила и награду за најаутентичнију народну ношњу. Другу награду је освојила Силвија Ферко из Гложана. Посетиоци фестивала су највише гласова доделили Милини Милец и Бенјамину Цабуки. Жири је доделио и две награде за аутентичност песама и то Габриели Фекете из Ковачице и Бењаминуј Цабуки из Пивница. Додељена је и специјална награда за допринос очувању словачких народних песама и културе и то Ани Беређи из Селенче, која је добила и награду за ношњу. Прва награда стручног жирија за интерпретацију и титула победника фестивала је припала Властимиру Поволнију из Падине. Награде победницима је предала председница НССНМ Ана Томанова Маканова и потпредседник друштва „Пивнице” Павел Болехрадски. Награде за награђене учеснике фестивала су обезбедили НССНМ и СКУД „Пивнице”. Водитељка сва три концерта је била Анета Ломен. Фестивал су организационо и финансијски подржали Национални савет словаачке националне мањине, СКУД „Пивнице”, СО Бачка Паланка и Завод за културу војвођанских Словака. Фестивал су финансијки подржали и Покрајинска влада АПВ, Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице, Канцеларија за Словаке у дијаспори као и бројна аматерска удружења и спонзори. Пропратна манифестација 53. фестивала је била изложба ручних радова и сувенира коју је организовала Асоцијација словачких удружења жена. У суботу је у оквиру фестивала организована и 14. музиколошка конференција – Словачка музика у Војводини, коју су организовали Завод за културу војвођанских Словака и Комисија за музичку делатност Одбора за културу НССНМ.
25. Дечији фолклорни фестивал „Од злата капија” (Zlatá brána)
25. Дечији фолклорни фестивал „Од злата капија” је одржан од 22. до 24. јуна 2018. годидне у Кисачу. Организатор овог фестивала је од његовог осснивања КЦ Кисач а под патронатом Града Новог Сада. Фестивал су финансијски подржали и Национални савет словачке националне мањине, Завод за културу војвођанских Словака и Канцеларија за Словаке у дијаспори. Организацију фестивала су омогућили и бројни спонзори и медијски партнери. Фестивалска дешавања су почела у петак 22. јуна 2018. бројним пропратним манифестацијама. Културни центар „Кисач” је следећег дана у Словачком народном дому отворио изложбу „Кисачка лепота” двојице аутора Бранислава Кокавеца и Павела Суровог која је била посвећена 245. годишњици доласка Словака у Кисач. На замку фестивала „Од злата капија” је одржан концерт дечијих фолклорних ансамбала ДФА „Радост” из Тренчина и ДФА „Вјенок” из Братиславе. На фестивалу „Од злата капија” су учествовали дечији фолклорни ансамбли из 21 места и два ансамбла из Словачке. Стручни жири је радио у саставу: Ана Медвеђ – етнолог, Патрик Раго – етнолог и Оливера Попадић – етномузиколог. Фестивал је оторио Здравко Јелушић, председник Скупштине града Нови Сад. Према мишљењу стручног жирија најбољи ансамбла на овогодишњем фестивалу је био Дечији фолклорни ансамбла „Ратолесћ” СКУД „Пивнице” који је извео кореографију дечијих игара „Бака ми је причала” аутора Јанка Мерњика и Татјане Мацко који су увежбали Јанко Мерњик и Вера Брња. Пивничани су постали победници јубиларног 25. фестивала „Од злата капија” а освојили су и статуу НССНМ. Друго место је освојио Дечији фолклорни ансамбл „Хајичек” КУД „Младост” из Луга који је извео кореограију дечијих игара „На ливади” ауторке Вере Бажаља. Трећа награда је додељена Дечијем фолклорном ансамблу „Голубица” Дома културе из Падине. Падинчани су извели кореографију ауторке Ане Халај а шеф оркестра је био Павел Томаш. Награде победнцима фестивала је предала председница Извршног већа НССНМ Катарина Мелегова Мелихова.
