Izveštaj o radu Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka za 2010. godinu

Uvod

Rad Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka (ZKVS) u toku druge godine svog delovanja obeležilo je razvijanje dugogodišnjih projekata započetih 2009. godine, kao i rad na novim, uglavnom programima prezentacije slovačke kulture u lokalnim sredinama. Zahvaljujući realizaciji dugogodišnjih programa, kao i programa prezentacije slovačke kulture u lokalnim sredinama, koji su uglavnom okarakterisani kao veoma uspešni i inovativni, može se govoriti o transparentnosti i dostupnosti rada ZKVS na zaštiti, unapređenju i razvoju kulture vojvođanskih Slovaka. Mišljenja smo, da je to jedan od značajnijuh rezultata rada ZKVS u 2010. godini.

Transparentnosti misije ZKVS, ali i ostalih subjekata vojvođanske kulture, nedvosmisleno je doprineo internet portal koji je u 2010. godini dobio mnoge nove sadržaje, kao i delimičnu prezentaciju na engleskom jeziku. Upravo je unapređivanje njegovog sadržaja doprinelo intenzivnijoj komunikaciji sa Slovacima iz regiona, a naročito sa pojedincima i institucijama iz Slovačke republike, kao i sa svim onim ljudima koji se interesuju za slovačku kulturu u Srbiji i inostranstvu.

Tako kako je za 2009. godinu karakteristično pokretanje portala, u 2010. uspostavili smo Bazu podataka o kulturi vojvođanskih Slovaka. Za sada je internog karaktera, nalazi se u njoj određeni broj obrađenih entiteta o kulturi vojvođanskih Slovaka. Smatramo uspehom činjenicu što je baza podataka zainteresovala i Svetsko udruženje Slovaka u inostranstvu a koje razmatra mogućnosti korišćenja baze podataka i u ostalim slovačkim zajednicama u inostranstvu.

I u drugoj godini rada organizovali smo niz akcija realizovanih u centrali ZKVS. Bili su to prigodni programi, konferencije, edukacije i radionice, književne večeri, izložbe koje je posetio veliki broj posetilaca. Zalagali smo se, u okviru svojih mogućnosti, za interdisciplinarni pristup u njihovom organizovanju. Broj i profil posetilaca bio je u direktnoj vezi sa sadržajem pojedinih večeri organizovanih u ZKVS, a mnogi među njima bili su u Zavodu prvi put.

Planirane aktivnosti u ZKVS za koje smo se odlučili na početku godine, u najvećoj meri su ostvarene. Samo neke od njih su izostale iz objektivnih razloga. U isto vreme neki od planova i aktivnosti su se tokom godine menjali u skladu sa prilivom finansijskih sredstava iz fondova, o čemu je raspravljao, i izmene odobrio, i Upravni savet ZKVS.

Sredstva za tekući rad i programske zadatke ZKVS je obezbedio iz budžeta AP Vojvodine. U toku 2010. godine ta sredstva su realizovana prema planu, a sredstva smo dobili i iz fondova Ureda za Slovake u inostranstvu, zatim iz Ministarstva kulture Republike Srbije i iz fonda SlovakAid. Ovakva praksa nam je omogućila da angažujemo veći broj saradnika, naročito kada je u pitanju stvaranje novih kulturnih vrednosti vojvođanskih Slovaka.

Zahvaljujući sredstvima iz ovih fondova ZKVS je bio u prilici da mladim stručnjacima omogući učešće u realizaciji pojedinih projekata. Rezultat toga jesu stručni materijali i multimedijalni produkti koje će ZKVS promovisati i afirmisati i u 2011. godini.

 

Realizacija programa po jedinicama koje ZKVS formira u skladu sa Statutom

I Informaciono-dokumentaciona i komunikaciona delatnost

ZKVS je u 2010. godini razvijao projekte koje je Odeljenje za informaciono-dokumentacionu i komunikacionu delatnost u skladu sa Statutom ZKVS pokrenulo 2009. godine. U pitanju su pre svega projekti koji se odnose na sakupljanje dokumentacionog materijala iz svih oblasti života, kulture i umetnosti vojvođanskih Slovaka, na klasičan način i elektronski, digitalizacijom, zatim projekti koji se tiču objavljivanja knjiga, brošura, časopisa, muzičkih snimaka i ostalih izdanja, kao i saradnje sa mesnim samoupravama i ustanovama kulture, naučnim ustanovama i udruženjima građana u oblasti kulture u zemlji i inostranstvu.

Ia. Portal kulture Slovaka na Donjoj zemlji

Portal kulture Slovaka na Donjoj zemlji koji se nalazi na adresi www.slovackizavod.org.rs za godinu dana svoga postojanja postao je za širu javnost novi omiljeni medij, ali i ozbiljan partner mnogih štampanih, televizijskih, radijskih i novih medija (RT Vojvodine, nedeljnik Hlas ľudu, portal Slovaka koji žive u inostranstvu, Ľudové noviny u Mađarskoj...). Posećuju ga pre svega Slovaci iz Donje zemlje, zatim Slovaci koji žive u drugim zemljama sveta, ali i pojedinci iz ostalih naroda koji su se zahvaljujući njegovom bogatom sadržaju informisali o našoj kulturi i o našem permanentnom nastojanju da je očuvamo i unapredimo. Veliki broj svakodnevnih poseta dolazi i iz Slovačke, a portal posećuju članovi raznih institucija, ustanova i društava, zatim ličnosti iz oblasti kulture, ali i pojedinci koji nam preko mejlova ili telefonski i usmeno potvrđuju da na ovakav način dobijaju vrlo relevantne podatke o celovitoj kulturnoj infrastrukturi Slovaka na Donjoj zemlji.

U komunikaciji sa posetiocima portala pojavila se potreba za proširenjem njegovog sadržaja. Pošto Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka ima za cilj jačanje povratne veze sa posetiocima portala a kulturu vojvođanskih Slovaka namerava i dalje da čini što vidljivijom, odlučili smo da u 2010. godini na sajt postavimo i nove rubrike. O programskom delu portala i njegovom dizajnu brine firma Argonetwork iz Novog Sada, a njegov sadržaj uređuju zaposleni u Zavodu kao i brojni spoljni saradnici. Sajt se ažurira svakodnevno, aktualizuje se i tehnički i vizuelno a stalno se prate i nadziru i ranije objavljeni tekstovi.

Sadržaj portala u 2010. godini obogaćen je novom celinom (banerom) pod nazivom Vesti iz Slovačke, što omogućava da se naša javnost informiše i o kulturnim događanjima u Slovačkoj. Nastao je kao rezultat saradnje ZKVS sa Slovačkom novinskom agencijom SITA. Sa sličnim ciljem formiran je i baner Slovačka – kulturni profil koji posetioca spaja sa istoimenom stranicom Ministarstva kulture Slovačke Republike i omogućava mu da se upozna sa kulturom Slovačke, njenim kulturnim nasleđem, međunarodnim kulturnim razmenama, turizmom i osnovama kulturne politike i menadžmenta.

Formirani su i novi baneri nazvani Slovaci u Mađarskoj i Slovaci u Rumuniji. Sadrže uvek aktuelne vesti iz oblasti kulture Slovaka koji žive u Mađarskoj i Rumuniji, kao i priloge o životu i kulturi Slovaka na tim teritorijama. U saradnji sa redakcijom novina (Ľudové noviny) ZKVS na portalu objavljuje sveže vesti iz kulture Slovaka u Mađarskoj, pre svega one koje se odnose na zajedničkie aktivnosti Slovaka sa Donje zemlje.

Sa ciljem da se podrži i olakša komunikacija između institucija i udruženja koja se bave slovačkom kulturom formirali smo baner pod nazivom Adresar kulture u kojem se nalaze adrese i kontakti gotovo svih subjekata u kulturi. A za one koji su zainteresovani samo za povlačenje vesti iz pojedinih oblasti kulture a da pri tome ne moraju svakodnevno da posećuju sajt, u 2010. godini smo oformili i RSS, koji spada među najviše korišćene veb feet formate.

Nova rubrika na portalu jeste i Ad libitum, segment na kojem objavljujemo najnovije muzičke i audio-snimke iz produkcije Slovaka iz Vojvodine. Snimci su podeljeni u pet celina: narodna, crkvena, ozbiljna i popularna muzika i pesme za decu. Ovaj deo portala se pokazao kao vrlo interesantan i privlačan, naročito za mladu slovačku populaciju, ali i za ostale ljubitelje muzike. O tome govore i statistički podaci na osnovu kojih saznajemo da se posle uvođenja rubrike Ad libitum broj posetilaca dnevno povećao skoro za 100.

Da bi smo povećali vidljivost rada Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka, u okviru projekta smo oformili i rubriku Edukacije u kojoj se nalaze PowerPoint prezentacije sa raznih seminara i radionica, koje priređujemo u okviru programa za usavršavanje i obrazovanje u kulturi i umetnosti (Dokumentaciona jedinica ZKVS). Isto tako kao rezultat projekta Desilo se na današnji dan u samostalnom baneru objavljujemo kratke video-priloge o stvaralaštvu mladih alternativnih umetnika iz redova vojvođanskih Slovaka.

Osim navedenih, na portalu u 2010. godini pojavili su se i baneri koji su upozoravali na aktuelne kulturne programe, ali i na ostale aktivnosti čiji sadržaj se odnosio na ovdašnje Slovake. U tom smislu informisali smo o Slovačkim narodnim svečanostima, o Festivalu Zlatý kľúč 2010 (Zlatni ključ), o izborima u Slovačkoj, upisu pripadnika nacionalnih manjina u posebne biračke spiskove i o izborima u savete nacionalnih manjina u Srbiji. Ovi baneri su posle završetka navedenih akcija odstranjeni sa sajta.

U 2010. godini startovao je i engleski deo sajta. Pored toga postojeće rubrike se stalno aktualizuju, šire i obogaćuju novim svežim sadržajima i informacijama.

Ovde spadaju:

Vesti sa svih kulturnih manifestacija,

Kalendar događaja koji omogućuje da se pregledno i sistematski predstave sve kulturne manifestacije Slovaka i da se obezbedi bolja koordinacija, pa i funkcionisanje celovitog kulturnog sistema,

Konkursi, rubrika koja informiše o aktuelnim domaćim i inostranim konkursima u oblasti kulture,

Imendan ima, rubrika iz koje saznajemo, ko danas ima imendan i značenje, odnosno poreklo imena,

Forum služi za komunikaciju posetilaca portala i za razmenu iskustava i stavova u raznim segmentima kulture,

Iz mog ugla, rubrika u kojoj objavljujemo recenzije, priloge, eseje kulturnih radnika kada se odnose na neku oblast kulture a prezentovani su na raznim konferencijama, kursevima, seminarima i sl.

Istovremeno se trudimo da osavremenimo i tzv. statični deo portala. Ovde spada segment posvećen ZKVS kao vrhunskoj kulturnoj ustanovi Slovaka u Vojvodini (planovi i programi Zavoda, organizaciona struktura, projekti, fotogalerija...). Na taj način delatnost Zavoda postaje vidljiva i dostupna široj javnosti, otvorena za nove ideje i saradnju sa ostalim kulturnim ustanovama, udruženjima i pojedincima. Drugi segment statičnog dela portala posvećen je kompletnoj slojevitoj kulturi vojvođanskih Slovaka u svim njenim delovima i nivoima, sa svim specifičnostima svakog lokaliteta u kojem žive vojvođanski Slovaci, i svim javnim, privatnim i drugim interesnim udruženjima koja u svojim programima razvijaju delatnost čuvanja, unapređivanja i razvijanja kulture ovdašnjih Slovaka.

Statistički podaci

Od 1. januara do 31. novembra 2010. godine sajt slovackizavod.org.rs imao je ukupno 58566 poseta. Broj poseta na mesečnom nivou pokazuje tedenciju stalnog porasta od objavljivanja sajta, oktobra 2009. godine.

Vrednosti

Aktuelnost

Svakodnevno ažurirane vesti, kalendar dešavanja i konkursi sajt Slovačkog zavoda čine aktuelnom i korisnom internet destinacijom. Pored toga, on svakoga dana podseća na aktuelne godišnjice, jubileje i imendane.

Relevantnost

Nastojimo da informišemo, edukujemo i zabavimo korisnike sajta pružajući im originalne članke, najave, edukativan materijal i multimedijalni sadržaj – video i audio zapise i PowerPoint prezentacije.

Korisnici mogu preuzeti sa sajta brojne dokumente informativnog i edukativnog karaktera (tekstualne dokumente i PowerPoint prezentacije). Od 1. avgusta do 31. novembra 2010. godine preuzet je 681 dokument (Power Point prezentacija, PDF i Word dokumenata).

Radi lakšeg pronalaženja tražene informacije, od 2010. godine vesti se objavljuju u zasebnim kategorijama: vesti iz Srbije, Mađarske, Rumunije i vesti iz Slovačke.

Osim vesti, jedan od najposećenijih delova sajta u 2010. godini jeste kulturna mapa sa člancima koji su zabeležili ukupno 2748 pregleda u novembru 2010. godine.

Pristupačnost

Registrovani korisnici sajta mogu objavljivati svoje komentare na sajtu i učestvovati u diskusijama na našem forumu. Do 31. novembra 2010. godine slovackizavod.org.rs imao je ukupno 150 registrovanih korisnika.

 

Kako ćemo postati bliži svojim posetiocima

Lista slanja

Prijavljivanjem na listu slanja elektronske pošte, korisnici našeg sajta mogu uvek, na jednostavan način i pravovremeno biti obavešteni o značajnim kulturnim dešavanjima i novostima iz Zavoda primajući obaveštenja direktno na svoju e-mail adresu.

RSS

Brz pregled najnovijih novosti na sajtu omogućen je prijavljivanjem na RSS fidove odabranih sadržaja: vesti, vesti Slovaka iz Donje zemlje, vesti Slovaka iz Srbije, vesti Slovaka iz Mađarske, vesti Slovaka iz Rumunije, kalendara, konkursa i članaka pod nazivom Iz mog ugla.

Facebook

Korisnici digitalnih medija mogu posetiti i Facebook profil Zavoda i postati naši prijatelji.

 

Ib. Elektronska baza podataka kulture vojvođanskih Slovaka u 2010. godini

Elektronska baza podataka slovačke vojvođanske kulture koju je Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka počeo da izgrađuje 2010. godine jedinstveno je mesto na kojem se u elektronskoj formi sakupljaju svedočanstva o kulturnom nasleđu i savremenom kulturnom stvaralaštvu vojvođanskih Slovaka. Nalazi se u ZKVS na serveru koji svakodnevno opslužuje servis Enter.rs, koji ujedno brine i o održivosti i trajnosti unetih materijala. Na taj način bogata i trajno održiva baza podataka, zbog svoje raznovrsnosti i stručne relevantnosti, želi da doprinese što većem korišćenju podataka o slovačkoj kulturi, kako u naučnim i razvojnim istraživanjima, tako i u vaspitno-obrazovnim i promotivnim procesima, prilikom organizovanja različitih manifestacija i u mnogim drugim aktivnostima vezanim za problematiku kulture vojvođanskih Slovaka.

Baza podataka se nalazi na kompjuterskom softveru koji je za specifične potrebe Zavoda oformilo preduzeće DOO YU SPIN iz Novog Sada. Program je sačinjen na osnovu studije autorke Mgr. art. Miline Sklabinski, koja se bavi informaciono-komunikacijskim sistemima, odgovarajućom legislativom, institucionalnom infrastrukturom, pojedinim delovima slovačke kulture, a sadrži i mogućnost traženja modela digitalizacije i izrade predloga za strukturiranje takvih baza podataka koje odgovaraju slovačkoj manjinskoj kulturi u Srbiji.

U bazu podataka unose se entiteti kao što su dokumenti (word, excell, pdf i dr.), fotografije (jpg, png i dr.), zvučni zapisi (mp3 i dr.), filmovi (mp4) i ostalo, uključujući i propratne metapodatke definisane u skladu sa međunarodnim standardima o katalogizaciji kulturnih objekata, tako da je u bazu trenutno moguće unositi sledeće digitalizovane entitete:

• Slike – slike, crteži, karte, fotografije, slike muzejskih predmeta i sl.;

• Tekstovi – knjige, novine, pisma, dnevnici, arhivski dokumenti i ostalo;

• Zvučni zapisi – muzika, govorni materijal i razni snimljeni materijali;

• Video snimci– filmovi, spotovi, televizijske emisije i dr.

Navedene sadržaje u ZKVS obezbeđujemo iz raznih izvora, iz ustanova kulture (muzeji i galerije, biblioteke, arhivi, televizijske i radijske produkcije i sl.), od udruženja građana (kulturno-umetnička društva, društva žena i druga interesna udruženja) ili od pojedinaca (privatne zbirke) u zemlji i u inostranstvu.

Funkcionalne celine koje baza podataka sadrži su: unos podataka, klasifikacija i obrada podataka, arhiviranje i pretraživanje. Sistem sadrži standardizovane celine koje unos podataka čine efektivnijim i sprečavaju greške (nestručni rad) pri razvrstavanju i unošenju određenog entiteta u celinu kojoj pripada. To znači da je u ZKVS napravljen sistem kategorija i potkategorija na osnovu standardâ koji pri unosu podataka unapred nude definisane mogućnosti. Klasifikacija i obrada podataka omogućuje podešavanje u kojem će određene grupe imati i određene kompetencije pri radu sa materijalom. Neko može materijal samo da pretražuje, neko će biti opunomoćen za preuzimanje podataka, treći opet da podatke dopunjuje ili menja. Osim nivoa autorizacije, klasifikacija podrazumeva i formiranje uzajamnih odnosa unutar unetog materijala. Pri arhiviranju u svakom trenutku postoji rezervna kopija na koju se sistem orijentiše u slučaju problema u centralnoj bazi. Rezervne kopije stvaraju se svakodnevno, a čuvaju se na drugim medijima (DVD, CD ili back-up HDD). Pretraživanje podataka uređeno je hijerarhijski i fleksibilno, tako da korisnik može lako stići do njih, a ono se vrši unošenjem tražene reči u pretraživač ili korišćenjem savršenijeg pretraživanja pomoću unapred zadatih ranije definisanih kategorija.

Baza podataka predstavlja kompleksni dugotrajni projekt ZKVS koji je prvi put javno predstavljen u ZKVS 27. septembra 2010. godine uz prisustvo značajnih predstavnika kulturnog i društvenog života vojvođanskih Slovaka, ali i predstavnika rusinskog, rumunskog i hrvatskog zavoda za kulturu. Prezentaciju prve baze podataka o kulturi svojim prisustvom uveličali su i potpredsednica Izvršnog veća AP Vojvodine i predsednica NSSNM Ana Tomanova-Makanova, kao i predsednik Svetskog udruženja Slovaka u inostranstvu Vladimir Skalski.

Ic. Fotokonkursima do dokumentacije, ali i do prezentacije tradicionalne i savremene kulture

Foto-konkursi su nastali u želji da se kulturna elita, ali i što šira slovačka javnost zainteresuju i podstaknu ne samo da stvaralački misle, već i da stvaraju vlastite fotografije na temu naše kulture, da se zainteresuje za prošlost i njene karakteristike, traganjem za što starijim artefaktima zabeleženima na fotografijama.

U drugom kolu foto-konkursa želeli smo da dobijemo najkreativniji snimak slovačke vojvođanske kulture. Od ukupno 82 fotografije devet autora prispele na konkurs, ZKVS je visoko ocenio 20 njih, koje su od 13. aprila 2010. godine i korisnici portala mogli da vide i da glasanjem doprinesu izboru najkreativnije. Na forumu ZKVS glasalo je čak 87 zainteresovanih, a stiglo je i mnogo različitih komentara, zapažanja i predloga, što nam je omogućilo da razvijemo javnu diskusiju i izvedemo neke značajne zaključke. Tako smo saznali da su fotografije na našem portalu prispele u drugom kolu konkursa „interesantne“, „super“, „prelepe“, neke od njih su „zaslužile kreativnije ime“, a bilo je i predloga da se pomoću fotografija predstave i druge oblasti kulture (pozorište, slikarstvo, filmska umetnost, muzeji, novinarstvo i dr.). U svakom slučaju, trud i poseban odnos nekih autora prilikom rada sa fotoobjektivom nije ostao nezapažen. Pozitivno se govorilo i o portalu i konstatovana je kreativnost Zavoda u animiranju slovačke omladine. Pobedničku fotografiju drugog kola fotokonkursa, pod nazivom Slovak jesam i Slovak ću biti – od malena uključen u kulturni i verski život Vojlovice, snimila je Marina Hribova iz Vojlovice.

Prva dva kola foto-konkursa podsticala su zainteresovane na aktivno posmatranje specifičnosti slovačke kulture, a treće kolo je doslovno nateralo ljude da obrišu prašinu sa starih albuma ili kutija u kojima bake brižljivo čuvaju uspomene na svoje pretke. Želeli smo da dobijemo najstariju fotografiju na kojoj bi bili predstavljeni mladenci iz slovačkih vojvođanskih lokaliteta. Međutim, zbog raznolikosti i velikog bogatstva narodnih nošnji pri svadbenom obredu na fotografijama prispelim na konkurs iz tri regiona – Bačke, Banata i Srema – odlučili smo da pri ocenjivanju ovog puta primenimo regionalni pristup.

Inspirisani elementima slovačkog folklora i vođeni mišlju da o kulturi treba da se govori savremenim jezikom, organizovali smo nesvakidašnji program – kombinovali smo video i fotografsku prezentaciju, u programu su učestvovale i pevačke i folklorne grupe iz tri regiona, predstavljeni su svadbeni običaji, a obavljeno je i ocenjivanje najstarijih fotografija i onoga što one predstavljaju. Sve to upriličeno je u vreme održavanja Slovačkih narodnih svečanosti u restoranu Aroma u Petrovcu. U programu su učestvovali članovi KUD Janošík iz Janošika, koji su predstavili svadbeni običaj nazvan Na kašu, članice Društva žena iz Kisača su izvele ritual skidanja svadbenog venca sa glave neveste i vezivanje marame nazvane čepiec po običaju u Kisaču, a članovi KUD H. J. Čmeljika iz Stare Pazove dočarali su atmosferu kakvu su nekada davno u Sremu umeli u posebnim prilikama da stvore strašila.

Kad je u pitanju statistika, iz Banata je na konkurs prispelo 36 fotografija, a najstariju je poslao Vladimir Hudjec iz Hajdučice. Njegova fotografija datira sa početka XX veka, predstavlja mladence iz Hajdučice zajedno sa momkom zaduženim za obavljanje dela svadbenog obreda i sve karakteristične osobine odela koje se u to vreme nosilo u toj sredini. Iz Bačke je na konkurs poslato 125 fotografija, mnoge su napravljene početkom XX veka, a predstavljaju stvarne dragulje koji su u Zavod stigli putem konkursa. Najstariju fotografiju, iz 1895. godine, poslala je Ljudmila Beređi-Stupavski iz Kisača. Na njoj se nalazi mladoženja iz Kisača i mlada iz Kulpina, u svadbenom odelu karakterističnom za to vreme života Slovaka u Bačkoj. Iz Srema je na foto-konkurs stiglo 16 fotografija. Najstarija potiče iz 1910. godine, mladenci su Kata Šeprak i Paljo Čipkar iz Stare Pazove. Fotografiju je poslala Ana Vrška iz Stare Pazove. Sve fotografije koje imaju određenu vrednost, našle su se u elektronskoj bazi podataka.