49. Смотра словачког аматерског позоришног стваралаштва „Позоришне ловорике” (Divadelný vavrín)
49. Смотра словачког аматерског позоришног стваралаштва „Позоришне ловорике” је одржана од 26. октобра до 2. новембра 2018. године у Старој Пазови. Ове године је на смотри у такмичарском делу и зведено шест представа из четири средине: Кулпина, Ковачице, Пaдине и Старе Пазове. Стручни жири је радио у саставу: доцент Мирослав Бенка, режисер Јан Макан и глумас СНП Мирослав Фабри. Језичку културу на сцени је пратила Лидија Гедељовски, професор разредне наставе. Стручни жири је прву награду, која је уједно и награда НССНМ, доделио представи „Последња станица” КУД „Зволен” из Кулпина. Режисер ове представе Александар Бако је добио награду за најбољу режију. Другу награду је добила представа „Емигранти” ДК „3. октобар” из Ковачице а трећа награда је припала представи „Женски разговори” ДК „Михал Бабинка” из Падине. Професорица Лидија Гедељовски је награду за културу говора доделила ансамблу из Старе Пазове. У оквиру фестивала је премијерно изведена представа „Тамо далеко” рађена према драми „Милица Николић” Владимира Хурбана Владимирова у режији Мирослава Бенке а у извођењу позоришта „Добрица Милутиновић” из Сремске Митровице и СП „ВХВ” и СКУД „Херој Јанко Чмелик” из Старе Пазове.
38. Фестивал словачке популарне музике „Златни кључ” (Zlatý kľúč)
На 38. Фестивалу словачке популарне музике „Златни кључ” који је одржан 21. октобра 2018. године у Dому кутуре у Селенчи, је изведено укупно 12 нових композиција. Организатори овогодишњег фестивала су били Национални савет словачке националне мањине, Месна заједница Селенча, Завод за културу војвођанских Словака и Општина Бач. Фестивал су подржали и Министарство за културу и јавно информисање РС, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама као и Канцеларија за Словаке у дијаспори. Координатор и уметнички директор фестивала је била Словенка Бенка-Мартинко. Модератор фестивала је била Ана Зорњан. Част да отвори 38. „Златни кључ” је припала председници НССНМ Ани Томановој-Макановој. Стручни жири, који је вредновао композиције је радио у саставу: Александар Дујин, Јана Кубечка-Вуковић и Eрвин Малина. Жири је донео одлуку да се трећа награда додели Словенки Бенка-Мартинко за композицију „Самотњак” за коју је написала и текст а коју је извела Ивана Хрjешик. Другу награду је добила Ивана Илић за композицију „Реци ми где си” koju je izvela Андреa Лачок а за коју је текст написала Анамарија Гjер. Добитница Златног кључа и скулптуре НССНМ је постала Ивета Ковач за композицију „Јесења киша” коју је ауторка и извела а према мишљењу жирија њено извођење је било најбоље на фестивалу. Публика у сали је највише гласова дало композициј „Волим кишу” Јураја Суђија мл. коју је компоновао Михал Кања а извела ју је Магдалена Кања. Ова композиција је освојила и највише СМС гласова. Катарина Мелегова Мелихова, која је вредновала текстове песама, је награду за најбољи текст предала Борису Габрињију за песму „Покушајмо” за коју је написао и музику и извео је у дуету са Ханом Хануља. У ревијском делу програма је наступио камерни хор „Звона” из Селенче који је обележио 25. годишњицу свога постојања. Њихов натуп су обогатили учесници уметничке радионице за младе интерпретаторе коју је организовао Завод за културу војвођанских Словака а који је водила Словенка Бенка Мартинко. Фестивалски оркестар је свирао под руководством Самуел Ковач мл. и Ондреја Павчока који су се потписали и испод овогодишње музичке продукције.