Dok je stručna komisija analizirala fotografije, prisutni su imali priliku da pogledaju dokumentarni film iz 1939. godine o svadbi snimljenoj u Bačkom Petrovcu. Na filmskoj traci u trajanju od četiri minuta zapisani su kadrovi na kojima je predstavljena bogata devojačka oprema, svadbena ceremonija, bogata trpeza i, naravno, svečano svadbeno ruho sa mnogim simbolima svadbenog obreda. Svi navedeni segmenti, kao i zajednički ples učesnika programa, slovački svadbeni jelovnik poslužen u restoranu i razglednice napravljene od fotografija odabranih iz sva tri kola foto-konkursa koje su bile podeljene učesnicima, idu u prilog već pomenute rešenosti ZKVS da kulturu predstavlja na način da se njenim osobinama i specifičnostima zaintrigiraju svi uzrasti, a da, pri tom, sadržaj programa odgovara svim standardima kvaliteta. U osmišljavanju budućih akcija verovatno će učestvovati i nagrađeni učesnici koji će svojim novim, digitalnim fotoaparatima sigurno umeti da naprave originalne fotografije koje će predstaviti slovačku kulturu.

Id. Razvoj priručne biblioteke ZKVS

Osnovna svrha biblioteke Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka jeste da obezbedi izvore informacija koje će zadovoljiti potrebe kako zaposlenih u instituciji, kulturnih poslenika koji deluju na polju negovanja kulture vojvođanskih Slovaka, tako i istraživača koji se bave izučavanjem života i kulture Slovaka u Vojvodini. Osim spomenute funkcije, specijalna biblioteka zamišljena je tako da na jednom mestu sakuplja, obrađuje i pohranjuje sve relevantne pisane tragove i druge nosioce informacija koje se odnose na vojvođanske Slovake i da se na taj način vremenom formira dragocena zbirka dokumenata koja će obezbeđivati svojevrsno kolektivno pamćenje te etničke zajednice.

Biblioteka Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka nalazi se trenutno u povoju. Do sada je obrađeno i pohranjeno svega 1018 bibliotečkih jedinica, od toga 862 knjige, 80 CD, 159 kataloga i 9 pozivnica. Dragoceni deo njenog fonda čine i serijske publikacije, sa obrađenih 129 bibliotečkih jedinica, odnosno 41 naslovom. Sistematskim prikupljanjem, obradom i pohranjivanjem najznačajnijih novina, časopisa, knjiga, zatim pozorišnih kataloga, izložbenih kataloga i svih pratećih štampanih materijala najznačajnijih manifestacija, formira se dragocena osnova za buduću najznačajniju biblioteku vojvođanskih Slovaka. Veliki deo ostale neknjižne građe tek čeka obradu i smeštaj u fond.

U 2010. godini biblioteka je obogaćena sa 512 bibliotečkih jedinica, od čega je 355 knjiga, 80 CD, 159 kataloga.

U 2010. godini kupljeno je svega 18 publikacija (knjiga), razmenom sa Gradskom bibliotekom dobijeno je 27 knjiga, a najveći broj knjiga nabavljen je u vidu poklona. Veći broj knjiga Zavodu je poklonio slovački PEN centar (ukupno 55).

Fond stručnih knjiga sačinjavaju formirane grupe iz sledećih oblasti: filozofija, religija, etika, sociologija, etnografija, likovna umetnost, muzička umetnost, pozorišno i filmsko stvaralaštvo, lingvistika, bibliografije, biografije, istorija kulture, arhitektura, novinarstvo, marketing umetnosti, institucije kulture, monografije gradova i sela, rečnici i enciklopedije na slovačkom i srpskom jeziku.

Beletristika je razvrstana na sledeći način: slovačka književnost u Vojvodini, antologije, književna kritika i teorija književnosti, književnost za decu, slovačka književnost u Slovačkoj i u svetu, te književnosti drugih naroda.

S obzirom na to, da se sve monografske publikacije i najznačajnije serijske, zajedno sa celokupnom izdavačkom produkcijom sistematski pohranjuju i u nacionalnim bibliotekama, odnosno u Biblioteci Matice srpske i Narodnoj biblioteci Srbije, najvažniji zadatak naše biblioteke jeste dosledno prikupljanje sitnije građe, koja moguće neće biti sačuvana u drugm bibliotekama. Stoga njen veoma dragoceni deo čine katalozi, plakati i druga štampana građa sa značajnij narodnih manifestacija vojvođanskih Slovaka, kao što su: Slovačke narodne svečanosti, festival Susreti u pivničkom polju, festivali: Tancuj, tancuj, Zlatá brána, Zlatý kľúč i dr.

Iako specijalna po klasifikaciji, pošto je formirana pri ustanovi u kojoj bibliotekarstvo nije osnovna delanost, ona bi vremenom trebalo da preraste u biblioteku koja takođe vrši funkcije javne biblioteke s obzirom na to da bi njeni fondovi i usluge trebalo da budu dostupni široj javnosti, te da ima elemente nacionalnog dokumentacionog centra, jer će biti projektovana tako da trajno pohranjuje relevantne dokumente koji se odnose na čitavu zajednicu slovačke nacionalne manjine.

Za njen budući razvoj neophodan je bolji bibliotečki softver, koji bi omogućio analitičku obradu materijala, te kvalitetnije pretraživanje i potpunije i lakše korišćenje dragocene građe, kao i sistematsko prikupljanje građe na terenu, u čemu značajnu ulogu ima saradnja lokalne zajednice i svest pojedinaca o značaju slanja građe.

Značajne rezultate delovanja u 2010. godini predstavlja osnivanje izdavačke delatnosti. U suizdavaštvu sa Slovačkim izdavačkim centrom objavljena je Hrestomatija slovačke vojvođanske poezije i Personálna autobibliografia Vićazoslava Hronjeca, kao i Monografia Miry Brtkovej autora Vladimira Valenćika. Takođe, značajan korak za biblioteku ZKVS predstavlja osnivanje vlastite edicije pod nazivom Bibliografie, u kojoj je kao prvo izdanje izašla Bibliografia Andreja Ferka autora Vićazoslava Hronjeca.

 

II Razvojno-istraživačka delatnost

Razvojno-istraživačka delatnost u ZKVS se realizuje na osnovu saradnje sa spoljnim saradnicima sa kojima smo 2010. godine razvili nekoliko projekata koji proizilaze iz Statuta i planova i programa rada ZKVS. Radi se pre svega o projektu nazvanom Leksikon mesta u kojima žive Slovaci u Srbiji sa aspekta kulture. U njemu je učestvovalo oko dvadeset saradnika a izdavanje se očekuje u 2011. godini. Među značajnijim projektima u ovoj oblasti se nalazi i osnivanje edicije Bibliografie, u okviru koje je ove godine izašla prva sveska pod nazivom Bibliografia Andreja Ferka. Stručne tekstove sadrži i Zbornik radova sa V konferencije muzikologa na temu Slovačka muzika u Vojvodini čiji izdavač je ZKVS.

IIa. Priprema Leksikona mesta u kojima žive Slovaci u Srbiji sa aspekta kulture

Projekat pod nazivom Leksikon mesta u kojima žive Slovaci u Srbiji sa aspekta kulture ima za cilj da u sadržajno i vizuelno kvalitetnom i atraktivnom štampanom izdanju na jednom mestu predstavi sva mesta u Srbiji u kojima žive Slovaci, sa akcentom na promociji kulturnih specifičnosti slovačke zajednice i njenih značajnih kulturnih i turističkih aspekata. Osnova publikacije jesu relevantni tekstovi o Slovacima u Srbiji i analiza tih tekstova, koji su nastali kao rezultat terenskog istraživanja trideset tri mesta u Srbiji u kojima Slovaci imaju organizovan kulturni život ili su ga imali. U obzir su uzimani geografski i demografski parametri, istorijske činjenice, specifičnosti sredine, kulturni život i potencijali kulturnog turizma. Istraživački tim čine zaposleni u ZKVS i njegovi spoljni saradnici: Marijan Pavlov, Marina Kovač, Ana Snida, Adam Jonaš, Andrea Beređi, Jasmina Panjik, Ana Kiš, Katarina Pucovski, Edita Kmećko, Ana Brtka, Boris Bilek, Gabrijela Guba, Ana Dingo, Katarina Vereš, Stanislav Stupavski.

Drugi važan segment publikacije čine sadržajno i tehnički kvalitetne fotografije, koje na dosledan način ilustruju sadržaj tekstova. Važno mesto zauzimaju i dizajn celokupnog materijala i njegova kvalitetna štampa.

Projekat je uvršten u razvojno-istraživačku delatnost ZKVS i proizlazi iz potrebe da se slovačka kultura predstavi na nov, zanimljiv, atraktivan, a pre svega, stručan i relevantan način. Publikacija može da podrži i afirmiše kulturne potencijale pojedinih sredina i ljudi, koji u njima žive, rade i stvaraju i da podstakne na razvoj kulturnog turizma u tim sredinama. Adekvatnom promocijom i marketingom povećavaju se mogućnosti da se brendiraju pojedini slovački proizvodi, a njihova popularizacija i distribucija put su ka stvaranju klime samoodrživosti za pojedince, udruženja i organizacije raznih profila. U krajnjem slučaju postaju vidljiviji razni oblici slovačke kulture, koja u mnogim aspektima tek treba da bude otkrivena i afirmisana u pravom smislu. Afirmisana na pravi način ona ukazuje na vrednosti ovog podneblja, koje različitost kultura i njihov svakodnevni suživot vidi kao prednost i bogatstvo.

Štampanje Leksikona mesta u kojima žive Slovaci u Srbiji sa aspekta kulture predviđeno je za narednu godinu kao drugi deo projekta. Publikacija teži da postane svojevrsna lična karta slovačke zajednice, koja u ovom trenutku živi u Srbiji, kao i da promoviše sve ono što je tokom gotovo tri veka ta zajednica očuvala, unapredila i razvila, počev od duhovne materijalne i nematerijalne kulture, pa sve do formi savremenog kulturnog stvaralaštva. Njen zadatak je i da trajno zabeleži aktuelni period u kome zajednica egzistira i da kao takva posluži za samopromociju pripadnika zajednice koji žive u Srbiji, ali i onih iz inostranstva. Ujedno, izdanje Leksikona prilika je da većinski narod i druge zajednice koje žive u Srbiji dobiju opširniju sliku o slovačkoj kulturi, jer se njenim izdavanjem i na srpskom jeziku premošćavaju jezičke barijere, te sa margina kulturnih događanja ona teži da postane relevantan kulturni proizvod u širim kulturnim okvirima.

Projekat je podržan od strane malog granta Slovak Aid-a Ambasade Slovačke Republike u Beogradu.

IIb. Bibliografia Andreja Ferka

Bibliografija Andreja Ferka, koju je priredio Vićazoslav Hronjec, izdao je Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka u novembru 2010. godine, kao prvu svesku u novoosnovanoj ediciji Bibliografie. Glavna i odgovorna urednica izdanja je direktorka ZKVS Milina Sklabinski, a recenziju je napisao Vladimir Valenćik. Prelom teksta bibliografije uradio je Miroslav Dobronjovski, štampalo ju je Akcionarsko društvo Štamparija Kultura iz Bačkog Petrovca. Korice i grafički dizajn radio je Jozef Klaćik, a apreturu teksta Katarina Meljih. Bibliografija Andreja Ferka odnosi se na period od 22. jula 1942. do 30. septembra 2010. godine, na gotovo više od šezdeset osam godina života našeg pesnika i lekara. Građena je na Bibliografiji pesničkog stvaralaštva Andreja Ferka (1942-1995), koju je Vićazoslav Hronjec objavio povodom sedamdesetog rođendana pesnika, 1995. godine, u dvobroju 11-12 časopisa Nový život. V. Hronjec je ovu bibliografiju sastavio po uzoru na svoju Personálnu autobibliografiu (1956 – 2005) (2009) s tom razlikom, što je u Ferkovu bibliografiju kao bibliografske jedinice uneo i tekstove u kojima se pesnik samo spominje.