20. Фестивал популарне музике за децу „Лети песма, лети” (Letí pieseň, letí)
20. Фестивал популарне музике за децу „Лети песма, лети” је одржан у недељу 16. децембра 2018. године у сали Дома културе „3. октобар” у Ковачици. На фестивалу је изведено седамнаест композиција намењених најмлађим слушаоцима. Програм су водили Ана Асоди из Кисача и Јан Хрћан из Ковачице. И ове године је извођаче на бини пратио хор ОШ „Млада покољења” из Ковачице под диригентском палицом Павела Tомаша ст. Тринаест композитора који су се представили својим композицијама су били према мишљењу стручног жирија изузетно квалитетни, што је потврдила и Маријена Станковић-Кривак, члан стручног жирија. Трочлани жири, који су сачињавали још и Иван Бабка и Владимир Ковач, није имао лак задатак. Праvо да гласа имала је и публика која је највише гласова дала композицији „Музичка кутија” композиторке Аните Петрак и текстописца Жана Петрака. Песму је извела Хана Барца. Трећу награду за композицију је освојио Јурај Суђи мл. за песму „Последњи пут” у извођењу Магдаленe Кања за коју је текст написао Михал Кања. Друга награда је припала композиторки Анити Петрак за наведену композицију „Музичка кутија”. Награде за интерпретацију су додељене следећим извођачима: Катарини Валовец за интерпретацију песме „Божић” композиторке Вјерославе Валовец и текстописца Вере Торњош. Другу награду за интерпретацију је освојила Хана Барца за извођење песме „Музичка кутија”, док је прву награду за интерпретацију освојила Магдалена Кања која је освојила и златну плакету НССНМ. Осим златне плакете скулптуру академске сликарке Мире Бртке је освојио најуспешнији композитор фестивала Јан Дишпитер за композицију „Кваки, квак” коју је извела Калина Бабка а аутор текста је Мирослав Покорни. Најбољи текст је према одлуци књижевнице Марије Котваш- Јонаш имала композиција „Зелена песма” композитора и текстописца Самуела Ковача мл. За аранжмане композиција и звук је био задужен Жељко Суханек. Дом културе „3. октобар” је и овај пут објавио ЦД са композицијама за децу који су посетиоци могли да купе на улазу у салу. Фестивал популарне музике за децу „Лети песма, лети” су подржали Национални савет словачке националне мањине, Завод за културу војвођанских Словака, Канцеларија за Словаке у дијаспори као и Дом културе „3. октобар” у Ковачици, Општина Ковачица и ОШ „Млада покољења” у Ковачици.
Програм 2: Програми стручног усавршавања и образовања у култури и уметности
II. Едукативни семинар за подршку развоја вокалне уметности војвођанске омладине у жанру популарне музике
Важан сегмент делатности Завода за културу војвођанских Словака у 2018. години су били и програми стручног усавршавања и образовања у култури и уметности. Завод за културу је у оквиру ове делатности организовао II. Едукативни семинар за подршку развоја вокалне уметности војвођанске омладиме у жанру популарне музике, за који је била задужена др. Словенка Бенка-Мартинко. Радионице су одржане 29. септембра и 6. октобра 2018. године уочи одржавања 38. Фестивала „Златни кључ” у Селенчи”. Учесници семинара су имали прилику и да наступе у ревијском делу фестивала. Била је то нека врста награде за њихов труд и спремност да се укључе у рад на унапређењу музичке културе. Пошто је уметничка радионица имала добар пријем младих интерпретатора Завод за културу војвођанских Словака намерава да настави са организовањем сличних радионица и у будућности.
Менаџмент радног времена
Завод за културу војвођанских Словака је 18. априла 2018. године организовао предавање Менаџмент радног времена а предавање је одржао доцент са Катедре за Менаџмент у култури и туризму са Филозофског факултета Универзитета „Константин Филозоф” у Њитри др Борис Михаљик. Завод за културу војвођанских Словака и Катедра за менаџмент у култури ФФ УКФ већ дуже време сарађују а сарађивали су и приликом теренског истраживања у Силбашу, на основу којег је касније објављена монографија „Силбаш – културне традиције Словака у Бачкој”. Предавање др Михаљика је било посвећено теми ефикасног управљања радним временом и имала је за циљ да присутним пружи основне информације о временском планирању и да представнике институција војвођанских Словака обучи како да ефикасно савладавају радно оптерећење, како да повећају продуктивност рада и да смањују радни стрес.
Пограм 3: Презентација активности Завода и културе војвођанских Словака
У току 2018. године су у заводу одржане бројне изложбе академских и наивних сликара, оргнизовано је више књижевних вечери а обележаване су и годишњице и животни јубилеји значајних личности наше културе у оквиру ставке „Културно памћење”. Завод за културу војвођанских Словака посвећује значајну пажњу презентацији стваралаштва личности и институција које су у прошлост дефинисали нашу културу пошто је добро познавање властите културне историје предуслов за боље разумевање садашњости и још бољу припрему стретегије и развојних планова за будућност.. ЗКВС нема довољно капацитета да обележи сваки јубилеј и сваку годишњицу па се због тога у току 2018. године концентрисао не неке од значајнијих.
У мају прошле године је организовна и изложба Радована Ладомерског, сликара из Словачке. Ликовни критичар Владимир Валенћик је о стваралаштву овог аутора констатовао да је то једини словачки сликар који се у својим делима, пре свега сликајући портрете, бави и значајним личностима из културног, историјског и јавног живота Србије. Међу портретима овог аутора тако налазимо Николу Теслу, Надежду Петровић, Вука Караџића, Новака Ђоковића, Ивану Шпановић, Емира Кустурицу, Милену Дравић, Ленку Дунђерски и многе друге.
Захваљујући сарадњи са Удружењем „Наива Арт Култ”, чији председник је Бошко Недељков, настала је идеја да се организује изложба четири великана коавчичке наиве – Јан Хусарик, Јан Књазовиц, Мартин Јонаш и Зузана Халупова. Изложба је у заводу отворена 20. јула и на њој су изложене слике ових великана наивне уметности које до сада нису излагане. „Сваки од њих је јединствен, сваки од њих је посебан, сваки има свој властити ликовни рукопис, препознатљив а различит један од другог али и од свих наивних уметника у ковачичкој галерији.” рекла је на отварању изложбе историчарка уметности Јармила Ћендић.
У оквиру обележавања јубилеја и годишњица је у августу 2018. године организована изложба академског графичара Павела Попа поводом његовог седамдесетог рођендана. О стваралаштво Павела Попа је отварању изложбе говорио ликовни критичар Владимир Валенћик:”Избор из уметничког стваралаштва Павела Попа је у ствари покушај да се организује мала ретроспектива његовог графичког, цртачког и сликарског стваралаштва које је настајало током неколико деценија. На изложби су изложене графике реализоване техником дубоке штампе, цртежи тушем, апстрактне композиције рађене техником акварела, апстрактне уљане слике као и слике рађене акрилним бојама.
На отварању изложбе је била присутна и конзулка Словачке Републике у Србиј Барбора Галовић која је изложбу и отворила. Изложба Павела Попа је органозована као једна од манифестација Словачких народних свечаности.
Павел Поп сарађује са заводом од 2011. године на заједничком пројекту израде уметничких портрета зачајних личности из културне историје војвођанских Словака. У 2018. години је Павел Поп насликао портрет правника и културног радника Људовита Милоша Мичатека а портрет је финансиран из буџета ЗКВС. Завод за културу у овом тренутку поседује 12 портрета које је насликао Павел Поп (Михал Милан Харминц, Владимир Хурбан Владимиров, Паљо Бохуш, Карол Милослав Лехотски, Јозеф Подхрадски, Јан Бранислав Мичатек, Леополд Бранислав Абафи, Алберт Мартиш, Феликс Кутлик, Јурај Тушјак, Јан Кмећ и Људовит Милош Мичатек) и 2 портрета које је насликао академски сликар Павел Чањи (Михал Бабинка и Зузка Медвеђова).
Животни јубилеј је у 2018. годинди обележила и академска сликарка Вјера Фајндовић-Суђи (1948). Свечано отварање икзложбе је одржано 6. новембра 2018. у ЗКВС. На изложби се представљене слике из циклуса свемирских фигуративних композиција али и портрети космичких Мадона са дететом, као и пејзажи.
У уторак 18. септебра 2018. је одржана свечаност посвећена камерману Јозефу Мађару који је обележио свој 60. рођендан, 50 година аматерског бављења филмом и 40 година професионалне филмске делатности. На свечаности су приказани филмови Јозефа Мађара, између осталих и филм настао пре 50 године али документарни филмови који су настајали у седамдесетим и осамдесетим годинама прошлог века посвећени традицијама војвођанских Словака. Овај драгоцени материјал је Јозеф Мађар поклонио ЗКВС који га је уврстио у свој архив и тако учинио доступним за културну јавност.
У октобру 2018. је завод обележио и седамдесету годишњицу рођења писца, преводиоца, уредника и издавача Мирослава Демака. Књижевно вече посвећено овом аутору је водио песник Мартин Пребуђила који је у свом обраћању рекао и неколико речи о животу и делу овог значајног писца. Гости књижевне вечери, односно Мирослава Демака, су били словачки писци Јурај Куњјак, Игор Хохел и македонски писац Звонко Танески.
Завод је своју пажњу посветио и представљању најновијег књижевног стваралаштва. Тако је 28 септембра 2018. године у заводу представљена прва збирка песама „Етеризација изван конТЕКСТа” Зденке Валент-Белић, уреднице књижевног часописа „Нови живот” и награђиваног преводиоца словачке књижевности на српски језик. О песничком дебију је говорио песник Ладдислав Чањи а у оквиру вечери је организована и мала изложба керамике Јане Вјерг, која је илустровала збирку а гост вечери је био новосадски песник и кантаутор Милош Зубац.