Bibliografija je 22. novembra, na dan rođenja lekara i pesnika Andreja Ferka, predstavljena u ZKVS brojnim gostima i poštovaocima njegovog dela. Govorilo se o životu i delu Andreja Ferka, čitani su odlomci iz Bibliografie, pismo Ferku iz štamparije Kultura iz 1959. godine i intervju koji je A. Ferko za časopis Rozhľady 1963. godine dao Ivanu Majeri. U okviru programa prikazani su i arhivski snimci Televizije Novi Sad iz 1985. godine, kada su o Ferkovom književnom delu govorili Jan Kmeć, Mihal Harpanj, Mihal Đuga, Vićazoslav Hronjec, kao i sam Ferko. Prisutnima je ZKVS poklonio po jedan primerak Bibliografie s potpisom slavljenika.

IIc. Zbornik radova sa V Konferencije muzikologa i muzičkih stručnjaka

Jedan od najznačajnijih rezultata muzikoloških konferencija jesu ukupno pet zbornika stručnih radova, koji u skladu sa temom pojedinih konferencija sistematski dosledno dokumentuju istraživanja učesnika konferencija. Jednom definisani zaključci postaju predmet daljeg postupanja, odnosno realizacije i primene u praksi.

Najnoviji zbornik sadrži tekstove deset autora koji su temu konferencije, Šezdeset godina muzičke produkcije Radio Novog Sada, sagledali iz više uglova. Na stvaralaštvo nekih od ličnosti u ovom za Slovake vrlo značajnom mediju, svoju pažnju usmerio je Juraj Ferik ml., pišući o delovanju svog oca, Jurja Ferika st. u Radio Novom Sadu. Marina Kovač je analizirala stvaralaštvo slovačkog kompozitora Tibora Andrašovana, koji je na poziv Radija napravio aranžmane velikog broja slovačkih narodnih pesama. Svoj rad dopunila je detaljnim i vrlo značajnim podacima o radu poznatog kompozitora. O ukupnom razvoju slovačke muzičke produkcije Radija sa svoje tačke gledišta govorili su i dugogodišnja muzička urednica Kvetoslava Benka, odgovorna urednica slovačke redakcije Milina Florijan i odgovorni urednik muzičkog programa Anđelko Maletić.

O Radio Novom Sadu govorili su i učesnici Konferencije koji nisu bili uključeni u rad tog medija, ali su imali priliku da se bave njegovim uticajem na slušaoce i rezultatima delovanja. Izvanredan prilog na temu Tradicija kao vrednost – tradicija kao problem imao je Mihal Babjak, docent na Katedri za estetiku UK u Bratislavi, zatim Vladimir Valenćik, koji se aktivno bavi slovačkom vojvođanskom kulturom, u zborniku je njegov rad na temu Rok scena vojvođanskih Slovaka i Novosadski radio. Interesantan je i prilog koji govori o tome kako su Radio Novog Sada u prošlosti doživljavali Slovaci u Rumuniji. Tekst i istraživanje autora Jozef Zifčak sadrže i prepis razgovora sa Nadlačanima koji pamte emitovane pesme koje i danas rado zapevaju.

Kao podsticaj a i za upoređivanje u zbornik radova uvršćen je i prilog o Slovačkom radiju, tačnije o organizacionoj strukturi i muzičkoj produkciji njegovog Centra muzike. Tekst je za štampu prosledio Tomaš Boroš, rukovodilac tima urednika Centra.

Zbornik je ilustrovan fotografijama nastalim na izložbi koju je Radio Vojvodine priredio prilikom svoje šezdesete godišnjice, a tu je i foto-galerija sa Pete konferencije. Poseban prilog jeste snimak Slovačkog kvarteta (DVD izdanje) koji je na dan Konferencije u Studiju M priredio koncert izvodeći dela savremenih slovačkih autora.

IId. Konferencija muzikologa i muzičkih stručnjaka

Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka i Komisija za muzičku delatnost Odbora za kulturu NSSNM organizovali su u subotu 11. decembra 2010. godine šestu po redu konferenciju muzikologa i muzičkih stručnjaka. Ovogodišnja konferencija posvećena muzičkom životu Slovaka u Vojvodini bavila se pitanjima inovativnih metoda u muzičkoj pedagogiji. Njena ciljna grupa bili su nastavnici i profesori muzičke kulture, čija uloga je prvenstveno da stvaraju pozitivan odnos dece prema muzici, da razvijaju njihov muzički ukus kao i da celokupnu muzičku problematiku predstave učenicima na jednostavan i prihvatljiv način. Svoje priloge na konferenciji su predstavili: Mgr. Emilija Stanković, profesorka Muzičke akademije Univerziteta u Novom Sadu, govorila je na temu Stari i novi programi nastave muzičke kulture i njihova primena u pedagoškoj praksi, Mgr. Pavel Tomaš ml. koji je pripremio prilog o tome u kojim školama se danas muzička kultura uči na slovačkom jeziku, ko su učitelji, kakvo je njihovo obrazovanje i kakve rezultate postižu poslednjih godina, zatim Mariena Stanković-Krivak koja je pripremila prilog o najnovijim udžbenicima muzičke kulture na slovačkom jeziku koje izdaje Zavod za udžbenike iz Beograda za učenike od 1. do 5. razreda osnovne škole, Mgr.art. Tomaš Boroš Phd.ArtD., koji je ispred Pedagoškog fakulteta Univerziteta Komenskog u Bratislavi govorio o polaznim osnovama i principima efektivnog muzičkog obrazovanja. Ovogodišnja konferencija je za razliku od pređašnjih imala i praktični deo, pa se u popodnevnom bloku sa svojom radionicom na temu predstavila eminentna stručnjakinja Dr Eva Jenčkova iz Češke republike. Dr Jenčkova je razvila vlastite metode muzičkog obrazovanja, polazi od principa da muziku treba učiti muzikom i zato je u četvorosatnu radionicu aktivno uključila sve učesnike u svoje brojne muzičko-okretne oglede. S obzirom na to da je obrazovna radionica Dr Jenčkove akreditovana od strane Ministarstva Češke republike, dvadesetoro učesnika ove radionice dobili su i vredne sertifikate o apsolviranoj muzičkoj radionici na temu Muzičko-pokretne inspiracije.

IIe. Dogodilo se na današnji dan – audio i video-reportaže o kulturi Slovaka u Vojvodini

Uz podršku Ureda za Slovake koji žive u inostranstvu ZKVS i njegov mladi tim eksternih saradnika pripremio je šest audio i video-reportaža o alternativnoj umetnosti slovačke vojvođanske omladine. Projekat nazvan Dogodilo se na današnji dan – audio i video reportaže o kulturi Slovaka u Vojvodini bio je prilika za mlade Slovake u Vojvodini da usavrše svoje veštine, zainteresuju se za svoju prošlost i sadašnjost i počnu praktično da primenjuju stečeno znanje. Produkciji je prethodilo istraživanje na terenu čiji cilj je bilo uključivanje omladine u kulturne sadržaje, odnosno polazna osnova pri izboru sadržaja šest snimljenih kratkih televizijskih i radijskih paketa. Reportaže obuhvataju savremeno stvaralaštvo i umetnost mladih Slovaka u Vojvodini a u isto vreme portretišu predstavnike ovdašnje alternativne scene a sadrže i mišljenje stručnjaka (žurnalista, sociologa, profesora menadžmenta kulture) o datoj problematici. Produkcija je obrađena po modelu emisije Dogodilo sa na današnji dan. Realizaciju projekta je organizovao Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka a u njegovom ostvarivanju su zajedno sa eksternim timom projekta učetvovali: Ana Gašparovski, koordinatorka projekta i novinarka, Stevan Lenhart, stručni konsultant, Vladimir Lenhart, autor scenarija i novinar, Marta Pavčok, moderatorka, Boris Havran, montaža i tehnička podrška, Dejan Ljamić, kamera a Jaroslav Zima, muzika. Reportaže predstavljaju alternativnu i andergraund umetnost vojvođanskih Slovaka (24. januara), fanzine kao način alternativne komunikacije (2. septembra), supkulturu i vizuelnu alternativu (9. novembra), elektro-alternativu na Donjoj zemlji (25. juna), mejnstrim strip (30. avgusta) i Kovačičku manifestaciju alternativnih reakcija KOMAR (31. decembra). Takav oblik produkcije pogodan je za emitovanje u slovačkim radijskim i televizijskim medijima, a on istovremeno donosi interesantan inovativni sadržaj i na portal kulture Slovaka iz Srbije, Mađarske i Rumunije. Realizacijom projekta ZKVS je s jedne strane omogućio studentima žurnalistike, mladim kamermanima, tehničarima i novinarima da se usavršavaju i praktično koriste svoje veštine, a s druge strane je pomogao da se mladi umetnici iz redova vojvođanskih Slovaka javnosti predstave, podržao je njihovo stvaralaštvo i savremeni umetnički izraz.

III Odeljenje za kulturno-umetničke programe, stručno usavršavanje i obrazovanje u kulturi i umetnosti

ZKVS je i u 2010. godini posvetio veliku pažnju prezentaciji kulture vojvođanskih Slovaka i organizovao niz akcija sa različitim umetničkim programima. Bez obzira na to, gde su se akcije odvijale, u samom Zavodu ili u drugim sredinama, ZKVS uvek je bio vođen principom da svaki događaj treba da ima inovativni i stvaralački karakter, ali i da zainteresuje razne ciljne grupe. Zato su akcije čiji cilj je očuvanje kulturnog nasleđa, ali i one od kojih se očekuje razvoj novih ideja i savremenog stvaralaštva bile obeležene inovacionim tendencijama i kreativnim razmišljanjem kao mogućim mehanizmima za ostvarivanje dugoročnih planova ZKVS – afirmisanje specifičnosti i posebnosti slovačke vojvođanske kulture u što širim okvirima.

IIIa. Prva godišnjica Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka

U subotu 30. januara u Zavodu za kulturu vojvođanskih Slovaka realizovan je program povodom prve godišnjice postojanja ove ustanove. Prisustvovali su mnoge ličnosti iz slovačkog javnog života i ocenili rad Zavoda, kao i aktuelno stanje ukupne slovačke vojvođanske kulture. Koncepcijom programa Zavod je želeo da istakne potrebu dijaloga a zatim i saradnje svih subjekata odlučnih u unapređivanju slovačke vojvođanske kulture. Posle jednogodišnjeg postojanja Zavoda to je definitivno bio ispit i transparentnosti njegovog rada a istovremeno i događaj koji može da pokaže koliko je Zavod prisutan u svesti onih koji organizuju celokupni kulturni sistem. Među prisutnima bila je Ana Tomanova-Makanova, Katarina Melegova-Melihova, Vladimir Valenćik, preko video-bima i Mira Brtka, zatim Anamaria Boldocki-Grbić, Pavel Čanji, Viera Benkova, Vićazoslav Hronjec, Jan Makan, u ulozi voditelja Miroslav Fabry, a čestitke su izrazili i Barbora Hrušovski, Jan Sabo, Marijan Potrok ispred Bibiane i mnogi prisutni. Program je muzički obogatio Janko Brtka, akordeonista iz Stare Pazove koji je na usavršavanju u Bratislavi. Izveo je kompozicije Isaka Albeniza Asturias i Kampanelu N. Paganinija. U neformalnom delu programa nastupio je Martin Ćesak iz Slovačke Republike, svestrani muzičar, sa svojim sinovima svirao je slovačke pesme na narodnom instrumentu – fujari, i na gajdama i violini.

IIIb. Manjinski festivali, manifestacije i proslave jubileja

U cilju pružanja logističke podrške i u želji da se utiče na podizanje kvaliteta pojedinih manjinskih festivala, pa i manifestacija kojima su i ove godine obeležavani razni jubileji, ZKVS je na razne načine učestvovao u njihovoj realizaciji.

Divadelný vavrín (Pozorišni lovor) – Za devet dana na dvema scenama Slovačkog vojvođanskog pozorišta u Petrovcu odigrano je devet takmičarskih predstava iz Stare Pazove i Pivnica (po dve predstave), zatim iz Kulpina, Kisača, Silbaša, Kovačice, Padine, bila su i tri gostovanja (iz Poprada, Ljevoče i Budimpešte), a priređene su i mnoge druge manifestacije. Nagradu Pozorišni lovor za 2010. godinu dobilo je Pozorište VHV iz Kovačice za inscenaciju Porodičnih priča Biljane Srbljanović u režiji Danke Hriješik.

Novina na ovogodišnjoj smotri bili su susreti žirija i glumaca i predstavnika pozorišta. Razgovaralo se o predstavama, o kvalitetu inscenacija i uopšte o razvoju pozorišta i unapređivanju njegovog rada. Smotri je prisustvovao i gost iz Slovačke P. Janku, čiji dolazak je finansijski obezbedio Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka. Pored ostalog Mgr. Peter Janku u svom opsežnom izveštaju sa manifestacije Divadelný vavrín navodi:

Pozorište je vrlo zahvalno ako se posmatra sa aspekta očuvanja kulture a naročito jezika. Bilo bi od velike koristi razmišljati o tome da se u školu u okviru nastave slovačkog jezika uvedu na primer časovi „dramskog obrazovanja“, pre svega mladi ljudi bi bili u prilici da se sa slovačkim jezikom sretnu u obliku u kojem on živi – u situacijama. Odatle je samo mali korak do pozorišta koje bi na taj način dobilo jaku vaspitnu zaleđinu. Manifestacija Divadelný vavrín bi posle izvesnog vremena itekako ubirala plodove onoga što bi se u mlade vojvođanske Slovake ovakvim radom „posejalo“ u školama.

Kada su u pitanju festivali posvećeni pozorištu, ZKVS je podržao Šesnaeste pozorišne inscenacije slovačkih autora iz Donjih zemalja i učestvovao u izdavanju prigodnog kataloga.

30. Festival popularne muzike Zlatý kľúč (Zlatni ključ) – ZKVS bio je suorganizator 30. festivala Zlatý kľúč i u tom smislu smo se trudili da ne odustanemo od devize koju smo ranije sebi zadali i propagirali – Obeležimo tridesetu gošnjicu festivala pevajući nove slovačke hitove. Organizatori su se složili da će najprimerenija proslava jubileja ovog festivala biti ako njegovim osnivačima izrazimo zahvalnost tako što ćemo nove muzičke snage podsticati da produkuju kvalitetne slovačke popularne žanrove koje će prihvatiti i šira javnost.

Na festivalu je pre svega bila izvanredna muzika, koju su pratila izuzetna vizuelna rešenja. Otpevano je dvanaest žanrovski različitih kompozicija, čiju muzičku produkciju potpisuje priznati pijanista i producent Aleksandar Banjac, a za vizuelni ugođaj pobrinuo se Ljubiša Sremčević. Sadržajno i tehnički kvalitetnu pripremu nastupa dogradili su izvrsni interpretatori, kako oni iskusni, tako i oni koji su na festivalu pevali prvi put. Sve njih krasilo je oduševljenje i rešenost da i muzički i scenski daju najviše od sebe, što je dakako delovalo i na publiku u Sali, kao i na televizijske gledaoce. O tome najbolje govori činjenica da je prilikom glasanja za pola sata poslato više od 2000 SMS poruka, kao i to da je publika u sali umela da nagradi interpretatore iskrenim aplauzom.

U revijalnom delu festivala učestvovala je pevačica iz Slovačke, Kristina, o kojoj je naša javnost najviše mogla saznati nakon njenog nastupa na ovogodišnjem Evrosongu, gde je nastupila sa pesmom Horehronie, a upravo nju izvela je i na festivalu Zlatý kľúč, na zadovoljstvo publike u sali i njenog tima iz Slovačke.

Kristina je za vreme boravka u Srbiji posetila i SKUD „P. J. Šafarik”, gde je u njenu čast folklorna grupa izvela modifikovanu koreografiju Horehronské dupáky, a tada je i pesma Horehronie verovatno prvi put otpevana kao narodna pesma.

Takmičarski deo festivala imao je ove godine motivacioni karakter. Razlog za to nalazimo u činjenici da su članovi žirija bili priznati muzičari i predstavnici muzičke scene iz Srbije i Slovačke: Tanja Banjanin, Martin Kavulič i Ervin Maljina. Žiri je odlučivao o najboljoj interpretaciji, kao i o najboljim kompozicijama. Nagradu za najbolju interpretaciju dobila je Ava Marija Zdravković, pevala je pesmu autorke Marine Kanja To život je. Njena osećajna, ubedljiva i pre svega uverljiva interpretacija oduševila je prisutne u sali DK u Selenči, tako da ju je nagradila i publika. Kompozicija To život je istovremeno je postala i apsolutni pobednik festivala Zlatý kľúč 2010 – od svih članova žirija dobila je najveći broj bodova. Njena autorka, talentovana muzičarka, a u isto vreme i autorka teksta, Marina Kanja iz Petrovca, sa festivala Zlatý kľúč odnela je kući i novčanu nagradu.

ZKVS je izdavač CD na kojem je snimljeno 12 novih kompozicija sa 30. festivala Zlatý Kľúč. Muzički CD čiji muzički producent je Aleksandar Banjac dobio je dobre kritike stručne i šire javnosti a danas se nalazi u svim radiostanicama u Srbiji koje emituju program i na slovačkom jeziku, distribuiran je i u muzičke medije u Slovačkoj. Isto tako DVD snimak distribuiran je u televizije koje svoj program proizvode i na slovačkom jeziku.

Festival popularne muzike za decu Letí pieseň, letí 2010 (Leti pesma, leti) – ZKVS od početka podržava festival popularne muzike za decu koji već godinama uspešno organizuje Dom kulture u Kovačici. Ove godine ZKVS nije imao udela u sadržaju festivala, ali mu je pružio značajnu pomoć u vizuelnom i scenskom rešenju. ZKVS planira da i dalje podržava fetival u okvirima promocije i unapređivanja sadržaja, kao i pri izdavanju CD sa najboljim pesmama za decu, i to već sledeće godine, kada festival beleži dvadeset godina od svog osnivanja.

ZKVS dobio priznanje Čuvar tradicije – U cilju okupljanja kulturnih brendova Srbije i kreiranja, na neformalan i jedinstven način, reprezentativnog i privlačnog okruženja za domaće preduzetnike, ali i za one koji dolaze iz zemalja EU, u organizaciji Biznis-Exita na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu održan je Festival kulture, tradicije, muzike, vina i specijaliteta Kulturni vremeplov.

Posetioci Petrovaradinske tvrđave su tom prilikom mogli da čuju nekoliko tamburaških orkestara, da degustiraju svetski poznata vina iz podruma Aleksandrovca, da se upoznaju sa tradicionalnom niškom kulturom, ali i da osete čari sela Bašaid, probaju njegove specijalitete, slušaju muziku, da upoznaju bašaidske kafane, čuju seoske priče i intrige. Na svoj način su se ovde prezentovale mnoge nacionalne manjine, između ostalih slovačka, mađarska, makedonska i rusinska. U muzejima, podzemnim galerijama i ateljeima nastupali su razni horovi, pevačke grupe i muzičari klasične muzike.

U bogat program organizator manifestacije uvrstio je i Zavod za kulturu vojođanskih Slovaka koji je na svojim štandovima na pogodan način predstavio kulturu Slovaka u Vojvodini. Zastupljeni su bili  tradicionalni zanati, pića, specijaliteti i, naravno, slovački vojvođanski brend – petrovački kulen. Nisu izostale ni narodne nošnje, ručni radovi, predenje na kolovratu, za šta su se pobrinule članice udruženja Zlatni zanati iz Bačkog Petrovca. Na drugom štandu predstavnica naivnog slikarstva iz Kovačice Zuzana Vereski je ove žive scene odmah prenosila na platno. Uporedo s tim Pavel Vereski je mnogim zainteresovanim domaćim ali i stranim gostima pokazivao kako dobro je savladao svoj strugarski zanat. Neki su kući otišli sa suvenirom, drugi sa slovačkom rakijom, domaćim sapunom, metlom... a oni najmlađi sa modernim naivnim tatuom, koji im je po rukama i licu naslikala  Z. Vereski. 

Za ovu priliku ZKVS je pripremio i letke, da i na taj način učini vidljivijim svoj rad i prezentuje portal kulture Slovaka sa Donje zemlje. Za svoj trud Zavod je na svečanom programu manifestacije Biznis-Exit dobio priznanje stručnog žirija novinara pod nazivom Čuvar tradicije sa rečima „čuvajte svoju kulturu zato što je lepa“.

Proslava 90. godišnjice SKUD P. J. Šafarik iz Novog Sada – ZKVS prilikom obeležavanja devedesetogodišnjice SKUD „P. J. Šafarik” iz Novog Sada podržao je štampanje publikacije Minulosť dneška II. Knjiga Minulosť dneška II je zbornik radova o aktivnostima SKUD „P. J. Šafarik” od 2000. do 2010. godine, a istovremeno je i nastavak monografije sa istim nazivom, izdate 2000. godine. Knjiga ima za cilj da dokumentuje i široj javnosti predstavi desetogodišnji rad jednog od vrhunskih kulturno-umetničkih društava vojvođanskih Slovaka, društva, koje je svoje umeće uspešno predstavilo ne samo u zemlji, nego i u inostranstvu, nastupajući više puta na našim državnim smotrama, sa kojih je po pravilu donosilo samo najveća priznanja.

Na svečanoj akademiji organizovanoj povodom devedeset godina trajanja društva, koja je održana 14. maja 2010. godine, zaslužni članovi i ustanove koje podržavaju njegov uspešan rad, dobili su zahvalnice od SKUD „P. J. Šafarik”. Jedna od njih pripala je i Zavodu za kulturu vojvođanskih Slovaka povodom čega se prisutnima obratila i zahvalila direktorka ZKVS Milina Sklabinski.

Obeležavanje 200 godina od osnivanja naselja Janošik – Tokom cele 2010. godine u Janošiku se raznim manifestacijama obeležavao jubilej – 200 godina od osnivanja sela. Jedna od manifestacija bio je i program pod nazivom Čo sa stálo v Šándore na bráňe, prezentacija izvornih narodnih pesama u izvođenju Katarine Mosnak uz muzičku pratnju narodnog orkestra pod upravom Ondreja Maglovskog. Program su otvorili predsednik Organizacionog odbora proslave Martin Listmajer i direktorka Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka Milina Sklabinski. U ime ove ustanove a povodom jubileja M. Sklabinski poklonila je Kulturno-umetničkom društvu Jánošík kompjuter sa opremom u želji da podrži njegov rad i saradnju sa ostalim udruženjima, institucijama i ustanovama, među koje spada i Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka.

Veče evergrina na programu Oktobar u Kovačici – ZKVS doprineo je bogatijem programu tradicionalnih svečanosti pod nazivom Oktobar u Kovačici organizovanjem večeri slovačkog evergrina. Učestvovao je operetski pevač i solista Opere Slovačkog narodnog pozorišta Ivan Ožvat iz Slovačke republike. Veče slovačkog evergrina održano je 2. oktobra a prema scenariju ZKVS proticalo je u znaku kiše. Kišobran u ruci, zvuci klavira pod prstima Vjere Kunzove i večne melodije u izvođenju soliste Opere Slovačkog narodnog pozorišta iz Bratislave i operetskog bonvivana Ivana Ožvata, evocirale su uspomene na mladost, rodni kraj, prve ljubavi, stara prijateljstva... A bilo je reči i o kapima koje kaplju sa kistova mnogih Kovačičana kada svojevrsnom platnenom poezijom pričaju svoju dvestogodišnju priču. Program su ulepšali solisti iz Kovačice (dve Eve, Petrakova i Omastova), 50-godišnji orkestar Rosička i grupa pevača Boemi. Te večeri kiša je naslikala i svoju nesvakidašnju simfoniju kada su se na sceni pojavile Sabina Trbarova, Slovenka Benkova-Martinkova i Kvetoslava Benkova.