Постала је већ традиција да ЗКВС сваке године уочо Божића организује посебан програм посвећен деци. За децу су припремљени пакетићи а програм је осмишљен тако да анимира децу да се активно укључе у њега тако да има и своју васпитну и образовну димензију и навикава децу да од најранијег узраста посећују културна дешавања. Програм божићног дружења одржаног 21. децембра 2018. године су осмислили позоришни аматери из Кисача.
ЗКВС је отворен и за културна догађања у чију организацију није сам директно укључен. У заводу је између осталог организована и конференција за штампу организована поводом представљања нове телевизије „Фолклорика” у продукцији „ MC Boxs” доо из Новог Сада Оснивачи и сувласници нове ТВ су Весна Вујасиновић из Новог Сада и Марцел Декановски из Братилсаве. Ова телевизија емитује програм 24 сата, седам дана недељно. Посвећена је словачком фолклору и традиционалном нематеријалном наслеђу Словака у Словачкој али и у Војводини. На свечаном представљању нове телевизије су били присутни и председник парламента Словачке Републике и Никола Селаковић, генерални секратер председника Републике Србије.
У Зводу за културу војвођанских Словака је 7. септембра 2018. одржан и концерт организован у оквиру фестивала „ Piano City” у Новом Саду. У оквиру фестивала је организовано укупно 88 концерата на којим је наступало 150 пијаниста. Фестивал је подржала Градска управа за културу Новог Сада а оганизован је у оквиру велике платформе Фондације Нови Сад 2021. под називом „Калеидоскоп културе”.
Завод за културу војвођанских Словака је почетком године аплицирао и за средства Фондације „Публика у фокусу” а крајем године је захваљујући добијеним средствима организована занимљива музичко-сценска манифестација која је представила традиционалну културу Словака у Војводини. У згради Покрајинске владе Војводине су 20. јуна 2018. године потписани уговори о суфинансирању пројеката са овог конкурса. На свечаном потписивању су били присутни и директор фондације „Нови Сад европска престоница културе 2021.” Немања Миленковић и покрајинси секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Драгана Милошевић. Завод за културу војвођанских Словака је добио подршку за реализацију пројекта „Укрштање – из покрета у звук, из трдиционалног у модерно”. На реализацији овог пројекта је ЗВКС сарађивао са Школом за основно и средње образовање „Милан Петровић” из Новог Сада и удружењем грађана „Отворени круг Нови Сад”. Пројекат је имао истраживачки, образовни и инклузиван карактер. У пројекту се укрштају традиционална војвођанска музика са савременим интерпретацијама и аранжманима. У пројекту су кориштена модерна техничка средства прилагођена лицима са инвалидитетом. У пројекат су били укључени појединци и групе различитих жанровских или сценских орјентација из разних средина – етнолог, композитор, позоришни режисер, диригент, солисти и хор, перкусионисти, музичар уз подршку дизајнера звука. Такозвани Ритмички хор су увежбали Ана Врбашки и Марко Дињашки. Пројекат је имао неколико фаза а резултат је био представљен у периоду од октобрфа до децембра 2018. године у Новом Саду, Сремским Карловцима, Лугу, Врднику и Кисачу. Цео програм је режирала Соња Младенов Лештар а координатор у име ЗКВС је био Маријан Павлов.
Програм 4: Подршка културне продукције у мањим срединама
ЗКВС је током 2018. године у оквиру активности Подршка културне продукције у мањим срединама финансијски подржао словачка аматерска и уметничка друштва у ставкама које су допринеле развоју њихове делатности. Завод је између осталог подржао: 22. Фестивал озбиљне музике „Пролећне ноте”, 24. Позоришни фестивал „Ђида”, 11. Концерт словачких хорова из Војводине, финансирао је путне трошкове појединих дечијих позоришних трупа које су учествовале на фестивалу 3 x Ђ, издање песничке збирке Јарослава Литавског „Кораци година”, издање „Старопазовачког календара” и др.
Програм 5: Сарадња са заводима и институцијама других мањинских заједница у Војводини
ЗКВС је и у протеклој години посветио пажњу сарадњи са заводима и институцијама осталих мањинских заједница у Војводини. Један од пројеката остварених заједничком сарадњом завода за културу у Војводини је била изложба младих ликовних стваралаца „Сликом заједно” која је у периоду од 28. септембра 2018. до 14. фебруара 2019 постепено представљена у „Савременој галерији” у Суботици, Културној станици „Еђшег” у Новом Саду, Културном центру у Зрењанину и Градском музеју у Сенти, Изложба је организовна поводом десете годишњице оснивања мањинских завода за културу у Војводини а на излож6и је своје радове изложило 6 младих уметника: Алена Клаћик (Завод за културу војвођанских Словака), Нађ Абоњи Давид (Завод за културу војвођанских Мађара), Дарјан Харди (Завод за културу војвођанских Румуна), Валентина Бростеану (Завод за културу војвођанских Румуна), Леа Видаковић (Завод за културу војвођанских Хрвата) и Маја Ракочевић Цвијанов (представница већинског српског народа).
V. МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА
Програм 1: Презентација словачке војвођанске културе у иностранству
Успостављање сарадње са иностраним партнерима и представљање словачке војвођанске културе у иностранству је једанод значајних сегмената делатности завода. ЗКВС је своју књижну продукцију представио и на међународном сајму књига „Библиотек 2018” у Братислави. Сајам је одржан од 8. до 11. новембра а завод је своја књижна издања представио на заједничком штанду Словка из региона (Мађарска, Румунија и Србија).
Програм 2: Међународне манифестације и развој културног дијалога
Једна од најрепрезентативнијих заједничких манифестација Словака из региона „Доње земње” (Мађарска, Румунија и Србија) је и традиционални „Вашар Словака са Доње земље” (Dolnozemský jarmok) који је прошле године организован већ десети пут, овога пута у Бекешчаби у Мађарској. Вашар је организован у оквиру прославе 300. годишњице поновног оснивања Бекешчабе и Дана Словака у Мађарској 7. јула 2018. године на главном градском тргу и у дворишту Центра за словачку културу. На вашару су своје продукте представиле словачке занатлије, примењени уметници, кулинари, фолклорна друштва али и савремени уметници. Вашар је међунродна манифестација на којој учествују Словаци из Србије, Мађарске, Румуније и Хрватске.
Програм 3: Награда „Про Култура Словака” ( Pro Cultura Slovaca)
Сарадња Словака из региона (Србије, Мађарске и Румуније) је резултирала и оснивањем и доделом награде „Про Култура Словака” за допринос култури Словака из овог региона. Награду додељују Завод за културу војвођанских Словака, Завод за културу Словака у Мађарској и Културно и научно друштво „Иван Краско” из Надлака (Румунија). Цео пројекат је делимично финансијки подржала и Канцеларија за Словаке у дијаспори. Свечана додела награде „Про Култура Словака” за 2018. годину је одржана 28 априла 2018. године у свечаној сали Гимназије „Јан Колар” у Бачком Петровцу. О додели награде је одлучивао седмочлани жири, који ће свке године именовати оснивачи награде. Жири за 2018. годину је радио у саставу Ана Хрћан Лесковац (председница) и Ладислав Чањи из Србије, Иван Мирослав Амбруш и Павел Хласњик из Румуније, Алжбета Холерова Рачкова и Зузана Лаукова из Мађарске и Ладислав Леновски из Словачке. Од дванаест пристиглих предлога комисија је одлучила да се награда додели четворици: др. Михалу Бабјаку – за научно-истражиачки рад у области културе Словака са „Доње земље”, за допринос у области позоришне уметности, за дугогодишњи допринос словачкој уметности и култури и за ширење доброг имена словачке уметности и културе из региона у земљи и иносранству, затим Мр. Данијели Оноди из Мађарске за допринос у области позоришне уметности као и за управљање културним установама и оснивање и руковођење словачког позоришта „Вертиго” из Будимпеште. Владимир Валенћик је добио награду за допринос у области ликовне уметности, за дугогодишњу подршку културе и словачке уметности из региона и за њену промоцију у земљи и иностранству. Павел Томаш ст. је добио захвалницу за допринос у облати музичке уметности, за заслуге у вођењу културно-уметничких ансамбала традиционалне културе.
Словачке установе и организације из Мађарске, Румуније и Србије су и у 2018. години аплицирале са заједничким пројектима у Канцеларији за Словаке у дијаспори и дефинисали заједничке циљеве. Састанак свих представника словачких организација из региона је одржан у Бачком Петровцу 5. октобра 2018. године.
Национални савет словачке националне мањине је 10. августа 2018. године у свечаној сали гимназије Јан Колар у Бачком Петровцу на својој свечанос седници доделио Награду НССНМ и статуу ликовне уметнице Мире Бртке. Награду је преузела директорка ЗКВС Ана Хрћан Лесковац.
Извештај је припремила
директорка Завода за културу војођанских Словака
Ана Хрћан Лесковац