IIIc. Izložbe u ZKVS

Izložbeni prostori u ZKVS bili su i u 2010-toj potpuno iskorišćeni. Godinu smo započeli izložbom ilustracija nagrađenih na međunarodno priznatom Bijenalu ilustracija Bibiana iz Bratislave. Usledio je poziv slovačkim vojvođanskim akademskim umetnicima da doprinesu formiranju zbirke za stalnu ekspoziciju u ZKVS. Pozivu su se odazvali Pavel Čanji, Jaroslav Šimovic, Marian Karavla, Ivan Križan, Pavel Pop a da će u akciji učestvovati, obećali su i drugi umetnici. Samostalnu izložbu u ZKVS ove godine imala je slikarka Jarmila Sabo koja se novosadskoj javnosti predstavila izložbom pod nazivom Tiché momenty (Trenuci tišine). Izložba koja će uslediti posle ove, predstaviće javnosti slike Zuzke Medveđove. Za njihovu restauraciju se pobrinuo ZKVS. Na zaštiti likovnog nasleđa, u saradnji sa Galerijom Z. Medveđove i uz podršku ZKVS, radi slikar Miroslav Nonin. Treba reći da su zbirku Zavoda u velikoj meri obogatile i umetničke fotografije u režiji Miroslava Benke iz ciklusa Slike davno zaboravljenih vremena.

Trenuci tišine u Zavodu za kulturu vojvođanskih Slovaka – Dana 11. novembra u izložbenom prostoru ZKVS brojni gosti i predstavnici srpskog i slovačkog vojvođanskog likovnog života, svojom prisutnošću uveličali su izložbu slika mlade umetnice Jarmile Sabo. Prisutne je u svet slika Jarmile Sabo u kojem vladaju tihi a istovremeno vrlo rečiti trenuci beskrajnih promišljanja, kontemplacija i refleksija, uveo nesvakidašnji no vrlo dobro izveden performans: uz muziku Erika Satija u izvođenju Ivane Novak stihove slovačke vojvođanske pesnikinje Katarine Hricove govorile su kostimirane Miluška Anušjak-Majera i Karmena Zornjan. Sve skupa stvorilo je posebnu, mirnu i senzitivnu atmosferu u kojoj kao da su oživele bucmaste i krupnooke Venere sa slika J. Sabo i prosule svoje samoironične misli razapete između srca i razuma. O delu mlade slikarke iz Kovačice govorili su slikar Pavel Čanji, likovni kritičar Vladimir Valenćik i književnik i likovni kritičar Milan Živanović.

Slike davno zaboravljenog vremena – ZKVS u saradnji sa Art centrom Hleba i igara ostvario je projekat pod nazivom Slike davno zaboravljenog vremena. Rezultat te saradnje su mega fotografije, panoi sa motivima slovačke vojvođanske tradicije. Tema projekta nastala je na inicijativu poznatog režisera i umetnika Miroslava Benke, odgovornog i za ideju projekta a i za ambijent i dizajn. Nosilac celog projekta je Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka a projekt je ostvaren zahvaljujući finansijskoj podršci Ministarstva kulture Republike Srbije i Kancelarije Slovaka koji žive u inostranstvu (Bratislava). Cilj projekta je da se formom panoa, mega fotografija, sa motivima slovačkih vojvođanskih tradicija na savremen način kulturno nasleđe vojvođanskih Slovaka stavi u novi kontekst i u tom obliku čuva od zaborava i prezentuje široj javnosti. Na ovakav način projekat inspirisan suživotom naroda i nacionalnih manjina na našim prostorima želi da doprinese stvaranju jedinstvene komunikacije u umetničko-etnološkom smislu i da na osoben način predstavi kulturu vojvođanskih Slovaka. Rezultat projekta je produkcija tri profesionalno urađene mega fotografije (veličina 100 x 70 cm) koje predstavljaju obrede vojvođanskih Slovaka vezane za mesece jun, jul i avgust. Autor fotografija je Miralem Čaušević. Uz fotografije ide i tekstualno objašnjenje obreda o kojima je reč. Fotografije su izložene u prostorijama Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka.

IIId. Edukacije u ZKVS

Značajni deo rada ZKVS u 2010. godini bile su i edukacije. Njihov sadržaj proizilazio je pre svega iz aktuelnih potreba i preplitao se sa sadržajem akcija u čijoj realizaciji smo učestvovali. S obzirom na to da je Zavod sebe ne jednom prezentovao u raznim prilikama, smatrali smo da treba da se organizuje edukacija na temu Kvalitetne i nekvalitetne PowerPoint prezentacije. Razvijanjem elektronske baze podataka, ali nadovezujući i na pozorišne sadržaje, organizovali smo predavanje na temu Načini čuvanja kulturnog nasleđa u oblasti pozorišta. Kreativna radionica akreditovana od strane ministarstva Češke republike realizovana je u okviru VI muzikološke konferencije na temu Inovacione metode u muzičkoj pedagogiji a iznad svega interesantno i podsticajno bilo je predavanje krajem godine na temu Menadžment (manjinskih) festivala.

Kvalitetne i nekvalitetne PowerPoint prezentacije – U prostorijama ZKVS u petak 5. februara 2010. godine održana je edukacija na temu Kvalitetne i nekvalitetne PowerPoint prezentacije. Oko dvadeset učesnika iz St. Pazove, Novog Sada, Kisača, Kulpina, Bačkog Petrovca i Kovačice zainteresovalo se za učešće na seminaru posvećenom problematici izrade PowerPoint prezentacija. Predavač je bila Katarina Vukasović, programer i dizajner portala Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka. Na primeru pripremljene prezentacije o Zavodu pokazala je kako treba postupati pri izradi PowerPoint prezentacija a na zanimljivim primerima predstavila je i kvalitetna i manje kvalitetna rešenja sa kojima se neretko susrećemo u praksi.

Način čuvanja kulturnog nasleđa u oblasti pozorišta – Sa namerom da istakne potrebu sistematskog i adekvatnog dokumentovanja raznih predmeta i dokumenata iz sfere pozorišne delatnosti, onih iz prošlosti kao i onih koje proizvodimo danas, u ZKVS organizovano je predavanje na temu Standardni i inovativni načini zaštite kulturnog nasleđa u sferi pozorišta. O tome je govorila direktorka Pozorišnog instituta iz Bratislave Vladislava Fekete, ali i o kompleksnoj delatnosti ove značajne ustanove kulture u Slovačkoj.

Menadžment (manjinskih) festivala – Sa namerom da se podrže i motivišu akteri u kulturi za podsticanje postojećih festivalskih formi, kao i u želji da se definišu kriteriji za određivanje onih manifestacija koje imaju poseban značaj za očuvanje, unapređivanje i razvoj karakteristika i nacionalnog identiteta slovačke nacionalne manjine, u Zavodu za kulturu vojvođanskih Slovaka u utorak 21. decembra 2010. godine održano je predavanje na temu Menadžment (manjinskih) festivala. Ovakvi teoretski saveti sa dobrim praktičnim primerima omogućili su definisanje onih osobina koje kvalitetne i reprezentativne kulturne manifestacije treba da imaju da bi mogli da doprinesu očuvanju, unapređivanju i razvoju kulture slovačke manjine u Srbiji. A o tome da je slovačka zajednica, a naročito njena mlađa generacija, za to zainteresovana, govori i puna sala Zavoda za kulturu, ali i dijalog koji se među prisutnima spontano razvio. Pitanje je međutim do koje mere su za prihvatanje saveta iskusnih i za modernizaciju naših festivala spremni njihovi sadašnji predstavnici, pošto je za usavršavanje ove vrste bilo malo zainteresovanih.

IIIe. ZKVS je podržao

Chrestomatia slovenskej vojvodinskej poézie (Hrestomatija slovačke vojvođanske poezije) čiji izdavač je Slovački izdavački centar a suizdavač Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka, na više od 500 strana sakuplja pesničko stvaralaštvo pisaca koji su na ovim prostorima delovali od druge polovine 18. veka do današnjih dana. U knjigu je uvršćeno ukupno 82 autora, njihove tekstove sastavljač je birao na osnovu estetske vrednosti ali i na osnovu njihovog uklapanja u pesničku tradiciju ovdašnjih Slovaka sa namerom identifikacije uzajamnih odnosa u okvirima našeg književnog konteksta i stvaranja određene celine slovačke vojvođanske poezije.

Monografia Miry Brtkovej – ZKVS podržao je u 2010. godini pripremu monografije o Miri Brtka (Monografija Mire Brtka) prilikom životnog jubileja (80 godina) poznate umetnice, začetnice apstraktnog likovnog izraza u našoj likovnoj umetnosti. Autor knjige koja čitaocu približava život i delo Mire Brtka, je Vladimir Valenćik. Knjiga izlazi u ediciji likovnih monografija nazvanoj Ateliér Slovačkog izdavačkog centra a Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka je njen suizdavač.

Minulosť dneška II – Zbornik radova Minulosť dneška II (Prošlost današnjice II) pripremilo je 2010. godine Slovačko kulturmo-umetničko društvo P. J. Šafarik iz Novog Sada povodom proslave 90 godina od svog osnivanja. Čitaoci se posredstvom ove u pogledu kompozicije vrlo dobro osmišljene knjige mogu u kratkim crtama najpre upoznati sa istorijom ovog novosadskog kulturno-umetničkog društva a zatim u četiri posebne glave (Organizaciona struktura, Ansambli SKUD, Život u Šafariku i Drugi o nama) mogu saznati i mnogo više o njegovom bogatom radu u poslednjih 10 godina. Knjiga sadrži tekstove 26 autora a njen sastavljač je Katarina Mosnak. Svaki prilog opremljen je rezimeom na slovačkom, srpskom i engleskom jeziku i brojnim fotografijama.

Zbornik radova o Padini – Povodom obeležavanja Dana Padine u Domu kulture Mihala Babinke održana je promocija dugo očekivane publikacije, zbornika radova Padina 1806 – 2006. Knjiga je bila pripremljena još 2006. godine, kada je Padina obeležavala 200 godina od osnivanja, ali je zbog nedostatka finansijskih sredstava štampana tek četiri godine kasnije. Njenih pažnjevrednih 650 strana pripremila je grupa autora a na njenom sastavljanju je radio redakcijski odbor na čelu sa predsednikom Ondrejom Kotvašom. Izdavači ove knjige su Mesna zajednica Padina i Mesni odbor Matice slovačke u Padini, a izdavanje je podržao Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka, Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine, Kancelarija Slovaka u inostranstvu, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu Novi Sad, AD Banka Pančevo i Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu i međuopštinsku saradnju.

Mirisi silbaškog detinjstva – ZKVS podržao je izdavanje i promociju knjige Mirisi silbaškog detinjstva autora Budimira M. Popadića. Posle knjiga Silbaška kazivanja i Običan divan silbaški koje su izašle 2007. i 2008. godine, autor Budimir M. Popadić objavio je još jednu knjigu u izdavačkoj kući Tiski cvet iz Novog Sada – Mirisi silbaškog detinjstva. Tekstovi pisani na srpskom i slovačkom silbaškom dijalektu prikazuju prošla vremena –  drugačiji Silbaš, drugačije uslove života, običaje iz prošlosti srpskog i slovačkog življa, podsećaju i na pojedince koji danas žive samo u uspomenama. Autor  se intimnim, često i humoristički obojenim tekstovima direktno obraća svojim sugrađanima, ali i svim ljubiteljima vojvođanske kulture i njenih specifičnosti.

Zaštita etnografskog kulturnog nasleđa – Sa namerom da doprinese uspešnoj realizaciji seminara na temu Zaštita etnografskog kulturnog nasleđa koji je organizovalo Slovačko vojvođansko pozorište iz Bačkog Petrovca, ZKVS je štampao priručnik. Polazeći od ubeđenja da će ovakav seminar da podstakne identifikaciju, sakupljanje na terenu, popis, klasifikaciju i odgovarajuću zaštitu materijalnog kulturnog nasleđa u materijalnom i elektronskom obliku, ZKVS je pred čitaoce izneo praktične savete o tome, kako treba brinuti o vrednim predmetima iz prošlosti. U priručniku je u želji da se zainteresovanima približe uputstva o zaštiti etnoloških predmeta, njihovom popisu i dokumentovanju, objavljen tekst autorki mr. sc. Zvjezdane Antoš i Ane Mlinar. Istovremeno priručnik informiše da je Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka 2010. godine formirao Elektronsku bazu podataka o kulturi vojvođanskih Slovaka u koju mogu da se odlažu upravo artefakti ove vrste pod uslovom da su digitalizovani i da sadrže podatke definisane međunarodnim standardima.

U interesu podizanja kvaliteta mnogih priredbi na kojima se predstavlja slovačka kultura, ZKVS je organizatorima često obezbedio stručnu pomoć. Tu spada stručna priprema izložbe slovačke kuhinje u Silbašu u okviru manifestacije Čar višanja, bili smo prisutni i na finalnom takmičenju žena u recitovanju poezije i proze, pa i na raznim drugim manifestacijama kada smo delili i knjige iz naše produkcije.

 

IIIf. U ZKVS je bilo...

Sednica Izvršnog odbora Asocijacije slovačkih društava žena

U prostorijama ZKVS 29. januara 2010. godine održana je sednica Izvršnog odbora Asocijacije slovačkih društava žena. Redovna sednica Izvršnog odbora Asocijacije slovačkih društava žena je tada prvi put održana u prostorijama ZKVS a svojim prisustvom su je uveličale Danijela Furdjik, supruga ambasadora Slovačke republike u Beogradu i Barbora Hrušovski, vicekonzul ambasade Slovačke.

Umetnici iz Japana u poseti Zavodu

Itoi Kunio i Osama Komatsu, predstavnici Udruženja japanske moderne naive, posetili su u ponedeljak 1. februara 2010. godine Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka. Saradnja Slovaka iz Srbije sa japanskim umetnicima počela je zahvaljujući naivnim slikarima iz Kovačice koji su u Tokiu izlagali svoje slike 2008. i 2009. godine. Posle su svoja dela predstavnici Udruženja japanske moderne naive izlagali u Galeriji Babka u Kovačici, tada je bila dogovorena izložba ovih radova i u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu. Osama Komatsu, autor ilustracija knjige priča Drvo života koja je bila promovisana u Novom Sadu oktobra 2009. godine, zadovoljan ciljevima koje je sebi postavio Zavod, predložio našem Zavodu da razmisli o bližoj saradnji sa njihovim udruženjem. Istovremeno je objasnio suštinu japanske moderne naive, za razliku od naivnog slikarstva ovdašnjih umetnika koji na svojim slikama predstavljaju svet oko sebe, japanski naivni slikari predstavljaju umetnika iznutra, njegovu fantaziju i čistotu misli.

Zima uz knjigu u ZKVS

U ponedeljak 15. marta 2010. godine u prostorijama Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka održano je književno veče nazvano Zima s knihou (Zima uz knjigu). Cilj ove večeri bila je promocija najnovijih književno-naučnih dela univerzitetskih profesora Mihala Harpanja (Predslovy a doslovy; Predgovori i pogovori) i Adama Svetlika (Antológia slovenskej vojvodinskej postmodernej prózy; Antologija slovačke vojvođanske postmoderne proze) štampanih 2009. godine a čiji izdavač je Slovački izdavački centar.

Učitelji Krasko

Marta Merkle je u ZKVS promovisala rezultate svog dokumentacionog i istraživačkog rada na osnovu kojih je nastala knjiga pod nazivom Učitelia Kraskovci (Učitelji Krasko). Knjiga je podeljena u pet tematskih celina: Naši Kraskovi, Traženje korena, Očima drugih, Versko stvaralaštvo Martina Kraska i Porodično stablo Kraskovih. Učitelji Krasko su svojim radom ostavili tragove u mnogim slovačkim sredinama kao što je Selenča, Gložan, Lug, Šid, Erdevik, Lalić i u tom smislu publikacija sadrži iskrene priče i uspomene na značajne događaje u životu učiteljskog para. Deo nazvan Naši Kraskovi dokumentovan je mnogim vrlo vrednim fotografijama iz prošlosti.

54. Literarno savetovanje

U petak 18. juna 2010. godine u prostorijama Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka održano je 54. Literarno savetovanje. Organizovao ga je Slovački izdavački centar i redakcija časopisa za književnost Nový život (Novi život) u saradnji sa Zavodom za kulturu vojvođanskih Slovaka i Odborom za kulturu NSSNM. Skup je počeo dodelom Nagrade časopisa Nový život. Nagradu za 2009. godinu dobio je poznati pisac, kritičar, bibliograf i urednik Vićazoslav Hronjec za esej Kič. To je njegova šesta nagrada ali, kako je u šali rekao, prva u istoriji nagrada ovog lista za „kič“. U drugom delu skup se bavio temom antolologija, hrestomatija i izbora u literaturi vojvođanskih Slovaka, o čemu su govorila četvorica domaćih književnih naučnika i jedan iz inostranstva. Svoj prilog prvi je izneo ovogodišnji laureat, Vićazoslav Hronjec, navodeći između ostalog i imena onih koji se u okviru slovačke vojvođanske kulture bave ovim temama. Smatra da je Mihal Harpanj doprineo ustanovljavanju našeg proznog ali i pesničkog stvaralaštva, Vladimir Valenćik iz dana u dan pokušava da sakupi i u formi izložbi, monografija i kataloga predstavi našu likovnu tradiciju, Samuel Čelovski teško, ali maksimalno detaljno radi na sastavljanju složenog mozaika našeg istorijskog kontinuiteta na ovim prostorima, Miroslav Benka pokušava pomoću vlastitog talenta da predstavi svetu ono vrhunsko što proizilazi iz naših pozorišnih tradicija a svi imaju i jednu zajedničku crtu: uvek naglašavaju i ljudima čine dostupnim samo ono najbolje što su pripadnici ove nacionalne zajednice stvorili, ono što može da opstane i u konfrontaciji sa savremenom svetskom umetnošću, ali i naukom, što može i da se ilustruje nedavno objavljenim Leksikonom univerzitetskih profesora i naučnih radnika iz redova Slovaka u Vojvodini autora Jana Marka. Slično kao u nagrađenom eseju V. Hronjec je i sada pozivao na polemiku i podsticao prisutne na razmišljanje. U skladu s tim predložio je da se pokrene rad na sastavljanju hrestomatije slovačke vojvođanske poezije između dva rata, antologije poezije X, žanrovske antologije, antologije publicistike, putopisa, reportaža, likovne umetnosti, pesama na koje je komponovana muzika i sl. Na ovogodišnjem savetovanju učestvovao je i gost iz Češke republike Miroslav Zelinski koji je razmišljao o ulozi antologija u češkom i slovačkom kontekstu. Smatra da antologije treba ocenjivati na osnovu njihovog sastavljača i na osnovu mere u kojoj odražavaju kontekst vremena. U skladu sa njegovim mišljenjem da autor-sastavljač ima mogućnost da prikaže ono najbolje na osnovu vlastite svesti i savesti, bio je i govor Samuela Boldockog koji u svoju antologiju u pripremi namerava da uvrsti one pesme koje se u antologije obično ne stavljaju. Prisutnima je pročitao uvod za to svoje buduće izdanje koji je nazvao Antológia „neantologických“ básní („Antologija ‚neantologijskih‘ pesama“) ili Podnety a úskalia poetiky rurálneho lokálneho koloritu („Podsticaji i prekreke poetici ruralnog lokalnog kolorita“). O  najnovijoj knjizi ove vrste nazvanoj Antológia slovenskej vojvodinskej postmodernej prózy („Antologija slovačke vojvodanske postmoderne proze“), čiji autor je Adam Svetlik, tekst je napisala Marina Šimakova Spevakova, a Zuzana Čižikova, koja je ujedno bila i voditeljka, govorila je o publikaciji Medzi dvoma domovmi I. („Između dve domovine I“), odnosno o antologiji slovačke poezije u inostranstvu. Radi se o knjizi vrednoj pažnje, u njoj se nalaze vrlo kvalitetne pesme, naročito u onom delu koji je nazvan Dolnozemská básnická vetva („Pesnička grana na Donjoj zemlji“), reč je o pesmama nastalim izvan teritorije Slovačke, rekla je Z. Čižikova. U trećem delu ovog skupa pročitani su prilozi posvećeni životnim jubilejima Samuela Čemana (80), Samuela Čelovskog (60) i Martina Prebuđile (50). Svoje tekstove o jubilantima i njihovom radu pročitali su Vjera Benkova, Samuel Boldocki, Jan Marko, Ana Makišova, Vladimir Valenćik, Adam Svetlik i Vladimira Dorčova. Prisutni su bili u prilici da saslušaju i prilog Mihala Babjaka posvećen šezdesetogodišnjici života Samuela Čelovskog.

Sastanak Asocijacije slovačkih društava žena

Dana 22. oktobra u prostorijama Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka zasedali su Izvršni i Nadzorni odbor Asocijacije slovačkih društava žena. Sastanak kojem je prisustvovalo šest članica Izvršnog i Nadzornog odbora ASDŽ, otvorila je predsednica Ljudmila Beređiova Stupavska koja je sumirala rad Asocijacie u tekućoj godini.

OEBS u Zavodu za kulturu vojvođanskih Slovaka

U utorak 30. novembra ZKVS posetile su predstavnice OEBS-a u Srbiji, kao i predstavnici nevladinog sektora za manjinska prava i jednakost šansi. Bila je to prilika da se gosti upoznaju sa programskim radom i ciljevima ZKVS. Posle kratkog predstavljanja dosadašnjeg rada i pojedinih projekata gosti su zaključili da upravo rad slovačkog Zavoda spada u one primere dobre prakse, koji pokazuju kako treba da se radi u korist zaštite, unapređivanja i razvoja manjinske kulture, kako da se mladi podstiču i uključuju u ove procese i kako se manjinska kultura može promovisati u što širim okvirima.

 

IIIg. Sednica Upravnog odbora ZKVS

U Novom Sadu, u prostorijama Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka, u utorak 16. februara 2010. godine Upravni savet ZKVS imao je svoju V sednicu. Od devetoro članova Upravnog odbora prisutni su bili: Vladimir Valenćik (predsednik), Samuel Čelovski, Samuel Boldocki, Jarmila Ćendić, Ana Sečova Pinćirova, Ana Medveđova, Miroslav Benka i Eva Nađ. Analizirali su i prihvatili Godišnji izveštaj o radu ZKVS i finansijski izveštaj ZKVS za 2009. godinu, takođe plan i program rada ZKVS koji ova ustanova ima nameru da realizuje tokom 2010. godine, kao i finansijski plan. Prisutni su u okviru rasprave pozitivno govorili o radu Zavoda, konstatovali da je program ostvaren iznad očekivanog a predloženi dokumenti su jednoglasno prihvaćeni. Istovremeno je konstatovan izlazak prvog broja godišnjaka Majak koji se smatra posebnim dodatkom Godišnjeg izveštaja Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka.

VI sednica UO ZKVS održana je u sredu 9. juna u prostorijama Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka. Prisutni su bili svi njegovi članovi: Vladimir Valenćik (predsednik), Samuel Čelovski, Samuel Boldocki, Mihal Tir, Jarmila Ćendić, Ana Sečova Pinćirova, Ana Medveđova, Miroslav Benka, Eva Nađ i direktorka Zavoda. Prva tačka dnevnog reda bila je diskusija o prijemu u radni odnos na neodređeno vreme zaposlenih u Zavodu, analiza i definisanje njihovih koeficijenata u skladu sa Odlukom o koeficijentima za obračun i isplatu zarade zaposlenih u javnim ustanovama. Na osnovu odobrenih dotacija iz Kancelarije Slovaka koji žive u inostranstvu i Ministarstva kulture RS članovi Upravnog saveta su raspravljali o radu i dinamici realizacije projekata: Dogodilo se na današnji san, Slike davno zaboravljenog vremena, VI Konferencija muzikologa i muzičkih stručnjaka, Internet portal Slovaka sa Donje zemlje – održavanje i razvijanje sadržaja i Na jarmoku 2010 (Na vašaru 2010). U plan i program za 2010. godinu uvršćeno je i suizdavanje Monografie Miry Brtkovej („Monografija Mire Brtka“), hrestomatije autora Vićazoslava Hronjeca, kao i učešće u organizaciji 30. Festivala Zlatý kľúč. Jedna od tačaka sednice bili su i predlozi za recenzente Leksikona slovačkih naselja u Srbiji sa akcentom na kulturu čije izdavanje ZKVS planira za ovu godinu.

 

IV Odeljenje za spoljne odnose

ZKVS se i u 2010. godini zalagao za razvoj međunarodne saradnje u cilju uzajamne razmene iskustava u radu na polju kulture a sa namerom da slovačku vojvođansku kulturu promoviše i u inostranstvu. Sarađivao je sa brojnim institucijama i ustanovama u Slovačkoj. Navešćemo samo neke od njih: Ured za Slovake u inostranstvu, Pozorišni institut i Institut slovačke književnosti pri Slovačkoj akademiji nauka, a uspostavljena je i saradnja sa institucijama Slovaka u Rumuniji, Mađarskoj i Češkoj. Ne jednom smo imali priliku da u ZKVS pozdravimo goste iz inostranstva a i sami smo bili učesnici raznih događanja izvan granica naše zemlje.

Ministar kulture SR Marek Mađarič posetio je ZKVS – U okviru službene posete Srbiji ministar kulture Slovačke republike Marek Mađarič posetio je u subotu 27. februara i Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka. U delegaciji predvođenoj ministrom kulture Marekom Mađaričem bili si Silvia Salanska, generalna direktorka sekcije za međunarodnu saradnju MK SR, Ljudmila Palonderova, državna savetnica sekcije za međunarodnu saradnju MK SR, Igor Furđik, ambasador SR u Beogradu i Barbora Hrušovska, ataše u ambasadi SR u Beogradu, Ana Tomanova-Makanova, predsednica NSSNM i potpredsednica Vlade AP Vojvodine, Martin Zloh, potpredsednik Skupštine AP Vojvodine, takođe Jozef Bednar, portparol MK SR i Petra Fejđi ispred odbora za štampu MK SR. Delegaciju je primila direktorka Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka Milina Sklabinski koja je ministra informisala o ciljevima osnivanja ove ustanove i o aktuelnim projektima na kojima Zavod radi. Bila je to istovremeno prilika za ocenu dosadašnje saradnje sa ustanovama kulture iz Slovačke republike, koja je od samog početka bila vrlo intenzivna, pa je zahvaljujući tome realizovano nekoliko značajnih akcija. Bilo je reči i o potrebi stvaranja mogućnosti za stažiranje studenata određenih profila iz Slovačke u ZKVS, ali i o potrebi povećanja mogućnosti za promovisanje kulture Slovačke republike u Srbiji putem odgovarajućih projekata, koji bi se u partnerstvu sa ZKVS mogli zajednički ostvarivati. Ovom prilikom ministar kulture SR poklonio je ZKVS filmove slovačke kinematografije koji će se prikazivati u ZKVS u okviru pravilnih mesečnih filmskih projekcija.

Književni kvartet je doneo reč – Kvartet PEN centra iz Slovačke u sastavu Gustav Murin, Viliam Jablonjicki, Juraj Šebesta i Franćišek Palonder posetio je ZKVS sa željom da u njemu predstavi svoje stvaralaštvo. Četvorica dovitljivih stanovnika Petržalke (gradska četvrt u Bratislavi, prim.prev.) nastupili su na književnoj večeri pod nazivom Donosimo Vam reč. Čitali su svoje tekstove, sećali se dogadjaja koji su inspirisali njihovo stvaralaštvo, govorili o pesniku Palju Bohušu, o „sinematici“, striptizetama u Los Anđelesu... Iznenađenje za Zavod bilo je izvođenje Miluške Anušjak-Majera i Miroslava Babjaka književne minijature pod nazivom Brbljanje američkog dramaturga čiji autor je režiser i glumac Sem Šepard. Ovo delo je na slovački jezik preveo J. Šebesta. Prevodilac, teatrolog i pisac Šebesta predstavio je i svoj najnoviji roman Kad se pas smeje (2008. g.) namenjen odraslima i onima koji odrastaju, kako zvuči slogan. Nagrađivana sa nekoliko nagrada ova knjiga se nadovezuje na onu slovačku književnost u koju spada roman Jedina i Brat ćutljivog Vuka spisateljice Klare Jarunkove. Svoju prozu je na originalan način predstavio G. Murin, radi se o tzv. storytelling načinu: prepričao je događaj koji ga je podstakao da napiše priču pod nazivom Najlepše grudi na zapadu a na kraju je iz knjige pročitao samo nekoliko poslednjih rečenica. Reč koju su ovi autori doneli, bila je dobrodošla. Osim književne reči ZKVS dobio je od PEN centra i značajan broj knjiga najrazličitijeg sadržaja koje ne samo da će obogatiti priručnu biblioteku ZKVS, već će svima koji za to imaju interes omogućiti da se upoznaju sa savremenim književnim tendencijama u Slovačkoj republici.

Na jarmoku 2010. – U subotu 12. juna 2010. godine u rumunskom Nadlaku je održan 3. Susret Slovaka sa Donje zemlje pod nazivom Na jarmoku (Na vašaru). Manifestacija se sastojala od tri dela: priprema i degustacija slovačkih specijaliteta sa Donje zemlje, prezentacija tradicionalnih zanata i kulturni program sačinjen od muzike, igara i pozorišta. Prezentaciju kulture Slovaka iz Srbije, što je podrazumevalo izbor sadržaja, pripremu, odlazak i dolazak učesnika, organizovao je ZKVS. Saradnja na ovom zajedničkom projektu je prema mišljenju suorganizatora iz Rumunije i Mađarske bila vrlo uspešna. U delegaciji Slovaka iz Srbije bili su članovi i članice udruženja iz Bačkog Petrovca, Kisača, Aradca i Novog Sada, takođe naivni slikar Pavel Cicka i graditelj violina Jan Njemček iz Kovačice. Vašarske trenutke su sigurno ulepšale žene iz Aradca koje sviraju na starim harmonikama, neumorno su svirale i pevale i tako obezbedile da njihov štand bude jedan od najposećenijih. Uspešno se na ovoj manifestaciji predstavila i folklorna grupa Šafarik iz Novog Sada, njen nastup bio je u skladu sa manifestacijom. Čule su se i narodne pesme iz Stare Pazove, pevao ih je tokar po zanimanju i pevač Martin Klaćik uz muzičku pratnju Pavla Matuha.

Radionica slovačke omladine sa Donje zemlje – Od 28. do 30. avgusta 2010. godine u Tatranskim Matliarima, Slovačka republika, održana je međunarodna radionica pod nazivom Slovačka omladina sa Donje zemlje i njena implikacija u život manjine 2010. Radionica spada među zajedničke projekte a njen rad koordinira Društvo za edukaciju i savetovanje u Nadlaku i Demokratski savez Slovaka i Čeha u Rumuniji. Projekat finansijski podržava Kancelarija Slovaka koji žive u inostranstvu a boravak sedmoro učesnika iz Srbije podržali su NSSNM i Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka.

Još jedan korak u oblasti zaštite kulturnog nasleđa vojvođanskih Slovaka – ZKVS doprineo je da se Andrea Beređi iz Erdevika profiliše kao stručnjak u oblasti zaštite i razvoja kulturnog nasleđa na postdiplomskim studijama na Akademiji Istropolitana Nova u Svetom Juru. Nastava je bila organizovana na engleskom jeziku a studije je apsolviralo desetoro studenata iz Amerike, Turske, Estonije, Bosne i Hercegovine, kao i iz Slovačke i Srbije. Ova međunarodna grupa studenata je uz pomoć lektora koji su takođe bili mahom iz inostranstva (Češka, Austrija, Belgija, Egipat, Holandija, Engleska, Norveška, Izrael i Slovačka), u tri semestra istraživala arhitektonsko kulturno nasleđe. Osim teoretskog dela AINova organizovala je i ekskurzije kada su studenti imali priliku da teoriju provere u praksi. Osim jednodnevnih poseta Bratislavi, Svetog Jura, Trnave, Brna, studenti su po nedelju dana boravili i u Ljevoči, Košicama, Beču. Pažnju su posvetili pre svega kulturnim spomenicima pod zaštitom UNESCO-a a u Ljevoči su svoje veštine usavršavali u restauratorskim ateljeima. U Košicama, gradu koji će 2013. godine biti proglašen za evropski glavni grad kulture, istraživali su kako protiču pripreme za taj događaj. Svaki semestar su studenti završavali odbranom istraživačkog rada i prezentacijom koju je ocenjivala komisija AINove i njeni saradnici, stručnjaci iz Slovačke i Beča.

Zajednički projekti i u 2011. godini – U cilju potpisivanja dogovora o saradnji u 2011. godini u Segedinu je održan susret predstavnika slovačkih institucija i stručnih ustanova iz Mađarske, Rumunije i Srbije. ZKVS kao jedna od relevantnih ustanova koje učestvuju u predlaganju zajedničkih projekata Slovaka sa Donje zemlje je, po rečima partnerskih organizacija, kvalitetan suorganizator akcija, pa će tako i u sledećoj godini biti nosilac dva projekta – muzikološke konferencije i portala.

 

Zaključak

 

Na osnovu izveštaja o radu u 2010. godini može se reći da je ZKVS savladao još jedan ne mali deo puta u svom radu na očuvanju, unapređivanju i razvoju slovačke vojvođanske kulture. Svojim vrlo različitim projektima obuhvatio je mnogobrojne ciljne grupe a slovačku kulturu učinio vidljivijom, a samim tim i svoj rad, uvek na drugačiji i nov način

I pored toga što se broj stalno zaposlenih u Zavodu nije povećao, uspeli smo da razvijemo sadržaje u svim oblastima našeg rada: razvojno-istraživačkoj, informaciono-dokumentacionoj, prezentacionoj i edukacionoj, i u međunarodnoj. O svim aktivnostima detaljno će informisati i drugi godišnjak ZKVS Majak koji treba da izađe iz štampe tokom februara 2011. godine.

O radu ZKVS u 2010. godini informisali su brojni mediji, oni koji pokrivaju manjinu, a to su slovačke redakcije Radio-televizije Vojvodine, nedeljnik Hlas ljudu, ali i brojni regionalni i lokalni mediji (Stara Pazova, Bački Patrovac, Kovačica, Bačka Palanka i drugi). O radu ZKVS piše i Národný kalendár za 2010. godinu, časopis Dolnozemský Slovák, časopis Manažment kultúry a turizmu UKF u Nitri KONTEXTY kultúry a turizmu, a govori se o njemu i na mnogim stranicama Interneta.

Ono što jeste i što će ostati konstanta u radu ZKVS i u budućnosti, je svrsishodna i uspešna saradnja sa svim domaćim i inostranim subjektima koji se bave slovačkom kulturom u cilju njenog opšteg unapređivanja i razvijanja.

 

Direktorka

Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka

Milina Sklabinski

 

Broj: 01 – 42

Novi Sad, 14. februar 2011. godine